Getty Images/Gabriele Maltinti

Vladimir Vesić

30.03.2018 | 08:00

Derbi maximus: Šta je jače Italija ili Evropa?

Predstojeće 30. kolo Serije A obeležiće sudar dva najtrofejnija i najveća italijanska kluba Juventusa i Milana. Sadašnji trenutak je takav da oba velikana ne dočekuju ovu utakmicu u istim pozicijama, ali je i za jedne i za druge od vitalnog značaja. Zbog toga se valja prisetiti nekih od najvažnijih

Juventus - Milan

Getty Images/Valerio Pennicino

Juventus - Milan

Juventus je suvereno najtrofejniji tim u Italiji sa 33 Serije A i 12 kupova, dok je drugi Milan sa 18 državnih titula i pet kupova. Ipak, kada se gleda Evropa tu je dijametralno drugačija situacija. Milan je uspešniji i ima ukupno 14 evropskih trofeja, od čega čak sedam naslova šampiona Starog kontinenta, dok Juventus ima ukupno šest trofeja, od čega samo dve titule najboljeg u Evropi. Zbog toga se tifozi večito spore ko je u stvari veći, čije su titule značajnije. Navijači Stare dame smatraju da broj trofeja sve govori i da, pošto su u pitanju italijanski klubovi, ipak razlika od 15 domaćih titula pokazuje ko je gazda na Čizmi. Sa druge strane, oni kojima je crveno-crna boja u srcu ne mire se sa tim argumentom. Ističu da su mnoge od tih titula osvojene pod sumnjivim okolnostima, a zgodno im je i da se podsete Kalčopolija, smatraju da je Juventus u prednosti jer "ima" mnoge sudije na svojoj strani, a da je Evropa ipak neutralni teren a Liga šampiona krovno takmičenje na kontinentu čiji je i Italija deo.

Ipak, najvažniji je sadašnji trenutak, a on ubedljivo ide u korist Juventusu. Tim iz Torina juri ka sedmoj vezanoj tituli, lider je na tabeli, ali mu je pobeda nad Milanom imperativ kako bi očuvao to mesto od nasrtljivog Napolija, koji zaostaje samo dva boda. Sa druge strane roso-neri su miljama daleko od titule, ali imaju jak motiv. Bore se sa Interom i Laciom za četvrto mesto koje vodi u Ligu šampiona, u kojoj nisu bili pune četiri godine. Milan trenutno ima četiri boda manje od petog Lacija, uz utakmicu manje, a svega pet manje od gradskog rivala na četvrtom mestu, sa kojim igra zaostali meč odmah posle ovog u Torinu. Pobedom bi Milan u sjajnom raspoloženju dočekao Inter, ali mu neće biti lako jer je poslednji put u Seriji A u Torinu slavio 2011. kada je ujedno i bio poslednji put šampion. Poslednji put kada nisu bili šampioni u Torinu su slavili 2010. a ako taj period pripišemo postepenom oporavku torinskog giganta od igranja u Seriji B, možda je merodavniji podatak da je Milan u Torinu poslednji put slavio kada nije bio šampion davne 1992. Dakle, malo toga ide u korist Milanu, ali sve ovo je samo mali deo istorijata velikog rivalstva, a evo nekoliko mečeva koji su obeležili "Derbi maximus".

Milan - Juventus 3:2 1901.

Ovo je prvi zvanični meč dve ekipe i odigrao se u polufinalu tadašnje Prima Categoria kako se tada zvao državni šampionat. Milan je slavio, a potom je u finalu savladao, do tada neprikosnovenu Đenovu i osvojio prvu titulu u istoriji kluba.

Milan - Juventus 3:0 1906.

Godinu dana ranije Juventus je osvojio prvi Skudeto, tako da se naziralo da će se u budućnosti oba kluba boriti sve češće za najveće titule. Već naredne godine upravo su Milan i Juventus odlučivali o šampionu. Odigrali su čak četiri meča. U prva dva oba tima zabeležila su po pobedu, pa kako su bili izjednačeni na završnoj tabeli, ispred Đenove, morala je da se odigra odlučujuća utakmica. U njoj je bilo 0:0 u Torinu, zatim se igrala ponovljena u kojoj je bilo 3:0 za Milan i druga titula došla je u grad mode.

Milan - Juventus 8:1 1912.

