Getty Images Sport

Vladimir Vesić

25.04.2020 | 18.00

Lacio od kojeg je drhtala čitava Čizma

Ni pre, ni posle prelaza dva milenijuma Rim u fudbalu nije predstavljao dominantnu silu italijanskog fudbala. Lacio i Roma vezali su titule i, bar na kratko, centar fudbalskog odlučivanja pomerili sa finansijski moćnog severa u prestonicu najveće svetske imperije ikada.

Marcelo Salas, Roberto Nestor Sensin, Diego Simeone, Juan Sebastian Veron

Getty Images Sport

Marcelo Salas, Roberto Nestor Sensin, Diego Simeone, Juan Sebastian Veron

Lacio i Roma vezali su titule 2000. i 2001. godine. Sezonu pre i sezonu kasnije rimske perjanice su bile druge u šampionatu i to u doba najveće moći Serije A. Tada ne samo da su na terenu klubovi iz glavnog grada bili konkurentni udarnom triju severa koji čine Juventus, Milan i Inter, već su uspevali da im pariraju i van njega. Prvenstveno na tržištu, pošto su Lacio i Roma tih godina dovodili sjajne igrače i uspevali platežno da pariraju najvećim konkurentima. Pa čak i da ih ostave iza sebe, što je posebno radio Lacio krajem devedesetih. Upravo je taj period Lacija predmet ovog podsećanja i nije baš slučajno što on dolazi sada, kada igra najbolju sezonu u poslednje dve decenije i da nije korone, možda bi već sada bili na putu prve titule od te 2000.

Vrhunac tog Lacija je period 1998 – 2000. Tada je osvojena Serija A, dva kupa Italije, Kup pobednika kupova, superkup Evrope, dva superkupa Italije i igrano je četvrtfinale Lige šampiona, najbolji rezultat nebesko plavih u elitnom takmičenju. Sinonim tog Lacija su švedski trener Sven Jeran (nama draže Goran) Erikson i ergela sjajnih fudbalera, ali i velikih zvezda poput Huana Verona, Pavela Nedveda, Marsela Salasa, Roberta Manćinija, Alena Bokšića, Alesandra Neste, Dijega Simeonea, ali i dvojice od verovatno pet najboljih Srba koji su ikada igrali u Seriji A Siniše Mihajlovića i Dejana Stankovića. Postavu Markeđani – Pankaro (Negro), Nesta, Mihajlović, Favali (Kouto) – Stanković (Konseisao), Veron, Simeone, Nedved – Salas, Bokšić (Simone Inzagi) svaki ljubitelj Kalća „nedeljom u tri“ mogao bi da izdiktira da ga probudite bunovnog u pola noći. U bogatoj istoriji Serije A teško ćete naći mnogo boljih timova od tog, što po imenima, što po igri, pa i trofejima koji su za kratko vreme osvojeni.

Može da se raspravlja da li je za taj uspeh najzaslužniji trener, možda Veronove lopte koje imaju oči, motor ekipe Pavel Nedved, prgavi Simeone, koji je rasturao protivničku igru i na kraju postigao jedini gol u Torinu protiv direktnog rivala za titulu Juventusa, sjajni defanzivni bedem predvođen Nestom i Mihajlovićem, ili surovi golgeter Salas, Inzagi i Bokšić, ali svako bi morao da se složi da svega toga ne bi bilo bez Serđa Kranjotija.

Sergio Cragnotti

Claudio Villa /Allsport/Getty Images



Fanatični pratioci Serije A znaju da se svi veliki uspesi Lacija vezuju za dresove kojima je dominirao natpis „Cirio“ i to nije puki vizuelni utisak. Kranjoti je bio na čelu kompanije „Cirio“ sa 80% vlasničkog udela, koja je 1992. kupila 51% akcija rimskog kluba. Kranjoti je odmah krenuo sa agresivnim ulaganjima, a prvo takvo bilo je dovođenje legendarnog hrvatskog golgetera Alena Bokšića za 22 miliona maraka. Već tada je bilo jasno da je novi igrač na sceni u najjačoj ligi sveta, ali to je bio tek početak. Te sezone za oko devet miliona maraka iz Juventusa je doveden reprezentativni napadač Azura Pjer Luiđi Kaziragi.

