Getty Images/Stuart Franklin

Vladimir Novaković

08.03.2019 | 10.48 > 10:56

Ole: Mađioničar za volanom

Ole’s at the wheel, Tell me how good does it feel…

Ole Gunnar Solskjaer

Julian Finney/Getty Images

Ukoliko ljudi iz Silvertone Records imaju gram zdravog razuma i osećaja za biznis, ovog proleća reizdaće „Waterfall“, davni singl velikih The Stone Roses.

Iako ta pesma u paketu sa Don't Stop, u koju se bukvalno stapa na debitantskom albumu, predstavlja verovatno najčistiju esenciju zvuka kultnog mančesterskog benda, kada je puštena u prodaju (dan pred 50. rođendan ser Aleksa Fergusona) nije postigla veliki uspeh. Dvanaest drugih singlova iste grupe nadmašilo je 27. mesto UK liste, do kog je Waterfall stigao.

You Tube

Ali ako ove zime pratite fudbal, sva je prilika da ste je čuli. Ako pratite Mančester Junajted, čujete je non stop, jer je postala soundtrack Oleove revolucije, koja ni posle više od dva i po meseca ne pokazuje nikakvu tendenciju da uspori. A dok talas traje, prilika je da se nešto i zaradi.

Sedamnaest utakmica prošlo je od Solšerovog debija u južnom Velsu, na istom stadionu na kojem je njegov jedini prethodni angažman van Norveške brzo okončan bez uspeha. U tih 17 utakmica Junajted je dobio 14, remizirao dve, a jedini poraz bio je totalno nebitan, jer je u nadrealnoj pariskoj noći na bukvalno neobjašnjiv način uspeo da ga nadoknadi i eliminiše PSŽ.

Počelo je sa osmehom na usnama i pesmom na tribinama. Toga ima i dalje, ali priča je već postala toiko ozbiljna, da bi u ovom trenutku mnogima zvučalo šokantno da Ole ne dobije posao.

Dobar dan za promenu

Odlazak Žozea Murinja bio je neizbežan. Kad se sa distance pogledaju rezultati njegovih poslednjih 15 utakmica, u oči upada da je izgubio četiri: od Juventusa, Sitija i Liverpula, koje kompletna javnost smatra znatno boljim timovima od Junajteda i čija forma je do Murinjovog odlaska bila besprekorna, kao i od Valensije, u potpuno nebitnom meču. Ali sa Portugalcem realnost je uvek bila rastegljiva. Iako je nesumnjivo elitni trener, sasvim sigurno nije čovek sa kojim je lako deliti radni prostor, posebno kada ga buše i odozgo i odozdo. Raspoloženje u klubu i oko njega bilo je takvo, da je rastanak bio neminovan.

Kada je tako, bilo je bitno naći i dobar trenutak i dobro rešenje. I tu je Ed Vudvord pokazao zbog čega je toliko uspešan u svemu što sa fudbalom nema veze. Rešenje je bilo idealno. Na prvom nivou Solšer je automatski imao kontrolu nad svlačionicom, jer je u mlađim kategorijama bio trener Pogbi, kome je otkazom Murinju uručena kontrola nad klubom, kao i Džesiju Lingardu, lokalnom momku i mentoru Markusa Rašforda, nade i simbola večite mladosti kluba sa Old Traforda.

Na drugom, jednako važnom, radi se o univerzalno najomiljenijem igraču u novijoj istoriji kluba. Od suza kada je šest minuta po prvom izlasku na teren u crvenom dresu dao gol i dobio zagrljaj od Kantone, preko gola koji je posle 31 godine vratio ušati pehar na OT, sprinta od 70 metara da po cenu isključenja zaustavi Roba Lija i sačuva nadu u odbranu titule, sve do prelaska na desno krilo stanjeno Bekamovim odlaskom, sve što je Ole uradio u tih 11 godina bilo je pozitivno. Do te mere da osmeh sa njegovog lica nije ljutio čak ni protivnike.

You Tube

Bilo je jednostavno: ako ostane šesti, nikom ništa. Ako krene kolaps timova iznad (a nije mogao da ne krene, jer su im rezultati bili nerealno dobriu odnos na igru i sastave) i dođe do top 4, fantastično. Siguran sam, i niko me ne može ubediti u suprotno, da niko u klubu nije ni sanjao da će sledećih desetak nedelja izgledati ovako.

