Getty Images / Christopher Lee

Vladimir Novaković

10.05.2019 | 12.30

Engleska finala: Kako se fudbal vratio kući?

Dešavalo se nekoliko puta da tri ekipe iz iste zemlje igraju finala dva najveća kupa. Ne tako davno Španci su imali svoje finale LŠ, a Sevilja uzela LE. Još 1980. Hamburg se borio za titulu prvaka Evrope, a svi polufinalisti došli su iz SR Nemačke.

Mauricio Pochettino

Dan Mullan/Getty Images

Nikad jedna zemlja nije imala sva četiri tima u dva finala. Nikad do sada.

Šampioni sveta do 17, šampioni sveta i do 20 godina, polufinalisti seniorskog SP. Sada ovo. Verujem da ni sami Englezi ne mogu da dođu sebi. Voleo bih da mogu da kažem da je ovo dokaz da je Premijer liga najjača, ali bojim se da je upravo suprotno, da je nikad slabija konkurencija u samoj ligi (zbog nikakvog truda ekipa iz donje polovine, pa i iz sredine tabele, tokom većeg dela sezone) omogućila klubovima da u isto vreme napadaju dva fronta sa uspehom, baš kako smo navikli od npr. Španaca. S timu vezi i upozorenje da bi znatno izjednačenija liga sledeće godine mogla da vrati Engleze korak ili dva u Evropi.

Čudesna je ova Liga šampiona. Zabavna preko svake mere. Dramatična i nepredvidiva. Ništa nije lako predvideti. Od drame u grupnoj fazi i velikih muka ekipa koje će stići u finale, preko serije nemogućih preokreta u osmini i četvrtfinalu, lekcija koje je poletni Ajaks održao arogantnom paru favorita, sve do dve čudesne večeri ove nedelje.

Ako je izostanak dve mančesterske ekipe mogao i da bude očekivan (jedne zbog kvaliteta, a druge zbog tradicije) pravi šok je što pred finalnu utakmicu u konkurenciji nema nijednog od tri najbogatija kluba na kontinentu, bez kojih nije igrano nijedno finale u prethodnih 15 godina i koji su osvojili šest vezanih pehara. Kolaps velikana je gotovo nezapamćen, od te 2004, kada su u polufinalu Porto i Monako izbacili Depor i tada debitanta u završnici Čelsi.

Slavlje Mančester Junajteda posle trijumfa nad Čelsijem u finalu Lige šampiona.

Shaun Botterill/Getty Images

Slavlje Mančester Junajteda posle trijumfa nad Čelsijem u finalu Lige šampiona.

Kada su Englezi prethodni put sami odlučivali o prvaku Evrope, pre 11 godina, bilo je to doba duge dominacije Premijer lige (osam finalista LŠ u osam godina, triput po tri tima u uzastopnim polufinalima LŠ, a sa obe strane tog niza po jedno finale LE, i to za Midlzbro i Fulam), a u borbi za pehar su je predstavljale dve potpuno dominantne ekipe te ere, osvajači šest titula u nizu.

Ovo nikako nije era engleske dominacije. Od dvadeset međunarodnih pehara u poslednjih pet godina (LŠ, LE, Superkup Evrope, klupsko SP) 19 je završilo u Španiji. Za titulu šampiona Evrope će se boriti dva kluba koja ne da nisu podizala pehar u eri Premijer lige, nego ga čekaju u zbiru 87 godina (Liverpul 29, Spursi tačno dvostruko od toga).

Na Madrid

Među njima razlika je velika. Liverpul je istinska evropska aristokratija, petostruki šampion kontinenta, koji sa Klopom na klupi treći put igra finala, a ukupno su igrali 21 evropsko i svetsko finale. Spursi nikad ranije nisu ušli u polufinale LŠ, a poslednji od tri evrotrofeja osvojili su 1984. U ovih 35 godina pripala su im tri domaća trofeja, a ovom veku samo Liga kup 2008. U istom periodu na Enfild je otišlo ravno 25 trofeja.

Liverpulu će meč na stadionu Metropolitano biti kruna izuzetne sezone, tokom koje su nadmašili sve prognoze i dve utakmice pred kraj i dalje imaju šanse da povežu dva najvažnija trofeja, što su uspeli samo 1977. godine. Kako to obično biva sa Crvenima, drame je bilo koliko god želite, i na domaćim terenima, gde su u nekoliko navrata čudesno pobeđivali u samoj završnici, do same Lige šampiona.