Crn dan za Staru damu. Obe ekipe su prolazile turoban period bez titula, ali su Milanovi navijači imali šta da slave. Tog 14. januara 1912. Milan je zabeležio najubedljiviju pobedu u istoriji derbija ovih rivala. Tek kasnije, kada je Juventus počeo da preuzima primat u međusobnim duelima ova pobeda je počela da dobija na značanju kao sećanje na nešto veliko i kao uteha da omraženi klub nikada neće uspeti tako nešto da učini. Mada, nije da Juventus nije imao šanse da obori ovaj rekord i to čak u moderno doba.

Juventus - Milan 6:0 1925.

Jedan od nekoliko mečeva na kojima je torinski klub pretio da "obriše" Milanovih 8:1. Mada, ovaj trijumf je sam po sebi značajan iz nekoliko razloga. Prvo, bila je ovo najubedljivija Juventusova pobeda u derbijima sa Milanom do tada (biće kasnije još ubedljivijih), ali je ova pobeda bila jedna od važnijih u osvajanju titule, tek druge za Staru damu. Ujedno je prekinut niz od 21 godine bez titule i nikada kasnije Juventus neće imati tako dug post.

Juventus - Milan 8:2 1927.

Osveta je bila blizu da bude potpuna. Ipak, za sada ovo ostaje najubedljivija pobeda Juventusa nad Milanom. Ovaj meč definitivno je najavio dominaciju torinskog giganta, ne samo u međusobnim duelima, već uskoro i u elitnom šampionatu. Koju godinu kasnije kreće velika serija Stare dame i etabliranje u ono što je danas - najtrofejniji italijanski klub.

Juventus - Milan 1:7 1950.

Ovaj meč, samim tim i čitava sezona postaju naznaka onoga što će umnogome obeležiti veliko rivalstvo - osporavanje. Milan je očitao Juventusu u Torinu lekciju iz fudbala i zabeležio najubedljiviju pobedu nekog tima na gostovanjima u okviru ovog rivalstva. Ipak, Juve je osvojio titulu i to baš ispred Milana. Razlika je bila pet bodova, a iz crveno-crnog dela Milana moglo se tada čuti kako se u derbiju videlo ko je ko, a da se Juventus "pokrivao" na malim utakmicama uz pomoć sudija. Inače, Juventus je titulu osvojio posle 15 godina posta, a Milan nije uspeo da prođe prvi kroz cilj ni jednom od 1907.

Juventus - Milan 3:1 1952.

Roso-neri uspeli su 1951. konačno da osvoje titulu, posle 44 godine čekanja. Ipak, već sezonu kasnije Juventus uzvraća udarac i dolazi do devetog Skudeta. Grčevitu borbu vodili su za tron upravo Juventus i Milan, a Stara dama je prvenstvo završila sa sedam bodova prednosti. Prvenstvo je prelomljeno 4. maja pobedom Juventusa u Torinu u direktnom duelu 3:1 i to je prvi put da su crno-beli uspeli da pri osvajanju titule u direktnoj borbi sa Milanom dominiraju istovremeno i u međusobnim duelima, pošto su u prvom meču u gradu mode igrali 1:1. Na taj način, konačno su dobili i taj legitimitet koji im se dugo osporavao.

Juventus - Milan 3:4, Milan - Juventus 3:1 1955.

Milan je 50-ih godina "bio u modi" i njegov čuveni švedski trio Gre-No-Li (Gunar Gren, Gunar Nordal i Nils Lidholm). Već u sezoni 1954/55. Milan je ponovo najbolji, a u toj sezoni pobedio je oba puta najvećeg rivala, što mu je prvi put pošlo za rukom od sezone 1927/28. Ako se za sezonu 1950/51. moglo i reći da i "ćorava koka neko zrno ubode", onda je od ove definitivno počela Milanova era, koja će biti krunisana i prvim evropskim titulama.

Milan - Juventus 1:4 1971.

Za Juventus je pauza od pet godina bez titule gotovo ravna katastrofi. U sezoni 1970/71. Juve je naspram sebe u bespoštednoj borbi za titulu imao tim Milana, koji je godinu i po dana ranije osvojio drugu titulu šampiona Evrope. Crno-beli nisu imali to iskustvo, a poslednji veliki trofej osvojili su 1967. Seriju A. Međutim, 31. oktobra 1971. Juventus je došao na San Siro sa ciljem da izađe iz senke velikog rivala. I to je učinio u velikom stilu, trijumfom 4:1 uz fenomenalnu partiju dvostrukog strelca Betege. To je bio još uvodni deo šampionata, a dva kluba su se do samog kraja borili za titulu, koju je na kraju osvojio torinski klub sa samo bodom prednosti.


