Izvor: Getty Images / Christopher Lee
Vladimir Novaković 17.05.2017 | 14:00

Najveća sportska prevara i dalje traje

Kažu ljudi da ako ukradete 100 evra, vi ste lopov, ali ako ukradete 100 miliona, onda vas smatraju uspešnim biznismenom.

Manchester United

Izvor: Jan Kruger/Getty Images

Američki bogataš Malkolm Glejzer, vlasnik Tampa Bej Bakanirsa, postao je vlasnik Mančester Junajteda 2005. godine. Kupio ga je za 800 miliona funti, a sadašnja prodajna vrednost mu premašuje dve milijarde. Njegovu decu, naslednike bogatstva, očekuje ogromna zarada kada se odluče da prodaju klub, jer će zainteresovanih biti mnogo, sada kada je jasno da veliki fudbalski klubovi mogu da budu veoma profitabilni.

U svetu kapitalizma takve stvari su sasvim normalne. Koliko god da mi navijači imamo problem sa tim da klubove u koje smo investirali emocije celog života preuzme neko ko u klubu vidi samo izvor prihoda, takve se stvari neće promeniti.

Većina vlasnika, zapravo svi osim Glejzera, kupila je klubove za sopstveni novac, a često su morali da vraćaju i njihove ranije dugove (Roman Abramovič je, na primer, uložio 140 miliona svojih funti da kupi Čelsi i izbriše mu dug od 80 miliona, napravljen zbog toga što je Ken Bejts prethodno trošio nesrazmerno velike sume na fudbalere)

Oni sa većim ambicijama su zatim i ulagali nešto – Čelsi i Junajtedove prve komšije sa gradskog mančesterskog stadiona su ekstremni primeri, oni su dobili od svojih vlasnika bespovratno po više od milijardu funti, ali pristojne sume ulažu i desetine vlasnika manjih klubova, a povremeno se otvore i u onim klubovima čiji navijači se najviše žale na ograničena sredstva.

Malcolm Glazer

Izvor: Gareth Copley/Getty Images

Sa Glejzerima nije bilo tako. Oni su klub uzeli na kredit, natovarili su mu na leđa ogroman dug, za 12 godina bukvalno ni peni nisu uneli u njegovu kasu, a u poslednje dve godine dodatno su iz njega isisali 33.3 miliona funti u vidu dividendi.

Predigra

Od izlaska na berzu krajem osamdesetih Mančester Junajted je bio vrlo popularan izbor među onima koji su želeli da ulažu u sportske klubove. Iako tada još nije krenula medijsko-fudbalska revolucija, koja je tu igru za samo četvrt veka učinila industrijom vrednom 20 milijardi evra godišnje, iako su tada klubovi još uvek bili prave rupe bez dna za vlasnike, bilo je lako pretpostaviti da najpopularniji engleski klub ima veliki komercijalni potencijal.

Junajted u to doba nije na terenu pratio svoju reputaciju, domaću titulu čekao je više od dve decenije, evropski trofej gotovo jednako dugo. Međutim, od samog starta devedesetih, počevši od FA kupa 1990. i Kupa kupova godinu kasnije, i to je počelo da se menja. Od samog pokretanja Premijer lige Crveni đavoli su preuzeli dominantnu ulogu, osvojili sedam od prvih devet titula u rekonstruisanom takmičenju, i začinili ih Ligom šampiona i triplom krunom 1999. godine.

Dok je fudbal osvajao svet, širio se neslućenom brzinom u Aziju, Afriku, Severnu Ameriku, klub sa Old Traforda mnogim novim ljubiteljima najlepše igre postajao je prvi izbor. Kultni heroji, kao Erik Kantona i Roj Kin, pomogli su da se nastavi tradicija iz doba Bazbijevih beba, a momci koje danas znamo kao Klasa '92 podigli su stvari na sasvim novi nivo. Među njima se posebno izdvajao Dejvid Bekam, kao ključna ikona svetskog fudbala na prelazu vekova i čovek čiji je komercijalni potencijal nadilazio svu konkurenciju, čak i ono malo boljih fudbalera na planeti.

Manchester United

Izvor: Gareth Copley/Getty Images

Takav razvoj situacije nužno je naveo mnoge tajkune da požele da preuzmu kontrolu nad klubom. Navijači su se žestoko protivili prelasku u ruke nekoga ko sa fudbalom nema nikakve veze. U nekoliko navrata tokom devedesetih su milijarderi pokušavali da kupe Junajted, a posebno uporan bio je medijski mogul Rupert Mardok (bilo bi zanimljivo videti kakve bi implikacije imalo to da isti čovek u vlasništvu drži televiziju koja je „izgradila“ Premijer ligu i njen daleko najuspešniji klub). Svaki put bi opštenarodni bunt sprečio prodaju.