Tajming je bio savršen. Posle serije teških i dramatičnih mečeva (Čelsi, Siti, Arsenal, Liverpul, dvaput Juve u 13 poslednjih Murinjovih utakmica), pred Crvenim đavolima bio je neobično lak raspored. Dva najslabija tima u ligi, pa Bornmut u totalnom rasulu. U teoriji menadžmenta prva lekcija govori o tome da je za svakog ko preuzima rukovodeću poziciju ključno odmah izboriti „laku pobedu“, a pomenuti trio je omogućio upravo to, triput u osam dana. Zapravo sve do dolaska Parižana na Teatar snova raspored je milovao Norvežanina, ređali su se Njukasl, Reding, Fulam. Brajton kod kuće i Lester na strani usred serija poraza, put Palasu kome London ne prija. U jedanaest mečeva samo dve top 10 ekipe – Spursi i Arsenal.

Lak raspored pokriva deo priče, ali istorija Junajteda posle leta 2013. prepuna je kikseva protiv slabijih. Palas je u decembru uzeo prvi bod u PL eri na Old Trafordu, Mark Hjuz je u svom poslednjem meču na klupi Sautemptona bio blizu velike pobede, a Vest Brom proletos baš tu pokrenuo svoj prekasni pokušaj spasa.

Stvari su se definitivno promenile, ali kako?

Pol Pogba i Žoze Murinjo

Clive Brunskill, Getty Images

Pol Pogba i Žoze Murinjo

Gde je bio problem?

Na dan kad je Ole preuzeo tim Junajted je bio 12 bodova od šesnaestoplasiranog Kardifa, a 11 od Čelsija na poziciji četiri. Sada, dvanaest kola kasnije, Đavoli su četvrti, samo tri boda iza trećeplasiranih Spursa, a ekipa na poziciji 16 (Burnli) može da ih stigne samo ako do kraja osvoji sve bodove, a Junajted nijedan.

Dva ključna problema Murinjovog tima bili su odbrana i koncentracija. O tome kako se branio Junajted govori da su sve četiri slabije odbrane u ligi bile smeštene na poslednjih pet mesta (Hadersfild je dotle primio gol manje). U pitanju nije bio nedostatak sreće, tim se jednostavno branio izuzetno loše (35 primljenih golova u 24 utakmice na xGA od 33.8), a više puta je ostao nesavladan u šest mečeva LŠ (tri) nego u 18 utakmica u domaćim takmičenjima (dva).

Jedan od fundamentalnih razloga tako loših defanzivnih brojeva bila je neshvatljiva dekoncentracija. Đavoli su redovno primali golove iz prvog protivničkog šuta, čak deset puta su savladani u prvoj četvrtini utakmica (upoređenja radi Lingardov gol bio je sedmi koji je Liverpul primio u ligi za kompletnih 17 utakmica), a na čak pet mečeva primali su po dva gola za manje od sedam minuta. Protiv Sautemptona i Njukasla, ekipa koje se grčevito bore za opstanak, su sve to spojili, pa su do 20. gubili po 0:2, uz dva brzometna pogotka.

Bio je to pravi sunovrat ekipe koja je status najbolje odbrane u ligi prethodne sezone izgubila u poslednjem kolu (Murinjo je primio više golova ove sezone za 17 kola nego u celoj prošloj). Stalne rotacije u odbrani i najslabija forma De Hee u poslednjih pet godina su svakako deo uzroka.

U napadu Junajted nije briljirao (29 golova u ligi, 38 u svim takmičenjima), ali nije posebno odskakao ni u negativnom smislu,držali su priključak sa svima osim Sitija. Kao i u ranijim Murinjovim sezonama jedna stvar se znala – ako prvi povede, Junajted ne gubi, jedini su tim kojem se to nije desilo u prethodnih osamnaest meseci.