Milan - Juventus 3:2 1985.

Posle titule 1968. potom i evropske 1969. nadvili su se crni oblaci nad Milanom. Punih 10 godina bez jednog od dva najznačajnija trofeja, dok je Juventus osvojio čak pet. Milan je taj niz prekinuo u sezoni 1978/79. ali to je bila labudova pesma. Pakao je tek usledio. Još 10 godina bez titule, čak i igranje u Seriji B, a Juventus u tom period postaje i verifikovan evropski gigant, pošto osvaja dva Kupa UEFA, Kup pobednika kupova i kao krunu, onaj najvažniji trofej - Kup evropskih šampiona 1984/85. Ipak, par meseci ranije usledila je pobeda Milana na San Siru od 3:2 i to posle preokreta, pošto je Juventus golovima Platinija i Rosija iz penala vodio 2:1. Junak je bio dvostruki strelac Virdis, a Milan je tim trijumfom prekinuo niz od sedam utakmica bez pobede, od čega je bilo šest poraza i to uzastopnih do te sezone i meča u Torinu kada je bilo 0:0.

Frenk Rajkard Marko van Basten Rud Gulit

Bob Thomas/Getty Images


Juventus - Milan 0:1 1988.

Veliki TV magnat Silvio Berluskoni preuzeo je posrnuli Milan, doveo holandski trio Rajkard-Gulit-Van Basten, a ostalo je istorija. A ona je počela da se piše 10. januara 1988. kada je Rud Gulit u Torinu postigao jedini gol na meču i Milanu doneo pobedu kojom je prvo ostao u poteri za vladajućim šampionom Napolijem, a kasnije ga i prestigao i došao konačno do titule posle devet godina. Tom titulom najavljen je možda i najblistaviji period Milana u kom su osvojene vezane titule šampiona Evrope

Milan - Juventus 0:1 1990.

U jeku dominacije Berluskonijevog Milana, Juventus je, skoro iznenada, pobedio na San Siru u revanšu finala kupa. U prvom meču bilo je 0:0 i verovalo se da će drugi meč biti formalnost za crveno-crne. Ali tako nije mislio Roberto Gala, koji je već u 17. minutu postigao jedini gol i doneo crno-belima trofej, prvi još od 1986. Usledilo je nešto kasnije i osvajanje Kupa UEFA, tako da je spasena sezona u kojoj Juventus ipak nije uspeo da se plasira u elitno takmičenje, koje je u maju najveći rival osvojio drugi put zaredom, ukupno četvrti.

Juventus - Milan 0:1 1994.

Verovatno najuspešnija sezona Milana u istoriji svakako je ona 1993/94. Samo u toj sezoni Milan je uspeo da veže titule šampiona Italije i Evrope. U finalu Lige šampiona ostala je upamćena ona velika pobeda nad Krojfovom Barselonom u Atini. U senci tog trijumfa ostao je onaj u Torinu u direktnom dvoboju dva najveća kandidata za tron, Juventusa i Milana. Roso-neri su slavili minimalnim rezultatom golom Stefana Eranija. Na kraju je Milan osvojio titulu sa tri boda više

Milan - Juventus 1:6 1997.

Slavni dani Milana već su počinjali da blede, a Stara dama ponovo je bila velika. Posle devet godina posta 1995. vraćena je titula, godinu dana kasnije osvojena druga titula šampiona Evrope, a 1997. vraćena i domaća titula. Najslađa pobeda svakako je te sezone bila ona na San Siru gde je najveći rivla potučen do nogu - 6:1. Briljirao je Vladimir Jugović sa dva gola, koliko je postigao i Kristijan Vijeri. Nekako je slična bila situacija kao danas, pošto je Juventus obezbeđivao u sigurnom stilu titulu, a Milan preživljavao izuzetno težak period, a te sezone je ostao bez Evrope.

youtube



Milan - Juventus 0:0, penalima 3:2 za Milan 2003.