Za trenera je postavljen jedan od najpoštovanijih u Kalču Zdenjek Zeman. S obzirom da je Čeh veoma tvrdokoran što se tiče filozofije, a ona je isključivo napadačka, jasno je bilo da Kranjoti želi da ima šou na terenu. Već u prvoj sezoni igra za gol više donela je feonemalno drugo mesto u Seriji A, najbolji plasman nebesko plavih od istorijske sezone 1973/74. kada je osvojena, do tada jedina titula. Naredne sezone Lacio je bio treći i verovao je tada Kranjoti da može i sa minimumom ulaganja da pravi velike rezultate, dokle god ima sjajnog trenera, tako da u tom periodu nije bilo velikih ulaganja, mada treba izdvojiti transfer koji će se ispostaviti kao istorijski. Posle sjajnog EURO 1996. od praške Sparte kupljen je za blizu 10 miliona maraka Pavel Nedved, koji je u narednom periodu postao duša i žila kucavica rimskog kluba.

Pavel Nedved

Allsport/Getty Images



Rezultati su bili solidni u tom periodu, ali sa temperamentnim Zemanom nije lako sarađivati na duže staze i u januaru 1997. dobio je otkaz. Čeh nije doneo na kraju trofej, ali će svakako ostati upamćen u istoriji Lacija po bar dve stvari. Prvo što je uveo ofanzivan stil koji je krasio Rimljane godinama kasnije, a možda i važnije, jer je promovisao u prvi tim Alesandra Nestu, čoveka koji će ostati verovatno zapamćen kao najveći igrač koga je Lacio ikada iškolovao.

Sezonu je priveo kraju Dino Zof odvevši ekipu do četvrtog mesta. Za standarde Lacija od pre nekoliko sezona to jeste solidan plasman, ali za Kranjotija koji je krenuo kao drugi, to je bio znak opadanja. Jasno mu je bilo da nešto mora da menja. Na leto, Blekburnu ispred nosa krade švedskog trenera Svena Jerana Eriksona, inače svog velikog prijatelja. Međutim, nije prijateljstvo Šveđanina preporučilo na klupu Rimljana, već činjenica da su se trofeji lepili za njegove prste. Bio je šampion Švedske sa Geteborgom, šampion Portugalije sa Benfikom, sa kojom je igrao i finale Lige šampiona, i osvajač kupa sa Sampdorijom, što je Đenovljanima i poslednji trofej.

Od njega se tražilo da u Rim počne da donosi trofeje a i data su mu oružja. Potrošio je 20 miliona maraka u prelaznom roku dovevši mu poznate ljude Roberta Manćinija i Vladimira Jugovića. Erikson je već u prvoj sezoni počeo da ispunjava misiju, pošto je doneo kup i to posle sjajnog preokreta u finalu protiv Milana. U prvom meču na San Siru Milan je pobedio 1:0, a vodio je minimalnim rezultatom i u Rimu sve do sredine drugog poluvremena. A onda su nebesko plavi sa tri gola uspeli da dođu do prvog trofeja posle već pomenute 1974. a prvog u najmasovnijem takmičenju posle tačno 40 godina. Kao nagradu Kranjoti mu je obezbedio poklon vredan 100 miliona, ali ne maraka, već današnjih evra! U Rim su redom došli Kristijan Vijeri, Siniša Mihajlović, Dejan Stanković, Marselo Salas, Seržo Konseisao, Fernando Kouto.

