Izvor: Getty Images Sport, Alberto E. Rodriguez
Vladimir Vesić 30.03.2017 | 21:56 > 22:15

Generali bez kojih nema dobijene bitke

Ove godine slavi se pola veka Super Bol ere, ere koja je američki fudbal izdigla u jedan od najpopularnijih sportova, a NFL šampionat u jedno od najuticajnijih svetskih takmičenja. Zbog toga se valja podsetiti kojih 50 velikana su bili, i sada su glavni protagonisti ovog karavana.

U prethodnim blogovima predstavljeni su igrači koji su obeležili prvih pola veka Super Bol ere. Oni najveći, oni odmah iza njih, oni koji to tek treba da budu i oni koji to nisu, ali su toliko značajni da bez njih ne može da se zamisli pobednički tim. Sve zajedno, to je 44 igrača, ali ovaj spisak bio bi nepotpun bez onih koji su kreirali pobede, trofeje, stvarali velike igrače, a to su njihova visočanstva – treneri. Istinski generali bez kojih se ne može dobiti nijedna velika bitka.

Vins Lombardi

Izvor: Marvin E. Newman/Sports Illustrated/Getty Images

VINS LOMBARDI (1959 – 1969.)

Otac trenerske struke u NFL, rodonačelnik modernog doba, kum najznačajnijeg trofeja američkog profesionalnog sporta, najveća ličnost Grin Beja. Jednostavno – Vins Lombardi. Ovom čoveku je američki fudbal život, ali bukvalno, bez metafora. Kako je sin italijanskih emigranata, prirodno da ga je lopta povukla od najranijih dana. Već sa 12 godina, tek nekih pet pošto je pokrenuta Nacionalna fudbalska liga 1920. počeo je da igra ovu igru. I tako do kraja života, 1970. kada je u 57. godini umro kao trener Vašington Redskinsa.

Ipak, najpoznatiji je kao trener Grin Bej Pekersa. U periodu 1959 – 1968. Vins Lombardi je osvojio šest od ukupno 13 titula, od čega dve u Super Bol eri, od ukupno četiri koliko ima u klupskim vitrinama. I to prva dva, 1967. i 1968. Zbog toga nije ni čudo što taj sjajan trofej nosi njegovo ime. Bio je veoma posvećen, samim tim i veoma strog, ali je bio i veliki inovator. Mnogo je polagao na igru trčanjem, koju je gotovo doveo do savršenstva. Koliko god je bio rigidan na treningu i samom terenu, bio je oličenje tolerantnosti, što u Americi 50-ih i 60-ih godina nije bilo nimalo lako. U organizaciji je tražio da se poštuju sve moguće različitosti, a u to su se ubrajale i gej osobe (asistent u Vašingtonu Dejvid Sleterli bio je gej). Igračima je svojom pojavom, sa prepoznatljivim mantilom i šeširom, unosio onu očinsku sigurnost i umnogome im olakšavao da pobeđuju i budu jedna od najdominantnijih franšiza svih vremena. Vins Lombardi je pravi pater familias modernog NFL.

Don Šula

Izvor: Focus on Sport/Getty Images

DON ŠULA (1963 – 1995.)

Jedini trener koji je Majamiju doneo šampionski prsten. I to ne jedan, već dva. Jedan od najgenijalnijih trenera svih vremena u ovoj je priči zbog dostignuća, koje ni do dana današnjeg nije prevaziđeno, a to je osvajanje titule u sezoni bez poraza. U sezoni 1972/73. Dolfinsi su u ligaškom delu zabeležili svih 14 poraza, a onda su u plej-ofu pobedili oba protivnika, da bi i u Super Bolu slavili protiv Vašingtona. U novije vreme Nju Ingland Petriotsi su imali šansu 2007/8. da urade to isto, samo sa dve utakmice više u ligaškom delu, ali su poklekli u finalu protiv Njujork Džajentsa.

Usledila je i odbrana titule, čime je pokazao da ni Dolfinsi, a ni Šula, nisu slučajno tu gde jesu. Samo ova dva rezultata verovatno bi bila dovoljna da se nađe na listi, ali jedan od najvećih Šulinih uspeha, možda i najveći, nije krunisan Lombardijevim trofejom. On se zove Den Marino. Sjajan kvoterbek je postao simbol Majamija i čitave lige. Oborio je mnoge i postavio neke rekorde, koji su tek u novije vreme poboljšani, pre svega od strane Pejtona Meninga. Ipak, nije mu se dalo da osvoji titulu, ali svako će se složiti da je Marino najbolji igrač ikada bez prstena, a pitanje da li bi takav bio da ga nije trenirao veliki mag Don Šula.

