Izvor: Michael Regan/Getty Images
Vladimir Novaković 02.12.2016 | 13:00

Murinjo Brendane!

Proleće 2013, Mersisajd. Sezona se primakla kraju, a drugi put uzastopno Everton je na tabeli završio iza Liverpula.

Izvor: Getty Images

Plavi su iza sebe imali deceniju stabilnosti, a kvalitetno ih je vodio Dejvid Mojs, koji ih je bez ikakve finansijske podrške pomerio iz permanentne drame i česte borbe za opstanak i pretvorio u stabilnu top 7 ekipu. Oni nisu tema ove priče.

Crveni su u prethodne četiri godine prešli put od napada na titulu (ne naročito uverljivog, ali prvog posle 19 godina) do samog dna. Rat sa paklenim tandemom vlasnika Hiks – Džilet, neprilagođeni Roj Hodžson, prodaja kluba i druga era Kenija Dalgliša kao njena posledica oštetili su tim i na terenu i van njega. Novi gazda Džon Henri doneo je u leto 2012. ključnu odluku da ekipu poveri Brendanu Rodžersu.

Henri nije posvećen fudbalu, ali vrlo dobro zna šta radi, njegovo korišćenje Moneyball principa na mudar način (čitaj: koristi znanje, ne štedi novac) prekinula je 2004. kletvu Red Soxa u MLB šampionatu (posredno i onu Cubsa ove jeseni, ali to je druga priča). Rodžersa je doveo jer su mu brojevi tako rekli.

Je li Šenkli il' su labudovi?

Izvor: Ian MacNicol/Getty Images

U idealnom svetu Severni Irac zaslužuje da bude zapamćen kao novi Šenkli, čovek koji je omogućio posrnulom velikanu da vaskrsne i postavio temelje budućih uspeha. U ovom nervoznom dobu to se izvesno neće dogoditi. On je školu izučio kod Murinja, koji mu je poverio svoj mladi tim, dokazao se u Svonsiju, gde je prvi pokazao da se pâs-igrom može i dospeti do Premijer lige i tu sa uspehom ostati.

Rođen u Alsteru kao dete iz mešovitog braka usred najvećih sukoba, Rodžers je instinktivno znao da se fokusira okružen nevoljama. Zatekao je tim koji je delovao kao ruina, a zapravo je imao mnogo upotrebljivog materijala, koji je samo trebalo presložiti, uz neke mudre intervencije.

Za razliku od King Kenija, koji je po dolasku u klub u jednom danu potrošio 58 miliona funti, Brendan nije imao takav luksuz. Pored Džoa Alena, kojeg je doveo sa sobom iz Velsa, doveli su mu Asaidija i Borinija, plus Nurija Šahina na pozajmicu. Niko od njih trojice neće mu pomoći.

Irac je raščistio svlačionicu (sedam igrača tokom leta, dvojica u januaru), i krenuo da dovodi ekipu u red. Nije bilo lako, godinu ranije Liverpul je izgubio 14 utakmica i dobio isto toliko, dao mizernih 47 golova, završio bod bliži Boltonu (koji je ispao) nego Totenhemu (koji ni kao četvrti nije igrao kvalifikacije za LŠ, jer... Drogba).

Izvor: SK

Prvih pet kola donela su tri poraza (dva kod kuće), dva crvena kartona i samo dva boda, ali su prvu pobedu sezone od 5:2 izborili poslednjeg septembarskog vikenda, kada je Suares na Karou Roudu sproveo prvo od brojnih Noričoubistava. Nade navijača da je to prelomna tačka odmah je ugasio Njukasl (bod na enfildu sa igračm manje), a dve vezane pobede crveni će čekati do decembarskih susreta sa povratnicima (Sautempton 1:0 i Vest Hem 3:2).

To je već promenilo momentum, ali ne baš onako kako s navijači očekivali. Dovoljno je pogledati rezultate u naredna tri meseca (sa izuzetkom dva uzastopna spektakularna remija 2:2 u derbijima sa Arsenalom i Sitijem) – 1:3, 4:0, 1:3, 3:0, 3:0, 1:2, 5:0, 0:2, 5:0, 4:0. Beskompromisno. Deset mečeva, šest pobeda uz gol-razliku 24:0! I četiri poraza, uz gol-razliku 3:11.