Christian Vieri Marcelo Salas

Allsport/Getty Images



Drhtala je Italija posle ovog prelaznog roka. Juventus, Inter i Milan nisu imali adekvatan odgovor. Prva dva su čak toliko potonula, da nisu uspeli da dođu sebi ni da se plasiraju u evrokupove. Posle blagog štucanja na startu sezone Lacio je mleo sve pred sobom. Nije bilo pitanje da li će dobiti utakmicu, već sa koliko golova. Titula je bila na vidiku, praktično su imali jednu ruku na trofeju. Dva najozbiljnija konkurenta su brzo otpala. Juventus se čak i u jednom trenutku potpuno prorjentisao na Ligu šampiona. Sve je ukazivalo na to da će Lacio biti šampion.

Do aprila najbliži pratilac Milan bio je na sedam bodova zaostatka. S obzirom da je Milan bio u period od dve sezone u kojoj nije igrao Evropu, navijači rosonera svakako bi potpisali da njihovi ljubimci na kraju budu i drugi. Posebno jer su i ulaganja bila skromna, tri puta manja od Lacija. Na početku meseca direktni rivali su se sastali u Rimu i meč je završen bez golova. Tada se šampanjac u prostorijama Serđa Kranjotija verovatno i stavio na hlađenje, ali ispostaviće se, bilo je prerano. Usledila su dva poraza, prvo u gradskom derbiju od Rome, a potom i od prežaljenog Juventusa u Rimu. Milan je prišao na samo bod i krenula je dramatična trka udvoje. Rosoneri su, iznenađujuće, počeli da ređaju pobede. Odgovarao je i Lacio, ali se videlo da im je ponestalo daha. Odlučujuće je bilo pretposlednje kolo. Milan je dočekao Empoli, a Lacio išao na jedno od najtežih gostovanja tih godina – Artemio Franki u Firenci. Ali u Rimu su bili optimisti te nedelje pred meč, jer je najbolji strelac Ljubičastih Gabrijel Batistuta bio suspendovan. Međutim, komisija za žalbe je prepolovila kaznu Batigolu, tako da bi on mogao da zaigra u derbiju. U Laciju su besneli, optuživali su da je ta odluka posledica zakulisnih radnji Milana i rukovodstva lige. Nije ta priča bez osnova, s obzirom da, iako tada nije bio premijer, gazda rosonera Silvio Berluskoni imao je veliku težinu.

Upravo je Batistua postigao vodeći gol za Fiorentinu, a Lacio je do kraja meča uspeo samo da izjednači preko Bobo Vijerija. Za to vreme na San Siru Milan odnosi ubedljivu pobedu 4:0 i preuzima prvo mesto. U poslednjem kolu Lacio je na Olimpiku savladao Bolonju, ali je i Milan došao do pobede u Peruđi i bukvalno ukrao titulu Laciju ispred nosa.

Uteha za izgubljeno prvenstvo nađena je u Evropi, pošto je Lacio osvojio Kup pobednika kupova, svoj prvi evropski trofej. Ali taj gubitak titule sigurno da je snažno uticao na čitav klub, od vrha do omladinaca. Bio je to težak udarac, a posebno kada je najveća zvezda Vijeri napustio klub i otišao u Inter. Ali Kranjoti nije pao u depresiju i pare dobijene od sjajnog golgetera uložio je u argentinski tandem Veron – Simeone, koji mu je to višestruko vratio.

Neverovatne su te nepisane fudbalske zakonitosti. Često se dešava da, kada ste na vrhuncu moći i kada objektivno „zaslužujete“ neke trofeje, vi ih zbog manjka sreće ne osvojite. Ali onda to uspete kasnije, kada deluje da ste daleko od njih. Sigurno vam prvo u takvim situacijama na pamet pada Čelsi, koji je propustio brojne šanse da postane šampion Evrope, te u Murinjovoj eri, te kada je igrao finale 2008, pa i posle onog kontroverznog revanša sa Barselonom godinu dana kasnije. E to može da se kaže i za Lacio na prelazu dva milenijuma. Za razliku od sezone 1998/99. gde su bili vodeći gotovo čitav šampionat i igrali po opštem mišljenju najbolji fudbal ali nisu došli do trofeja, to su naplatili godinu dana kasnije kada se sve okrenulo za 180 stepeni. Juventus je stvorio moćan tim, osvežio se promenom trenera a neigranje Lige šampiona pomogla mu je da se potpuno okrene prvenstvu. Mleo je torinski gigant sve redom, bio u seriji od 22 meča bez poraza i stekli su u osam kola pre kraja šampionata devet bodova prednosti.