U leto 2005. ništa nije pomoglo. Glejzer se dugo pripremao, početkom 2003. imao je 3.17 posto, krajem te godine oko 15, a do septembra 2004. godine preko 28 posto. To je bitno, jer bi po zakonu čim pređe 30 posto vlasništva bio dužan da ponudi otkup preostalih deonica svim ostalim vlasnicima.

Velika igra

Ključni momenat verovatno je bio slučaj Gibraltarska stena. Ser Aleks Ferguson dobio je od dvojice velikih irskih akcionara, Džona Magnijera i Džona Patrika Mekmanusa, na poklon trkačkog konja Rock of Gibraltar. Problem je nastao kada je došlo vreme da RoG postane otac – Fergi je smatrao da ima pravo i na potomstvo, ali se Irci sa tim nisu složili, a posle sukoba koji je dospeo do medija, njih dvojica su odlučila da se povuku iz fudbala i prodaju svoj pozamašni udeo u klubu (28.95 posto) Glejzeru.

Tako je tokom proleća trajala 2005. trajala akcija preuzimanja kluba u nekoliko koraka, a okončana je 22. Juna te godine, kada je posle više od decenije i po Mančester Junajted povučen sa berze. Ceo proces koštao je Amerikanca litvansko-jevrejskog porekla 800 miliona funti.

Rock of Gibraltar

Izvor: Matthew Stockman/Getty Images

Postojao je samo jedan mali problem. Glejzer nije imao te pare. I nije mu nedostajalo malo. Mogao je da skupi samo jednu trećinu neophodnog novca, oko 265 miliona funti.

Međutim, promućurni gospodin sa Floride pronašao je rupu u zakonu (koja je neposredno posle ove prodaje zakrpljena, ali prekasno za Junajted). Uzeo je kredit od 525 miliona funti, i momentalno ga prebacio na leđa samog kluba. Tako je de facto kupio klub upola cene. Da stavim u kontekst, te 2005. klub je zaradio 164 miliona funti, što znači da je kredit iznosio 3.2 godišnja prihoda, a već po sklapanju dogovora dug od 660 miliona funti bio je četiri puta veći od zarade.

Dug koji mu je nametnuo Glejzer je promenio odnos snaga u evropskom fudbalu. Za razliku od manje-više svih ostalih klubova u vrhu engleskog i evropskog fudbala, Junajted je decenijama unazad poslovao fantastično (nije dugovao ni peni još od 1931. godine), sve vreme zarađivao više nego što troši, a pošto je po prihodima konstantno bio među tri najveća kluba u Evropi, bilo je jasno da ima sve predispozicije da bude dominantan na kontinentu.

Dok su svi ostali taložili dugove zbog nedovoljno dobrog poslovanja (čitaj: dovođenja fudbalera koje realno nisu mogli da priušte ili ulaganja u infrastrukturu iznad realnih klupskih mogućnosti), klub sa Old Traforda odjednom je dobio kamen oko vrata bukvalno ničim izazvano. Od tog trenutka čelnici „Crvenih đavola“ morali su da uz redovne troškove poslovanja redovno vraćaju kamate i deo glavnice. Klubu je trebalo više od pola decenije da se oporavi (u januaru 2010. dug je iznosio rekordnih 716 miliona funti) i započne postepeno smanjivanje duga.

Manchester United

Izvor: Getty Images/Laurence Griffiths

Manchester United

Brojevi su zastrašujući. Od preuzimanja 2005. Junajted je na ime kamate i delova glavnice otplatio više od 700 miliona funti (dakle: za trećinu više od prvobitnog kredita), a dug u proleće 2017. iznosi 366.3 miliona. Iz današnjeg ugla stvari izgledaju drugačije, ako se zna da je projektovana zarada za tekuću godinu 560 do 570 miliona funti, što će reći da je dug oko dve trećine godišnjih prihoda kluba, petostruko manji udeo nego pre 12 godina.

Povratak na berzu

Navijači nikada nisu prihvatili vlasnike. Njih redovno dočekuju zvižduci, povremeno i nasilni protesti, a tokom 2010. gotovo ceo stadion bio je u zlatno-zelenoj kombinaciji, koja je simbolizovala originalnu boju Njuton Hita, kluba koji je 1902. prerastao u Mančester Junajted, i koju su protivnici Glejzerovih uzeli kao simbol svog protesta.

Najekstremniji su otišli toliko daleko da su pokrenuli svoj klub, United of Manchester FC, koji je u međuvremenu uspeo da se probije u šestu ligu (dva ranga ispod profesionalnog fudbala), izgradi sopstveni stadion sa preko 5000 mesta, a kroz FA kup stigli su i na TV ekrane širom sveta.

Nasuprot tome, Fergusonov odnos prema vlasnicima uvek je izgledao neobično, jer je na svakom koraku podržavao porodicu Glejzer, čak i kada je javnost nepodeljeno bila protiv njih. Sa njim na klupi klub će proći kroz još jedno zlatno doba, sa pet novih titula i Ligom šampiona 2008, pre ulaska u krizu posle 2013.

