Stuart Franklin, Bongarts

Vladimir Vesić

29.12.2017 | 07:30

Na rubu dozvoljenog, na rubu žileta, na rubu zaborava

Svakog 29. decembra brojni ljubitelji Formule 1, pa i drugih sportova, podsete se strašne nesreće koju je Mihael Šumaher doživeo u Francuskoj na skijanju, zbog čega ni četiri godine kasnije nema sve vitalne funkcije.

Mihael Šumaher 2001.

Andreas Rentz/Bongarts/Getty Images

Da nije bilo fenomenalnih ostvarenja Luisa Hamiltona ove godine Šumaherovo ime teško bi se spomenulo između 29. decembra 2016. i ovog godinu dana kasnije. Tako je unazad četiri godine. Priča o sedmostrukom svetskom šampionu uglavnom se svodi na pitanja u kakvom je stanju, da li mu se vratila kompletno svest, da li može makar da gleda… A onda se, više ritualno, spomene najveća njegova dostignuća.

Samo licitiranje stanja u kom se nalazi čovek koji je imao pravu sreću da ostane živ posle ozbiljnog udarca u glavu, blago rečeno je neukusno, da ne upotrebim teži izraz. Kao da za porodicu nije dovoljna patnja što mora to da preživljava, već moraju da se bave klasičnim medijskim lešinarenjem. Ali to je tužna slika današnjeg sveta, pa ni slučaj Šumaher nije naročiti ekskluzivitet.

Iz poštovanja prema jednom od najvećih i meni jednom od najomiljenijih sportista, neću da se bavim ovim temama, već onome što je veliki Šumi bio i što je za mene i mnoge istinske ljubitelje najbržeg cirkusa i dan danas. Formula 1 za mene je mnogo više od običnog sportskog takmičenja. Za to je zaslužan moj otac, veliki zaljubljenik u četvorotočkaše, i sam uspešan takmičar. Jednostavno, tu strast je preneo i na mene i od najranijih dana teško da je prošla neka nedelja da nisam proveo uz TV i staze u Monci, Monte Karlu, Nirburgringu, Spa Frankošamp, Silverstonu… Može se reći da je Formula 1 veoma pojačala naš odnos, dodatno nas vezala.

Aerton Sena Mihael Šumaher

Bongarts/Getty Images

Bio je zaljubljenik u Alena Prosta, ali obojica smo gledalu Aertona Senu kao u boga. Da nije bilo njega, nisam siguran da bih se tako lako „primio“ na ovaj sport, uprkos velikim imenima i neosporno velikim vozačima poput Najdžela Mensela, Nelsona Pikea, Rikarda Patrezea, Žana Alezija… Ali nisam bio Senin navijač. Nisam, jer sam 1) smatrao da je previše dominantan u odnosu na ostale (iako to i nije bilo baš tačno, ali takav je bio utisak) 2) našao sam, sasvim slučajno, svog favorita.

Bila je to prva trka sezone 1992. ne naročito inspirativna, s obzirom da je Mensel izdominirao. Prave akcije gotovo da nije bilo, bar ne pri samom vrhu. Međutim, često je bio prikazivan žuto-zeleni bolid Beneton Forda. Sama boja mi je dosta privlačila pažnju, pošto mi je zelena inače omiljena boja i taman mi je sam bolid bio lep za oko. A i sama predstava mi se svidela. Preticanja, hrabri i beskompromisni ulasci u duele. Odmah sam video svog favorita.

Mihael Šumaher

Pascal Rondeau/Getty Images

Naravno, u pitanju je Nemac rođen pre 48 godina u Hurtu, malom mestu u regiji severna Rajna Vestfalija. Čovek koji je od najranijih dana bio predan automoto sportu i koji je uvek težio perfekciji. Mihael Šumaher se pojavio na velikoj sceni baš u sezoni u kojoj je veliki Sena osvojio treću titulu svetskog šampiona. Nisam ni sanjao da će mu biti poslednja, već sam bio ubeđen da će do kraja karijere oboriti rekord Huana Manuela Fanđa od pet titula. Ali Šumaherova pojava donela je, bar meni lično, ono što je bilo potrebno za potpuni užitak u Formuli 1 – istinskog izazivača „kišnom čoveku“ za duže vreme.

To mi je posle Južne Afrike delovalo samo kao naučna fantastika, iako je Šumi tada završio kao četvrti, dok je Sena bio treći. Ali ja sam oduvek voleo da sanjarim i fantaziram. Nekako mi je to slađi deo sporta od samih pobeda, trofeja koje osvajaju timovi/sportisti za koje navijam. Jedva sam čekao svaku Šumaherovu trku, željan duela sa velikim Senom. U tom periodu to mi je delovalo kao dvoboj Davida protiv Golijata, što uvek samo sa sobom nosi posebnu draž.

