Izvor: Dan Mullan/Getty Images
Vladimir Novaković 08.08.2017 | 09:19

UKV, S01E01: Zašto i kako je ABBA pun pogodak?

Svetska kuća fudbala ovog leta je na velikoj sceni predstavila dve novine: na kupu konfederacija u rusiji standardnoj grupi sudija bili su pridodati video asistenti (VAR), a na nekoliko turnira i konačno u engleskom Komjuniti šildu videli smo novi format izvođenja jedanaesteraca – ABBA.

Izvor: Ben Radford/Getty Images

Obe novine izazvale su u najboljem slučaju mešovite reakcije, delimično zbog loše sprovedene akcije, a delimično i zbog prirodne ljudske negativne reakcije na nepoznato.

Obe novine su zapravo odlična vest za fudbal, jer garantuju pošteniju utakmicu. U ovom tekstu objasniću zašto i kako ABBA nedvosmisleno unapređuje fudbal, a do VAR ćemo stići nekad tokom sezone.

Kad smo bili avangarda, ili nastanak penal-serija

Izvor: Laurence Griffiths/Getty Images

Andrea Pirlo

Dok matematika i istorija govore da dosadašnji sistem izvođenja penala (ABAB) u najboljem slučaju nije bolji od novog (ABBA), glavna zamerka koja se stavlja promeni jeste očuvanje tradicije. Od kada gledamo penale oni se uglavnom izvode na isti način (uz retke izuzetke kao rani MLS, i njihov pokušaj replike hokejaških kaznenih udaraca).

Međutim, pitanje je ima li mesta priči o tradiciji kada u prvom veku postojanja kodifikovanog fudbala neka pojava nije postojala i do danas pokriva samo poslednjih 30 posto njegove istorije.

FIFA je odluku da se jedanaestercima (umesto bacanjem novčića ili reprizama mečeva) odlučuje pobednik eliminacione utakmice završene nerešeno donela 1970. Godine. Dotle je taj eksperiment isproban širom sveta.

U istoriji penal-serija bivša Jugoslavija ima dva ključna mesta. Fudbalski savez Jugoslavije prvi je doneo odluku da tako rešava pitanje pobednika kup utakmica i prvi zabeleženi slučaj penal-serije zbio se u Rijeci, gde je 14. avgusta, u šesnaestini finala Kvarner (koji će dve godine kasnije postati NK Rijeka) pobedio osječki Proleter (kasnije posle fuzija izrastao u NK Osijek) 4:3, posle meča bez golova.

Na velikim takmičenjima prvi penali izvođeni su u Azijskom kupu 1972, na Nacionalnom stadionu u Bangkoku 7. maja te godine Južna Koreja i Irak igrali su u meču razigravanja bez golova, a Iračani su pobedili 4:2 sa bele tačke. Korejci će kasnije penalima dobiti polufinalni meč sa Tajlandom, a domaćin u borbi za treće mesto na isti način pobediti tadašnju Kmersku republiku (današnju Kambodžu).

Izvor: You Tube

Na dva fudbalski najvažnija kontinenta prva penal-serija odigrana je u beogradskoj ulici Ljutice Bogdana, 20. juna 1976. godine. Zapadni Nemci i Čehoslovaci borili su se za naslov prvaka Evrope, a posle Henesovog promašaja pobedu za ČSSR izborio je Antonjin Panenka, udarcem koji je zauvek ušao u istoriju.

Prve penale na Svetskim prventvima izvodili su Nemci i Francuzi na seviljskom Pishuanu, u polufinalu 1982, a Kopa Amerika je prve penale videla tek 1993, kada je Kolumbija u Gvajakilu dobila četvrtfinale protiv Urugvaja 5:3.

Od kada se primenjuju jedanaesterci su na prvenstvima sveta i svih kontinentalnih federacija izvođeni ukupno 129 puta, zaključno sa pobedom Egipta nad Burkinom Faso u ovogodišnjem Kupu afričkih nacija.
Ako smo objasnili da faktor tradicije ne bi previše važio u ovom slučaju, red je da se pozabavimo matematičko-istorijskim aspektom, koji će objasniti u čemu je problem sa dosadašnjim ABAB sistemom.

Kako odoleti pritisku?