Ono što je bila najjača strana ekipe u poslednjoj Murinjovoj sezoni je, nasuprot svemu što pokušavaju da prikažu mediji, karakter. Junajted je dao najviše golova u nadoknadi, tri puta okretao rezultat u potpunosti (Juventus, Njukasl i Bornmut, sva tri golovima posle 89. minuta), vraćao se po bod iz izgubljenih pozicija protiv Arsenala, Sautemptona, Darbi Kauntija, ostao zamalo kratak protiv Brajtona i Valensije i ispustio potpuni preokret protiv Čelsija u 96. minutu.

Od tog 19. decembra, kada je Solšer ponovo stigao na Old Traford, njegov tim je po svakom bazičnom parametru najbolji u Engleskoj. U ligi su osvojili 32 od mogućih 36 bodova, pet više od bilo koga drugog. Uz to su dali najviše golova (29, Siti 28, Liverpul 27) i imali najviše šuteva u okvir gola (82, Siti 75, Liverpul 73). Ostali su u oba kupa iako su imali daleko najteži raspored (PSŽ u LŠ, Arsenal i Čelsi u FA kupu, oba na strani).

Dobili su svih devet mečeva van svog stadiona, od toga tri protiv top 6 rivala uz krunu na Parku prinčeva. U ligi imaju tempo za 98 bodova u sezoni, što bi bio klupski rekord i drugi rezultat u istoriji Premijer lige, posle Sitijevog prošlogodišnjeg.

Kako je Ole to postigao?

Ovo je pitanje od miljardu dolara, nad kojim bi morali da se zamisle Vudvord i Glejzeri, posebno posle onog nestvarnog podatka da su posle trijumfa u Parizu klupske akcije na berzi skočile za preko 6 posto bukvalno preko noći (za vlasnike kluba tih šest posto bi moglo da znači i preko 250 miliona dolara u ponudi o kojoj se već dugo priča).

Hajde da krenemo od onoga što vidimo svojim očima. Iako koristi postavke slične Murinjovima, Solšer se veoma razlikuje u brzini tranzicije, pa nam se često čini da Junajted trči brže i više. Dolaskom u klub on je odlučio da otkloni jednu od stvari koje su najviše smetale novinarima kod Portugalca – ustalio je startnu postavu.

Tokom prva dva meseca većinu utakmica počinjali su Lindelef i Džouns u srcu odbrane, Matić i Erera iza Pogbe, a Rašford na vrhu napada, okružen Lingardom i Marsijalom. To je idealna postava za direktno trčanje u napad, a ta promena usred praznika uhvatila je rivale nespremnima, pa je u prve tri utakmice Junajted dvaput vodio već u prvih pet minuta.

Kako je vreme odmicalo protivnici su bivali spremniji, a Norvežanin je morao da počne da rotira, zbog povreda i suspenzija. Svih šest napadača propuštalo je utakmice, a centralna trojka je kompletno izostala iz pariskog meča. Prvo poluvreme protiv Liverpula je donelo četiri povrede (neke teorije pominju prenaporne januarske mini-pripreme u Dubaiju kao uzrok), a u Parizu je nedostajalo čak deset prvotimaca.

Način na koji se prilagodio problemima je, po mom mišljenju, najveći plus kompletnog Solšerovog boravka u klubu ove zime. Vera u dubinu sastava i posezanje do kraja klupe i iza toga (na svakoj od prethodne tri utakmice po jedan igrač je debitovao za Junajted) doneli su sjajne rezultate.

Kada je tinejdžer Dalo izborio penal u Parizu na terenu su bila četiri U21 igrača, a prosečna starost gostiju iznosila je samo 23 godine i 170 dana, bezmalo celu godinu manje nego postava Ajaksa koja je zatvorila meč u Madridu (24 godine, 119 dana). Ni startna postava nije bila mnogo starija – Fred je dan pred utakmicu napunio 26 godina, a od njega su stariji bili samo Jang, Smoling i De Hea.

Pet momaka iz klupske škole učestvovalo je u pobedi, iako Pogba i Lingard nisu mogli da im se pridruže. Od kluba koji već 82 godine nije izašao na meč bez sopstvene dece i čija škola totalno dominira engleskim fudbalom (dok drugi klubovi uzimaju juniorske trofeje, Junajtedova deca daleko prednjače kada se pređe u seniorsku konkurenciju), ništa drugo se nije ni očekivalo.