Usput su umalo potpuno okrenuli Zenit (posle 0:2 u Piteru i Halkovog vodećeg gola na Enfildu imali su pola sata da na 3:1 dodaju gol za prolazak), ali su u kupu ispali od Oldama. Istovremeno su odradili još dva dugoročno bitna poteza, doveđenjem Danijela Staridža i Filipea Kutinja, dva enfant terriblea koja su tražili pozornicu na kojoj će eksplodirati i ispuniti ogromni potencijal.

Pobeda nad Spursima posle preokreta bila je uvod u mirnije proleće – do kraja sezone oni su odigrali još 10 mečeva, dobili 5, izgubili samo jedan (nijedan u posldnjih osam kola) i stigli na cilj sa devet bodova i 24 data gola više (samo tri primljena više) u odnosu na prošlu sezonu. To je bilo dovoljno samo za sedmo mesto, 11 bodova daleko od Evrope, što će već sledeće sezone igrati veliku ulogu u neočekivanoj eksploziji kluba.

Grizemo, najčešće u prenesenom smislu

Izvor: sport klub

Ono što je bilo stalno mesto još od rane jeseni bila je igra Liverpula. Brendanovu ekipu bilo je istinsko uživanje gledati, jer su posustali tempo Premijer lige podigli na sasvim novi nivo. Crveni su igrali beskompromisno, grizli na terenu (najčešće u prenesenom smislu), bombardovali gol rivala.

Završili su sezonu sa +28, najboljom gol razlikom van top 6 u istoriji lige, sa prilično dobrim defanzivnim učinkom (od poslednjih 27 utakmica u 14 nisu primili gol, bili su u top 2 odbrane u prvih 15 minuta i drugom poluvremenu...). Osećao se samo jedan problem – često su nedostajali golovi.

Sećam se kao danas, aprila te godine prenosio sam utakmicu Redinga i Liverpula (33. kolo) i bio sam totalno impresioniran načinom na koji igra Liverpul. Bukvalno su mleli rivala, pravili šanse iz minuta u minut, a u poslednjih pola sata digli su nivo igre i bacili Royalse u konopce. Uzalud. Njihovih 28 šuteva, 12 u okvir, 1 u stativu, ništa nije bilo dovoljno. Aleks Mekarti, koji se tog dana nenadano brzo vratio na gol posle šestomesečne pauze zbog povrede, igrao je utakmicu života i sačuvao 0:0.

Izvor: Mike Hewitt/Getty Images

Uzgred, sledećeg vikenda dogodiće se Ujedanje Baneta, nova epizoda Suaresovog višegodišnjeg spektakla, koja će ga udaljiti od terena na pet meseci. U tih pet meseci igrači i stručni štab Liverpula shvatiće da ekipa ne samo da mora, već i može bez njega, što je pokazao skor 6-2-1 u ligi bez njega tokom suspenzije. No, ni to nije tema.

U čemu je bio problem? Liverpul je nastavio lošu tradiciju iz prethodnih sezona, koja ga je držala na samo dnu liste timova po korišćenju prilika za gol. Sezonu ranije (2011/12) oni su po broju šuteva bili četvrti, a po broju golova tek jedanaesti u ligi (47, manje od Blekburna koji je ispao i imao 216 šuteva manje).

Kod kralja Kenija samo sedam posto njihovih šuteva završavalo je u mreži rivala. Primera radi, ovogodišnji ligaški prosek kaže da 10.5 posto šuteva završava golom, što će reći da je Liverpul bio na tačno dve trećine proseka.

Izvor: Shaun Botterill, Getty Images Sport

Stiven Džerard

Postojala su za to dva ključna razloga, koja su stvarala začarani krug. Pritisak zbog loših rezultata bukvalno je gurao igrače u to da šutiraju iz loših pozicija (atipičino često šutirali su van šesnaesterca), a čak i kad su na dobrom mestu zbrzavali su šuteve. To je dovodilo do promašaja, loših rezultata i pritiska.

Drugi razlog je karakter ključnih igrača, Luisa Suaresa i Stivena Džerarda, momaka koji su se celog života spremali da herojskim potezom donesu pobedu. To su i činili neretko, ali je često taj heroizam skupo koštao ekipu.

Brendanov dolazak je imao dvostruki uticaj na igru iz statističkog ugla. Sa jedne strane on je, kao i na klupi Svonsija, insistirao na kontroli igre, pa je Liverpul povećao posed, broj i preciznost pasova. Sa druge, a to se retko dešava paralelno sa prvim (što će vam uz bolnu grimasu potvrditi svaki Junajtedov navijač setivši se Van Galove ere), Crveni nisu samo zadržali elitne šuterske brojeve, već su ih pojačali.