John Madden i Al Davis

Izvor: Sporting News/Sporting News via Getty Images

John Madden i Al Davis

DŽON MADEN (1969 – 1978.)

Samo što jedna od najpopularnijih kompjuterskih igrica nosi njegovo ime bilo bi apsolutno dovoljno da se nađe na ovoj listi. Jedan od najboljih defanzivnih eksperata od Ouklend Rejdersa napravio je, slobodno se može reći, jedan nadasve uspešan NFL brend. Od kada je kao najmlađi trener ikada, sa svega 32 godine počeo ovaj put, u prvih sedam sezona „Pljačkaši“ su igrali čak pet konferencijskih finala, ali su zabeležili svih pet poraza. Već je počela da ih prati reputacija da ne mogu dobiti veliku utakmicu. Maden je dobijao i Dolfinse i Stilerse, 70-ih godina najbolje franšize, ali uvek bi mu se neko isprečio na putu do Super Bola.

A onda se desilo. Krenuli su silovito 1976. sa 13-1 u ligaškom delu. Ali za razliku od ranijih sezona, ovog puta su uspeli da pobede u oba plej-of meča, u finalu AFC savladaju Pitsburg i nađu se u Super Bolu. Tamo je izvojevana jedna od najubedljivijih pobeda svih vremena u završnim predstavama. Savladana je Minesota 32:14, a Rejdersi su konačno postali šampioni, tog 9. januara 1977. Ipak, odbrana titule se završila ponovo u konferencijskom finalu i Maden je otišao iz kluba, pod pritiskom kontroverznog Ala Dejvisa.

Istakao se i kao TV komentator, ali pre svega, ostaće upamćen kao jedan od najvećih trenera, ne samo svog vremena, u kom ima bolji međusobni skor u odnosu na sve najjače konkurente Čaka Nola, Dona Šulu, Toma Lendrija, već i čitave NFL istorije.

Čak Nol

Izvor: Focus on Sport/Getty Images

ČAK NOL (1969 – 1991.)

Možda ima negativan skor protiv Madena, ali Nolovo trenersko delo ipak je daleko veće. Ono što su danas Pitsburg Stilersi, a to je najtrofejnija franšiza Super Bol ere, zasluga je ovog čoveka. Od najranijih dana profilisao se kao specijalista za odbrambeni segment, i nije čudo što su zaštitni znak dobre odbrane kroz istoriju upravo Pitsburg Stilersi.

Kada je došao u klub 1969. postao je 14. glavni trener franšize. Od kada je napustio kormile 1991. samo su još dva trenera zasela na ovu klupu, Bil Krauer i Majk Tomlin, koji je i dan danas trener. Njih dvojica su osvojila po Super Bol, tako da su, koliko, toliko, opravdali zvanje naslednika velikog Čaka Nola. Ta dva prstena su odvojila od konkurencije Stilerse, ali je opako dobru podlogu napravio upravo Nol sa čak četiri trofeja. Do pre samo dve godine bio je najtrofejniji NFL trener, ali od Hjustona nalazi se na drugom mestu iza Bila Beličika.

Ipak, Nol je izveo pravu revoluciju, praktično prvu od Vinsa Lombardija. Frazu da napadi prodaju karte, a odbrane donose titule bukvalno je implementirao na terenu sa svojom „Čeličnom zavesom“. Naziv je zgodno nadenut zbog imena franšize (Stilers u prevodu čelični), ali ta odbrana Pitsburga zaista je bila toliko neprobojna. Nikada nije odstupao od svog stila, pa je čak i na draftu, dok su drugi jurili kvoterbekove, raning bekova i risivere, on je tražio defanzivce. Takva politika donela je Stilersima četiri titule, a i dan danas zaštitni znak franšize je čelična odbrana.

Bil Volš

Izvor: Michael Zagaris/Getty Images

BIL VOLŠ (1979 – 1988.)

Evo nekog koji nije odbranom došao do nebeskih visina. Sticao je iskustvo i vrednu školu kod jednog od najvećih „manijaka“ kada je napad u pitanju – Ala Dejvisa. Ipak, život ga je naveo na drugu stranu Zaliva. Kada je došao u San Francisko Ouklend Rejdersi su već imali jednu šampionsku titulu, dok su Fortinajnersi o tome mogli samo da maštaju. Međutim, čim je Volš dobio podršku da u franšizu ugradi svoj duh i shvatanje igre, implementira doktrinu napada celokupnog spektra, počeli su da duvaju novi vetrovi u ovom delu Kalifornije.