Rašfordovim hladnokrvnim pogotkom sa bele tačke Solšer je prestigao Murinja po broju golova(39:38), sa sedam utakmica fore (17 prema 24). Važnije od samog kvantiteta je da napad zaista deluje bolje nego u prvoj polovini sezone. To se vidi i po porastu xG (sa 1.48 na 1.75 po utakmici), ali i u bazičnim podacima. Junajted u svakoj kategoriji (šutevi, šutevi u okvir, golovi) ima porast od najmanje 15 posto, dok konkurencija znatno usporava (Čelsi, Arsenal, Siti su slabiji u svim segmentima nego jesenas, Liverpul u dva, Spursi u jednom).

Rašford i Pogba su bili glasnici promene, obojica su još u februaru oborila rekorde karijere po broju datih golova u sezoni (dobrim delom i zato što sad igraju bliže golu nego kod Murinja), a Lukaku je strpljivo čekao šansu i sačekao je, postigavši po dva gola u tri vezane utakmice u kojima je imao garantovano mesto startera. Ispostavilo se da je Belgijancu prijalo da konačno doživi nekoliko nedelja smanjene aktivnosti (oba gola u Parizu dao na hitrinu), a veliki tehnički napredak ostvaren pod Murinjom sad je počeo da pretvara u ključne golove (tri poslednja u ligi dao slabijom nogom).

Iako su duplirali broj golova u ligi za samo 12 mečeva, razlika u napadu nije ni izbliza ono najuočljivije. Uspon na drugoj strani terena bio je fascinantan. Junajted sa Solšerom prima samo 0.75 golova po meču, bezmalo kao prošle sezone (0.74), a gotovo ceo gol manje nego pre 19. decembra (1.71). Liverpulova odbrana je primila gol manje, a Sitijeva gol više, što zvuči nestvarno ako znate da šampion dozvoljava duplo manje šuteva.

U svakoj statističkoj kategoriji napredak je vidljiv (xGA je pao sa 1.41 na 1.25), ali to ni izbliza ne objašnjava toliko bolji krajnji rezultat. Ako je u Murinjovo vreme De Hea vadio loptu iz mreže čak i nešto češće nego što bi se očekivalo (35 na 33.8 xGA), kod Olea prima tek tri od svakih pet golova koje bi bilo logično.

Španac, kojeg je ova nedelja još odmakla od konkurenata za naslov najboljeg golmana današnjice,opet je u elitnoj formi. Njegov nastup protiv Spursa na Vembliju bio je istorijski, niko u istoriji PL nije imao 14 odbrana bez primljenog gola, a u još nekoliko mečeva je krpio rupe koje kolege ispred njega i dalje redovno ostavljaju.

Naravno, tu je i faktor sreće. Ako su tokom jeseni rivali redovno tresli mreže iz prvog šuta, a odbici redovno ulazili u mrežu, dovoljno je osvrnuti se na promašene zicere Palasa i PSŽ u poslednjih desetak dana. Zapravo, jedine utakmice u ovom periodu koje su podsećale na jesenji Junajted bile su one sa Burnlijem i Sautemptonom, koje su i tekle kao u poslednjim Murinjovim danima.

Tim koji je na Enfild pre nepuna tri meseca ispraćen kao na sprovod, koji je otpisan i posle žreba za grupu u LŠ i kada je vukao PSŽ u osmini finala, za kratko vreme se transformisao u nešto protiv čega ne želite da se kladite i svakako da nijedan od sedam rivala neće hteti da ih vidi preko puta sebe u četvtfinalu Lige šampiona.

Ole Gunar Solskjer

Stu Forster, Getty Images Sport

Ole Gunar Solskjer

Dajte mu ugovor...

Još posle treće pobede u osam dana na startu karijere krenula je javna rasprava o tome da li Ole treba da ostane na klupi Mančester Junajteda i posle juna, kada mu istekne privremeni status. Solšerova popularnost se podrazumeva, a svaki dobar rezultat je pojačavao entuzijazam navijača, koji su u većini za njegov ostanak.

