Izvor: Getty Images Sport, Alberto E. Rodriguez
Vladimir Vesić 21.03.2017 | 18:26

Na podnožju Olimpa

Ove godine slavi se pola veka Super Bol ere, ere koja je američki fudbal izdigla u jedan od najpopularnijih sportova, a NFL šampionat u jedno od najuticajnijih svetskih takmičenja. Zbog toga se valja podsetiti kojih 50 velikana su bili, i sada su glavni protagonisti ovog karavana.

Posle onih koji su trajno upisani u NFL istoriji, onih koji su na pragu da im se pridruže, kao i onih kojima sleduje oskar za najbolje sporedne uloge, prirodno je dotaći se budućnosti karavana, tačnije onih koji su već sada projektovani da postanu velike zvezde. Neki će možda ostvariti zacrtanu sudbinu, neki sigurno neće, ali sada izgleda da bi svako od njih mogao da bude veliki igrač.

Metju Steford

Izvor: Jonathan Daniel/Getty Images

METJU STEFORD (2009 - ?)

Momak koji je preokrenuo gubitničku istoriju Detroit Lajonsa. Jedna od najneuspešnijih franšiza Super Bol ere, uz nju samo još tri ekipe nisu nikada učestvovale u „utakmici nad utakmicama“ i jedina koja je u sadašnjem formatu od 16 utakmica u ligaškom delu završila sezonu sa svim porazima. U takvu sredinu došao je Metju Steford i doneo tri učešća u plej-ofu za osam sezona. Malo li je?

Možda će neko reći da njegovo mesto nije na ovoj listi jer ima 28 godina, a i već je etabliran, ali za kvoterbekove 28 godina je praktično još „dečačko doba“, tako da ima još vremena da ispiše briljantnu istoriju. Praktično je postao simbol fudbalskog dela „Motor City“ i prava bi bajka bila ako bi ostao u Lajonsima do kraja karijere, a svoje mesto među velikanima zaslužio bi sa dva poduhvata. Ukoliko bi zlosrećnoj franšizi doneo šampionski prsten i ukoliko bi do kraja karijere oborio rekord po broju izvedenih pobedničkih drajvova.

Što se prve stvari tiče, trenutno to deluje kao naučna fantastika, prevashodno jer tim je taj koji nema šampionski kalibar. Ali do kraja Stefordove karijere i par uspešnih pikova i trejdova lako bi mogle da preokrenu situaciju i neka slaba mesta mogla bi da se ojačaju. Ono što je najteže stvoriti u američkom fudbalu je kvoterbek sa pobedničkim mentalitetom, a Steford to dokazano jeste. Ovu tezu potvrđuju upravo ti pobednički drajvovi. U karijeri ih već ima 28, a rekorder Pejton Mening sa 56 za prvih osam godina karijere, koliko traje Stefordova, imao je 25, stoga taj rekord nije baš siguran. Doduše, verovatno će ga pre oboriti Tom Brejdi, koji je jubilarni 50. odradio na Super Bolu, ali nijedan od dva velikana nije siguran pored Steforda. Sa ova dva dostignuća, niko ne bi mogao da mu ospori zvanje boga sa Olimpa, a kao bonus može se navesti da već ima u karijeri preko 30.000 prebačenih jardi, 187 bačenih tačdauna, šest vezanih sezona sa 4.000+ jardi i jednu sa čak 5.000 prebačenih jardi i sa njim u društvu u tom segmentu samo su još Tom Brejdi, Dru Bris, Pejton Mening i Den Marino.

Antonio Brown

Izvor: Andy Lyons/Getty Images

ANTONIO BRAUN (2010 - ?)

Još jedan član nešto starije nove generacije. Stefordov vršnjak koji je dosta toga pokazao, ali još mnogo toga je pred njim. Već sada je jedan od tri najbolja hvatača lige, a jedino što mu fali da se već sada govori o njemu kao o bogu sa Olimpa je prsten. Dobra stvar za njega je što igra u ekipi koja zna kako se to radi, ipak su Pitsburg Stilersi najtrofejnija Super Bol franšiza, a još bolja stvar je da sarađuje sa šampionskim kvoterbekom. I to vraški dobro. Rotlisberger i Braun čine možda i najbolji tandem kvoterbek-vajd risiver, čuda čine na terenu i milina ih je gledati.