Jurgen Klopp

Clive Brunskill/Getty Images

Klopov tim je u grupnoj fazi imao neugodnu grupu, koju je prošao uz dosta sreće, jer su izgubili sva tri meča na strani, uz zabrinjavajuće lošu igru. Gol Di Marije u nadoknadi meča PSŽ – Napoli i promašaj  Arkadijuša Milika u 94. minutu poslednjeg meča na Enfildu bili su neophodni da bi Liverpul nadoknadio bodove ispuštene u Beogradu.

Da mogu da dominiraju i na strani pokazali su u osmini finala protiv Bajerna, kada su na Alijanc Areni potpuno nadigrali Kovačevu ekipu. Porto ni ove godine nije predstavljao problem, a najbolje su ostavili za polufinale.

Liverpul je prošle sezone igrao atraktivniji fudbal, ali je ove podigao efikasnost na viši nivo. Umesto gaženja protivnika do kraja, ovog puta su štedeli energiju koliko god je bilo moguće. Jedini poraz u ligi doživeli su na sredini sezone protiv jedinog konkurenta za titulu, a serija pobeda za kraj sezone naterala je moćni Siti da izvuče apsolutni maksimum. Ukoliko dobiju i meč poslednjeg kola Crveni bi mogli da završe kao vicešampioni, iako bi imali treći bodovni skor u istoriji Premijer lige.

Ovde bi bilo zgodno pomenuti da je te 1977, kada je Liverpul jedini put do sada spojio titulu prvaka Engleske i Evrope, vicešampion bio Siti, sa bodom manje.

Divock Origi

Clive Brunskill/Getty Images

Posle finala LŠ prošlog maja FSG grupa nije ponovila grešku iz završnice Rodžersovog boravka na klupi. Uprava je stala u potpunosti iza Klopa, zavukl ruku duboko u novčanik i popunila sve tri krizne pozicije, dovodeći na dve rekordna pojačanja, a na treću dvojicu igrača ozbiljne klase. Za kratko vreme Liverpulov defanzivni deo tima pretvorio se u najjači u ligi, a stil igre i samopouzdanje omogućili su nekim od mladih igrača izuzetan iskorak.

Najveći plus za klub sa Enfilda bila je neočekivana dubina. Toliko puta tokom sezone igrači sa kraja klupe ulazili su u ključnim momentima i rešavali stvar, obično golovima i asistencijama u samoj završnici. Kulminacija tog trenda viđena je u utorak, kada su dva igrača Crvenih (od kojih jedan sa klupe, a drugi prisilno u timu) dala prvi, a odmah zatim i drugi gol u elitnom takmičenju.

Ovakav tim sastavljen je posle korekcije prvobitne FSG strategije (sve do 2014/15 plan je bio da se dovode isključivo mladi igrači za male sume – preporučena granica bilaje 21 godina i 10 miliona funti), bazirane u potpunosti na Moneyball principu. Koncept nije potpuno napušten, i dalje je svake godine sistematski dovođen najbolji igrač iz timova koji ispadaju, ali je nadograđen izdvajanjem veoma ozbiljne sume za igrače visoke klase. Isti princip odradio je odličan posao i u primarnom klubu Džona Henrija, Boston Red Soksima.

Sada su Redsi sa Mersisajda pred najvećim izazovom – posle ispuštene titule 2014. ostali su u dva leta bez ključnih igrača Luisa Suaresa i Rahima Sterlinga, a treći član trija Danijel Staridž zbog povreda više nije bio ozbiljan faktor. Činjenica da je Liverpul po finansijama sedmi u Evropi, a da je kompletna vodeća šestorka doživela kolaps i treba joj rekonstrukcija, mogla bi da ponovo nekog igrača odvede sa Enfilda. Srećna okolnost za klub je što su već nekoliko puta dobijali nerealno dobre ponude, pa ako bi slična stigla za nekog ko zapravo nije esencijalan za tim (kao npr. Kutinjo), nastavak bi mogao da bude još srećniji.

Lucas Moura Christian Eriksen

Dan Mullan/Getty Images

Totenhem je imao veoma tešku sezonu, zbog dvojakih problema sa stadionom – otvaranje je kasnilo preko pola sezone, što ih je koštalo mnogih bodova i mnogo novca, a pojačanja su izostala. Uprkos tome Spursi su već postigli istorijski uspeh, a top 4 u ligi će im izmaći samo u slučaju monumentalnog kolapsa protiv Evertona.