Sa druge strane su retke krizne situacije davale prostor i za one koji smatraju da Norvežanin nema iskustva, a možda ni suštinskog kvaliteta da vodi klub ove veličine i ovih ambicija. Od stručnjaka sa strane od samog početka pominjao seMaurisio Poćetino, koji po mnogim karakteristikama savršeno odgovara klubu sa Old Traforda. U dva februarska dana, kada su Parižani slavili u Mančesteru, a Spursi održali lekciju Dortmundu, svi su se okrenuli ka Argentincu, ali se u ove tri nedelje to u velikoj meri promenilo.

Pomenuti Solšerov iskorak je za to najzaslužniji. Norvežanin je protiv Liverpula prvi put pokazao da ume da se snalazi u hodu. Ne baš savršena startna postava i pogrešan izbor izmene (uvođenje nespremnog Lingarda) doveli su ga u vrlo tešku situaciju, da protiv lidera, koji ima i prvog strelca i najbolju odbranu u ligi nema nijednu taktičku izmenu. Međutim, čim su dobili poluvreme da se pregrupišu, Oleovi fudbaleri su u potpunosti nadigrali rivala u nastavku, ne dozvolivši mu bukvalno nijednu šansu za ključnu pobedu.

U naredna dva meča tim se dobrim delom sastavljao sâm, zbog velikih ograničenja, ali je taktička hrabrost Norvežanina bla impresivna. U tom pogledu ističe se korišćenje mlađanog Portugalca Dioga Daloa, koji je do letošnjeg dolaska u Mančester imao ukupno osam seniorskih mečeva, na raznim pozicijama i unutar jedne utakmice. Takođe, rotacije igrača u srcu terena su dale rezultata, posebno u meču sa Sautemptonom, u kojem je Pogba prvi put od Njukasla prošle godine ostavljen ispred štopera i kao tada odigrao je fantastično.

Pogba će svakako biti važan faktor u svakoj sledećoj odluci kluba, ali je upadljivo opao njegov uticaj. U decembarskim danima po smeni trenera očekivalo se da će Francuz dobiti kapitensku traku i veliku ulogu u ekipi, ali posle užasne partije protiv PSŽ kod kuće i odličnog učinka ekipe u njegovom rodnom gradu jasno je da tim i te kako može bez svetskog prvaka. U aktuelnim raspravama o čoveku koji će od Antonija Valensije naslediti traku za stalno Francuz više nije prvi izbor. To je sve češće Ander Erera, prvi prirodni kapiten kojeg je Junajted imao još od Roja Kina, momak koji se odavno na terenu zaista ponaša kao lider prema saigračima.

Marcus Rashford

Julian Finney/Getty Images

Solšer ima veoma bitne olakšavajuće okolnosti. Savetnik mu je najtrofejniji menadžer u britanskoj istoriji (Ole ga je i posle pariskog meča zvao šefom). Njegov prvi asistent (mada za razliku od trojice formalnih asistenata nosi titulu trenera prvog tima) je Majk Filan, kojem je otkaz prvog dana na poslu dao Dejvid Mojs i šokirao sve koji prate klub. Filan, koji je igrao za Fergusona pet godina (tokom kojih je učestvovao u osvajanju prvih pet ser Aleksovih trofeja u Engleskoj), vratio se iz Australije da bi preuzeo posao. U završnoj etapi Fergijeve ere on je bio zadužen za sve treninge prvog tima, imao je značajnu ulogu u skautingu (obično je baš Filan slat na tajne misije), a tokom meča bio je glas svog menadžera sa aut-linije. Iskustvo iz petnaest trofejnih sezona je nešto što sasvim izvesno mnogo znači i sadašnjem timu, a o njegovim napadačkim drilovima pisano je dosta tokom prethodnih nedelja.

Svi ti faktori svakako će biti uzimani u obzir kada dođe vreme za konačni izbor, a to se može desiti bilo kada od danas do juna. Iako euforija posle uspeha u Parizu trese klub, razborito bi bilo sačekati, jer ni izuzetna serija još uvek ne samo da nije donela nijedan trofej, nego je klub tek u četvrtfinalu dva kupa i još ga čeka duga borba za prva četiri mesta u ligi.