Eh sad, fali ta titula... Pitsburg ima sve što treba da poseduje šampionski tim, fenomenalan napadački trio kvoterbek-raning bek-vajd risiver, koji su sva trojica mega zvezde, tradicionalno jaka odbrana, odličan trener. Na papiru, mnogo podsećaju na Dalas Kaubojse 90-ih godina. Ali prstena nema od 2009. Za taj korak potrebno je nešto više od fenomenalnih brojki i sve dok Braunovu ruku ne ukrasi taj komad zlata, neće se o njemu moći govoriti kao jednom od, malog broja odabranih. Činjenica da je već sada među 50 najboljih hvatača svih vremena, sa 8.377 jardi, da ako bi samo beležio jardažu po proseku dosadašnje karijere od 1.200 po sezoni, za 10 godina bi bio suvereno drugi iza neprikosnovenog Džerija Rajsa (22.895), ali bi zaostatak bio oko 1.000 jardi, a ako bi beležio prosek u poslednje četiri godine od 1.500 jardi po sezoni, imao bi šansu i da prestigne Rajsa, ali bez prstena te brojke ne vrede mnogo. Sa njim, ili njima, te brojke bi samo pomogle da možda i svrgne velikog Džerija. Ako neko to može, može Tač Braun.

Malkolm Batler

Izvor: Jamie Squire/Getty Images

MALKOLM BATLER (2014 - ?)

S obzirom da je tek tri sezone u NFL ko bi rekao da Malkolm Batler ima već 27 godina? U najjači rang američkog fudbala ušao je kao nedraftovan igrač, a već sada se može reći da se radi o jednom od najboljih kornerbekova današnjice i najuticajnijih svih vremena. Jer kada za tri sezone u elitnom karavanu osvojite već dva šampionska prstena, pa još imate bitne uloge u njima, onda ne može da se govori da ste tek šraf u dobro podmazanoj mašineriji velikog Bila Beličika.

Tom Brejdi jeste alfa i omega Nju Ingland Petriotsa, ali taj isti Tom Brejdi je u periodu između treće i četvrte titule, od 2005. do 2015. izgubio dva Super Bola. Možda bi izgubio i treći pre dve godine, da se Batler nije pojavio, pravo niotkuda i presekao pas Rasela Vilsona ka Rikardu Lokitu. Stoga Brejdi najviše može da zahvali upravo ovom momku za prekid sušnog decenijskog perioda.

Što se tiče drugog šampionskog pohoda, ove sezone, Batler je bio član najbolje odbrane lige, čemu je i sam prirodno dosta doprineo. U Super Bolu čuvao je Hulija Džonsa, jednog od najboljih hvatača današnjice, koji je u Hjustonu imao uhvaćenih 87 jardi, ali bez tačdauna i realno, nije bio prevelika pretnja za Patriote. Retko koji kornerbek je imao toliki uticaj na osvajanje trofeja kao on, stoga ima sve predispozicije da se nađe među velikanima, posebno jer je još puno sezona pred njim.

Sada je na velikoj prekretnici. Može da bira, da li će ostati u Bostonu ili će promeniti sredinu. Sa jedne strane ako ostane, imaće priliku da sa dokazano šampionskom ekipom juri još prstenja i vrlo lako može da postane i najtrofejniji na svojoj poziciji, što bi mu donelo put u besmrtnost. Sa druge strane, ako bi prešao u drugu ekipu, najčešće se pominje Nju Orleans, gubi sigurnost što se tiče jurnjave za trofejima, ali dobija ogroman izazov u karijeri. Zamislite kakva bi bio veličina da opet nekim presečenim pasom ili ometanjem nekog elitnog hvatača, donese drugi Lombardijev trofej velikom Druu Brisu. Nema titula bez dobrih kornerbekova, ali retko koji imaju takav uticaj onda kada se nešto lomi, a ako bi Batler tu sposobnost demonstrirao van Foksboroa, onda bi zaista bio upamćen za „vjek vjekova“.