Izvor: Mark Sandten/Getty Images

Koliko puta ste čuli frazu da su penali lutrija? Zapravo, penali su psihološke bitke, a penal-serije su ogoljeni psihološki rat, u kojem inteligentan i pripremljen golman, kao Ježi Dudek, Edvin van der Sar ili Petr Čeh može da dobije utakmicu specijalnim oružjima.

Hajde da za početak prođemo kroz osnovne statističke parametre (statistika preuzeta od @JamesWGrayson, a ako vas zanima više o penalima dobra polazišna tačka je knjiga „Twelve Yards“, autor je Ben Litlton - @benlyt)– ako posmatramo elitni fudbal (top 5 evropskih liga plus Eredivizi, Liga šampiona, EURO i SP) u normalnim okolnostima, tokom igre, penali se završavaju pogotkom u približno 79 posto situacija (od 76.8% u PL do 80.2% u La Ligi, mereno u periodu 2007-13).

Ako se onda prebacimo na penal-serije (SP, EP, LŠ) taj procenat već znatno opadne, na 73.9 posto (uzorak je 544 penala zaključno sa 2013. godinom). Taj pad od pet punih procenata (na uzorku SP je čak devet, a u LŠ deset) govori jasno koliko raste pritisak kada počinje serija.

Taj problem nije teško objasniti. Kada situacija dođe do jedanaesteraca, sav pritisak je na šuteru. Pošto je opšta percepcija da je penal ono što bismo nazvali „zicerom“, podrazumeva se pogodak. Za četiri decenija praćenja fudbala nisam čuo da je neko ozbiljno kritikovao golmana posle penal-serije, čak ni kada primi sve golove (a bilo je onih serija na KAN kada je po 20 prvih penala iskorišćeno).

Bilo je malo rasprave posle penala na finalu LŠ 2016, kada je Oblak sve vreme čekao loptu na sredini, ali ni taj potez nije besmislen, jer je udarac visoko po sredini statistički veoma pouzdan način da izvedete penal, pa je Slovenac verovatno planirao da iznenadi nekog od rivala (i nije dočekao).

Izvor: Dean Mouhtaropoulos, Getty Images

Međutim, kada fudbaler promaši penal, momentalno sledi kritika, koja neretko preraste i u nešto dramatičnije, čak i kada su u pitanju majstori kao Dijego Maradona, Roberto Bađo ili Kristijano Ronaldo.

Da je neravnomeran pritisak na šutera i golmana ključan govori i poređenje sa tenisom, gde su oba igrača pod istim pritiskom. Studija iz 2015. pokazala je da elitni igrači (top 50 sa ATP) u taj-brejku dobijaju 5.9 posto više poena kada brane servis nego u običnim gemovima.

Sad stavite to u korelaciju sa 73.9 posto, što je procenat u kojem se koriste penali u seriji na tri najveća takmičenja. Da se poslužim analogijom, od svih NBA igrača sa preko 50 ubačenih slobodnih bacanja u sezoni 2016/17, Trevor Ariza, Tajson Čendler, Leri Nens Jr i Greg Monro imaju najbliži prosek (73.4 do 74.1). Da li vam oni deluju kao sigurni izvođači?

Tih pet posto pada u odnos na regularni tok meča je sve samo ne zanemarljivo. Da se zadržim na košarci, to je prošlogodišnja razlika u evroligaškim slobodnim bacanjima Serhija Ljulja i Milka Bjelice.
Sada idemo još korak dalje: taj procenat značajno se menja kada su u pitanju šutevi za ostanak u seriji i šutevi za pobedu. Kada morate da postignete gol da biste zadržali svoju ekipu u seriji, procenat sa 73.9 pada na samo 64 procenta!

Gotovo deset posto dodatnog pada je posledica mentalnog pritiska koji igrač oseća kada mu je cela sudbina ekipe u tom takmičenju na leđima, a ne postoji prilika za popravni.

Deset posto je velika razlika, bez dileme, ali kumulativno razlika još raste, jer se pritisak na izođača druge ekipe ponavlja. Ako bi oba tima pogodila u petoj, šestoj i sedmoj seriji, statistika kaže da tim A ima duplo veću šansu da pogodi četvrti penal u nizu nego tim B (na 73.9 posto četiri vezana penala dešavaju se u 29.8 procenata, a na 64 posto u samo 16.8 posto slučajeva).

