Izvor: UKV BIG
Vladimir Novaković 26.09.2017 | 16:18 > 16:19

UKV S01 E06: Kalendar – problem ili rešenje

Temu kojom će se baviti šesta epizoda serijala UKV (Utorkom kod Vlade) planiram već dve godine, ali čekam pravi trenutak. Onda je trenutak stigao zahvaljujući zbivanjima u jednom drugom sportu.

Zlatan Ibrahimović

Izvor: Laurence Griffiths, Getty Images Sport

Zlatan Ibrahimović

Svetska košarkaška federacija (FIBA) jedna u nizu anahronih organizacija koje više smetaju nego pomažu sportovima kojima rukovode. U eri kada je profesionalni sport bio na bazičnom nivou, a u većem delu sveta glavni ulagač bila država, organizacije tog tipa imale su smisla. Onog trenutka kada je u sport ušao veliki novac, kontrola nad sportom prešla je u ruke dve grupe ljudi – onih koji taj novac obezbeđuju (klubovi) i onih koji ga zarađuju(igrači i stručni štabovi). Kada se u jednačinu ubace i posrednici (agenti) FIBA je brzo postala suvišna.

Taj problem pojavljuje se u svakom sportu u kojem se vrti mnogo novca. Primera radi, FIVB (i njegova evropska podružnica CEV) neophodni su odbojci, jer su ulaganja klubova i sponzora u nju nedovoljna, ali tu priskoči federacija i takmičenjima kakva je Svetska liga napravi razliku i pomogne da se taj sport podigne na pristojan nivo.
U košarku je, međutim, odavno ušao veliki novac, a ključni akteri su još na prelazu vekova odlučili da gurnu ustranu onoga ko je višak. Od tada je u ovom popularnom sportu kontrola čvrsto u rukama klubova organizovanih u ULEB, dok se FIBA, posebno njen evropski deo, i posle skoro dve decenije više koprca, nego što pokušava da nađe način za ugodni suživot.

Čelnik FIBA aka Dawg the Hallway Monitor

Takvo ponašanje dovodi do niza suludih poteza, među kojima su organizovanje gotovo cirkuske „Liga šampiona“, izazivanje sukoba na lokalnom nivou (tu uvek mi mali najgore prođemo, setimo se haosa oko ABA lige pre neku godinu) i pretnje isključenjem iz međunarodnih takmičenja.

Verujem da psiholozi i sociolozi koji prate sport uživaju u aktivnostima FIBA Evrope, o kojima bi mogli da pišu solidne naučne radove. Malo gde se tako dobro vidi kakve opasnosti može doneti davanje ljudima bilo kakve vlasti u ruke. Zaista, ponašanje čelnika „evropske kuće košarke“ neodoljivo me podseća na onu antologijsku epizodu South Park, u kojoj je Cartman dežurni u školskom hodniku (S10 E10: "Miss Teacher Bangs a Boy"; rekao sam vam da će biti ovoga). 

Izvor: You Tube

 Ono što situaciju čini još komičnijom, a za potrebe naše analize i specifičnoj, je činjenica da košarka nije evropski sport. Nju je krajem XIX veka osmislio Džejms Nejsmit u Springfildu, Masačusets, i od tada do danas američka košarka je u svakom smislu globalni vladar. Ako je odnos ULEB-FIBA neka vrsta održavanja paralelne stvarnosti ,kako opisati odnos sa NBA?

Košarka u Evropi, ni klupska ni reprezentativna, nema nijedan mehanizam odbrane sopstvenih interesa u odnosu na to takmičenje. Iako nama prirodno najviše bode oči izostajanje NBA Evropljana iz akcija državnih timova, ono što najbolje opisuje koliko je hijerarhija u tom odnosu izražena su transferi igrača pod ugovorom iz Evrope u SAD i čuvena fiksna odšteta koja u sezoni 2017/18 iznosi 675 hiljada dolara (u svakoj od narednih 6 raste za po 25 hiljada), a evropski klubovi ostatak naplaćuju od samih igrača.

