Srdjan Stevanovic, Getty Images

Vladimir Vesić

21.11.2018 | 00:43

A sada - podvlačenje crte

Srbija je ostvarila primarni cilj ove jeseni - obezbeđivanje plasmana u viši rang Lige nacija, kao i sigurnog mesta u baražu za odlazak na Evropsko prvenstvo 2020. Ipak, glavni cilj - odlazak na kontinentalnu smotru, i dalje je prilično daleko.

Mladen Krstajić

SK

Mladen Krstajić

Završetak takmičenja u Ligi nacija takođe je dobra prilika da se analizira i jednogodišnji rad selektora Mladena Krstajića na klupi Orlova. Kada je nasleđivao čoveka kome je bio pomoćnik Slavoljuba Muslina, nekadašnji defanzivac Partizana, Verdera, Šalkea pred sebe je postavio neke ciljeve, ili prihvatio proklamovane od strane rukovodstva Saveza, kako je kome draže. Rezultatski onaj krajnji je plasman na EURO, a mikrocilj bio je prvo mesto u grupi Lige nacija. Zatim podmlađivanje selekcije i napadačkija igra.

Rezultatski, nema se šta puno zameriti selektoru, bar kada je jesen 2018. u pitanju. Uradio je ono što je morao, obezbedio je prvo mesto, plasman u viši rang, i mesto u baražu. Ipak, da li je sa rezultatske strane sve tako idealno? Izjava selektora kako je javnost osporavala reprezentaciju a ona ipak zauzela prvo mesto, kao da ukazuje da je napravljen podvig. A nije. Srbija je u društvu Rumunije, Crne Gore i Litvanije morala da bude prva. Pod 1 jedina je bila učesnica Svetskog prvenstva, a pod 2 ima igrače sa ubedljivo višim rejtingom nego svaki od ova tri rivala. I pored toga prvi rival Rumunija nije pobeđena, već je i skor u dva međusobna duela bio negativan po Orlove (2:2 kod kuće, 0:0 na strani) i samo činjenica da su izabranici Kozmina Kontre kiksirali u prvom meču kod kuće protiv Crne Gore u krajnjoj liniji odvela je Orlove do ostvarenja cilja. Stoga, teško se može govoriti o podvigu.

Smena generacija jeste načinjena, ako se gleda površinski. Što će reći, da broj uvedenih igrača u A tim i čak prvu postavu jeste impozantan. U pitanju su Rajković, Milenković, Veljković, Nemanja Maksimović, Lukić, Milinković-Savić, Radonjić, Jović, od čega su prva šestorica čak i bili standardni i sa te strane moglo bi se reći da je proces uspešno odrađen. Međutim, ako se kao mera uspeha procesa smatra da je sa tim igračima napravljena osovina i da su oni spremni da podnesu najveći mogući teret, da li se po tom parametru može reći da je proces bio uspešan? To je pitanje na koje nije lako dati precizan odgovor. Rajković je pokazao dosta dobrih momenata, ali i neke loše, međutim može se reći da je spreman da se upusti u borbu za mesto prvog golmana sa Dmitrovićem (ukoliko je Vladimir Stojković zaista otpisan, kako deluje iz ove perpektive). Štoperski tandem Milenković-Veljković često je pokazivao dva lica i to čak u toku jedne utakmice. Milenković je definitivno stabilniji deo tandema, vidi se i da već iza sebe ima veliko takmičenje i on nije sporan. Pitanje je za Miloša Veljkovića da li je spreman da u mnogo jačim utakmicama, kakve će neminovno biti u kvalifikacijama, podnese najveći teret. U utakmicama gde je Srbija bila pritisnuta, protiv Rumunije i Crne Gore u Beogradu, bio je sklon popuštanju pod tim pritiskom i reprezentacija je primala golove, tako da je veliko pitanje da li je Veljković pokazao spremnost za ono najvažnije.