Znao je da „nanjuši“ ozbiljne napadače, a to je demonstrirao odmah po svom dolasku, kada je na draftu u trećoj rundi uzeo Džoa Montanu. Veoma brzo mu je dao i šansu, a ostalo je istorija. Montana mu je vratio ukazano poverenje sa tri šampionska prstena, a Fortinajnersi su igrali najlepši fudbal, koji je do tada mogao da bude viđen. Naravno, nije samo Montana bio pun pogodak na draftu, već i legendarni Džeri Rajs i Čak Hejli.

Veličina se ne odnosi samo u pobeđivanju, već i u tome da maksimalno suzbijete sujetu, a tu je Volš bio apsolutni šampion. Pomoćnicima je bio praktično kao otac, mnogi od njih su napravili karijere kao glavni treneri, a Džordž Zajfert ga je nasledio i osvojio Super Bol.

Bill Belichick

Izvor: Jim Rogash/Getty Images

Bill Belichick

BIL BELIČIK(1991 - ?)

U svet trenerskog posla ušao je još davne 1975. kao asistent u Baltimor Koltsima. Ipak, 1991. je dobio šansu u Klivlend Braunsima (ne ovim „današnjim“, već onim iz koje su nastali Baltimor Rejvensi). Jedne sezone je odveo tim u plej-of, i tada je u doigravanju pobedio, pogađate koga? Nju Ingland Petriotse. Da li mu je to bila referenca za posao života, nije poznato, ali se zna da su u Bostonu, kao dar sa neba, dočekali otkaz u Braunsima 1995. Ipak, nije se dugo zadržao u Masačusetsu, već je naredne 1997. otišao u redove ljutog rivala Njujork Džetse. Tamo ga je odveo Bil Parselis, kome je Beličik bio asistent u Petriotsima, u sezoni kada su došli do Super Bola, a onda poraženi od Breta Farva i Pekersa.

Beličik je bio dve godine u Njujorku kao asistent, a kada se Parselis povukao, insistirao je da ga Bil zameni. To se i dogodilo, ali na samo jedan, jedini dan. Beličik je momentalno podneo ostavku, a presudio je zov iz Bostona. Patriote su želele da Beličik već 1997. zameni Parselisa, ali je Bil procenio da tada nije bio pravi trenutak. Odlučio se, ipak, da sudbinu prigrli dve godine kasnije i zamenio je otpuštenog Pita Kerola na klupi Patriota.

Ostalo se zna. Draftovao je kao 199. pika Toma Brejdija, odveo franšizu u sedam Super Bol utakmica, a čak pet ih rešio u svoju korist, čime je postao najtrofejniji trener u NFL. Nije samo Brejdi poznat kao neko koga je uzeo kao niskog pika, u stvari, pravo je pitanje koji veliki igrač je, osim Rendija Mosa, došao kod Beličika a da je već bio veliki.

Pre nego što je postao glavni trener Patriota Beličik se profilisao na raznim mestima, ali uglavnom je imao zaduženja u odbrani i specijalnim timovima. Ta znanja su mu i te kako koristila dok je stvarao trofejnu dinastiju, ali je od bostonske franšize napravio ultra napadačku ekipu. U stvari, najveći Beličikov kvalitet je taj što se sa sigurnošću ne može tvrditi da li je on više ofanzivac ili defanzivac, pošto su Petsi tokom njegovog mandata odlično igrali u obe faze. Naravno, sve to ne bi imalo značaj da nema onaj „iks“ faktor na utakmicama. A on je najviše došao do izražaja u Super Bolu 2015. protiv Sijetla, kada je verovatno jedini na stadionu pročitao da Pit Kerol neće ići na Maršona Linča u osvajanju jednog jarda pred end zonom, već da će ići pas Rasela Vilsona. Tada je, nedraftovan ruki (a kako drugačije), Malkolm Batler postao junak, a Bil pokazao kakav je trenerski mag.

Da nije endemska biljka, koja uspeva samo u Bostonu, pokazao je u Njujork Džajentsima, kada je u drugoj polovini 80-ih, kao defanzivni koordinator, učestvovao u osvajanju dva Super Bola.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

Patriote marširale Meksikom, Čardžersi pregazili Bilse

Patriote marširale Meksikom, Čardžersi pregazili Bilse

U nedeljnom večernjem terminu po centralnoevropskom vremenu u NFL šampionatu su igrane tri utakmice, a pobede su zabeležili Nju Ingland Petriotsi, Los Anđeles Čardžersi i Sinsinati Bengalsi.

Minesota progutala Remse, Sejntsi u produžetku

Minesota progutala Remse, Sejntsi u produžetku

Minesota Vajkingsi u sjajnoj su poziciji da preskoče prvu rundu plej ofa, posle ubedljive pobede nad plej of rivalima Los Anđeles Remsima 21:7.
Loading...