Postojanje NBA, kao dominantne lige izvan našeg kontinenta, predstavlja ključnu razliku u položaju košarke u odnosu na fudbal. Iako je fudbal prilično globalno, njegove najjače lige i klubovi smeštene su u Evropi, pa naš kontinent diktira pravila igre. 

FIBA, Evroliga

Izvor: Printscreen

FIBA, Evroliga

Košarkaški kalendar: kocke i okrugle rupe

Druga velika razlika je u novcu koji je na raspolaganju i njegovom rasporedu - po raznim kriterijumima fudbalsko tržište je 5 do 10 puta veće od košarkaškog. Uz to je u košarci gotov sav novac (bezmalo 90 posto od skoro šest i po milijardi evra globalnih prihoda od košarke) u jednom jedinom takmičenju. Uzmite za primer odnos TV ugovora: NBA će ove sezone od televizijskih prava dobiti oko 2.5 milijarde evra, a evroligaši (kojih je, doduše skoro duplo manje) 34 miliona.

Fudbal je, sa druge strane, znatno demokratičniji. Među 20 sportskih takmičenja sa najvećim prihodima nalazi se 14 fudbalskih liga na 5 kontinenata, Svetski kup 2014. je obezbedio FIFA 4.8 milijardi dolara prihoda (duplo više nego prethodni), UEFA takmičenja naprave godišnje 2.35 milijardi evra. Pošto su im okolnosti omogućile da prave priličan novac u sopstvenim takmičenjima, FIFA i UEFA su uspele da odbiju prve pokušaje izdvajanja elite (G14) početkom veka.

Uprkos nepovoljnim okolnostima FIBA je imala jednu veliku prednost u odnosu na FIFA - zgodan kalendar, koji decenijama deli godinu na segment posvećen klubovima i onaj za nacionalne selekcije. Onda su čelnici svetske košarke rešili da i to uprpaste, osmislivši najbesmisleniji koncept u istoriji sporta – kvalifikacije koje će se igrati tokom sezone.

Ta odluka je problematična iz bar tri razloga. Prvi je praktičan, jer kompaktna reprezentativna takmičenja omogućavaju bolju uigranost i koncentrisanu pažnju. Drugi je logistički, jer održavanje takmičenja na jednoj lokaciji olakšava život sportistima, koji već previše vremena provode u putu i adaptaciji na uslove u novim dvoranama.
Treći, a po prisustvu u medijima svakako prvi, je nemogućnost da se sastave najbolji timovi. NBA nikad neće pustiti igrače da dođu u Evropu triput godišnje na po desetak dana, a šanse da to učine evroligaši takođe su male.
Ovaj problem nam je dao šlagvort, kada su čelnici Evrolige poslali predlog jedinstvenog kalendara koji uređuje celu godinu i deli je na klupski i reprezentativni deo. Bez ulaženja u održivost i kvalitet predloga, treba istaći da je termin predložen za aktivnosti reprezentacija prilagođen sa jedne strane terminu Olimpijskih igara, a sa druge dostupnosti NBA igrača.

http://sportklub.rs/Binary/33/Evroligin-predlog-kosarkaskog-kalendara.pdf

Priču o košarkaškom kalendaru pričaćemo neki drugi put, zapravo se nadam da će je ispričati neko od kolega (u vas gledam, Darko i Ozmo). Mi prelazimo na fudbal.

Da parafraziramo Dikensa

Fudbal nikada nije bio u boljoj poziciji. Njegova globalna dominacija je nesumnjiva, ne samo što je pokorio Kinu i Australiju, nego su i mejnstrim mediji u SAD počeli da mu priznaju status petog velikog sporta. Novac koji se vrti je pre 15 godina bio nezamisliv, taktičke inovacije zadivljujuće, naučni pristup preovladao je nad raznim formama amaterizma koje su kočile razvoj igre decenijama.