U sezoni 2012/13 oni su imali 19.4 šuta po meču, ubedljivo najviše u ligi, 61 više od drugoplasiranog Totenhema, a 182 više od šampiona Mančester Junajteda, koji se bukvalno prošetao do titule sa 11 bodova i 11 golova više od prvih pratilaca. Ni ta šuterska dominacija nije im pomogla da stignu dalje od sedmog mesta, iako su njihovi šutevi bili znatno opasniji (9.8 posto šuteva završilo se golom). To je slika koju daje cela sezona, ali suština je kao i obično u detaljima.

Korak po korak

Izvor: Clive Mason/Getty Images

Tokom celog šampionata igra Liverpula se znatno popravljala i bivala sve konkretnija. Iako je njegov rad na taktici za Liverpul predstavljao revoluciju (Klop se odmah po dolasku zahvalio Rodžersu što je igrače „naučio da igraju fudbal“), još važniji bio je onaj psihološki, kojim je fudbalerima skidao pritisak i učio ih strpljenju.

Upoređivanjem statistike na po 10 utakmica na startu sredini i kraju sezone to je sasvim upadljivo – u svakoj šuterskoj kategoriji oni su na startu bili ispod proseka (osim po sirovom broju šuteva), a na kraju od vrlo dobrog do odličnog. Primera radi, u prvoj četvrtini sezone ispod 24 posto šuteva završavalo je u okviru gola, u završnici gotovo 38 posto.

Sportsko novinarstvo našeg doba je vrlo površno, pa je mnogima u Engleskoj potpuno promakao ogromni put koji je Liverpul prešao tokom šampionata 2012/13, ali svima koji su gledali pažljivo bilo je jasno da će klub sa Enfilda pre ili kasnije naplatiti svoju kvalitetnu igru.

Podjednako je bilo jasno da Mančester Junajted, koji je do jednog trenutka tokom jeseni u mrežu smeštao i nestvarnih 22 posto svih šuteva ka golu, ima rezultate koji su u žestokom neskladu sa igrom i da će realnost udariti snažno. Mudri Ferguson oseto je da je vreme za brzo pakovanje i prepuštanje poljuljanog broda neko drugom.

Izvor: Clive Brunskill Getty Images

Ironično, Liverpul je u sezoni 2013/14, kada im je titula izmakla samo zbog Stivijevog proklizavanja i potpunog gubljenja kontrole u završnici meča na Selhurst Parku, šutirao manje nego u dve prethodne godine kao sedmi i osmi godinu ranije (17.1 šut po meču) i igrao znatno slabiju odbranu (50 naspram 40 i 43 primljena gola). Međutim, stabilni uspon kvaliteta šutiranja doneo im je čak 101 gol (u odnosu na 71 i 47).

Kasnije se pričalo da je sezonu sâm izgurao čudesni Suares, kao da on nije bio tu i prethodne dve i po godine. Mnogi su zaboravili da su klub ka bici za titulu pogurali Minjole, odbranivši penal u prvom kolu, i Staridž, čija tri gola su u uvodnom mesecu bez Urugvajca donela devet tihih bodova, pre nego što je počeo vatromet.

Brendan Rodžers došao je u Liverpul da ga tokom pet godina vrati u vrh. Uspeo je u tome prebrzo, dok još nije sprovedena rekonstrukcija ekipe neophodna da se na vrhu i ostane. Kada je odlazio, u jesen 2015, malo navijača je za njim žalilo, a zaslužio je mnogo bolji odnos.

A sada, na onu pravu, glavnu temu.

Muke po Žozeu

Izvor: Gareth Copley/Getty Images

Posao Žozea Murinja nije mogao da bude lak, bilo je to jasno od prvog dana kada je stigao na Old Traford. Tokom skoro šest godina u dva boravka na klupi Čelsija Portugalac se nije trudio da stvara prijatelje na Ostrvu, nemilice ulazeći u sukobe sa svima, od čelnika FA do konkurentskih trenera i od protivničkih navijača do novinara.

Februara 2005. bio sam deo grupe beogradskih novinara koja je prisustvovala meču njegovog Čelsija sa tada sasvim prosečnim Mančester Sitijem (završili su osmi, ispod Boltona i Midlzbroa, 43 boda iza šampiona). Murinjov tim je u tu utakmicu ušao posle serije od osam pobeda bez primljenog gola, ali odlučna odbrana Sitija i Dejvid Džejms na golu nisu dozvolili rivalu da prođe do mreže.

