Alex Caparros/Getty Images

Vladimir Vesić

08.03.2020 | 07.45 > 07:48

Dekadencija Barselone - zbog Mesija ili uprkos njemu?

U ovoj vesti

FC Barcelona

Barselona pobeđuje, ali više niko ne osporava činjenicu da se klub nalazi u ozbiljnoj krizi. Čak su i navijači prestali da veruju da se ide u dobrom pravcu, a taj utisak teško da će i nova titula u La Ligi, koja deluje neizglednije kao retko kada u poslednjih 10 godina, promeniti.

Lionel Messi

Aitor Alcalde/Getty Images

Poslednja utakmica protiv Real Sosijedada kao da je sve ogolila. Tim koji ne uliva poverenje, trener koji ne ostavlja utisak da drži stvari pod kontrolom, drama da bi važni bodovi mogli da budu prosuti i na kraju kao spasilac jedan jedini čovek - Lionel Mesi. Istina, Barselona i dalje ima dobre šanse za dva najvažnija trofeja, titulu i Ligu šampiona, ali navijači su zvižducima u 15. minutu pokazali da nije baš da veruju u takav scenario. Nisu porazi razlog za gubitak vere, čak ni onaj najbolniji u El Klasiku, već nedostatak tečne igre, koja je glavna karakteristika Barselone skoro 40 godina, a posebno u poslednjih 10. Kako je tim koji je plenio, izvodio poeziju na terenu, delovao kao savršena mašinerija postao grupa igrača koji isključivo zavise od jednog igrača?

Premda govorimo o jednom od najboljih fudbalera svih vremena, svakako najvećem ove generacije, veoma su podeljena mišljenja oko udela genijalnog Argentinca u ovoj dekadenciji Barselone. Jedni tvrde da je osuđen na to da igra sam, jer nema dovoljno kvalitetne saigrače kao ranije, ili makar ne pokazuju inicijativu da preuzmu odgovornost, već se po inerciji oslanjaju na Mesija. Drugi smatraju da se, kao i u reprezentaciji Argentine, najbolji igrač previše pita, da "kadruje" i da je rezultat toga dovođenje "slabih" trenera, što za posledicu ima ovo opadanje.



Kada se govori o opadanju najviše se misli na izostanak titula u Ligi šampiona od 2015. Da bol navijača bude veći, u tih pet godina koliko traje post u elitnom evropskom takmičenju, najveći rival madridski Real osvojio je čak tri puta i to tri puta uzastopno ušati trofej. I to u periodu kada je Barselona uzela četiri od pet titula u Španiji, a Real samo jednu i kada je kraljevski klub (do prošle nedelje), samo jednom u poslednjih osam ligaških mečeva pobedio u El Klasiku. U tako izraženoj dominaciji na domaćem tlu Barsa je dozvolila Madriđanima da uzmu tri titule i to bez ijednog susreta sa njima, jer su Katalonci ispadali ranije, a čak u poslednja dva navrata pošto su gubili po tri gola prednosti iz prvih mečeva protiv Rome i Liverpula.

Upravo je to karakteristika Katalonaca u prethodnih pet godina. Nastavili su da budu veoma dobra ligaška ekipa, koja dobrim igrama i pobedama u kontinuitetu je u stanju da osigurava titule, a u takvim takmičenjima poneki loš dan i može da se priušti. Sa druge strane, u eliminacijama Lige šampiona on naprosto nije dozvoljen i košta vas trofeja. Tu se i podvlači paralela sa Mesijem. Kada se gledaju njegove statistike po sezonama i učinci, oni su prosto neverovatni. Kao argument zašto treba da dobije Zlatnu loptu pre nekog Liverpulovog igrača, pre svih Van Dajka, upravo se ta brutalna statistika izdvajala. Ali ono što mnogi primećuju je i činjenica da u poslednje vreme Mesi kao da ne postoji na utakmicama od visokog značaja. Najsvežiji primer je madridski El Klasiko, gde je promašio ono što rutinski pogađa i možda su ti promašaji odlučujuće uticali da Barsa izgubi derbi, koji bi mogao da bude veoma značajan za titulu. Inače, Mesi gol u El Klasiku nije postigao pune dve godine ili u poslednja četiri prvenstvena derbija i još dva u kupu. Mesi takođe konkretan učinak nije imao na već pomenuta dva revanša protiv Rome i Liverpula, a poslednji gol na gostovanjima u eliminacijama Lige šampiona, koja se ispostavljaju kao rak rana Barselone, postigao je pre dve godine protiv Čelsija.