Stadioni su prepuni veselih ljudi, kad upaliteTV vikendom naiđete i na desetak prenosa u isto vreme, a novi mediji nam dozvoljavaju da gledamo i šta se zbiva u Meksiku ili Vijetnamu (osim Superlige Srbije, tamo se i dalje po 20 minuta posle utakmice ne znaju imena strelaca ako ne igraju Zvezda ili Partizan; i pre nego što postavite pitanje: Superligom Srbije se ovde neću baviti dok ne bude zaslužila makar jasnom željom za totalnu reformu).
Fudbal je ponovo društveno prihvatljiv – kad sretnete onu dvojicu iz srednje što su vas gledali kao ludaka jer znate startnu postavu Udinezea ili aktivno pratite šta radi Gretna, pokušaće da vas impresioniraju pričom o Nejmarovoj plati i brojem Mesijevih golova.

Fudbal nikad nije bio u goroj poziciji. Dok grupa klubova ne zna šta će sa novcem koji zarađuje, stotine drugih živi ispod granice prihvatljivog. Agenti su najvažniji deo fudbalske zajednice i zarađuju desetine miliona. Igrače plaćaju opscene sume ne zbog fudbalske veštine, nego da bi služili u reklamnim kampanjama.

Sve je manje pravih navijača na stadionima, a njihova mesta zauzimaju korporativni poklonici selfie kulture, kojima je 90 minuta na jednom mestu previše, pa prvo malo zakasne, a onda izađu 10-15 minuta ranije, da se ne guraju. Vlasnici klubova u najjačim ligama su sve češće ljudi koji u detinjstvu nisu znali ni da postoji fudbal.

Treneri se menjaju kao vreme u Mančesteru – sezona nije dobacila do mesec i po, a već su osmorica otpuštena u četiri engleska ranga. Zbog dramatičnih socijalnih razlika svakog proleća za iste trofeje bore se isti klubovi. Liga šampiona, koju smo netako davno iščekivali nedeljama, izgubila je zato skoro polovinu gledalaca pre četvrtfinala.

Zauzvrat, evrokupovi počinju u junu.U JUNU. Prvi žreb za ovu sezonu obavljen je šesnaest dana posle finala Lige šampiona. Pet dana kasnije Hetafe je pobedio Tenerife u plej ofu za popunu Primere. Tri dana posle toga stadion poetičnog imena Vazgen Sargsjan Anvan Hanrapetakan (u originalu: Վազգեն Սարգսյանի անվան Հանրապետական մարզադաշտ) ugostio je fudbalere Alaškerta i Santa Kolome na otvaranju nove evropske sezone, u kojoj je prvi gol dalo bivše dete OFK Beograda Uroš Nedeljković. Nećemo ni počinjati o Kupu konfederacija ili U21 Evropskom prvenstvu.

I upravo tu (u kalendaru, neu Jerevanu) leži bazični problem modernog evropskog fudbala. Problem čije bi rešavanje tražilo spremnost na radikalnu promenu.

Champions league trophy

Izvor: Getty Images/Laurence Griffiths

Što, šta fali fudbalu na +40?

U sezoni 2017/18 evropske kupove igralo je 236 klubova, 79 u Ligi šampiona, 157+33 u Ligi Evrope (33 po ispadanju iz LŠ ide u LE – 15 posle trećeg kola kvalifikacija, 10 posle plej of runde, osam posle grupne faze).
Od njih 110 (ili 46.5 posto) je na teren izašlo već u junu, deset u LŠ i ravno sto u LE. Dvadesetog jula, kada u većini evopskih liga sezona još nije ni počela, već 105 timova završilo je takmičenje u Evropi (55+33 u LE, 5+17 u LŠ).
U sledećih pet nedelja pridružiće im se još 51 ekipa. Kada je stigao septembar u takmičenju je ostalo samo 80 ekipa, što je ispod 33.9 posto svih timova koji su kroz celu prethodnu sezonu izborili mesto u Evropi. Od njih 44 je dobilo mesto automatski, 39 direktnim plasmanom u grupu, a 5 zato što statuju od plej ofa za LŠ (ako neprođu, sele se u LE).