Siti je do tog trenutka (ispostaviće se i do kraja sezone) jedini pobedio londonske plave (1:0 u oktobru), što je definitivno uticalo na ponašanje novinara posle utakmice, ali imajući u vidu okolnosti – sjajnu seriju i devet bodova prednosti Čelsija u ligi – ono čemu smo prisustvovali na konferenciji posle meča bilo je nesvakidašnje.

Nas 150 iz svih krajeva sveta sedelo je na mestima predviđenim za novinare i nemo gledalo predstavu. Grupa od 7-8 predstavnika londonskih dnevnih listova nije ni sela na predviđena mesta, umesto toga oni su stali dva metra od Portugalca i u 10 minuta bukvalno ga bombardovali neprijatnim pitanjima neverovatno brzim ritmom. Na osnovu pitanja čovek bi zaključio da su rezultati Žozeovog tima slični Junajtedovim iz ove sezone, a ne da 871 minut nisu primili gol, imaju 25 bodova iz 9 mečeva i jedan poraz u 26 kola sezone.

Izvor: Clive Mason/Getty Images

Prošao sam stotine konferencija u raznim sportovima na raznim krajevima Evrope, ali nešto slično nikad nisam video. Zamislite Novakovu londonsku konferenciju samo sa britanskim novinarima, to bi bilo nešto slično. Do tog trenutka nije prošlo ni pola godine od Murinjovog dolaska u Englesku. Zamislite kako to izgleda danas, posle decenije i kusur frontalnih sukoba.

Možda bih i verovao da je takvo ponašanje novinara normalno za Englesku, da nisam sedeo na Fergusonovim konferencijama. Niko od novinara nije ni pomišljao da ulazi u sukob sa Škotom, znajući šta se događalo sa prehodnicima koji su pokušavali. Kada gledate kakav tretman ima Junajted u britanskim medijima u post-Fergijevoj eri, znajte da je on posledica dugog sukoba razvijanog u prethodnih četvrt veka. Isto svakako važi i za sudijsku organizaciju.

Tog popodneva na Bridžu prvi put sam uživo čuo i termin „parkiranje autobusa“, koji je Žoze u engleski doneo iz svog maternjeg pet meseci ranije, kada se na sličan način na Stamford Bridžu 0:0 izvukli Spursi. Deceniju kasnije taj izraz javnost često dovodi u vezu sa stilom igre njegovih ekipa, nejčešće sasvim netačno, jer Murinjova metoda gušenja protivnika izuzetno retko uključuje ulazak u sopstvenih 16m.

Rani uspesi i tresak o pod

Izvor: Michael Regan/Getty Images

Pokaznu vežbu takvog fudbala Murinjo je sproveo na Enfildu, onog oktobarskog ponedeljka kada je prvi put zaista preuzeo kontrolu nad timom Mančester Junajteda. Do tog trenutka sezona je već bila dva meseca stara, a Junajted je prošao kroz dve faze, oivičene mečevima reprezentacija. U prvoj, avgustovskoj, sve je izgledalo dobro. Đavoli su dobili prva četiri meča sezone, dva lagano, a dva fergijevski, pojačavajući pritisak kako se kraj bližio i na kraju lomeći otpor rivala. Od pet dosadašnjih pobeda u ligi, tri su ostvarene u prva tri kola.

Onda su se igrači razišli, a kada su se početkom septembra vratili, to više nije bila ista ekipa. Problem je izazvao sâm Portugalac – posle pažljivog odmeravanja i laganog uvođenja Pogbe i Felainija u stabilnu formaciju tokom avgusta, on je rešio da prvi eksperiment sprovede na gradskom derbiju i za njega skupo platio. Igrači kojima je rešio da iznenadi rivala – Lingard i Mhitarjan – odigrali su skandalozno i zamenjeni su na poluvremenu, ali ekipa nije uspela da nadoknadi izgubljeno.

Izvor: Shaun Botterill/Getty Images

Bio je to samo uvod u sedmicu bolnog treska o zemlju za Portugalca, tokom koje su vezana tri poraza. U Roterdamu i Votfordu Junajted je odigrao dve najslabije utakmice u 2016. godini i bukvalno se bacio u poraz. Od tri ligaška poraza u ovoj sezoni, Junajted je dva doživeo u tih osam dana. Treći će doći na Stamford Bridžu.