Nikola Milenković i Tijago Silva

Michael Steele, Getty Images

Nikola Milenković i Tijago Silva

Bar toliki znak pitanja visi iznad tandema zadnjih veznih Nemanje Maksimovića i Saše Lukića. Prvi utisak je da su njih dvojica suviše mladi i neiskusni, čak i fizički "laki" da bi mogli da se bore sa aždajama i znatno čvršćim tandemima na tim mestima kod mnogo jačih reprezentacija. Pojedinačno u tandemu sa Nemanjom Matićem mnogo su bolje izgledali, naročito Nemanja Maksimović, koji bi možda i mogao da bude stub reprezentacije. Vidi se da je "Inijesta sa Drine" dobio na samopouzdanju kako je počeo standardno da igra u klubu, za Hetafe. Za razliku od njega Saša Lukić nema tu privilegiju, pošto je za ova tri meseca sezone u Torinu odigrao svega 57 minuta, mnogo više minuta je dobio u reprezentaciji. Taj nedostatak posebno je vidljiv kada utakmica odmakne od 60. minuta kada Lukić popušta i kondicioni, samim tim i u fazi koncentracije. A kako se radi o poziciji koja je jako osetljiva, na kojoj se očekuje da igra igrač koji ima u nogama 90 minuta, na koga neće da se troše izmene predviđene za neka ofanzivnija rešenja, veliko je pitanje da li je u ovom trenutku Lukić pravo rešenje za prvih 11 u bilo kojoj utakmici reprezentacije? Jer ako su njegovi nedostaci vidljivi protiv ovako slabih ekipa, šta očekivati protiv onih iz prva dva šešira, mnogo ozbiljnijih nego što su Rumunija, Crna Gora i Litvanija?

Dok Radonjić i Jović nisu dobili značajniju priliku, pa i nisu još za konkretniji zaključak, Sergej Milinković-Savić je dobio ozbiljan kredit kod Mladena Krstajića. U stvari, to je momak oko koga se digla velika pompa i nad kojim je ogromna pažnja javnosti i svih aktera. A šta se moglo videti kod popularnog SMS? Nije igrao poslednje dve utakmice i vidljivo je golim okom da je ekipa znatno bolje igrala. Jedini svetao trenutak ove jeseni imao je u Podgorici u akciji kod drugog gola, ali to je premalo za čoveka od koga se očekuje da bude lider. Objetkivno, on je najveći problem selektora Krstajića. Nije mu našao niti poziciju niti ulogu na terenu i sada je pod ogromnom dilemom, da li da i dalje insistira da bude jedan od nosećih stubova i gradi igru na njemu ili da "uspori" i da mu služi kao džoker? U tom, drugom slučaju biće pod rafalnom paljbom javnosti koja smatra da je Krstajić i postavljen isključivo zbog Milinković-Savića, pa mogu da kažu "Džaba ste krečili", a u prvom imaće problem kako da inkorporira igrača u sistem koji mu ni po čemu ne odgovara, jer od njega zahteva određene obaveze, a on je u Laciju navikao da nema striktne zadatke. Zbog toga će da trpi i on, ali i reprezentacija, a selektor nema potrebno iskustvo, a pokazalo se baš ni znanje da upotrebi neki taktički manevar, poput Simonea Inzagija, kojim bi kapitalizovao talentovanog polivalentnog vezistu, kome defanzivni zadaci niti su jača strana, niti kod njega bude potreban voljni momenat.

Što se napadačke igre tiče tu su brojke neumoljive. Srbija u ovakvoj konkurenciji nije imala ni dva gola po meču - 11 na šest utakmica, sa tim da je u poslednjem protiv Litvanije postigla četiri. Primera radi Slavoljub Muslin, koga su optuživali za defanzivnu igru, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, protiv znatno ozbiljnijih protivnika imao je prosek od dva gola po meču i taj prosek držao je kroz čitavu selektorsku karijeru, dok je on kod Mladena Krstajića, za približno isti period i otprilike isti broj utakmica, ali sa znatno slabijim protivnicima mnogo manji. Neko će reći da je Srbija stvarala mnogo šansi, ali simptomatično je da je u velikom broju utakmica u Ligi nacija Srbija do prvog gola stizala tek posle kardinalnih grešaka protivnika (penal u Litvaniji, nepotreban penal u Podgorici, nepotrebno izgubljena lopta crnogoraca u Beogradu i kontra, autogol Litvanaca u Beogradu), a pride to su bile prve kapitalne šanse Srbije u tim utakmicama. Šta će biti kada se suprotstavi Srbija nekoj ekipi koja nije sklona da tako lako poklanja šanse?

Ipak, ako se gleda sama igra reprezentacije mnogo veći problem u selektorskom mandatu Mladena Krstajića je privođenje kraju utakmica. Primera je dosta, Švajcarska na Mondijalu, Rumunija oba puta, Litvanija u gostima, Crna Gora u Beogradu. Srbija je u toku tih utakmica padala u ritmu i nikada se nije dizala. Zajednički imenitelj za te padove bile su potpuno promašene izmene selektora, a protiv Rumunije u Bukureštu, pri negativnih 0:0 nije izvršena treća izmena. Protiv Crne Gore u Beogradu, kada su samo luda sreća i sudijska petorka spasili Orlove da ne odigraju fatalnih 2:2 i kada su celo drugo poluvreme bili u stanju ozbiljne panike, selektor je drugu izmenu izvršio tek u finišu meča, a treću u nadoknadi. Do tada je Crna Gora uveliko mogla da preokrene i da na kraju ostavi Orlove bez svega što su na kraju osvojili.