Od 192 ekipe koje ulaze u evrokupove do 27. jula samo 36 (18.75 posto) igra tokom jeseni. Shvatate li sada koliki je uspeh što je svaka deveta od tih ekipa sa prostora exYU?

Svi ovi procenti će se još spustiti posle reforme koja kreće sledeće sezone. Najmanje 67 ekipa (28.4 posto) ispada u svom prvom dvomeču tokom leta,poklanjajući navijačima samo devedeset minuta evropskog fudbala. I to kakvog evropskog fudbala?

Klubovi koji igraju u junu i julu ni izbliza nisu spremni za vrhunsko takmičenje. Njihovi treneri nisu imali dovoljno vremena da postave taktiku, njihove uprave ni izbliza nisu završile prelazne rokove. Najvažnije, njihovi igrači nisu imali više od desetak dana odmora između dve sezone. U eri kada se o zdravlju igrača vodi toliko računa da se meč momentalno prekida ako se neko uhvati za glavu, i kada je postkarijerna depresija skoro svakodnevna tema u medijima, igračima skoro 200 ekipa (4800 prijavljenih fudbalera) ukida se odmor.

Po pravilu to su fudbaleri koji igraju za sitniš, jer su u tim letnjim kolima oni imućni (kao Milan, Everton, Nica, Ajaks, Zenit, Bilbao) statistička greška. Odljudi koji igraju za 500, 1000, 2000 evra mesečno očekuje se da skoro bez odmora uđu u utakmice od kojih zavisi cela sezona njihovih klubova. U takmičenje iz kojeg imaju manje od 20 posto šansi da stignu na cilj.

Milan

Izvor: Emilio Andreoli/Getty Images

Ni to nije sve. Klima tokom leta u južnoj Evropi je takva da se nigde, od Izraela, preko Kipra, Grčke, Italije, Malte, Španije do Portugala, fudbal donedavno nije igrao pre septembra, a i sada se koriste samo noćni termini krajem avgusta. U kakvim uslovima se fudbal igrao ovog leta?

Evropu je napao toplotni talas adekvatno nazvan Lucifer, tokom kojeg su temperature preko 40 stepeni zabeležene u više od trećine članica Evropske fudbalske unije. U Hamburgu, Bergenu, Stokholmu i Klajpedi , u kojima leti često bude 16 do 20 stepeni, na snazi je bilo upozorenje zbog brutalne vrućine.U nekima zemljama, kao u Švajcarskoj, Poljskoj, Rumuniji, tako visoke temperature viđaju se retko. U ovim krajevima imamo ih povremeno, ali nikada ovako dugo kao 2017, kada smo nedeljama disali na škrge.

Uprkos svemu tome niko iz UEFA nije ni progovorio o tome da li je moguće videti kvalitetan fudbal kada ga nekompletni sastavi sa neodmorenim ljudima igraju na plus 37.

Pretrpanost kalendara

Ove sezone, kao i prethodnih, UEFA je za evrokupove bukirala 24 termina. Priznajem daje malo verovatno da Zvezda, Skenderbeu ili Makabi Tel Aviv odrade od početka do kraja #RoadToLyon i zabeleže 23 utakmice, ni Apolon Limasol, Estersunds, Partizan, Ludogorec, FC Kopenhagen, BATE ili Astana ne deluju kao da će kompletirati svoj maksimum od 21 meča, ali zato Zenit ili Milan verovatno nikog ne bi iznenadili ako spoje 19 evropskih duela.

Zvezda je, baš kao i klubovi decenijama pre nje, prvak postala posle devet mečeva. Sledećih sedam šampiona Evrope to je postalo u 11 mečeva, koliko je standardno trebalo finalistima Kupa UEFA još od sedamdesetih.