Roterdamski meč ostaće upamćen kao prvi u kojem je Pol Pogba korišćen na poziciji ofanzivnog veznog, na kojoj su mediji insistirali. Rani septembar bio je do sada najneobičnije doba Murinjove karijere. Prvi put za deceniju i po on je tim vodio bukvalno po narudžbini, bukvalno ispunjavajući želje medija i bivših igrača.

Stručnjaci i novinari su hteli Runija van tima (hteli su ga i van Evrope, što pre, ali su zakasnili za prelazni rok), to su i dobili. Pol Skols je ocenio da Markus Rašford mora da bude starter, on je to odmah i postao. Mediji su tražili slobodu za Pola Pogbu, valjda momak ne može da trpi obaveznu igru, šta li. Pogba je slobodu prvi put dobio u Roterdamu i gledali smo 90 minuta ničega, Francuz je trčkarao terenom kao mustang prerijom, a učinak (i njegov i timski) bio je potpuno jednak mustangovom.

Suštinski problemi današnjeg Junajteda

Izvor: Clive Brunskill, Getty Images

Do novog rastanka zbog reprezentacija Junajted je odigrao još 4 meča, dobio tri i remizirao u jednom, ali stvari nisu bile na mestu. Bilo je tu svega, i mučenja sa trećeligašima i nejakim Ukrajincima, i lažnih zora sa vladajućim prvacima, i ispuštanja dobijenih utakmica kod kuće, što će se pretvoriti u lajtmotiv ove jeseni. Gol Džoa Alena koji je Stouku doneo bod razgolitio je nekoliko ozbiljnih sistemskih problema Junajteda.

Prvi je taktička neodgovornost Pola Pogbe. Francuz je tokom tog napada bio zadužen za malenog Velšanina, ali je prestao da ga prati ostao na ivici šensaesterca, i gledao kako Alen neometano kupi odbitak i ušetava se u mrežu. Nije to bio prvi Pogbin gol, kad je Votford postigao prelomni drugi gol (onaj za koji je žestoku kritiku dobio Luk Šo), Pogba je triput u pet sekundi ispuštao priliku da preseče ili pokrije igrača. Mediji u Britaniji su mnogo prostora posvetili njegovom učinku u napadu, ali odbrana je ono na čemu zaista mora da radi.

Drugi problem zove se Kris Smoling. Smoling je kod tog gola jednostavno nestao sa svoje pozicije i prepustio protivniku najopasniju zonu direktno isped gola. Visoki momak ponikao u Mejdstounu već sezonama predstavlja ozbiljnu rupu u Junajtedovom sistemu, koja je krajnje uočljiva, ali iz nekog razloga promiče većini analitičara. Igranje u srcu odbrane iziskuje hrabrost i samouverenost, jer se i najmanja nesigurnost prenosi na ceo tim. Ključni problem Junajteda prethodnih sezona ležao je u slabosti na toj poziciji, jer je cela taktika morala da se podredi krpljenju te rupe. Visok i tehnički pismen, Smoling deluje kao odličan naslednik Rija Ferdinanda, ali zaista tako samo deluje. Njegov strah je zarazan, i unosi nemir u celu ekipu. Dovođenjem Erika Bajija i uspešnom serijom mečeva Fila Džounsa dok je Afrikanac povređen popunjeni su i startno i rezervno mesto na Vidićevoj poziciji. Ekipi još uvek nedostaje startni Rio.Ako David De Hea ima ozbiljnu manu, to je komandovanje odbranom, i tu na scenu treba da stupi snažna ličnost u odbrani, a Smoling upravo to nije, koliko god moderni analitičari pravili zvezdu od njega. Jer u modernoj analitici (i naprednoj i opštenarodnoj) savršeni defanzivac je Džerom Boateng, koji može da pošalje idealan pâs od 60 metara, a jedini kriterijum za ocenu igrača je njegova korisnost sa loptom u nogama, iako je u stvarnosti onaj destruktivni podjedanko bitan (a kod odbambenih igrača svakako i bitniji). Smolingova partija protiv Čelsija, gde je direktno kriv za prvi gol, a ispao je rutinski kod tri preostala, trebalo bi da otvori oči Murinju, koji bar razume čemu služe štoperi.