To su postigli uprkos velikom padu u kvalitetu u odnosu na prethodnih nekoliko sezona, oličenom u trinaest poraza i često prilično nemoćnim igrama. Povrede,koje su ove godine napale žešće nego prethodnih, samo su pogoršale stvar. Ne samo da Poćetino nije dobio nikakvo pojačanje još od Lukasa Mure u januaru 2018, nego je i prodaja Dembelea ostavila rupu na sredini terena.

Oko Nove godine Spursi su čak izbili na drugo mesto u ligi, ispred Sitija, iako dotle uopte nisu igrali fascinantno, ali su razmere njihovog pada u ovoj godini veoma vidljive ako znate da Građani imaju 25 bodova više.  Na kraju su propustili priliku da sami reše stvar i obezbede LŠ, ali im je ona došla na poklon, posle neverovatne serije kikseva Arsenala i Junajteda u završnici.

Ni u Ligi šampiona nije bilo lako, naprotiv. Kroz grupnu fazu prošli su spletom neverovatnih okolnosti, nakon što su posle trećeg kola prežaljeni. Na kraju su iskoristili opuštanje već kvalifikovane Barse da im uzmu bod u finišu, ali im je bilo neophodno i da Inter šokantno izgubi bod od PSV Ajndhovena. Poć je za Dortmund pronašao ključ i lagano ih potukao, a protiv Sitija su jahali srećnu zvezdu bukvalno do poslednje sekunde i VAR-spasa. U polufinalu su samo otišli korak dalje, ali je njihov pristup u drugom poluvremenu to zaslužio.

Fernando Llorente

Dan Mullan/Getty Images

Ispostavilo se daje ključ bio u tome što su konačno, posle godina lutanja, pronašli pravog bekap centarfora. Ljorenteove partije u Kejnovom odsustvu nisu atraktivne, ali su izuzetno korisne, a skakačka klinika koju je održao Blindu i De Lihtu u sredu direktno je omogućila preokret (dobijanjem duela sa De Lihtom on je omogućio asistenciju Alija za Muru i 3:2).

Problem je, međutim, u tome što kompletna odbrana ulazi u godine, koje nekima dobro stoje, ali drugima baš i ne. Ako se na to doda i izvesni odlazak bar nekog od trijumvirata klupskih zvezda, jasno je da će na tržištu ponovo morati da se pravi magija. Ako na to ode i visoko cenjeni argentinski stručnjak, sledi neka forma restarta.

Ono što je, međutim, odlično za Spurse je činjenica da bi u taj restart ušli sa veoma dobre pozicije. Klub je znatno popravio imidž i proširio komercijalni potencijal, a njihov stadion (koji svi opisuju kao najlepši u Engleskoj) pomaže već sada da ekipa dobro posluje. Sada kada su sa treskom tu, biće veoma teško istisnuti Totenhem iz samog vrha.

London's Burning

Ako je najjače takmičenje donelo šokove ,u onom drugom toga nije bilo. U Ligi Evrope za trofej će se boriti dva nova, ali od starta žestoko osporavana trenera klubova koji na osnovu realnih pokazatelja nisu imali mnogo čemu da se nadaju u ligi i od starta su gledali ka Bakuu kao šansi za najslavniji momenat sezone.

Unai Emery

Shaun Botterill/Getty Images

Arsenalu će to, ako izostanu šokovi u nedeljno popodne, biti i jedina šansa da se dokopa Lige šampiona. Tobdžije su pošteno pristupile poslu u Evropi i prošetale se kroz grupu, koja je više muke donela zbog dalekih putovanja, nego zbog kvaliteta rivala. U proleće su se pojavile prepreke na putu, posebno one mračne noći u Bretanji, ali se od četvrtfinala sve promenilo.

Kada je bilo najvažnije Tobdžije su izgledale moćno kao nikad u drugoj polovini Vengerove vladavine. Suočeni sa neprijatnim žrebom, koji im je zagarantovao da moraju da pređu preko sva tri najveća rivala preostala do četvrtfinala, oni su neočekivano suvereno prošli kroz dva izazova na Mediteranu. Ko zna, možda Emeriju više prija topla obala nego ruska zima.