FIFA

Izvor: Matthias Hangst/Getty Images

Pri sastavljanju kalendara poštuje se stroga hijerarhija, pa najpre FIFA zaposedne svojih 10 termina (po dva u septembru, oktobru, novembru, martu i junu), zatim UEFA dodaje svoja 24+1 (8 letnjih u kvalifikacijama, 6 jesenjih u grupnoj fazi, 8 u eliminacijama tokom proleća i dva finala, plus Superkup Evrope). Zatim nacionalni savezi uzmu termine za kup, da bi na kraju ono što ostane popunila liga (plus liga kup, tamo gde postoji).

U većini evropskih država elitni rang takmičenja ima 30 do 38 utakmica, kup za prvoligaše donosi od 5 do 9 potencijalnih duela, dok se Superkup igra češće u jednoj nego u dve utakmice (Englezi i Francuzi na to dodaju i potencijalnih 6 utakmica Liga kupa).

U poslednjih nekoliko godina događalo se da timovi kao Čelsi ili Mančester Junajted igraju dugo i uspešno u kupovima i nakupe po 64 utakmice (nasuprot tome, ako prvoligaš u npr. Mađarskoj ispadne u prvom kup meču, odigra 31 utakmicu u sezoni).

Za elitne fudbalere to znači da imaju potencijalno i po 75 takmičarskih utakmica u sezoni, s tim što se to rotacijom ipak svede na nešto razumniju meru. Zato nije nikakvo iznenađenje kada u završnici takmičenja igraju bukvalno na rezervi.
Dodatnu teškoću predstavljaju i specifičnosti različitih krajeva Evrope, zbog kojih se u nekim krajevima igra neprekinuto, a u drugima postoje zimske pauze, koje traju od mesec dana (Holandija, Nemačka) do dva i po meseca (Danska, Rusija, Srbija). Naravno, ovde se i ne dotičemo zemalja koje igraju po sistemu proleće-jesen.
Na ove redovne aktivnosti dodajte i termine za svetska i kontinentalna takmičenja, koja su unadležnosti konfederacija. SP se po pravilu igra u junu i julu svake parne neprestupne godine, a EP obično u istom terminu prestupnim godinama. Sa drugim kontinentima stvari nisu tako jednostavne, što dosta komplikuje stvari evropskim klubovima.

Šarenilo tuđe muke

Svi znate koliku agoniju (pogotovo engleskim klubovima) svako malo pravi Kup afričkih nacija, jer se po pravilu igra u januaru. Razlog za insistiranje na januaru je klimatski – to je jedini mesec tokom kog ni u jednom delu Afrike nema kišne sezone. Međutim, posle niza fantomskih otkaza nacionalnim timovima, uključujući i bizarni sučaj Žoela Matipa, ovog leta usvojena je promena koja takmičenje prebacuje na leto.

Drugi problem sa AFCON je učestalost. Kada u julu 2019, verovatno u Jaundeu, bude dodeljen pehar novom šampionu Afrike, biće to deseti prvak u ovom veku. Evropa će tek godinu posle toga na Vembliju dobiti petog. Afrikanci su sve do 2012. Igrali turnire svake parne godine, a onda su rešili da pređu na neparne (da bi se izbeglo preklapanje sa SP), dodavanjem jednog turnira (2013).

Južnoamerikanci su još nepredvidiviji – od 1987. do 2001. Kopa Amerika igrala se svake neparne godine, onda se razmak produžio na tri, pa na četiri godine. Zbog proslave sto godinaprvog kontinentalnog turnira na svetu u leto 2016. u SAD je organizovan vanredni Kopa Amerika Sentenario, samo godinu posle redovnog. Tako se dogodilo da je za kratko vreme u ovom veku Kopa igrana na godinu, dve, tri i četiri.