Svi ti podaci vraćaju nas na pitanje iz naslova, da li je ova dekadencija uslovljena time što je Mesi "dobio prevelika ovlašćenja" ili čak ni takav genije nije mogao da spreči ovaj proces? Istorija je pokazala da su najveći oni timovi koji su bili jaki kao timovi. A Barselona iz Gvardiolinog doba upravo je to bila. Bio je to skup velikih asova, nije sporno, ali je to pre svega bio tim. Mnogi ističu da Barsa nije isti tim od kada nema Ćavija i Inijeste i da ni sam Mesi nije dobar kao sa njima. I sigurno pogađaju u metu. Dodao bih tu i Pujola. Ti igrači su bili deo jedne čarobne generacije, koja je većim delom iškolovana u La Masiji i to je redak primer u istoriji fudbala da je toliko članova jednog tako moćnog tima izašlo iz omladinske škole tog kluba. Možda sa tom generacijom jedina čuvena Mančesterova generacija '92 može u istu rečenicu. Ali tri pomenuta igrača važna su zbog još jednog fenomena. Sva trojica su Katalonci, a tradicija Barselone je ta da su lideri upravo Katalonci. Ta komponenta nije važna samo zbog osećanja kluba, već i zbog ratobornog mentaliteta prema Madridu, što je često ovog generaciji davalo prednost u odnosu na velikog rivala i uopšte samoj Barseloni od kada je Johan Krof, utemeljitelj moderne Barselone, ušao u klub, pre skoro četiri decenije.

Lionel Mesi i Ćavi

David Ramos, Getty Images Sport

Lionel Mesi i Ćavi



Toga danas nema u Barseloni. Nema dece iz La Masije, nema Katalonaca na liderskim mestima. Da li je za to kriv Mesi? Nikako ne može biti. Kriva je uprava koja je odustala od koncepta. Krivi su ti isti ljudi koji već godinama ne dovode trenera koji može sa Barselonom ući u istu rečenicu. To su ljudi koji su dozvolili da čak ni prisustvo najboljeg igrača ovog veka ne bude dovoljan garant za osvajanje trofeja, potvrđivanje dominacije u Španiji i uspostavljanje iste u Evropi, kako je delovalo da će biti u prvoj polovini još aktuelne decenije. Ti ljudi su pokazali koliko nisu dorasli Barseloni, pa se zbog toga kriju kada se igrači napadaju. Kriju se kada jedan od članova uprave optuži ekipu da je minirala trenera. Kriju se kada se mahom proziva najbolji igrač i čak ponekad ponižava u javnost. Kriju se kada treba preuzeti odgovornost za dovođenjem skupih promašaja, a svojom tišinom praktično odobravaju glasove koji govore da se u stvari Mesi pita za sve u klubu.

A čak i da je stvarno tako, da se jedan igrač, pa makar to bio i Lionel Mesi, pita za sve u jednom tako velikom klubu, to bi bila vrhunska sramota za rukovodstvo tog kluba, svakako i veća nego sve pobrojane. I samo to bi bio dovoljan razlog da se pokupe i da napuste Kamp Nou. Za dobrobit Barselone.

Komentari (25)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Луди Песник

Декаденција или можда замореност цјелокупног тима. Процес се може обрнути, ако се буду укључивали и ови млађи играчи, попут Фатија, Рикија итд.

Odgovori 9 0

Marela

Barselona je dozivela zenit od 2005. do 2015. i to je to. Gde je bila pre toga? Radomir je vadio iz zone ispadanja. Dajte molim vas.

Odgovori 11 4

BVB

@Marela - glupost.. Radomir Antić vodionje Barsu samo jedne sezone 2003. I završio na 6. Mestu. Sezona pre te bila je 4. Sezona kasnije Barselona je završila kao 2. Ne piši gluposti da umanjiš uspehe kluba koji ne voliš , prvo proveri informacije.. iz tvog komentara se vidi da nisi ni detaljno pročitao tekst uspod kojeg ostavljaš komentar. Sportski pozdrav

4 0

* Sva polja su obavezna

Pep: Nisam hteo Tijaga; Mesi? U klubu je koji volim

Pep: Nisam hteo Tijaga; Mesi? U klubu je koji volim

Pep: Nisam hteo Tijaga; Mesi? U klubu je koji volim

Menadžer Mančester Sitija Pep Gvardiola u dve rečenice prokomentarisao je dolazak Tijaga Alkantare iz minhenskog Bajerna u Liverpul.

Đuričić za SK: Nadam se najboljem ugovoru u karijeri

Đuričić za SK: Nadam se najboljem ugovoru u karijeri

Đuričić za SK: Nadam se najboljem ugovoru u karijeri

Kreće i Serija A. Sa njom i snovi srpskog reprezentativca Filipa Đuričića (Sasuolo) da u junu sledeće godine postane magnet za najveće italijanske klubove i potpiše najbolji ugovor u karijeri!
Loading...