Napoli je očas posla bačen na kolena i nije mu data nikakva nada, a njihov gubitnički mentalitet je nadjačao Karletovu kup-magiju. Protiv Valensije je bilo i teže i veličanstvenije. Slepi miševi su u oba meča krenuli silovito i brzo poveli, ali su jednako brzo zatim i nokautirani.

Sistemski nedostaci koji su dočekali Emerija bili su neotklonjivi za jednu sezonu, verovatno će mu trebati bar još tri prelazna roka da odbrambenu polovinu tima dovede u stanje da se bori za titulu. Na drugoj strani terena, međutim, Arsenal ima verovatno najpotentniji napadački tandem u ligi godinama unazad, koji je u polufinalu dao sedam golova, koliko svi ostali učesnici zajedno. Kako i zašto su Lakazet i Obamejang tako često bili na terenu jedan bez drugoga biće jedna od misterija ove sezone.

Alexandre Lacazette

Alex Caparros/Getty Images

Kada je stigao na Hajberi Arsen Venger je iz korena promenio sve u klubu, od načina na koji se igrači hrane i treniraju, preko stila igre, sve do mesta u lancu ishrane. Onda su sticaj okolnosti i serija pogrešnih procena doveli dotle da klub po preseljenju na Emirejts samo nemo gleda kako ga prestižu. Arsen je, ako ne u klubu, svakako na poziciji menadžera ostao bar pet sezona predugo, i sada je Emerijev posao da klub bar gurne u pravom smeru. Da li će u tome uspeti teško da iko može da proceni posle ove sezone.

Pred njim će krajem meseca biti win-win situacija: ako dobije, imaće odmah evropski trofej, koji klub čeka dve i po decenije (u međuvremenu je izgubio po jedno finale u sva tri kupa), i željeno mesto u LŠ. Ako ne dobije, svejedno će moći da kaže da je odveo tim dalje nego što je bio ikad od 2006, a sačekaće ga još jedna sezona u takmičenju koje mu toliko dobro ide.

Čelsi je od početka takmičenja imao jasan koncept. Dok je jedan tim vikendom sa sve više muke prolazio kroz ligaške duele, u Ligi Evrope nastupao je potpuno drugi, sa ofanzivnijim bekovima, pouzdanijim napadačem, više domaćeg šmeka. I nastupao je više nego solidno, bez poraza i sa 11 pobeda u 12 mečeva pre polufinala. Blistali su na obe strane terena, stigli do Frankfurta sa 30 datih i samo sedam primljenih golova (od čega tri kad su već eliminisali Slaviju). U duelima sa Ajntrahtom prvi put su naišli na otpor, ali su dominirali gotovo sve vreme i zasluženo eliminisali osveženje sezone.

Njima u Bakuu predstoji borba za slavu, jer su glavni posao odradili nasuprot svim očekivanjima. Ekipa koja je u prva dva meseca igrala najlepši fudbal viđen u Premijer ligi ove sezone izašla je kao pobednik iz neverovatne bitke učetvoro, u kojoj je delovalo da niko ne želi u Ligu šampiona. Pola godine smo zatrpani tekstovima o neuspehu Sarriballa, u kojima se obično previđa da bivšem bankaru nisu data oruđa za rad. I danas, kada ga 90 minuta deli od potpunog trijumfa, masovno se traži njegov odlazak sa Bridža.

Maurizio Sarri

Catherine Ivill/Getty Images

Čelsi je svakako najspecifičniji klub današnjeg fudbala, jer se ništa što se tamo dešava od kako je Džon Teri proklizao na moskovskoj kiši ne može objasniti racionalno. Plavi su prvaci Evrope postali u trenutku kad su delovali najslabije u ovom veku, braneći ušati pehar ispali su u grupi LŠ, a u prethodne četiri sezone naizmenično su osvajali titule i završavali van top 4.

Kroz sve to vreme, ali i još mnogo duže, od Abramovičevog dolaska 2003, u klubu nema ni primisli stabilnosti, treneri gube posao svako malo, pojačanja se često dovode bez konsultacije sa njima, igrači ih otvoreno bojkotuju, razvoj infrastrukture je stao, a već neko vreme njihov gazda je u nemilosti države. I uprkos tome oni će se u Bakuu boriti za osamnaesti trofej od 2003.