Postoji mnogo podataka koji ukazuju da Ole ima još mnogo da napreduje da bi mogao da bude strateško rešenje za klub, koji sigurno ne želi da sledećeg menadžera dovede na manje od 3-4 godine. Zapravo, kada se pogleda učinak Junajteda od kada je tu Norvežanin, teško je izbeći reč – magija. Jednostavno, racionalnog objašnjenja za ovakve rezultate nema.

Ili ipak ne?

U mnogim utakmicama sa slabijim rivalima njegova ekipa nijeizgledala posebno ubedljivo. Lester i Brajton su timovi u veoma slaboj formi, ali su oba imala dobre prilike da otmu bar po bod. Fulam je pre prvog primljenog gola mogao i do ubedljive prednosti, Palas se ispromašivao. Posle tri praznična meča Junajted je napadao silovito samo kada je baš morao – protiv Burnlija i Sautemptona.

S tim u vezi mora se pomenuti i potez kojim se Vudvord vratio na nivo na koji smo navikli – potpuno nepotrebna prodaja Maruana Felainija. Kada je u finišu potrebna pobeda i sadašnji stručni štab kao plan B koristi bombardovanje šesnaesterca dugim loptama, a jeftina prodaja ubedljivo najboljeg skakača ostavila ih je sa skraćenim opcijama. Felaini je, u dresu Junajteda i Belgije, u prethodnih osam meseci pet puta beležio golove ili asistencije posle 85. minuta, i tako menjao rezultat (iz poraza u remi ili iz nerešenog u pobedu), a u Kini je na debiju doneo trijumf svom novom timu.

Protiv ozbiljnijih rivala tendencije još više zabrinjavaju. Posle vođstva u finišu prvog poluvremena na Vembliju, Solšer je prilično nemoćno pratio kako De Hea čini čuda i sprečava Spurse da naprave preokret. U tom meču Junajted je imao ispod 39 posto poseda,što je protiv Liverpula spalo na 35.6 posto. Ako ste mislili da su prinudne izmene imale veliki uticaj, zgodno je napomenuti da je u trenutku prve promene domaćin bio na 39 posto.

Stižemo do mečeva sa PSŽ. Pred svojim navijačima Junajted je u okvir gola šutirao jednom, sa bočne ivice šesnaesterca, i čak ni na 0:2 nije uspevao da pritisne rivala ozbiljnije. U Parizu je lopta bila u posedu gostiju samo u 28 posto vremena, u većem delu prvog poluvremena oni nisu mogli ni da pređu centar, a sve golove su dali posle kardinalnih grešaka protivnika. Zapravo, Junajted nije nijednom šutnuo ka golu protivnika između drugog gola i penala, više od sat vremena igre, iako im je sve to vreme nedostajao jedan gol za prolazak. Plan je postojao i bio jasan, ali su se zvezde vraški dobro poklopile da se on ostvari, mnogo pre nego igrači i trener engleskog vicešampiona.

Iako u taktici postoje razlike, od kojih sam se onih ključnih dotakao, fundamentalni pristup utakmicama nije bitno različit od Murinjovog. Junajted igra reaktivno, sa dubokim blokom, protiv ozbiljnijih rivala često sa svih 11 igrača na svojoj polovini, a loptu najviše voli u kontranapadima.

Ole Gunnar Solskjaer, Paul Pogba

Gareth Copley/Getty Images

Sloboda koju je novi režim doneo, pre svih Pogbi i Rašfordu, kao vreme odmiče svečešće deluje problematično. Lokalni momak ima veoma lošu selekciju šuta, čime neretko sputava svoje saigrače u napadu, posebno Marsijala, koji je daleko najbolji finišer kluba (verovatno i lige, ovo mu je treća od četiri sezone u Engleskoj u kojoj xG nadmašuje za preko 50 posto). Francuz, čiji potencijal je zbog fizičkih i tehničkih karakteristika neograničen, često komplikuje bez potrebe, čime uspori ili u potpunosti zaustavi napad svoje ekipe, a ove sezone već je promašio tri jedanaesterca.

Posle sedamnaest utakmica rezultati Solšerovog rada su fascinantni, ali igra je daleko od toga. Dugoročno takav odnos je potpuno neodrživ. Iako je Junajted (baš kao i Burnli) tim koji često zbunjuje statitičare jer u dugim periodima ostvaruje rezultate znatno bolje od očekivanih (dobar deo objašnjenja leži u kvalitetu golmana) regresija prema proseku je neminovna.