CONCACAF je na mnogo nivoa čudan, a jedna od posebnosti je u tome što zemlje te zone ni samene prekidaju takmičenje dok se igra Gold kup, pa zbog toga postoji neobično pravilo po kojem možete da promenite po 6 igrača na pola turnira. Tamo se turnir igra svake neparne godine, uvek sredinom leta.

Azijski kup se igra na četiri godine, s tim što je do 2004. igran u prestupnim, a od 2007. u neparnim predolimpijskim godinama. Prethodna dva turnira (Katar 2011, Australija 2015) i sledeći (UAE 2019) igraju se u januaru, a pre toga se dosta lutalo, pa je na pet prethodnih turnira igrano tokom jula, avgusta, oktobra, novembra, decembra i januara.
Svaki od kontinentalnih turnira traje minimalno tri, često i do četiri nedelje, i uključuje do 6 mečeva, s tim što će AFCON od 2019. porasti na sedam mečeva, zbog proširenja na 24 ekipe.

Predlog rešenja

Ovde ćemo u pomoć pozvati matematiku. Znamo da je optimalno vreme odmora između utakmica tri dana, ali i to da je već neko vremestandardodigravanje dve utakmice nedeljno, što nam na godišnjem nivou daje 104 termina. To će nam biti osnova za dalji rad.

Postavljamo sebi četiri osnovna cilja:

-Razdvajanje klupskog i reprezentativnog dela sezone

-Omogućavanje dužeg i ujednačenijeg odmora za fudbalere

-Igranje fudbala u vreme pogodno za fudbal

Bonus na sve ovo trebalo bi da bude eliminacija problema koji predstavljaju kontinentalni šampionati u drugim delovima sveta, koji se održavaju usred sezone.

Ključni problem reprezentativnog fudbala tokom kvalifikacija je neuigranost. Nacionalni timovi okupljaju se ponedeljkom, i u narednih šest do osam dana odigraju po dva meča i opet se rastanu. Problem je nešto manji tokom jeseni, kada se reprezentativni termini ponavljaju svakog meseca, ali tokom sedam meseci između novembra i juna selekcije se sakupe samo jednog, krajem marta.

Jedini period kada selektori sistematski rade sa svojim izabranicima je pred veliko takmičenje, kada odrade pripreme za turnir i provedu više od mesec dana zajedno.

Drugi problem, koji pogađa timove, su posledice dugih putovanja, koje snose igrači pri povratku u klub. Zato su u vikendima posle reprezentativnih rezultati velikih klubova, koji ostanu bez većeg broja igrača, po pravilu slabiji.
Kompaktni termini za nacionalne timove u dva dela sezone rešili bi oba ta problema, plus pominjani bonus.
Iz praćenja ostalih sportova jasno je kolika je prednost produženog zajedničkog rada nacionalnih timova, koji bi mogli da rade na taktičkim rešenjima, što bi automatski obezbedilo atraktivniji fudbal.

Takođe, četiri putovanja napred-nazad pretvorila bi se u samo jedno. To bi značilo i Matiću, Džeku, Jovetiću, a još više onima koji moraju na druge kontinente, pa sada triput u 70 dana prelete po 10-15 hiljada kilometara.

Organizovanjem da ta dva termina budu januar i jun dobija se dodatna vrednost – ta dva meseca pokrivaju (uz malu pomeranje termina Gold kupa nekoliko nedelja unapred) termine svih kontinentalnih šampionata, što bi Maneu, Salahu, Sančesu, Mesiju, Čičaritu, Valensiji, Nejmaru i mnogim drugima otvorilo mogućnost da bez problema odigraju i za reprezentaciju i za klub.

Sadio Mane, Firmino, Liverpul

Izvor: Mike Hewitt, Getty Images

Jun - januar

Jun je prirodan termin, jer se već koristi za SP, EP i Kup konfederacija, a uskoro će i za Ligu nacija, dok se januar nameće kao logično rešenje. U dobrom delu Evrope tokom januara se ne igra fudbal zbog klime, jer bi dobar deo stadiona mogao da ima problema, pogotovo u slučaju snega.Međutim, za nacionalne selekcije dovoljan je jedan upotrebljiv stadion po državi, a to već postoji u gotovo svim članicama UEFA. Zapravo, to bi bio odličan podsticaj za one koji zaostaju sa infrastrukturom (kao većina exYU) da uhvatekorak.