Sa druge strane Lacio je bio rastrzan. Išao je u pohod na sve moguće trofeje. Prvi put u klupskoj istoriji igrali su u elitnom takmičenju (nisu igrali u sezoni 1974/75. jer su služili suspenziju zbog divljanja navijača sezonu ranije u Kupu UEFA) i silno su želeli da ostave trag. Bili su bolji redom od Maribora, Bajera iz Leverkuzena, kijevskog Dinama, Olimpika, Fejnorda, Čelsija (pobedonosni gol u Londonu postigao Siniša Mihajlović). Lacio je ostavio utisak kluba koji je sposoban da pokori Evropu.

youtube



Malo klubova u Evropi bilo je sposobno da se u otvorenoj borbi suprotstave Laciju. Ekipa Svena Jerana Eriksona mogla je da se dobije uglavnom kontrama ili da ekipa nema svoj dan. Samo jedna ekipa u Evropi te sezona mogla je da se nadmeće u otvorenoj igri sa Rimljanima. I upravo je ona dopala Laciju. U pitanju je bila Valensija Ektora Kupera, koja je igrala zaista prelep fudbal. Sve je bilo rešeno u prvom meču na Mestalji, kada je Valensija pobedila 5:2, a poslednji gol postigao je Klaudio „Vaška“ Lopes u drugom minutu nadoknade. Da nije bilo tog gola Lacio bi možda i imao neku nadu, ovako samo im je ostalo da se pobedom 1:0 u Rimu oproste od evropskog sna i pokušaju da se vrate u domaću realnost, koja je izgledala ne baš sjajno.

Doduše u Kupu Italije izvojevana je pobeda nad Juventusom u četvertfinalu, a potom se došlo i do finala sa Interom. Ali devet bodova manje od Stare dame u prvenstvu osam kola pre kraja delovalo je kao nepremostiva prepreka. Kakvu takvu nadu doneo je Andrej Ševčenko, koji je u prvom delu sezone na Olimpiku u remiju Lacija i Milana 4:4 postigao het-trik, pošto je 24. marta sa dva gola srušio Juventus. Bjankoneri su sa osam bodova viška ušli u april, koji je bio koban za Lacio godinu dana ranije. Bukvalno kao preslikano od prošle sezone u prvom aprilskom kolu igrao se derbi dve prvoplasirane ekipe i to na terenu lidera. Juventus je igrao na nulu, što je i logično jer osam bodova šest kola pre kraja jesu penal za titulu. Ali u 66. minutu Dijego Simeone postiže prvi od dva najvažnija gola te sezone. Lacio odnosi pobedu, smanjuje na razliku na tri boda i najavljuje da ostaje u ringu.

youtube



Drugi veliki gol Simeone je postigao 11 dana kasnije u prvom meču finala Kupa Italije protiv Intera u Rimu za pobedu 2:1. Pošto je u revanšu bilo 0:0 ispostavilo se da je to bio gol vredan trofeja u kupu. A gol u Torinu istinski je bio vredan titule. Čak i posle remija u Firenci 3:3 kada se razlika četiri kola pre kraja popela na pet bodova. Ona je ostala na snazi sve do tri kola pre kraja. Juventus je do kraja imao gostovanja Veroni i Peruđi, a dočekao Parmu i činilo se da im ništa ne može oduzeti Skudeto. Kamarata im je servirao na Bentegodiju hladan tuš i sa dva gola doneo pobedu Veroni 2:0. Lacio se trijumfom nad Venecijom približava na dva boda i borba za titulu dostiže tačku ključanja. Aleks Del Pjero vadi stvar i na Dele Alpiju donosi pobedu nad Parmom, tako da razlika od dva boda ostaje na snazi i pred poslednje kolo.