Devonta Freeman

Izvor: Jamie Squire/Getty Images

Devonta Freeman

DEVONTA FRIMEN (2014 - ?)

Za razliku od mnogih igrača Atlante, Frimen se nije izgubio u Hjustonu i bio je konstantna pretnja Bilu Beličiku i kompaniji. Postigao je tačdaun, osvojio 84 jarda i za nekoga ko je odigrao tek drugu sezonu (treća ukupno, ali u prvoj uopšte nije igrao), može se reći da je sjajan učinak. Da je bilo više pameti u glavama Dena Kvina, a posebno Kajla Šenahana, i da su više forsirali Frimena u poslednjoj četvrtini, Falkonsi bi slavili prvi Lombardijev trofej. Sa ovakvim ishodom Super Bola, možda je i propuštena velika šansa za Meta Rajana i Hulija Džonsa, ali Frimen sa svojih 25 godina i te kako još ima da pokaže i realno ima oružja i potencijala da postane vrsni trkač.

U prvoj sezoni kao starter postigao je najviše tačdauna trčanjem, a u ove dve istrčao je sasvim solidnih 2.383 jarda, uz ozbiljnih 29 tačdauna. Pojavom podseća na Maršona Linča, krasi ga izuzetan prodor i svakako će u budućnosti biti neko sa kim će se planirati pohod na trofej. Da li u Atlanti, što bi bilo izuzetno za njega da donese Falkonsima prvi pehar, ili u nekoj drugoj franšizi, potpuno je svejedno. Ako bude pokazivao ovakvu tendenciju napredovanja biće, bez sumnje, elitni raning bek.

Derik Kar i Amari Kuper

Izvor: Getty Images/Thearon W. Henderson

Derik Kar i Amari Kuper

AMARI KUPER (2015 - ?)

Oni kojima su rok muzika i Ouklend Rejdersi u srcu, a mnogo je takvih, mogli su da uživaju u prethodne dve sezone. Kombinacija koja može da donese samo spektakl, bila je dominantna u „Crnoj rupi“, a najzaslužniji za to je mladi 22-godišnji vajd risiver Amari Kuper. Momak koji je sa Derikom Karom stvorio popularni tandem AC/DC (skraćenice imena i prezimena risivera i kvoterbeka, po ugledu na čuveni australijski rok bend) od samog početka pokazuje da može sve. Čak je i samog Kara učinio boljim kvoterbekom, zbog čega ga danas nazivaju elitnim.

U obe sezone uhvatio je više od 1.000 jardi i ukupno 11 tačdauna, ali mnogo značajnije je to da je njegovim dolaskom franšiza iz Kalifornije procvetala. Ponovo se igra spektakularan, napadački fudbal, a u nedavno završenoj sezoni izboren je plej-of, prvi put posle 14 godina. Da se nije dogodio peh sa Derikom Karom u završnici sezone, rezultat bi bio bolji od učešća u vajld kard meču. Ali nešto mora da se sačuva i za naredne sezone, a ovaj pakleni sastav Rejdersa, kome su nosioci igre, među njima i Amari Kuper, sve sami mladići, ima u sebi bar jednu titulu, koja se čeka pune 33 godine.

Da bi se postao veliki prvo mora da se timu donese trofej, što nije nemoguće s obzirom na potencijal Rejdersa, ali i da se dostignu neka individualna ostvarenja. Sigurno da je prerano govoriti o ulasku u večnost za ovog momka, ali nije zgorek reći da je u prvoj sezoni imao bolji učinak nego neprikosnoveni Džeri Rajs, a kada se gledaju prve dve, da je bolji od Tač Brauna. Sada je bezobrazno stavljati ga u istu ravan sa ove dve veličine, ali za nekih pet, šest godina ima ozbiljnih indicija da će ta priča biti uveliko u toku.

Izvor: Hannah Foslien, Getty Images Sport

DAK PRESKOT (2016 - ?)

