Izvor: Getty Images/Gabriele Maltinti
Vladimir Vesić 13.04.2018 | 01:05

Niko ne može ukrasti italijanski san

Roma i Juventus pokazali su da italijanski fudbal nije mrtav. Bez obzira što su samo Romanisti u polufinalu Lige šampiona, a najtrofejnijem klubu na Čizmi to pravo je oduzeto na gotovo skandalozan način, jasno je da se nekada najjača i najuticajnija fudbalska liga vraća na velika vrata.

Izvor: Matthias Hangst, Getty Images

Nije ovde bitan siroti Majkl Oliver, predstavnik velike fudbalske nacije, a opet tako tragične kada je u pitanju najvažnija sporedna stvar na svetu. Nacije koja ima, reklo bi se sve, veliku ljubav prema fudbalu, najprofesionalnije i najprestižnije klupsko takmičenje, najlepši ambijent, ogromne platežne sposobnosti gotovo svih učesnika, ne samo elitnog ranga, veliku većinu najvećih zvezda (doduše ne i dve najveće), ali nema ono najvažnije za razvoj fudbal, svoje velike trenere niti velike sudije. Drugim rečima, nema ko mlade Engleze da pošteno taktički i tehnički obuči, niti da ih pošteno obuči osnovnim pravilima fudbalske igre.

Sa druge strane sve to imaju Italijani i Španci. Može da se priča o nameštanju, navlaćenju za one najveće klubove poput Reala, Barselone, Juventusa, Milana, ali definitivno stoji da su italijanske i španske sudije mnogo kvalitetnije od engleskih, a o trenerima ne treba valjda ni govoriti. Dok za Špance to nije bilo sporno unazad bar 20 godina, kod Italijana je počela da se javlja sumnja u to da li fudbal na Apeninima ide u pravom smeru. Kalčopoli, nikad zabeležena dominacija jednog tima kao sada Juventusa, odlazak velikih gazda, premeštanje finansijske premoći na Ostrvo i kod dva španska velikana, a od skoro i u Parizu, sve to je uticalo da nekada velika Serija A gubi na značaju i atraktivnosti, a italijanski klubovi, kao uostalom i reprezentacija, više ne predstavljaju neku silu u Evropi.

Italija

Izvor: Claudio Villa, Getty Images Sport

Italijani evropski trofej nisu osvojili od 2010. a od tada u finalima je igrao samo Juventus. Reprezentacija je doživela debakl i propustiće prvo veliko takmičenje od 1992. a prvo Svetsko prvenstvo još od davne 1958. Sve to su ozbiljni nagoveštaji da je fudbal na Čizmi u padu, ali... Pokazali su "Žabari" mnogo puta da su otporni na velike krize i da iz njih po pravilu izlaze još jači. Oni stariji ljubitelji fudbala pamte crnu deceniju italijanskog fudbala - "mračne 70-e", u kojoj je reprezentacija propustila oba evropska šampionata u toj deceniji, na dva svetska prvenstva osvojeno je samo četvrto mesto, a od rezultata na klupskom planu vredni pomena su trofeji Juventusa u Kupu UEFA, Milana u Kupu pobednika kupova i finala Kupa evropskih šampiona Intera i Juventusa. Suviše mršavo za jednu etabliranu velesilu, primera radi, tih godina Sovjeti su osvojili isto dva evropska trofeja.

Ali Italijani ne izlaze iz krize kao što to rade Nemci, postepeno uz ozbiljan plan. Ne, to se dešava gotovo iznenadno i to kada niko ne očekuje. Tako je bilo tog leta 1982. Bili su na pragu eliminacije sa Svetskog kupa u Španiji, sa tri remija u prvoj fazi. Prošli su na gol razliku, a onda su usledili veliki trijumfi nad Argentinom i Brazilom, a kasnije su igrali u transu do samog finala i došli do velikog trijumfa. I to na krilima čoveka od kojeg je to malo ko očekivao - Paola Rosija.