Sa druge strane bi igranje nacionalnih selekcija u januaru omogućilo da se neposredno pre toga, oko Nove godine, uvede globalni tronedeljni termin odmora, tokom kojeg se ne bi igrao fudbal. Čak i u tradicionalno orijentisanoj Engleskoj već godinama postoji sve snažniji pokret za zimku pauzu, a mnogi elitni treneri su konstantno igranje tokom praznika naveli kao ključni razlog za slabe rezultate premijerligaša u prolećnoj fazi evrokupova.

Zimski termin trajao bi četiri nedelje, čime bi pokrio sadašnje termine u septembru, oktobru, novembru i martu. Junski bi počinjao poslednje nedelje majai trajao pet nedelja u godinama sa nekim turnirom, ali bi mogao i da se skrati u onim godinama kada turnira nema.

U letnjem periodu bi se na pet reprezentativnih nedelja lepio jednako dugi termin letnjeg odmora do ranog avgusta. Odmah posle njega igrale bi se prve dve runde kvalifikacija za evrokupove po ubrzanom sistemu (zajednički žreb, pa kod kuće i na strani u istoj nedelji), što bi velikoj većini klubova ostavilo i dobar deo avgusta za odmor, dok bi i oni koji rano kreću u Evropu mogli da računaju na bar tri nedelje potpunog mira tokom leta.

Takav raspored omogućio bi da se preživi postojeći sistem sa čak 24 evropska termina, podeljena zimom posle grupne faze, uz maksimalno 38 ligaških utakmica i 6 mečeva u kupu (tri pre i tri posle pauze).
Važan faktor bio bi organizacija oba evropska finala u istoj nedelji, s tim što bi se Liga Evrope igrala sredom, a Liga šampiona subotom.

Sezona bi tako za veliku većinu klubova trajala ispod sedam i po meseci, u dva neprekinuta dela od (približno) 20. avgusta do 20. decembra, pa od 10. februara do 20. maja.

Naravno, bilo bi vrlo bitno dugoročno smanjiti obaveze fudbalera, svesti broj evropskih mečeva na maksimalno 20, i ograničiti nacionalne šampionate na maksimalno 34 utakmice (što je u mnogo navrata nagoveštavano), čime bi se raspored dodatno rasteretio.
Buduća evropska Superliga, koju mnogi već dugo čekaju, izvesno bi pojednostavila situaciju, ali to je tema za neku drugu priču.

Muzički dinar

Za ovu epizodu vraćamo se klasicima iz šezdesetih, kroz tri vanvremena hita objavljena iste godine.

The Byrds – Turn! Turn! Turn!

Izvor: You Tube

Bend koji je ranih šezdesetih u Los Anđelesu osnovao Rodžer Meguin svirao je aktivno samo desetak godina (mada su neki od njegovih članova, kao Džin Klark, Grem Parsons i Dejvid Krozbi ostvarili sjajne karijere, solo ili u drugim bendovima), ali je uticaj koji su zvečeći zvuk Meguinovog Rickenbackera i višeglasno pevanje ostvarili na muziku sve do današnjih dana ogroman. Jedanod najvećih njihovih hitova bila je obrada pesme Pita Sigera Turn! Turn! Turn! (za pasionirane ljubitelje nižerazrednog engleskog fudbala: Siger je autor pesme Goodbye Irene, neslužbene himne Bristol Roversa).

Objavljena je krajem 1965, najpre kao singl, a na istoimenom albumu. Njen tekst je većinom direktno preuzet iz starozavetne Knjige propovednikove.