Mladen Krstajić

Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Mladen Krstajić

Selektor je tu pokazao da je još "zelen" i teško to mogu prikriti rezultati u ovakvoj konkurenciji. Koliko god da se filtriraju takve ocene u javnosti, do njega ipak dolaze ti glasovi, što se videlo i na poslednjoj konferenciji za štampu. Vidno utučen, kao da je spreman za rastanak, samo razmišlja da li on da povuče potez ili da sačeka da to učini Savez. Moguće da je pušten niz vodu, da su u Savezu videli da sa njim ipak nije moguće ostvariti najvažniji cilj - plasman na EURO.

Krstajić ima još jednu veliku otežavajuću okolnost. To je narušen kult nacionalnog tima. Može se govoriti o hladnom novembarskom vremenu i da je to razlog slabe posete, ali je jasno da nije bilo dobrovoljnog deljenja karata da bi na tribinama u tri beogradske utakmice bilo mnogo manje ljudi nego što ih je bilo, a bilo ih je bezobrazno malo. Narod ne veruje ovoj reprezentaciji, ne veruje selektoru, a o čelnicima Saveza ne vredi ni govoriti šta misli. To će biti ogromno opterećenje za njega u nastavku i zbog toga možda i razmišlja o rastanku, dok je još dobro vreme za njega. Možda bi to i bilo najbolje rešenje i za njega i nacionalni tim, jer podršku naroda može da povrati samo ako bi uspeo da vrati u reprezentaciju čoveka koji je postao junak u narodu, proskribovanog Luku Milivojevića. Kapiten Kristal Palasa, iako je pravdao na neki način Krstajića, ipak je rezolutan da neće igrati za njega i to čitavu stvar čini nemogućom. A bez Luke u timu neće na tribinama biti ni naroda, niti atmosfere koja bi dizala Orlove, bez čega se ipak ne može.

Luka Milivojević

Getty Images/Srđan Stevanović

Luka Milivojević

Izgleda da je i sam selektor svestan toga, zbog čega uvek ostavlja mogućnost da su i za njega i za Nastasića i dalje otvorena vrata. Zbog toga je čak odlučio da u ove dve utakmice na spisak vrati Ljubomira Fejsu, od koga se bežalo kao da je šuga, mada je i ovog puta bio povređen, kao nekih ranijih. Selektor je počeo da shvata neke stvari, ali verovatno je svestan da je kasno da se šteta sanira. Gotovo nemoguće u ovakvim okolnostima. Ako bi podneo ostavku sada, ostavio bi Savezu dovoljno vremena dovede neko ozbiljnije rešenje na klupu, čoveka koji bi mogao da vrati u tim Milivojevića, Nastasića, Stojkovića i možda još neke iskusnije igrače i da se sa miksom mladosti, koju je Krstajić uveo u tim i iskustva napadne EURO.

Ako bi Savez pokazao ozbiljnost i doveo neko renomirano ime, i dozvolio povratak "proskribovanih" nacija bi mogla i da legne na rudu i podrži pohod na kontinentalnu smotru. Sam Krstajić bi sačuvao čast, bio bi zapamćen kao čovek koji je uradio jedan važan posao, ali i bio dovoljno patriota da je interes Srbije stavio ispred svog ličnog i učinio ono najbolje što je za tim. Da li se može nešto više očekivati od nekog selektora?

Komentari (64)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Ivan Rajkovic

idemo srbi osvojili smo beton ligu

Odgovori 4 0

Mile

Mrkonjić da vodi radove na Nacionslnom stadionu , mali su troškovi izgradnje blato i pesak i kraj radova , diskaveri.

Odgovori 6 0

Ime

Gojko Andrijasevic za selektora

Odgovori 4 2

* Sva polja su obavezna

MKD i SLO, vreme je za prvu "pravu" utakmicu

MKD i SLO, vreme je za prvu "pravu" utakmicu

MKD i SLO, vreme je za prvu "pravu" utakmicu

Jedina grupa u kojoj su spojene dve države iz regiona je Grupa G u kojoj su žrebane Slovenija i Makedonija. Ovo će biti prvi zvanični mečevi za dve selekcije, a sa njima u grupi su još Poljska, Austrija, Izrael i Letonija.

CG: Svi se sećaju kako je drhtao Kapelo, osveta Češkoj

CG: Svi se sećaju kako je drhtao Kapelo, osveta Češkoj

CG: Svi se sećaju kako je drhtao Kapelo, osveta Češkoj

Fudbalska reprezentacija Crne Gore iako jedna od najmlađih, stigla je da odigra takmičarske mečeve sa tri od četiri rivala iz kvalifikacione Grupe A za odlazak na EURO 2020. Protiv prvog favorita Engleske ostavila je odličan utisak, a tu su još i Češka, Bugarska i reprezentacija FS Kosova.
Loading...