Sir Alex Ferguson stand

Izvor: Getty images/Michael Regan

Sir Alex Ferguson stand

U međuvremenu stari Makolm Glejzer je umro na Floridi pre tri godine, ne posetivši nijednom Old Traford, a klub su preuzeli njegovi naslednici, pet sinova i jedna ćerka. U nadi da će stvoriti još jedan način za privlačenje živog novca u svoje džepove, oni su odlučili da deo akcija puste na njujoršku berzu avgusta 2012. Logično, sačekali su trenutak kada je postalo jasno da će u godinama koje dolaze klub svake godine neminovno biti u velikom plusu, uprkos dugovima koji i dalje stoje.

Prošle godine došlo je vreme da se pokupe prve dividende. Za moćnu porodicu to je značilo 15 miliona funti dodatne zarade. Ne samo da su vlasnici institucije koja će im na dan prodaje doneti nestvarno bogatstvo, nego od nje i zarađuju sumu koju mnogi elitni menadžeri ne bi odbili kao godišnju platu.

U januaru 2017. Deloit je u svom godišnjem izveštaju obznanio da je posle više od jedne decenije (i prvi put od kada su Glejzeri vlasnici) Mančester Junajted prestigao Real Madrid i Barselonu, i da je u sezoni 2015/16 zaradio najviše na svetu. To sve u godini u kojoj na terenu nije izborio ni mesto u Ligi šampiona.

Na ovom mestu treba Glejzerima odati i priznanje – njihova je zasluga što se klub komercijalizovao do te mere da ima svoje traktore (videli ste ih na reklamama tokom utakmica, zar ne), svoje nudle, sladolede, modne linije, u krajnjoj liniji i banku na Balkanu. Čak i jedan Bajern, iza koga stoji kompletna industrija najbogatije evropske pokrajine, ne može da drži korak sa Junajtedom na komercijalnom planu. To je posao koji je Ed Vudvord odradio fantastično, za razliku od onoga koji radi kao sportski direktor.

Manchester United

Izvor: Matthew Lewis/Getty Images

U utorak, 16. maja 2017, objavljen je novi finansijski izveštaj, onaj koji je nagovestio da će prihod kluba ponovo porasti, iako od evropskih takmičenja imaju mnogo manje prihode od učesnika LŠ.

Takođe, obznanjeno je da je dividenda porodice Glejzer za drugu sezonu od povratka na berzu 18.3 miliona funti, 22 posto veća nego godinu ranije.

Malkolm Glejzer je u preuzimanje kluba uložio nešto ispod 275 miliona funti svog novca. Do sada je klub njegovoj porodici ili bankama (u njegovo ime) isplatio skoro 750 miliona funti. Jednog od ovih dana, možda sutra, možda za 10 godina, deca Glejzeri će klub prodati za bar 2 milijarde funti. Bukvalno na foru Glejzeri su na jednu uloženu zaradili 10 funti za samo 12 godina. Biznismeni.

A kraj se ne nazire. Ron Beron, legendarni američki investitor, koji je 2013. Mančester Junajted uključio u najvažnija imena u svom fondu, uz Tesla Motors, procenio je da će godišnji prihodi Junajteda u 2020. gotovo dostići milijardu funti, a vrednost kluba biti između 5 i 5.5 milijardi funti. Zbog toga je trenutno vlasnik 10 posto akcija, odnosno oko polovine svih ponuđenih na njujorškoj berzi. Glejzerima ne bi trebalo da se žuri

Komentari (46)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Juventino

Ma samo Juve i porodica Agnelli! Fino alla fine!!! Forza JUVE!

Odgovori 1 5

Ivan

" Čelsi i Junajtedove prve komšije sa gradskog mančesterskog stadiona su ekstremni primeri, oni su dobili od svojih vlasnika bespovratno po više od milijardu funti..." Neistina. Čelsi duguje Romanu preko milijardu funti, burazeru...

Odgovori 1 3

doyle

To je otprilike polovina uloženog novca, malo preko dve milijarde ukupno. Nije ih ni teretio za pristojnu sumu prikazanu kao development, onda je 2009. u paketu otpisao 340 miliona funti, a svi znamo da ni ovo preostalo nikad neće doći na naplatu, nego će se prebijati kad bude prodavao klub. Kao on sa Kenom.

0 0

* Sva polja su obavezna

UKV S01 E02: Čik pogodi ko je... šampion

UKV S01 E02: Čik pogodi ko je... šampion

Početak avgusta svake godine je vreme ultimativnog entuzijazma ljubitelja engleskog fudbala.

Kion: Neverovatno je da je Čelsi pustio Matića

Autor

Kion: Neverovatno je da je Čelsi pustio Matića

Nekadašnji štoper Arsenala Martin Kion pohvalio je Nemanju Matića na izvanrednoj partiji u pobedi Mančester junajteda nad Vest Hemom 4:0 u prvom kolu Premijer lige.
Loading...