Sistemski problemi na koje je Murinjo ukazivao još od prošlog proleća i dalje se jasno vide, jer ih je nemoguće pokriti bez pojačanja. Uprkos tome utisak je da sadašnji tim ima veliki potencijal za porast u odnosu na trenutnu igru, koji nije iskorišćen.

Junajted proživljava prve optimistične i vesele momente u poslednjih šest godina, a dok se u pozadini priprema za novu eru u kojoj će imati sportskog direktora, Solšerova javna audicija i dalje traje. Najbogatiji i najtrofejniji klub u zemlji ima obaveze koje se podrazumevaju, a koje uključuju makar redovnu borbu za trofeje. Bez učešća u borbi za titulu u poslednjih šest godina (trofej osvajala tri kluba, još dva se aktivno borila za njega) i bez ulaska u polufinale LŠ od 2011. (to su takođe ostvarila tri engleska kluba) Crveni đavoli su već godinama svakako najveći underachieveri na kontinentu.

Da li će Solšerov dolazak na klupu trajno vratiti stvari na svoje mesto i da li će on biti taj ko će dobiti priliku da predvodi renesansu? Pitanje od miljardu dolara i dalje će visiti nad nama i svako će moći da ponudi svoj odgovor dok Glejzeri i Vudvord ne preseku, a sudbina kaže svoje.

Moj je i dalje ne. I zbog kluba i zbog Olea. Dodajte svoj, uz obrazloženje.

Komentari (58)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Shaw23

Mislam da odluka ipak treba da se donese na kraju sezone kada se sve sabere ali ovako..Trenutno United je jedini tim gde na mestu trenera ima čak četvorica:Ole,Carrick,Phelan i McKenna naravno uz savete Fergija.Ove rezultate su ishod njihov fenomenalno grupni rad i to može da se vidi kod proslave golova .Kako se zove:Dve glave razmišlaju bolje nego jedna (u ovom slučaju 5) tako da.. xD

Odgovori 2 2

Kosjerac

Ole = Vladan Milojević

Odgovori 4 1

Opt1muS

Iskreno,po meni je mnogo bitnije da se sacuva identitet kluba,kao sto su skola fudbala,omladinci,veliki procenat engleza u timu..Kupovina velikih talenata koji su dostojni kluba u svakom smislu,ne samo igrackom.Jer to je Junajted.Junajted je porodica,vaspitanje,to Ole najbolje zna i zato je dobro sto je tu.Ne moraju da dodju odmah trofeji.Najgore sto moze da se desi jeste da,u zelji za trofejima pocne kupovina igraca od 100 miliona sto je potpuno iracionalno i netipicno za Junajted.Ja sam zadovoljan sa ovim,rezultati ce doci.Samo pogledajte ko je sve dosao u svlacionicu u Parizu:Ser Alex,Evra,Kantona..To znaci da,ko god je imao ikad ikakve veze sa Junajtedom,shvata sta je taj klub.To je pokazatelj kakva je politika kluba,odnos sa igracima,koji se ne zaboravlja do kraja zivota..U srcu Francuske ludi od srece Kantona,Evra,Pogba..To je Junajted!!!

Odgovori 10 0

* Sva polja su obavezna

Mata: Pogba nas sve ujedinjuje

Autor

Mata: Pogba nas sve ujedinjuje

Mata: Pogba nas sve ujedinjuje

Već duže vreme se spekuliše o tome da li će Pol Pogba promeniti sredinu, a kao moguća destinacija se najviše pominje Real Madrid. Međutim, igrač Mančester Junajteda Huan Mata veruje da je Francuz zadovoljan u klubu.

Tuhel: Naravno da želim da Nejmar ostane

Tuhel: Naravno da želim da Nejmar ostane

Tuhel: Naravno da želim da Nejmar ostane

Trener Pari Sen Žermena Tomas Tuhel izjavio je da ne zna kako će na kraju završiti transfer saga oko Nejmara, ali da želi da Brazilac ostane u Parizu.
Loading...