Od onih sramnih 1:6 Milan je samo jedan veliki trofej osvojio Seriju A 1999. dok je Juventus bio šampion tri puta i bio na putu četvrte titule u tom periodu. Ipak, usledio je, možda i najznačajniji okršaj u njihovoj istoriji, finale Lige šampiona. Torinska Stara dama imala je priliku da pokaže da i u evropskim okvirima može da bude bolja od Milana, dok su roso-neri želeli da povrate, sebi najdraži trofej posle devet godina posta. Utakmica je bila prava italijanska, otišlo se na penale, a tamo je briljirao Dida i sjajnim odbranama omogućio Andreju Ševčenku da postigne odlučujući gol i donese Milanu šestu titulu šampiona Evrope i očuva taj zabran. Te sezone Milan je ovoj tituli dodao i trofej u Kupu, pa je ponovo osporio "validnost" Juventusove titule.

Milan - Juventus 0:1 2005.

Najviše tenzija izazvao je odlučujući duel za titulu u sezoni 2004/5. Oba tima su pred duel na San Siru ušla sa istim brojem bodova, a Milan je nekoliko dana kasnije igrao finale Lige šampiona u Istanbulu sa Liverpulom. Rani gol Davida Trezegea doneo je Juventusu veliku prednost, ali je bilo ozbiljnih povika od strane domaćih na suđenje Pjera Luiđija Koline, koji je ostao nem kod dve sporne situacije u kojima su Milanovi igrači tražili penale. To je bila jedna od onih utakmica posle koje se pričalo uglavnom o suđenju, a takvih je bilo mnogo u istoriji ovog rivalstva. Samo godinu dana kasnije usledio je Kalčopoli, ali mnogi smatraju da su odnosu dva najveća kluba zatrovani trajno 8. maja 2005.

Milan - Juventus 1:1 2012.

Prvi istinski važan meč dva rivala od Kalčopolija. Milan je bio važeći šampion, imao dva boda više u odnosu na najvećeg rivala na prvom mestu. Vodio je 1:0 a pri tom rezultatu Suli Muntari postiže čist gol, koji sudija nije priznao. Usledio je izjednačujući gol Juventusa i Stara dama se izvukla sa bodom, koji joj je kasnije dosta pomogao da na kraju ipak prođe prva kroz cilj i osvoji prvu titulu od izbacivanja u Seriju B. Usledio je niz od još pet titula koji i dalje traje.

Milan - Juventus 1:0 2016.

Od tog spornog meča Juventus je vezao sedam pobeda u derbijima Serije A i dva u kupu. Stara dama se pretvorila u usamljeno dominantnu ekipu, Milan u ispodprosečnu italijansku. Kao nikada do tada tog 22. oktobra 2016. Juventus je ušao kao veliki favorit i to na San Siru u veliki derbi. Međutim, kao što se to često dešavalo u istorijatu ovog rivalstva, pobedio je onaj koji je bio otpisan. Mladi Lokateli je evrogolom doneo Milanu prekid crne serije. Ta pobeda izuzetno je značila Milanu na psihološkom planu a u nastavku sezone osvojen je Super kup protiv istog protivnika na penale, što je prvi trofej Milana od 2011. a takođe je posle tri sezone konačno izboren plasman u Evropu.






Komentari (17)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Nemanja Lazić

Jedna ispravka, Colina je Pierluigi, a ne Pier Luigi.

Odgovori 0 0

Petokraka

Za Mačvu se navija srcem.

Odgovori 8 1

Ronaldo

jer Sabac se voli ♥️

4 1

* Sva polja su obavezna

Iguain: Izvinjavam se, ali nisam nikoga uvredio

Iguain: Izvinjavam se, ali nisam nikoga uvredio

Iguain: Izvinjavam se, ali nisam nikoga uvredio

Iako je Juventus zabeležio novu pobedu u derbijima sa Milanom prvo ime meča nije niko iz pobedničkog tima već Gonzalo Iguain, koji je kod 0:1 promašio penal, a potom u finišu meča zaradio i direktan crveni karton.

Dinamu evropsko proleće posle skoro pola veka!

Dinamu evropsko proleće posle skoro pola veka!

Dinamu evropsko proleće posle skoro pola veka!

Zagrebački Dinamo ostvario je i četvrtu pobedu u Ligi Evrope, čime je obezbedio plasman u nok-aut fazu. Ovo praktično znači da su Modri dočekali evropsko proleće posle ravno 49 godina.
Loading...