Tajna je u šampionskom mentalitetu koji je počeo da se gradi još u eri Kena Bejtsa, i koji je tandem Abramovič-Murinjo učvrstio. Iako je do velikog novca stigao samo pet godina pre Sitija, Čelsi ima mentalitet velikog kluba, koji emiratsko mezimče toliko očigledno nema. I zbog toga niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta će se tamo dešavati u sledeće dve sezone, iako im transferi nisu dozvoljeni. Jer, možda to bude skriveni blagoslov, koji će nove klince poslati putem Hadson-Odoija i Loftus-Čika. U krajnoj liniji, deca su im opet igrala finale omladinske LŠ.

Gubitnici

Recimo po koju reč i o onima koji su ostali bez finala. Za početak ukratko dva kluba sa srpskim reprezetativcima (još uvek). Ajntraht je najprijatnije iznenađenje sezone, klub koji je menjao trenera,u poslednje dve sezone potpuno okrenuo igrački kadar i za džeparac sastavio tim koji je vodio u polufinalnoj penal-seriji. Klub iz Frankfurta nema ni iskustvo,ni dubinu za ovakve sezone, ali ima mnogo strasti, fantastičnu podršku s tribina i nekoliko igrača izuzetnog talenta. Ako budu spisak prodatih ograničili na neverovatnog Jovića i pronašli adekvatna pojačanja za taj novac, nemački fudbal mogao bi da dobije četvrti stub.

Luka Jović

Catherine Ivill, Getty Images Sport

Luka Jović

O Ajaksu je već toliko toga rečeno i ostalo je samo da momci završe posao oko duple krune, izljube se i svako ode na svoju stranu. Mučno je gledati ovakve ekipe, jer u startu znate – što im krene bolje, to gore. A kako je Ajaksu išlo biće najgore – bogatiji će im odvesti bar pola tima. Lanac ishrane u fudbalu je neumoljiv. Za utehu, skauting amsterdamskog kluba radi odlično, na domaćem terenu, Skandinaviji i Južnoj Americi, pa će se uskoro naći zamene.

Barselona je uspela da drugi put u nizu ispusti plus tri u eliminacijama. Ako im je za utehu, ovog puta su bar naišli na tim visokog kvaliteta sa nadrealnom motivacijom. Za njihovo dobro bi bilo da ne traže utehu, nego rešenje. Već tri godine Blaugrana ne liči na sebe i bukvalno živi od jednog igrača. Koliko god da je on čarobnjak, a jeste mnogo, to je neodrživ koncept. Domaće titule tu više štete nego što koriste i samo odlažu neophodnu rekonstrukciju. S tim u vezi, dolazak De Jonga je na papiru briljantan potez, jer se radi o generacijskom talentu. Problem je što su sa prethodnih 4-5 kupovina toliko omašili, da Frenki bezmalo neće imati s kim ispod 30 da igra.

Njihov večiti rival učinio je mnogo neobičnih stvari u poslednje dve godine. Najbolja ekipa na svetu pretvorena je u gomilu problema, a tri trenera u sezoni govore o neozbiljnosti. Kada je Lopetegi doveden, ideja je bila da se radi na duže staze i isplanira dominacija, ali on ni polusezonu nije dočekao. Njih izvesno čeka velika rekonstrukcija i zaista je pitanje sa kakvim timom će nastupiti u sledećoj i onoj tamo sezoni. Uprkos svemu, nema šanse da se složim s pričom da posle odlaska Ronalda nemaju dovoljan kvalitet. Najbolji golman SP, Zlatna lopta, protivkandidat za Zlatnu loptu, kapiten/superheroj, najbolji bek epohe, najbolji dodavač decenije, a tek smo došli do sredine terena. Za ovakvu sezonu nema opravdanja.

Real Madrid

David Ramos/Getty Images

Klub koji im je odveo prvu zvezdu razočarao je najviše. Godinama se Juve priprema za pohod na evropsku krunu i delovalo je da je ovo ta godine: glavni konkurenti su bili u kontraritmu, došao je talisman, vratio se Bonuči, počeo da igra Ken. Bilo je dovoljno signala da je budnost neophodna, kroz dva kolapsa u finišu, protiv Junajteda i na poprištu finala. Lekcija nije naučena, pa će nova prilika da se prekine dugi post morati da čeka drugu priliku. Juve je ove godine jednostavno bio bolji i kompletniji nego u one dve kada je igrao finala i moraće da se vrate za sto i iscrtaju novi plan.