To je bila jedna od najkontroverznijih završnica Serije A ikada. Tradicionalno svi mečevi su se igrali u isto vreme. Međutim, provala oblaka u Peruđi i vodom natopljen teren odložili su početak meča u kojem je Juventus morao pobedom da overi prvo mesto. Već je odigran meč u sunčanom Rimu i Lacio je slavio ubedljivo protiv Ređine 3:0. Navijači su uleteli na teren, što se inače tradicionalno dešava kada se pobedi poslednja utakmica, ali već tada je izgledalo kao da se nešto veliko dešava. Lacio jeste preuzeo prvo mesto, ali Juventus je tek trebalo da odigra svoju utakmicu u Peruđi. Utakmica je konačno krenula. Gosti su promašili gomilu izglednih šansi, među kojima se najviše isticao Pipo Iznagi. Kazna je usledila u 49. minutu golom Kalorija. Peruđa je odbranila minimalan kapital čime je, ispostavilo se, obezbedila plasman u Intertoto kup, jer je Verona naknadno odustala. Juventus je ostao zaglavljen u blatu Renato Kurija, a Lacio slavio istorijsku titulu, prvu posle 26 godina.

Ekipa Lacija sezona 1999/2000. Sleva na desno (gornji red): Alessandro Nesta, Paolo Negro, Siniša Mihajlović, Giuseppe Pancaro, Juan Sebastian Veron, Claudio Marchegiani (donji red): Dejan Stanković, Matias Almeyda, Attilio Lombardo, Alen Bokšić, Roberto Mancini

Elisenda Roig/Bongarts/Getty Images

Ekipa Lacija sezona 1999/2000. Sleva na desno (gornji red): Alessandro Nesta, Paolo Negro, Siniša Mihajlović, Giuseppe Pancaro, Juan Sebastian Veron, Claudio Marchegiani (donji red): Dejan Stanković, Matias Almeyda, Attilio Lombardo, Alen Bokšić, Roberto Mancini



Na taj način osvojena je prva, ujedno i jedina dupla kruna Lacija, a sa trofejom superkupa Evrope kompletirana je istorijska sezona Lacija i krunisan najplodonosniji period u istoriji kluba sa sedam trofeja. Ali kao što to obično biva, posle velikih stvari sledi pad. U slučaju Lacija on je bio bolan, iako to nije delovalo tako na prvi pogled. Za skoro 100 miliona evra dovedeni su Ernan Krespo, dželat u Ligi šampiona Klaudio Lopes i reprezentativni golman Anđelo Peruci. Otišli su Konseisao, Bokšić, a Manćini je završio karijeru i može se reći da Lacio nipošto nije bio slabiji. Ali ojačala je Roma i ona je osvojila titulu na krilima Gabrijela Batistute i Frančeska Totija. Lacio je bio treći, a u Ligi šampiona nije uspeo da ponovo uspeh godinu dana ranije. Pritom, smenjen je i Erikson, pa je sezonu ponovo kraju priveo Dino Zof.

Ipak mnogo veći problemi su se nazirali. Solventnost Serđa Kranjotija počela je da se krnji i prvi na udaru bio je Lacio. Morali su da se prodaju prvo Veron, Nedved i Salas, a potom i godinu dana kasnije Krespo i možda odlazak koji je najteže pao navijačima Alesandra Neste u Milan. Kapiten je morao na taj način da spasava klub. Lacio jeste bio spašen, ali Kranjoti nije, jer je do te 2002. kompanija „Cirio“ doživela gubitak od preko milijardu evra i morala je da proglasi bankrot. Tvorac moćnog Lacija otišao je u istoriju, a za nebeskoplave usledila su teška vremena.