Pravi predstavnik onoga što se naziva novim talasom. Oko Daka Preskota sve ima zvezdanu auru. Prvo tim za koji igra – Dalas Kaubojsi, najvoljeniji tim u SAD, pa i šire, kao vrhunac nečeg spektakularnog. Zatim atraktivna pojava, jer za razliku od Tonija Roma, Preskot deluje kao pravi atleta. Te sposobnosti je demonstrirao u ruki sezoni, pošto je nebrojeno puta pokazao da ume odlično da trči. Ali ume i sjajno da baca. Dečko ima zaista sve predispozicije da bude velika zvezda.

U nedavno završenoj ruki sezoni vodio je Dalas Kaubojse do najboljeg skora u ligi, ali su Teksašani ispali u divizijskoj rundi plej-ofa od Grin Bej Pekersa. Videlo se tada da je Preskot i dalje „zelen“ u nekim stvarima, a oni koji ga „ne mirišu“ jedva su čekali taj meč da iskoriste da ukažu kako on nije baš neko čudo. Takođe su često koristili kao argument tezu da je najzaslužniji za ovakav bum Kauboja Ezekiel Eliot, kao i sjajna ofanzivna linija, a da se Preskot samo šlepao uz njih.

Stoji da su neverovatni Ziki i fenomenalni ofanzivci zaista olakšali Preskotu prvu sezonu, ali i dalje je neozbiljno govoriti da on sam nije imao bog zna kakv doprinos. Da se radi o rođenom pobedniku možda najbolje pokazuje podatak da je u ovoj sezoni imao pet pobedničkih drajvova. Toliko je imao Tom Brejdi u prvoj sezoni, dok su Pejton Mening i Metju Steford imali samo po jedan. A od tih pet pobedničkih drajvova tri je krunisao svojim tačdaunima. Bio je izabran za najboljeg rukija godine, a od brojki boli glava: 3.677 prebačenih, 282 istrčana jarda, 23 bačena i šest istrčanih tačdauna. Još ako donese koji prsten Kaubojsima, na koji se čeka već 20 godina, samo je nebo granica.

Dejvid Džonson

Izvor: Christian Petersen/Getty Images

Dejvid Džonson

DEJVID DŽONSON (2015 - ?)

Ovom momku je samo jedno potrebno da bude kandidat u užem izboru za mesto na Olimpu – pristojan kvoterbek. Šta god je Karson Palmer radio u prošlosti, posebno u sezoni 2015/16. sa Arizona Kardinalsima, a to i nije baš mnogo, jasno je da on nije taj ko može da donese sreću timu iz Finiksa.

U stvari, prošle sezone Kardinalsi su služili za podsmeh. To se najviše može reći za Palmera, ali i trenera Brusa Erijensa. Čitave sezone gotovo da nije propisno iskorišćen elitni vajd risiver Leri Ficdžerald, olako otpušten Majkl Flojd. Jedina svetla tačka bio je 25-godišnji Dejvid Džonson. Po vokaciji raning bek, pokazao je da je podjednako opasan i kao trkač i kao hvatač. Od Berija Sandersa 1997. prvi je čovek koji je 15 utakmica zaredom imao minimum 100 osvojenih jardi iz skrimidža. Rečju, prava bomba od igrača.

Tim koji ima i solidne defanzivce, posebno u sekonderiju, fenomenalnog Lerija Ficdžeralda, sa Dejvidom Džonsonom morao bi da juri titule u kontinuitetu. Takvoj mašineriji dobro bi došao i jedan Toni Romo, mada Kardinalsi nemaju šta da ponude Kaubojsima. Delom je za to zaslužan i sam Džonson, jer da nije bio toliko dobar u nedavno završenoj sezoni, možda bi Arizona u Teksas mogla da pošalje visokog pika, a Džonson bi dobio makar kvoterbeka koji ume da ispoštuje velikog hvatača kao što je Ficdžerald, čime bi ekstra talentovani raning bek dobio još više prostora, napad bi imao mnogo širi dijapazon i onda ni titula ne bi bila daleko.