Bajern je na kraju odabrao da cilja moguće. Zabrinjavajuća jesen uslovila je da Bundesliga bude bar na papiru zanimljiva (mada je bilo jasno da kad Bavarci krenu nema šanse da ih iko zaustavi). Rekordmeisteru je neophodan totalni remont, jer im je pola tima u godinama kada treba pronaći zamene. Pošto se u Zabener štrase i oko njega celog proleća ređaju imena potencijalnih pojačanja, jasno je da će posao biti obavljen. Da li na pravi način, znaćemo za godinu-dve.

Parisko-katarski klub je ipak uspeo da nađe patetičniji način da se raspadne od one šestice u Barseloni, mada je ruku na srce bukvalno nemoguće objasniti kako se meč na Parku prinčeva tako završio. PSŽ je kod kuće neprikosnoven do te mere, da i kad propusti 3-4 prilike da overi titulu, svejedno ih ima još 5-6, a i protivnici krenu u rasprodaju čim stvore ioleozbiljan tim. Glasine da su vlasnici iz Zaliva počeli da dižu ruke i da će smanjiti investicije mogle bi da rezultiraju promenama u odnosu snaga navrhu.

Njihov zalivski rival ispao je ponovo od protivnika koji mu sa distance od 25 bodova gleda u leđa u ligi, i opravdanja za Pepa je sve manje. Fanatični ideolog doveo je ekipu do toga da rutinski uzima stotinak bodova po sezoni, ali već je osam sezona prošlo od kada je video evropsko finale. Nedostatak karaktera kad je najtvrđe već je toliko upadljiv, da se o tome ne može ćutati. Ako se u obzir uzme da im je ligašku sezonu spasao veteran koji je doveden u klub još pre dolaska Emiraćana, kao i to da je nekoliko igrača nezadovoljno minutažom i spremno za odlazak iz kluba, čak ni sezona sa domaćom triplom krunom neće biti okarakterisana kao posebno uspešna.

Za kraj drugi klub iz istog grada. Ako kod većine pobrojanih ekipa postoje strukturalni problemi, kod Junajteda je teško izabrati polaznu tačku. Klub je postavljen naopako i svaka dobra serija, kao ona po Oleovom dolasku može biti samo sticaj okolnosti. U klubu se u ovom trenutku ne zna ko je na čelu, kakav je taktički model kojem se stremi, kako se prodaju i kupuju igrači, zašto se ključnim članovima tima ne produžavaju ugovori na vreme. Mediji su uglavnom koncentrisani na pojačanja, ali bez rešavanja svih problema na prethodnim tačkama, uspeha neće biti, jer je sve bez sistema stihijski rad. A kako izgleda stanje na Old Trafordu, čeka nas još mnogo toga.

Komentari (96)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Nole

90 posto stranih igraca igra u engleskoj.oni su najnetalentovanija nacija u svetu . Da nema para i stranaca bili bi u rangu sa maltom otp.

Odgovori 6 19

Opt1muS

@Nole - Evo..Tipican komentar neznalice,plus nisi procitao tekst sto je jos gore..Englezi su prvaci svijeta do 17,pa prvaci svijeta do 20 godina i polufinalisti seniorskog svjetskog prvenstva..Je li te sramota sad?😂

35 3

@optimus

Da, prva i su u mladji kategorijama, zato sto su mldi crnci realno fizicki mnogo dominantniji od ostalih.. Reci mi u kojem timu, osim Totenhemu, je englez glavni igrac?

4 7

* Sva polja su obavezna

Klop o rotacijama: Ovo nije FIFA, igračima treba odmor

Klop o rotacijama: Ovo nije FIFA, igračima treba odmor

Klop o rotacijama: Ovo nije FIFA, igračima treba odmor

Menadžer Liverpula Jirgen Klop kaže da mu je drago što ima veliki broj igrača na koje može da računa u izuzetno gustom rasporedu.

Čelsiju ukinuta zabrana: Hoće li biti pojačanja?

Čelsiju ukinuta zabrana: Hoće li biti pojačanja?

Čelsiju ukinuta zabrana: Hoće li biti pojačanja?

Fudbalski klub Čelsi moći će da dovodi pojačanja u predstojećem prelaznom roku, pošto mu je odlukom Suda za sportsku arbitražu (CAS) ukinuta suspenzija.
Loading...