Paolo Rosi

Izvor: Getty images/Tony Duffy/ALLSPORT

Usledilo je dizanje i klubova. Roma je 1984. došla do finala Kupa šampiona i na penale poražena od Liverpula, da bi Juventus naredne godine konačno doneo trijumf. Usledilo je uzdizanje Napolija, stvaranje gigantskog Milana, koji je na putu ka prvoj evropskoj tituli u tom nizu razbio u epskom polufinalu Kupa evropskih šampiona 1989. Real Madrid 5:0! Inter i Parma su stvorili takođe moćne timove, Kalčo je krajem 80-ih i tokom celih 90-ih, kao i ranih godina novog milenijuma bio ubedljivo najjača liga. Evropske trofeje su u tom periodu osvajali Milan, Juventus, Inter, Napoli, Parma i Lacio. Za to vreme reprezentacija se takođe vratila u elitu. Igrali su finala Svetskog i Evropskog prvenstva 1994. i 2000, bili treći na svom terenu na Mondijalu, a kruna je usledila na talasu ovakvog proboja 2006. kada je neposredno posle Kalčopolija osvojena titula svetskog šampiona.

Izvor: youtube

Danas ova vremena deluju jako daleko, ali su ih Roma i Juventus u revanšima četvrtfinala Lige šampiona protiv strašnih Barse i Reala ponovo približili. Pokazali su, ko zna koji put, da ako neko ume sa Špancima, pa makar bili i u ovakvom naletu u kakvom su poslednjih bar 10 godina, onda su to upravo Italijani. Jer ono što je Juventus uradio u Madridu sve do onog penala ravno je čudu i nečem uistinu grandioznom, a šta tek reći za Romu?! Senzacionalno! Možda, ne možda, vrlo verovatno neće Vučica doći do samog kraja, mada, nikada ne otpisati Italijane. Ali sve da se završi samo na ovome dovoljno je da se govori da italijanski fudbal, ne samo da hvata vazduh, već se ozbiljno diže.

Roma, De Rosi

Izvor: Michael Regan, Getty Images Sport

Šta je razlog ovoj renesansi u povoju? Prosto i jednostavno, zaostavština "onog" Kalča. I ne samo onog. Ono što Italijanima nikada nije manjkalo su odlični treneri, za razliku od Engleza. A vidimo da su se našli adekvatni naslednici velikih Đovanija Trapatonija, Marćela Lipija, Fabija Kapela. Što je možda i važnije, uglavnom su to mahom bivši veliki asovi iz vremena kada je Kalčo bio ubedljivo numero uno među ligama. Od već dokazanih legende Juventusa Antonija Kontea višestrukog šampiona sa najtrofejnijim italijanskom klubom i šampiona Engleske sa Čelsijem, kao i dželata tadašnjeg vladajućeg evropskog šampiona Španije sa reprezentacijom Italije, titular sa Lacijom i jedan od asova Intera Dijego Simeone šampion Španije sa madridskim Atletikom u vremenu dominacije Barselone i Reala, kao i dvostruki finalista Lige šampiona, pa do onih koji se tek dokazuju poput Euzebija di Frančeska, šampiona Italije sa Romom kao igrač, koji je sa Vučicom eliminisao Barselonu, zatim šampion i jedan od golgetera Lacija Simone Inzagi koji sada sa svojim klubom igra možda i najlepši fudbal na Čizmi i sa klubom koji ima ubedljivo najmanji budžet među prvih šest klubova krupnim koracima ide ka Ligi šampiona, zatim veliki ratnik iz trećeg zlatnog doba Milana u prvoj deceniji ovog milenijuma Đenaro Gatuzo, koji je za kratko vreme preporodio roso nere i od smešne i prosečne ekipe na Apeninima stvorio ekipu koja je u stanju da pobeđuje u Rimu Romu i Lacio, da u Londonu tek uz pomoć sudija bude sasečena protiv Arsenala u pokušaju da načini podvig i ekipa koja se sa -18 u trenutku kada ju je preuzeo, dokopao obećavajućih -5 u odnosu na mesto koje vodi u Ligu šampiona. Tu treba spomenuti i jednog od važnih članova velike generacije Milana sa kraja 80-ih i početka 90-ih Karla Anćelotija, koji je kao trener istog tog kluba osvojio dve Lige šampiona, jednu sa Realom, bio šampion Italije, Engleske, Nemačke i Francuske, ali on je nešto starija garda.