Već u Španiji, iste godine na četvrtoj trci, došlo je do ozbiljnije priče u ovom rivalstvu. Gotovo tokom celog toka Sena i Šumaher su se borili za drugo mesto, a dvoboj je dobio Nemac. Sena je na kraju, usled peha bio je deveti i tu se videlo da vozač koji je tek počeo karijeru ima potencijal i „muške atribute“ da predstavlja ozbiljnu silu u karavanu.

youtube

Već u toj sezoni videlo se da je veliko rivalstvo već tu. Vodili su nekoliko žestokih duela, a gotovo svaki je bio na granici, a mnogi su prelazili granicu fer pleja. Na kraju te sezone Šumaher je završio ispred Sene u generalnom plasmanu, bio je treći, a veliki Brazilac četvrti. Te sezone je u Belgiji ostvarena prva pobeda, na istom mestu gde je pre samo godinu dana započeta velika karijera. Titula sada više nije bila san, smatrao sam da je samo pitanje vremena kada će biti osvojena.

Naredna sezona, u tom mini dvoboju, pripala je Seni, ali ukupni pobednik bio je Alen Prost. To je bila druga vezana sezona da je vozač Vilijamsa osvojio titulu i stvorila se slika da prosto samo onaj ko nosi plavo-beli kombinezon može da se nada trofeju. Tom zovu nije odoleo ni Sena, koji je nasledio arhi neprijatelja Prosta, koji se penzionisao kao šampion. Beneton je promenio boje bolida, umesto žute pojavila se nebo plava boja, koja je čak i bolje pristajala onoj zelenoj, ali je mnogo veći posao odrađen u pripremi bolida, koji je konačno delovao konkurentno za titulu. Sezona 1994. trebalo je da bude prva u nizu „ultimativnih obračuna“ za šampiona između Sene i Šumahera. Nisam mogao da dočekam da počne sezona. Krenulo je silovito. Sena je na prve dve trke osvojio pol pozicije, ali je Šumaher na obe slavio, a slavni Brazilac odustajao.

Došao je na red San Marino. Trka koja je obeležila, ne samo sezonu, već i čitavu deceniju. Sedmi krug, krivina Tamburelo, 310 km/h, pravo u zid. Kažu ljudi da, ako trkač mora pre vremena da napusti ovaj svet, da je najčasnije da mu se to desi na stazi. Sena jeste živeo za trke, za ovaj sport, kojem je mnogo dao, na kraju i svoj život. Ali u toj smrti ničeg časno nije bilo. To je, uprkos procesima koji su to dokazivali, pa i opovrgavali, bio propust tima. Jasno je bilo da Senin bolid nije bio spreman u ovoj fazi sezone, ali ishod je bio previše fatalan. U pitanju je zaista nenadoknadiv gubitak za sam sport.

Za mene je Sena bio veliki, ljut protivnik, neko čije pobede, logično jer sam navijao za konkurenta, nisam proslavljao. Ali bez Sene Formula 1 nije Formula 1. Iskreno sam se nadao da će voziti još bar pet, šest godina. Bio sam skrhan. Toliko da sam skoro bio na ivici da prestanem da pratim ovaj sjajan sport. Bio sam ubeđen da će se Šumaher prošetati do titule, jer je realno bio najbolji vozač te sezone i to u odličnom timu, pa se nisam time opterećivao i negde sam razmišljao da to neće biti prava titula kada nema Sene.

A onda su se desile dve diskvalifikacije i izostanak bodova sa ukupno četiri trke. Dejmon Hil se opasno primakao i titula je dovedena u pitanje. Proradio je u meni ogroman inat, ne prema Dejmonu Hilu toliko, koliko prema Vilijamsu. Krivio sam ih za prikriveno lobiranje da se Šumaher diskvalifikuje, a odranije i za Seninu smrt. Sada sam iz sve snage navijao za Šumija i na kraju se došlo do trijumfa. Naravno, svi znaju za kontroverznu završnicu sezone u Adelejdu. Šumaher je imao minimalnu prednost u odnosu na Hila, koji da je pobedio preoteo bi prvo mesto. Da bi to preduhitrio, Šumaher ga je izgurao sa staze. Incident je okvalifikovan upravo tako, kao incident, ali ukus pobede bio je gorak.

youtube

Prvi impuls je bio da je nepravedna, samim tim i lažna titula. Em je bez Sene, em na takav način. Ali kada se glava ohladila, počeo sam stvari da posmatram iz malo drugačijeg ugla. U pitanju je borba za pobedu, borba za titulu. Ti ljudi su uložili ceo život da dođu u tu šansu. Ni veliki Sena nije bio imun na to da uđe u duel jako, zatvori putanju, pa čak i bezobrazno gurne nekoga van staze. Brazilac nikada nije krio da je u stanju da uradi sve da bi došao do cilja. Zašto onda kriviti Šumahera? Zar nije licemerje jednog navijača da slavi gol rukom jednog drugog svog ljubimca, a da se „stidi“ što je njegov ljubimac učinio sve da dođe do titule? Jer mi to i jesmo, navijači. Svakako da će oni koji su navijali za Senu, Hila, protiv Šumahera uvek govoriti kako je ta, pa i ona titula godinu dana kasnije lažna (pošto je gotovo istovetan incident odlučio, samo koju trku ranije u Monci), a oni koji su navijači za Šumahera maksimalno će pravdati taj potez. Zbog toga, nisam imao pravo, prvo prema sebi kao navijaču, da oduzimam značaj prve titule.