Ovako Džonsonu ostaje nada da bi klub mogao na draftu da pogodi iz neke četvrte, pete ili šeste runde kvoterbeka kao što je Preskot, pa da se naglo preokrene sreća. Ali nije Brus Erijans baš sklon eksperimentisanju, tako da sa njim i Palmerom za Džonsona sreće nema. Ako sve ostane ovako kako je u Arizoni i Džonson sa svim tim, ostaće upamćen samo kao odličan igrač u prosečnom timu. Ukoliko ne bude promena, njemu bi bilo najpametnije da ode u novu, ambiciozniju sredinu, a možda ne bi morao daleko da gleda. Dovoljno je da vidi novu energiju u divizijskom rivalu San Francisko Fortinajnersima...

Markus Mariota, kvoterbek Tenesi Tajtansa

Izvor: Alex Goodlett/Getty Images

Markus Mariota, kvoterbek Tenesi Tajtansa

MARKUS MARIOTA (2015 - ?)

U poslednje tri godine došlo je nekoliko zaista vrsnih mladih kvoterbekova. Pored već spomenutog Daka Preskota tu su Karson Venc, Tedi Bridžvoter, Džejmi Vinston, Blejk Bortles. Zaista nije lako, u ovom stadijumu predvideti ko bi mogao da dođe do nebeskih visina, posebno jer su svi, izuzev Preskota i donekle Venca, u timovima koji se grčevito bore da uđu u plej-of, a kamoli da sanjaju o titulama.

Ipak, jedno ime u ovom rangu se izdvaja po mnogo čemu. U pitanju je Markus Mariota. Po imenu i prezimenu mnogi bi na prvu loptu rekli da je Italijan, ili makar da ima tu krv. Rođen je u Honoluluu, otac mu je iz Samoe, a majka delom Nemica. Međutim, Markus na terenu ima „žabarski“ temperament i ono što ga izdvaja od gore navedenih kolega je prilično prisustvo muških atributa. Srećom pa je došao u ekipu u kojoj mu je odmah dato da bude vođa, u Tenesi Tajtense.

Iako je u sezoni 2014/15. pobrao sva moguća priznanja u koledž fudbalu i bio prvo ime, Tampa Bej, koji je imao pravo prvog pika, odlučio se pre za Džejmisa Vinstona. Jednostavno, šampion iz 2003. procenio je da mu više odgovara momak, koji je godinu pre Mariote bio dominantan u koledž fudbalu. Verovatno su već tada Bakanirsi procenili da je Mariota pravi revolveraš, veliki individualac, a to se ne slaže sa principima koje je postavio još Čaki Gruden u šampionskoj sezoni.

Ne može se reći da su Bakanirsi pogrešili, jer konstantno „flertuju“ sa plej-ofom, ali Mariota je u jedinom direktnom duelu, u utakmici prvog vikenda njihove ruki sezone, vodio tim do pobede uz savršen pas rejting 158.3. Kroz ovu kratku karijeru pokazalo se da to kod Mariote nije slučajnost, da je momak zaista čovek za velike brojke. A nije samo eksplozivni dodavač, već je i odličan trkač, tako da se iskristalisao kao jedan od najkompletnijih kvoterbekova.

U prvoj sezoni je pokazao da ima „vatreni“ potencijal, a u drugoj, kada mu je klub doveo Demarka Mareja, pokazao je da može da bude i lider. Da nije bilo povrede pri kraju ligaškog dela, sigurno bi Titani zaigrali u plej-ofu. To ih svakako čeka sa Mariotom, a čeka ih i mnoštvo sjajnih utakmica, poput one gde su razmontirali Grin Bej Pekerse, ili kada su usred Erouheda preokrenuli protiv Kanzas Siti Čifsa 0:17 i slavili 19:17. Ovaj momak em što ima kvalitet, em što ima vatru u sebi, em što je rođeni lider i vreme je pred njim, da možda i donese timu iz Nešvila veliki trofej, prvi u istoriji kluba. Biće zanimljivo na kraju njegove karijere, koja bi mogla baš da potraje, s obzirom da ima tek 23 godine, videti konačan bilans, ali već sada deluje da ta tempirana bomba, ako se usmeri na pravi način, može da eksplodira do neslućenih razmera.

Kalil Mek

Izvor: Thearon W. Henderson/Getty Images

KALIL MEK (2014 - ?)