David de Hea

Izvor: Shaun Botterill/Getty Images

Tu dolazimo do treće tačke. Junajted ima golmana koji već nekoliko sezona spada u sâm svetski vrh, ako nije i najbolji na svetu. U prethodnim šampionatima De Hea je sâm osvajao po desetak bodova, neverovatnim odbranama kada se ispred njega iznenada otvori rupa u odbrani. Španac je i ove sezone imao sjajne partije, kao onu na Enfildu, ali je u nekoliko navrata činio i skupe greške, kao protiv Stouka u ligi i Vest Hema u Liga kupu. Crveni đavoli ove jeseni protivniku na svom terenu dozvoljavaju jednu do dve šanse za gol na utakmici, i vrlo je važno da baš tada njihov elitni golman bude na visini zadatka. Naravno, problem sa DDG je u potpuno drugoj ravni u odnosu na prethodna dva, ali je Španac dosadašnjim radom postao toliko bitan oslonac tima, da svaki gol koji skrivi zaista štrči.

Stigli smo i do meča sa Liverpulom, prvog posle nove reprezentativne pauze. Prvi put u sezoni Murinjo je odigrao 90 minuta onako kako je želeo. Prvo poluvreme bilo je pokazna vežba kako bi Junajted mogao da igra sa elitnim rivalima – najbolji napad u ligi bukvalno je ugašen, ostavljen bez poseda i ritma, čak i bez mogućnosti da igra presing na polovini protivnika, jer se bukvalno sve vreme igralo na Liverpulovoj polovini. Kada su ulazak Lalane i gubitak discipline otvorili rupe, Žoze je meč zatvorio i mirno ga priveo kraju. Došao je po bod uz nadu da će uzeti nešto više, imao je šanse i za to, ali je izostao adekvatniji izbor startera, jer u takvom sistemu ni Pogba ni Ibrahimović nisu mogli da ponude dovoljno, a posebno ne njih dvojica zajedno.

Fama o najboljih XI

Izvor: Gareth Copley/Getty Images

Dolazimo do još jednog vrlo važnog problema za rane radove Portigalca na Old Trafordu. Mančester Junajted ima najjači sastav u Premijer ligi, ako gledamo kompletnu ekipu. Čelsi ima najkompaktnijih 11, Liverpul najuravnoteženiji tim, Arsenal, Siti i Spursi imaju svoje prednosti, ali niko ni izbliza ne može da se nosi sa dubinom Junajtedovog sastava.

Murinjo na raspolaganju ima 25 seniora, uključujući poslednjeg debitanta sezone Švajnštajgera. Pričamo o fudbalerima među kojima su gotovo svi seniorski reprezentativci svojih zemalja, raspoređeni po celom terenu, sa velikim rasponom karakteristika, što omogućava klubu da na različite načine pristupa različitim situacijama i uvek potraži odgovarajuće rešenje.

Jedno od pitanja koje kruži britanskim medijima u poslednja dva meseca oslikava potpuno nerazumevanje okolnosti – zna li Murinjo svojih najboljih XI? To pitanje je pre svega anahrono, jer zvuči kao da smo i dalje u pedesetima, kada je Bazbijev pouzdani centarhalf Alenbi Čilton propustio jednu utakmicu u 38 meseci fudbala. Junajted od početka sezone igra dva meča nedeljno (22 do danas), tako će nastaviti sve dok ne počne da ispada iz kupova (ima zagarantovano još 29 utakmica, plus potencijalnih 15 ako stigne do sva tri kup finala, bez repriza u FA kupu), što daje više nego dovoljno vremena svakom od 23 ili 25 igrača da se iskaže.

Izvor: SK

Do ovog trenutka Murinjo dubinu svog sastava nije koristio u dovoljnoj meri. Dovoljno je pogledati letošnja pojačanja: u ligi Pogba je propustio samo prvi meč, kada je još bio neuigran, Zlatan samo onaj sa Arsenalom (zbog suspenzije), a Baji je igrao svaki minut do povrede na Stamford Bridžu; Mhitarjan sa druge strane ima130 minuta ligaškog fudbala i tek je u poslednjih sedam dana na terenu provodio više vremena.

Neuravnoteženo korišćenje odmagalo je igračima. Memfis Depaj, koji je i inače imao mnogo problema od dolaska u Englesku, igrao je u osam utakmica, ali ukupno samo 134 minuta, u ligi četiri puta od jednog do osam minuta, a startovao je samo u Nortemptonu. Markus Rašford, nasuprot tome, startovao je u ligi sve osim jedne utakmice još od ranog septembra, a u poslednjh šest nastupa nije imao ni golove ni igru da to potkrepi, pa je sve upadljivije da gubi samopouzdanje, najveći kvalitet sa kraja prošle i početka ove sezone.

