Izvor: Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images
Vladimir Vesić 01.12.2017 | 07:52 > 08:00

Žreb

Krajem svake neparne godine zna se da je najuzbudljiviji trenutak za sve velike fanove fudbala žreb za neko veliko takmičenje. Još ako je Svetsko prvenstvo u pitanju, onda je užitak potpun.

Žreb za SP

Izvor: Shaun Botterill, Getty Images

Žreb za SP

Ima već 20-ak godina kako ozbiljno pratim taj, verovatno najuzbudljiviji deo svakog mondijala. Čak i sa onim zamornim pratećim sadržajima, žreb sa sobom nosi tenziju, gotovo ravnom eliminacijskim borbama na završnom turniru. Zbog čega je to tako? Bar po mom iskustvu čini mi se da je to zbog svežine tek završenih kvalifikacija, a kako je za moj tim, srpski, nekada jugoslovenski, tradicionalno sam plasman na Svetsko prvenstvo veliki uspeh, otuda tih nedelja između poslednje utakmice u kvalifikacijama i samog žreba vlada najveća i najpozitivnija euforija.

Iako sam, kao i velika većina ljubitelja fudbala sa ovih prostora, uvek imao "rezervnu" reprezentaciju, ponekad i više njih za koje navijam (posebno u slučaju kada se naša ne plasira na mondijal), zbog čega je pred svaki žreb postojala pozitivna euforija, ipak je sve drugačije kada se gleda sa kim će Srbija/Jugoslavija biti spojena.



Naravno, uvek sam imao ozbiljan spisak želja, koji se vremenom sve više smanjivao, kako se snižavao i kvalitet našeg nacionalnog tima. I gotovo po pravilu, retko koja želja mi se ispunjavala. Za Italiju '90 imao sam "samo" tri želje. Da ne budemo u grupi sa Argentinom, Holandijom i Nemačkom. Naravno, jedna je morala da uleti i to možda najteža od svih.

Jedino u Francuskoj osam godina kasnije nisam se opterećivao, pošto sam bio ubeđen da možemo sa svakim. Čak sam rezonovao da je bolje da u grupi izvučemo nekog teškaša, kako ne bismo igrali sa njim u eliminacijama. Već za Nemačku 2006. kako smo bili u onom specijalnom šeširu, imao sam konkretnije liste poželjnih i nepoželjnih reprezentacija. Iz prvog šešira nismo mogli previše da biramo, pošto smo mogli da dobijemo samo Meksiko, Brazil i Argentinu, tu sam jasno znao da je prvi izbor Meksiko, drugi Brazil, a tek treći, najmanje poželjan Argentina. Mnogo mi je bilo važnije da izbegnemo Holandiju, a zanimljivo mi je bilo da dobijemo Hrvatsku. I treća želja je bila da izbegnemo Obalu Slonovače.

Znam šta sada mislite, da sam žestok maler i iskreno se nadate da neću i sada otkrivati svoje želje. Jedna od retko uspešnih želja bila je ona pred poslednji mondijal na kom smo učestvovali 2010. u Južnoj Africi. Dobro, prva je bila da igramo sa Južnom Afrikom, ali to sam znao da će organizator (čitaj FIFA) učiniti sve da u toj grupi bude član tadašnje velike osmorke koji nije bio među nosiocima, kako bi se svim tim reprezentacijama (Brazil, Argentina, Nemačka, Italija, Španija, Engleska, Holandija i Francuska) omogućilo da budu prvi u grupama i da svi odu u završnicu. Morate priznati, to je dobar komercijalni momenat, a moje slutnje su se ispostavile opravdanim, pošto je, gle čuda, od svih evropskih ekipa baš Francuska ušla u tu grupu. Tako da, pošto sam znao da je nemoguće dobiti Južnu Afriku, onda sam se trudio da budem realan i poželeo sam Nemačku. Nekako sam verovao da sa njima možemo, to je bio osećaj (ispostaviće se tačan). Ali mi Gana i Australija svakako nisu bili među prvim pikovima, šta više bili su mi među poslednjima u njihovim šeširima.



I tako dolazimo do Moskve. Uzbuđen? Svakako. Da li imam spisak želja? Naravno. Da li je veći onaj sa ekipama koje bih da eskiviramo? U to nemojte ni da sumnjate. Da li da otkrijem? Hm, moram da priznam da bih rado podelio sa vama, ali se, pod a) bojim da izmalerišem stvari, pod b) da mi se ispune želje, a da se vama ne svide pa da budem predmet "rafalne paljbe". Ali ajde za one koje zanima, da budem malo zagonetan. Iz prvog šešira među poželjnima nije nijedna od dve reprezentacije koje želi 90% naroda. Iz drugog samo je jedna na spisku obavezno nepoželjnih. A iz trećeg i poželjna i nepoželjna dolaze iz Afrike.

Međutim, nekako mi se čini da će se sve ovo slatko kombinovnje po mene završiti kao što to obično biva. Da pomalo parafraziram jednog od domaćina žreba "U žrebu učestvuju 32 reprezentacije, ali uvek se izvuku..."

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Žarko Nerić

Protugal, Ronaldo sve slabije igra, nemaju napadača, i ne spadaju mi u favorite Argentina, često ima loš dan i može biti interesantno igrati sa njima jer znamo da će ae naši više truditi na toj utakmici nego protiv senegala npr. Englezi uvek loši na velikim takmičenjima Peru, Mexiko i Švajcarska su ekipe sa kojima se može igrati fudbal Treći šešir je mač sa dve oštrice, po meni Tunis, Senegal i Iran su reprezentacije sa kojima možemo igrati, ponovo me plaši staro pravilo.. Prva utakmica, jak protivnik, ako dobijemo opustićemo se i izgubiti laku utakmicu (na papiru). Drugi scenario, jak protivnik na početku, izgubimo...pada moral i gubimo sve redom.

Odgovori 1 0

vamos

Belgija,kolumbija,egipat i srbija

Odgovori 4 6

Back In Black

Zreb za Mundijal deset puta gledaniji nego bilo koje finale SP u ostalim sportovima.

Odgovori 19 0

* Sva polja su obavezna

Obradović za SK: Smena Muslina? Meni nije neuobičajeno

Obradović za SK: Smena Muslina? Meni nije neuobičajeno

Reprezentacija Srbije plasirala se na Svetsko prvenstvo 2018, a ukoliko se Ivan Obradović nađe na spisku putnika za Rusiju biće biti jedan od retkih iz aktuelnog tima koji su dres "orlova" nosili i na Mondijalu pre osam godina u Južnoj Africi.

Điđi otvorio dušu: Bufon postoji u sadašnjem vremenu

Autor

Điđi otvorio dušu: Bufon postoji u sadašnjem vremenu

Ledeni je decembar u Vinovu, malom predgrađu Torina. Do Juventusovog trening centra vodi aleja koja podseća na svaku od preko 30 osvojenih šampionskih titula. U jednoj od zgrada čeka nas najslavniji igrač u istoriji kluba, 39-godišnji Đanluiđi Điđi Bufon.
Loading...