Napadi donose pobede, a odbrane titule. Ova poslovica se toliko puta pokazala tačnom. Stoga, ako Ouklend Rejdersi misle da pobeđuju, moraće da se uzdaju u Derika Kara i Amarija Kupera. A ako misle da osvajaju titule, imaju i tu rasnog konja za trku. Njegovo ime je Kalil Mek i, verujte na reč, mnogo je dobar.

Rejdersi su kroz istoriju, posebno kada su pravili velike stvari, tradicionalno dobro prolazili na draftu. Doduše, ta praksa je malo utihnula u prvoj deceniji ovog veka, ali kada su rukovođenje klubom preuzeli Mark Dejvis i posebno Redži Mekenzi, Pljačkaši su se vratili korenima. Derik Kar, Latejvijus Marej, Kalil Mek i Amari Kuper su savršeni dokaz te politike. Ovaj 26-godišnji defanzivni end, od trenutka kada je ušao u NFL, predstavio se kao prava noćna mora za kvoterbekove. Prve sezone četiri seka, druge neverovatnih 15, treće 11. Porede ga sve češće i sve ozbiljnije sa Vonom Milerom, a razlika u brojkama u korist drugog, kada se gledaju prve tri sezone, nisu baš neznatne, ali nisu uopšte preterana razlika. A ako se zna ko je Von Miler, onda je to samo kompliment za Meka, koji je izabran 2014. kao peti pik na draftu.

Četa iz „Crne rupe“ ozbiljno pojačava odbranu poslednjih godina, a Mekovo mesto u njoj je lidersko. Kako dolaze novi igrači, kako taj bedem jača, tako je i Mek još bolji. Ukoliko Rejdersi u dogledno vreme osvoje Super Bol, glavni kandidat za MVP biće upravo Mek. A već je ranije rečeno da ova ekipa ima potencijal da ozbiljno dominira. Napad će predvoditi Derik Kar, a odbranu ovaj čovek. Prvi mora da donosi pobede, a drugi titule, a ako sve tako bude, konačan bilans između Meka i Milera mogao bi da izgleda znatno drugačije nego što je sada.

Dallas Cowboys

Izvor: Getty Images/Wesley Hitt

Dallas Cowboys

EZEKIEL ELIOT (2016 - ?)

Sve što je rečeno za Daka Preskota, gotovo bi se moglo preslikati za Ezekijela Eliota. Fantastična ruki sezona, zvezda velikih Kaubojsa, neverovatan talenat, a možda i jedina razlika je u izgledu. Za razliku od Preskota, koji je idealan za slikanja i poziranja, to se teško može reći za Zikija. Naravno, to nije toliko ključna stvar, mada u isprepletanosti sporta i šou biznisa, ne i beznačajna.

Ipak, Ziki Eliot se nametnuo kao elitni raning bek. Sa istrčanih 1.631 istrčanim jardom i 363 uhvaćena, uz 15 istrčanih i jednim uhvaćenim tačdaunom, zaista se može reći da je potpuno sve zasenio. Na terenu je toliko dominantan i nezaustavljiv da predstavlja neverovatnu snagu. Sa njim su trofeji gotovo zagarantovani, a mnogi već sada ga porede sa najvećim trkačem svih vremena Emitom Smitom. U zlatno doba Dalasa on, Troj Ejkmen i Majkl Irvin uzeli su tri Lombardijeva trofeja. Ziki ima Preskota i Deza Brajanta, tako da je tu osnova. Slavna istorija im je bacila rukavicu izazova u vidu mašinerije iz 90-ih godina. Ali ovi momci vole izazove i imaju ono što je potrebno da bi se uspešno odgovorilo njima.

Ako uspeju u onome što su njihovi slavni prethodnici napravili pre dve decenije, vrlo verovatno će najveća zvezda biti upravo Eliot. Dobar razlog da sa ogromnom pažnjom gledamo Kauboje u narednim sezonama.

Kem Njuton

Izvor: Jonathan Ferrey, Getty Images Sport

Kem Njuton

KEM NJUTON (2011 - ?)