Problem sa rotacijom uočljiv je i u srcu terena i u napadačkoj trojci, na oba dela terena gde Junajted ima veliki izbor kvalitetnih igrača različitog tipa. Prečesto se dešava da Murinjo za novog i sasvim drugačijeg protivnika samo „prepiše“ startere koji su bili uspešni u prethodnom meču, što automatski donese problem, jer ne možete na isti način napasti Liverpul, Čelsi i Burnli.

Legoland, Old Trafford edition

Izvor: sport klub

  U mečevima posle poraza na Stamford Bridžu, u kojem je ubedljivost poraza bila potpuno nesrazmerna stanju stvari na terenu (statistički meč je bio klasičan remi), primećuje se da su se stvari u velikoj meri složile, kockicu po kockicu, pogotovo na domaćem terenu (gde su odigrali 9 od prethodnih 14 mečeva).

Statistika to jasno pokazuje – upoređenjem igre u prva dva meseca sa onom u poslednjih 6 nedelja vide se drastične promene i u napadu i u odbrani. Neke od njih vide se i golim okom, brzina kretanja lopte u napadu sasvim je drugačija od Van Galovog fudbala na dva kontakta. Druge se vide kroz statistiku, jer je Junajted popravio i kvantitet i kvalitet šuteva.

Ne samo da je broj udaraca na gol po meču sa 13 u ranoj fazi sezone sada prišao sasvim broju od 20, nego je i njihova preciznost sada znatno veća. Sopstveni procenat šuteva van okvira Murinjovi igrači su sveli sa preko 40 na oko 25 posto, dok rivale drže sve vreme na oko 50 posto. To je dovelo dotle da su na prethodnih šest utakmica na OT rivali ukupno pogodili okvir De Heinog gola devet puta, dok su golmani gostiju samo u poslednja tri meča imali 21 odbranu, uz devet primljenih golova.
Rezultat takvog fudbalaza sada je mešovit. Kada krene, uglavnom u kupovima, protivnik sklupčan čeka da meč prođe. Kada neće, kao u prethodna četiri prvenstvena meča, protivnički čuvar mreže postaje instant heroj.

Izvor: sport klub

Od poslednjih 15 mečeva u svim takmičenjima Junajted ima dva poraza, pet remija i osam pobeda, ukupni skor u sezoni im je 12-5-5, osvojili su Komjuniti Šild, ušli u polufinale Liga kupa i treba im bod u Ukrajini da i formalno potvrde evropsko proleće. Međutim, 11 bodova iza lidera i osam iza četvrtog mesta u ligi zaista deluju zastrašujuće, iako ima još 25 kola da se stanje popravi.

Iz priče o Brendanovom Liverpulu shvatili ste da kada neko stvari radi kako treba, a rezultati još ne stižu, samo je pitanje vremena kada će početi. Jer Junajted prvi put igra stvarno dobar fudbal od 2011, možda i duže od toga. A za navijače kluba sa OT to bi moralo da bude prioritet, tako su bar tvrdili pre pola godine.

Murinjo deluje kao da stiče pouke, iako težim putem. Ponovo u timu važnu ulogu ima kapiten, koji iako skrajnut ima 3 gola, 9 asistencija i prste u skoro polovini preostalih golova postignutih dok je on na terenu. Zlatan je, uprkos upadljivo manjem trudu od ostatka tima, stigao do 11 pogodaka. U rotaciju se polako uključuju igrači kojih do sada nije bilo dovoljno ili uopšte. Korak po korak Junajted počinje da koristi svoju komparativnu prednost u dubini.

Treba razumeti i Portugalca, navikao je na sasvim drugačiji, svedeniji fudbal, i kvalitetom i kvantitetom, ali znao je još kada je dolazio da će Old Traford biti nešto sasvim drugačije od svih dosadašnjih iskustava.

Pred Crvenim đavolima su, redom: Everton, Zorja, Spursi, Palas, Vest Brom, Sanderlend, Boro, Vest Hem, za sada nepoznati rival u trećoj rundi kupa i Hal Siti, pre nego što za mesec i po na OT stigne Liverpul sredinom januara. Taj susret sa napadački najuzbudljivijim timom lige verovatno će biti meč u kojem ćemo meriti sledeće prolazno vreme Muove revolucije.

Komentari (41)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Aleksa

Najprecenjeniji komentator na ovim prostorima...sreca pa izuzetno retko prenosi meceve PL i La Lige covek ima katastrofalne jezicke ispade..