ABAB: Prvi dobija 61 posto utakmica!

Izvor: Stephen Dunn/Getty Images

Ako vam ovo deluje prekomplikovano, možete verovati konačnim rezultatima, koje je izučio profesor Ignasio Palasios-Uerta. Na osnovu 212 serija i 2106 proučenih penala u periodu 1970-2008 on je došao do krajnje ubedljivog zaključka: tim koji u seriji izvodi prvi penal pobeđuje u 61 posto slučajeva, a ekipa koja šutira druga u samo 39 posto!

Neki od najpoznatijih svetskih eksperata za jedanaesterce kažu da i jedan procenat prednosti u penalima pravi razliku, zamislite šta onda donosi 22 posto. To je kao da jednoj ekipi date 9 šuteva, a drugoj sedam.
Kada se rezultati razlože po takmičenjima, u svakom ekipa A pobeđuje bar u 56 posto slučajeva, a u Ligi šampiona u čak 63 posto.

Nasuprot povećanom pritisku kada šutirate za ostanak u seriji, prilika da svojim pogotkom potvrdite pobedu kao da oslobađa igrače u potpunosti. Čak 94 posto penala koji donose trijumf završava se pogotkom, 20 posto više od normalne situacije. To je kao da na sekundu pred kraj sa linije slobodnih bacanja sklonite Džejsona Grejndžera ili Krisa Singltona, i umesto njima loptu date u ruke Nandu de Kolou.

Izvor: You Tube

Postavite sada ovakvu situaciju: tim A posle tri serije ima jedan pogodak prednosti i otvara četvrtu pogotkom (rezultat u tom trenutku je 4:2, 3:1 ili 2:0). Da bi tim B uopšte stigao do šeste serije, potrebno je da postigne pogodak dva puta u situacijama koje su vredne 64 posto, a između njih da preživi (odbranom ili promašajem) šut od 94 posto. Ukupna verovatnoća da se sve te tri stvari poklope je 2.46 posto, kvota na to bila bi malo preko 40.

Palasios-Uerta je pokretač ideje o promeni sistema izvođenja penala, ali se za sada testira njegov prvi, blaži predlog, sistem identičan onom koji je u upotrebi u teniskom taj-brejku. Njegova unapređena ideja kaže da je još bolji nešto kompleksniji sistem: ABBA BAAB, koji bi skoro sasvim izbrisao prednost bilo koje strane.

Penali sami po sebi nisu lutrija, istorija nam daje sasvim dovoljno primera koji objašnjavaju gde i kako treba šutnuti da bi se postigao gol i na koji način golman može smanjiti izglede za to. Međutim, po sistemu ABAB penal-serije to jesu. Jer novčić ne odlučuje samo ko će prvi šutirati, već prečesto i ko će pobediti. Zbog toga ABBA je veliki iskorak, iako nema dileme da će čoveku, kao biću navike, trebati neko vreme da se privikne.

Napomena: Ovim tekstom počinje serijal UKV (Utorkom kod Vlade). Svakog utorka tokom cele sezone baviću se po jednom aktuelnom fudbalskom temom. Vidimo se za sedam dana.

Komentari (26)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

dasd

mene si ubedio, kada bi svako znao da ovako prouci i obrazlozi odredjeni problem, bilo bi sve lakse.... sve u svemu, svaka cast, licno najdrazi novinar(komentator) uz lonceta.

Odgovori 27 2

Ivandeka

Svaka čast za Vladovu analizu,čovek vraća nadu da fudbal može biti zanimljiv kao nekad.

Odgovori 18 4

Crveni

izvini, ali stvarno mi bode oci. Kaze se Vladinu analizu.

17 9

* Sva polja su obavezna

Ronaldo: Moji brojevi govore za sebe

Autor

Ronaldo: Moji brojevi govore za sebe

Kristijano Ronaldo kaže posle osvajanja titule klupskog prvaka sveta sa Real Madridom da na kritike odgovara na terenu.

Slobodnjak Ronalda za odbranu svetske krune!

Slobodnjak Ronalda za odbranu svetske krune!

Fudbaleri madridskog Reala savladali su Gremio 1:0 u finalu Svetskog klupskog prvenstva u Abu Dabiju.
Loading...