Svaki veliki kvoterbek mora imati onakve dve sezone, kakve je u poslednje dve godine imao Kameron Džerel Njuton, poznatiji kao Kem. Prvo izgubljen Super Bol posle gotovo savršene sezone od 15 pobeda i samo jednim porazom u ligaškom delu i dve plej-of pobede, a onda sezona posle ogromnog gubitka u kojoj je 28-godišnji kvoterbek bio na konpcima, izudaran sa svih strana (i figurativno, ali i bukvalno). Ekipa je doživela brodolom, nije se našla u plej-ofu, a svi su uprli prstom u Njutona.

Posle takve dve sezone „Super Kem“ mora da se vrati jači. I samo je pitanje vremena kada će ponovo gospodariti NFL terenima. Još u poslednje dve koledž sezone znalo se da će biti velika zvezda. U poslednjoj je bacio skoro 3.000 jardi i istrčao 1.473, bacio čak 30 i istrčao neverovatnih 20 tačdauna. Istim ritmom započeo je NFL karijeru u timu koji je bio na samom začelju sezonu ranije. Prvi je kvoterbek u istoriji sa 4.000+ prebačenih jardi u prvoj sezoni. Doduše, više nikada nije stigao do te brojke, ali ono što je mnogo važnije od Pantera je stvorio plej-of tim.

U trećoj sezoni, 2013/14. odveo je tim u plej-ofu, u kom nisu bili od 2008. Od tada je ekipa bila u doigravanju i u naredne dve sezone, što se Panterima nikada nije desilo da tri puta zaredom igraju plej-of. Te uspehe su krunisali učešćem u Super Bolu, koje su, uprkos mnogim uvreženim mišljenjima i prognozama pred taj meč sa Denver Bronkosima, morali da izgube. Morali su, jer koja je verovatnoća da se jedan od najvećih igrača svih vremena Pejton Mening, oprosti sa porazom u Super Bolu, koji bi mu bio treći u četiri učešća, što bi bila nesumnjiva mrlja na veliku karijeru. Takve stvari se u Americi ne dozvoljavaju, a i neke sudijske odluke su išle u prilog toj tezi.

Kem i Panteri taj poraz nisu najbolje prihvatili. Svesni propuštene šanse, pokušali su već na početku naredne sezone, na terenu velikog dužnika da naprave uvertiru za novi pohod. Njuton je dobio propisne batine, frustracija je rasla jer sudije nisu reagovale na mnoge „zločinačke“ startove, udare kacigom o kacigu kao dobar dan, ali i pored toga je imao sjajnu partiju. Za pobedu bilo je potrebno samo da Grem Geno pogodi fild gol na kraju. Nije i krenulo je sve nizbrdo.

Iako je svega šest godina u NFL uspeo je da već zaradi ozbiljna priznanja i dostignuća. Bio je MVP sezone 2015. ima najviše istrčanih tačdauna među kvoterbekovima svih vremena (47), ima mnoštvo ruki rekorda, kvoterbek je sa najviše utakmica u kojima je i bacio i postigao tačdaun (32)... Sve ovo ga neće odvesti na Olimp ukoliko se ne domogne prstena. Mnogi su ga otpisali posle San Franciska 2016. posebno posle prošle sezone, ali znajte, Kameron Džerel Njuton će se vratiti uskoro jači nego ikada. A onda ni Lombardi nije daleko.

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

goca

Odlican tekst,samo mi se čini da je "u "podnozju a ne "na"

Odgovori 1 1

Milos

Nema Odela, mozda vam je samo on falio... I svaka cast za tekst.

Odgovori 14 0

* Sva polja su obavezna

Bel se vraća u tim Stilersa

Bel se vraća u tim Stilersa

Trkač Levion Bel vratiće se u ekipu Pitsburg Stilersa prvog septembra, nakon što je izrazio nezadovoljstvo činjenicom da nije dobio novi višegodišnji ugovor.

Rob Gronkovski srećan: Manje piva, više akcije

Autor

Rob Gronkovski srećan: Manje piva, više akcije

Tajt end Nju Ingland Petriotsa Rob Gronkovski u pred sezoni radi sa ličnim trenerom Toma Brejdija kako bi telo doveo u što bolje stanje i lakše podneo sezonu koja je pred nama.
Loading...