The Kinks – Tired of Waiting for You

Izvor: You Tube

Braća Rej i Dejv Dejvis ušli su u muziku kao dečaci u severnom Londonu, a posle niza promenjenih bendova i postava postali su The Kinks 1964. godine. U kratkom razmaku izbacili su nekoliko velikih hitova, među kojima i Tired of Waiting for You (januar '65), koji je došao na broj 1 na britanskoj i broj 6 na američkoj listi (što im je najveći uspeh).

Uspešna karijera potrajala je tri decenije, a uspehe su imali sve do ranih osamdesetih. Od niza hitova (You Really Got Me, Waterloo Sunset, All Day And All of the Night, Sunny Afternoon, Lola, Come Dancing) još je značajniji njihov uticaj na promene u muzici, njihovi rani hitovi smatraju se pretečom pank roka („muzika od tri rifa“), veliki poštovaoci su bili savremenici kao The Who i The Doors, a Britpop bendovi iz devedesetih, kao Oasis i Blur, isticali su ih u prvi plan svojih muzičkih uzora.

The Beatles – Ticket To Ride

Izvor: You Tube

Verovatno najvažniji bend u istoriji muzike, liverpulska četvorka prešla je za kratko vreme put od malih klubova grada na ušću Mersija i hamburškog Reeperbahna do najpopularnije grupe na planeti. Objavljivali su muziku samo osam godina, od toga rano polovinu vremena nisu želeli da sviraju uživo, ali je njihov opus i danas po mnogo čemu neprevaziđen i verovatno će dugo ostati najprodavaniji autori muzike na planeti.

Ticket To Ride, prva njihova pesma duža od tri minuta, izašao je u aprilu 1965. i odmah se popeo na prvo mesto britanske i američke liste kao i prethodni singlovi četvorke (dva u SAD, 6 u UK). Međutim, ono što je tu pesmu izdvajalo u odnosu na prethodne je stilska promena, i muzička i tekstualna. Mnogi će baš odatle početi da mere vreme druge faze karijere benda, koja će se posle jednostavnih pop melodija i istih takvih tekstova okrenuti ka kompleksnijoj poeziji, tvrđem zvuku i eksperimentima. Ticket To Ride je meni omiljena pesma Beatlesa, a album Help! na kojem je izašla je prva „odrasla“ ploča koja je bila moje lično, a ne vlasništvo roditelja. Ispostavilo se da sam je dobio iste nedelje kada je u Njujorku ubijen Džon Lenon.

PS (Ticket To Ride je bonus, jer uz tekst o Liverpulu nije bilo muzike)

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Deni Krejn

Voleo bih da mi odgovori Vlada, koji fudbaler je odigrao najviše utakmica u prethodnoj sezoni, iz liga petica? (prvenstvo, kup, reprezentacija, kontinentalna takmičenja...)

Odgovori 2 0

Mungo

Dobra analiza, odlican predlog ali kladionicama nije u interesu pauza i odmor u bilo kom periodu

Odgovori 26 0

Charlie Benante

Ovaj čovek je totalni frik, ali u pozitivnom smislu! Sedeo sam za desktop računarom, ali kad sam video novo izdanje UKV zavalio sam se u krevet i otvorio apk SK-a, natanane čitanje. Još ovi muzički bonusi, totalno zabavno

Odgovori 35 1

* Sva polja su obavezna

Todorić za SK: Topić je zbog politike otišao u Zvezdu!

Todorić za SK: Topić je zbog politike otišao u Zvezdu!

Institucija unutar institucije. Čovek koji je učestvovao u osvajanju svih 45 trofeja u istoriji Košarkaškog kluba Partizan, čovek koji je u Humsku doveo plejadu asova jugoslovenske i srpske košarke - Dragan Todorić.

Laso: Nekada nije dovoljno imati m*da da bi pobedio

Autor

Laso: Nekada nije dovoljno imati m*da da bi pobedio

Trener Real Madrida Pablo Laso bio je zadovoljan posle pobede protiv Barselone u derbiju 12. kola Evrolige.
Loading...