Odgovori 2 4

Rafael "Rafa" Benítez

Svaki trener iza sebe ostavi i dobre i loše odluke, kao hendikep ili zalog za budućnost kluba..Misija i Bunkerinha i Brendan Rodgers jeste slična ali zbog samog poimanja fudbala ne može se uporediti.. BR je doneo mnogo toga Liverpool-u.Ta pas igra iz Swansea proizašla je na samom početku,toliko je bio impresioniran da je iznao ekspoze od 7 strana, i prava je šteta, što se Gerrard okliznuo, zbog čega BR nije "istrpljen" do kraja..Radi objektivnosti,valjalo je napisati i da je posle odlaska Rafe Beníteza u Inter,na svom početku 2010/11 legendarni Kenny Dalglish imao navedeni "luksuz" za transfere, samo zato što su tada ostvarili rekordne prodaje igrača : Torres je za rekordnih 58,50 Mio. € pojačao C£C; Mascherano za 20,00 Mio. € pojačao Barçu; a uz njih su još i Babel,Benayoun & Riera prodati za po 7 Mio. € ( sezonu ranije Xabi Alonso prodat je Realu za 35,40 Mio. € :) Kenny Dalglish imao je svoj momenat utemeljenja novog Liverpool-a,kada je uspeo pobediti konkurenciju i za 26,50 Mio. € iz Ajaxa doveo mega pojačanje kao što je bio Luis Suárez koji je i kod BR i pre i posle suspenzije(kada je ucenjen odbio Arsenal )bio najbolji strelac i igrač, a od njegove prodaje Barçeloni, Liverpool je na ime obeštećenja dobio rekordnih 81,72 Mio. €). "Bunkerinho" je svojom taktikom ne samo "ugušio" već ubijao fudbal..Uprkos napadačkom potencijalu kojim je raspolagao,uvek bi napadački najkreativnije odstranjivao iz ekipe,a kada bi se pobunili onda ih je i prodavao(posebno u drugom mandatu u imao 3 uigrana "bisera",napadački trio iz svih reprezentatvnih selekcija Belgije = Hazard-De Bruyne-Lukaku + najbolji igrači iz prethodne 2 sezone kada su osvojeni LŠ & LE = Mata,David Luiz,Lampard..bili su tu i Demba Ba,André Schürrle,Cuardado & Salah koji su kasnije takođe potvrdili klasu i sav raskoš napadačkog potencijala..Osim Hazarda svi su iz raznih razloga,skoro pa oterani iz C£C jer nije imao ko napadačku akciju da im nacrta..Kod BUNKERinha igra nije postojala,čekali su se prekidi i golovi defanzivaca posle svih mogućih i nemogućih prekida..A i sam Hazard je još posle prve utakmice polufinala LŠ 0:0 protiv Atlético Madrid-a na stadionu "Vicente Calderón" izjavio da sa takvom taktikom : autobus,igrač više,kontra i prekidi = oni suštinski "ne igraju fudbal" i malo je falilo da posle toga ode u PSG..srećom po C£C,uzeo je 10ku potpisao novi ugovor,i svojim individualnim prodorima doneo titulu,i sada kod Konte-a u formaciji 3-4-3 i dalje igra kao preporođen .. U Unitedu samo nastavlja gde je stao sa C£C = prekidi,kontra ili individualni učinak dokazanih igrača..I još ima smelosti da svoj početak poredi sa Fergusonovih prvih 6 sezona bez trofeja 1986-1992 i ako dobro zna da za razliku od njega on ima skup proverenih i najplaćenijih individualca..Da je Moyes imao "luksuz" za transfere kao LvG & Bunkerinho svim navijačima Uniteda uz bolji plasman prezentovao bi i bolji fudbal.. Ovako svi navijači Uniteda znaju da od Bunkrinha ostaje samo to "gušenje igre" napdački orijentisanih protivnika,koje će zavisiti samo od količine povređenih protivničkih nosioca igre protiv kojih bude igrao.

Odgovori 7 1

Sasa

Iz tvojih usta u Božije uši. Iako Portugalca bas ne volim. Sjajna ti je analiza.

Odgovori 3 0

* Sva polja su obavezna

Klop: Rezultat je OK

Klop: Rezultat je OK

Menadžer Liverpula Jirgen Klop rekao je da je zadovoljan posle pobede svog tima nad Hofenhajmom rezultatom 2:1 u prvom meču plej-ofa za Ligu šampiona.

Liverpul slavi pehove Hofenhajma, ubedljiv APOEL

Autor

Liverpul slavi pehove Hofenhajma, ubedljiv APOEL

Liverpul i APOEL na korak su od plasmana u grupnu fazu Lige šampiona.
Loading...