Eusebio Di Francesco i Antonio Conte

Izvor: Shaun Botterill/Getty Images

Eusebio Di Francesco i Antonio Conte

Dakle veliki novac koji je dovodio velike igrače i stvarao velike imperije na Apeninima imao je svoju svrhu i sada Italijani kupe plodove svega toga. Stvorila se plejada velikih trenera od igrača koji su postali velikim u "onom" Kalču, a to nemaju Englezi, imaju doduše Španci ali ne u tolikom obimu i to je osnovna razlika između Apenina sa jedne i "zlatnog" Ostrva sa druge strane. Kao što je Roma te 1984. najavila preporod italijanskog fudbala, vrlo lako može da se desi da Roma 2018. najavljuje novu eru fudbala koji je mnoge fudbalske romantike zauvek privukao ovoj igri, a ostatak Evrope dovodio do ludila. Ko god da bude italijanska četvorka u Ligi šampiona sledeće sezone, a sigurni su Juventus i Napoli, izuzetno blizu Lacio i Roma, malo dalji Inter sa velikim magom Lućanom Spaletijem, a malo više preporođeni Milan sa Gatuzom, nikome neće biti lako. Pa ni onima u Ligi Evrope koji dočekaju dva najmanje srećna od ovih teškaša. Iako još nisu platežno konkurenti najvećim trošadžijama, već u prethodnom letnjem prelaznom roku Italijani su najavili da su spremni da ponovo, kao pre tri decenije poremete tržište. Možda će se pojaviti ponovo neki Platini koga će ugrabiti Juventus, a možda i neki novi Maradona koga će se neki velikan rešiti suviše lako a da taj poklon prihvati na primer Napoli. A možda će Milan i Inter, uz pomoć nekog novog kapitala, kineskog, ruskog, arapskog, dovesti neke nove trojke. Ili će možda Klaudio Lotito i Džejms Palota rešiti da krenu u bitku za velikog gazdu Rima, u kojoj će italijanskom prestonicom prodefilovati neki od najspektakularnijih igrača današnjice.

A možda je ovo samo san. Međutim, ono što se videlo u utorak i sredu to je da taj san Italijanima niko ne može ukrasti, nikada nije ni mogao. I to je dokaz da u Kalčo uvek vredi investirati i mislim da je samo pitanje vremena kada će ambijent koji čine velika rivalstva, dugonoge voditeljke, veliki stratezi na klupama, premazani protagonisti na terenu i opasne gazde van njega opet biti atraktivniji za velike invstitore od beskprekorno zelene trave, "fudbalske atmosfere" u kojoj nema ludih tifoza i besprekornih gladijatora na samom terenu.

Komentari (12)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Stefan

Kakva nova era italijanskog fudbala,nema ih na SP.Lacio ispada od Salzburga.Nece moci oni da pariraju Englezima i Spancima u narednim godinama sigurno.

Odgovori 3 9

Vida87

Ma nista od te price,opet ce tu nazalost samo juve nesto napraviti u evropi... Svaka cast romi,ali barsa se opustila pa je tako i prosla... Cuda se desavaju ali ne uvek...

Odgovori 4 8

Grunf

Za punu 'renesansu' tog fudbala potrebno je uložiti još malo para, jer se oko para sve vrti, i dovesti nekoliko igračkih zvezda. I još nešto što doprinosi toj 'renesansi', a što je dobro za fudbal generalno, jeste to da igrački kadar Reala i Barselone polako gaze godine i da to više nisu 'one' ekipe.

Odgovori 11 3

* Sva polja su obavezna

Alegri: Sada fokus na Napoli

Alegri: Sada fokus na Napoli

Juventus je u Krotoneu igrao samo 1:1 i na taj način dozvolio najbližem pratiocu Napoliju da se primakne na četiri boda zaostatka pred veliki derbi koji se u nedelju igra u Torinu.

Lukas Vaskez: Odigrali smo odličan meč, u formi smo

Lukas Vaskez: Odigrali smo odličan meč, u formi smo

Real Madrid je još jednim kiksom gotovo i matematički ostao bez šanse da odbrani titulu. Atletik Bilbao je odneo bod sa Bernabeua, a uprkos tome što će ova sezona biti upamćena kao jedna od najlošijih kada su u pitanju domaće utakmice kraljevskog kluba Lukas Vaskez ističe odličnu formu.
Loading...