Usledile su godine novih rivalstava, sa Hilom, Žakom Vilnevom, Mikom Hakinenom, Huanom Pablom Montojom, Kimijem Raikonenom, na kraju sa Fernandom Alonsom. Kada se sve sabere, to je 12 godina ozbiljnih borbi posle Senine smrti. Naravno da nisam sa istim žarom posmatrao sezonu 2000. kada je konačno pobeđen sjajni Hakinen u snažnom Meklarenu i donesena prva titula velikom Ferariju posle ravno tri decenije i onu iz 2004. kada su potučeni gotovo svi rekordi i titula osigurana praktično na polovini sezone. Ali ono što me je oduvek fasciniralo kod samog Šumahera je težnja da se uvek postigne maksimum. Da li kada pobeda ništa ne donosi, kada je već sve rešeno, ili kada ona znači sve. Uvek je žestok u duelu, još žešći u odbrani, bilo da je suvo ili kiša. Da, konačno se moglo reći da se, posle Sene, našao sjajan vozač po kiši.

youtube

Pa i one fantastične borbe sa Alonsom u poslednjoj sezoni u Ferariju, pa njegov povratak u Mercedes četiri godine kasnije u sasvim promenjenim okolnostima, sve se menjalo, ali njegov pristup nikada. I zbog toga je bila milina svake druge nedelje gledati Formulu 1. Zbog takvog pristupa i ostali vozači činili su se boljima, pa i same trke. Danas umem da kažem kako je nekada bilo bolje, mada su se ove sezone direktno za titulu možda i prvi put borila dva čoveka koja su osvojila bar tri titule, a naredne sezone obojica ulaze sa četiri. I ne može se nipošto reći da Luis Hamilton i Sebastijan Fetel nisu, makar malo podsetili na velike duele u kojima su akteri bili Sena, Prost, Mensel, Šumaher, Hakinen, Alonso… A tu je i mladi Maks, koji je u bukvalno Šumaherovoj poziciji kada je počinjao, da prekine vladavinu velikih „aždaja“. Zbog toga ima moju veliku podršku, kao i većina sadašnjih učesnika najbržeg cirkusa.

Mihael Šumaher

Mark Thompson/Getty Images Sport

E o tome ja želim da pričam svakog 29. decembra, pa i između toga kada traje sezona. O velikom vozaču, koji je mnoge protivnike pobeđivao i mnoge činio još boljima. A ne o čoveku koji možda nikada neće prohodati niti progovoriti. Ne, to nije Šumaher, on je uvek jurio na rubu. Na rubu dozvoljenog, na rubu žileta. Pa i sada, na rubu zaborava, jer njegovo nasleđe to ne dozvoljava.

Komentari (38)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Miki

Delima je to dokazivao, i van terena. Niko nije morao da pije piće sa njim da bi to znao i video. Pitaj bilo kog Brazilca za njega. Tamo je on bio i ostao NACIONALNI HEROJ. Kraj priče.

Odgovori 6 1

AM

I Maradona je nacionalni heroj a ne cini mi se da je bio skroz ispravan. A ovo je biser kada kazes pitaj bilo kog Brazilca. Evo svi krecemo u Brazil da ih pitamo kakav je covek bio. A za titule, to ti mislis da bi ih uzeo. Ali izgleda da je bila neka bas jaka kletva. Smesan si covece. Sena je samo jedan prljavi vozac koji nije ni sa kim mogao a posto je poginuo o njemu je nastao mit ali samo kod ljudi koji nemaju veze sa sportom veruju u taj mit

0 9

Miki

Hahaha, ne izmišljaj. Tvoji argumenti su broj titula i rezultati koje je ostvarivao uz pomoć timskih kolega i podređenosti tima samo njemu. To su i sudije često stavljale do znanja. I svi znamo da Sena nije nastradao, druga bi priča bila.

Odgovori 2 3

* Sva polja su obavezna

Hamilton: Kada se setim da sam ovde bio neprijatelj...

Hamilton: Kada se setim da sam ovde bio neprijatelj...

Hamilton: Kada se setim da sam ovde bio neprijatelj...

Luis Hamilton osvojio je pol poziciju pred trku za Veliku nagradu Brazila na stazi Interlagos. Ovo je Britancu i novom-starom svetskom šampionu 82. pol, a po sopstvenom priznanju veoma važan, jer je osvojen u zemlji njegovog idola Aertona Sene.

Fetel se "samoubio", Hamilton hladi šampanjac

Fetel se "samoubio", Hamilton hladi šampanjac

Fetel se "samoubio", Hamilton hladi šampanjac

Aktuelni šampion Luis Hamilton zabeležio je novu pobedu u šampionatu Formule 1, pošto je slavio na legendarnoj Monci i dodatno povećao prednost u generalnom plasmanu nad Sebastijanom Fetelom.
Loading...