Alessandro Nesta

Claudio Villa /Allsport/Getty Images



To je bio kraj jedne ere. Sve se raspalo. Propašću Lacija profitirali su mnogi. Juventus je doveo Marsela Salasa i Pavela Nedveda, koji je u Torinu nastavio da igra u velikom stilu i čak osvojio Zlatnu loptu. Dejan Stanković i Siniša Mihajlović završili su u Interu. Prvi je učestvovao u najplodonosnijem periodu neroazura u istoriji, osvojivši i čuvenu tripletu, a drugi je došao do četiri trofeja. Alesandro Nesta predvodio je Milan u najboljem razdoblju u ovom veku, osvojivši između ostalog i dve Lige šampiona. Dijego Simeone je otišao u Atletiko, gde nije imao naročito uspeha kao igrač, ali je kao trener stvorio i vodio najbolju i najtrofejniju ekipu u istoriji kluba. Huan Sebastijan Veron je otišao u Mančester Junajted sa kojim je osvojio Premijer ligu, igrao je i za Čelsi, a drugu mladost doživeo je u Estudijantesu sa kojim je osvojio dve titule u Argentini i Kopa Libertadores.

Na čelo Lacija došao je Klaudio Lotito, koji je uspeo da stabilizuje klub. Iako su ulaganja značajno umanjena, Rimljani su uspeli da osvoje četiri kupa i tri superkupa, ali tek ove sezone su postali pravi izazivači za titulu. Ipak, Lacio još nije dostigao te visine kao pod Kranjotijem i ko zna da li če ikada više.

Komentari (24)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Haler

Znam da je Serie A tada bila najjača liga ali nisam pratio sve ove mečeve iskreno jer sam pratio Bayern i Bundesligu. Dueli Bayerna i Bayera su bili jako zanimljivi, Bayer uvijek završavao drugi ali imao strašan tim. :) Volio bih neki tekst o Bundesligi iz perioda koji je vama najdraži.

Odgovori 0 0

Mixa

U periodu 1998-2004 bio sam LUD kada je Lacio u pitanju!To je period kada su bili konstantno u vrhu,kako u Italiji,tako u Evropi.I dalje ne mogu da prebolim pocetak kraja dominacije nebesko-plavih,koji je poceo nakon osvojene duple krune 2000,iako su naredne sezone imali po imenima jaci tim nego prethodne!Ali ne pobedjuje KVANTITET nego KVALITET!Inace,u prvoj utakmici finala Kupa Italije 2000 protiv Intera,legendarni Ronaldo zadobio je tesku povredu kolena zbog koje je odsustvovao narednih godinu i po dana sa terena.A za sam kraj citiracu legendarnog Ser Aleksa Fergusona kome se pripisuje sledeca recenica: ,,Lacio?2000.imali su najjaci tim u Evropi!''.A po mom neskromnom misljenju,gledajuci rezultate te sezone,kako u evrokupovima,tako i u domacim takmicenjima,Lacio je tada zajedno sa Bajernom i Mancester Junajtedom bio medju najjacim evropskim timovima! :)))

Odgovori 4 0

Ђоле

Тај такви Лацио разбијен у Београду ал судије су средиле резултат Павел још тражи лопту коју му је Ђоле оребацио преко њега

Odgovori 3 0

* Sva polja su obavezna

"Hteli smo Mesija, ali novac nije svima na prvom mestu"

"Hteli smo Mesija, ali novac nije svima na prvom mestu"

"Hteli smo Mesija, ali novac nije svima na prvom mestu"

Nekadašnji sportski direktor Intera Marko Branka otkrio je da je milanski klub pokušao da dovede Lionela Mesija 2008. godine.

Juventus odredio cenu za Iguaina?

Juventus odredio cenu za Iguaina?

Juventus odredio cenu za Iguaina?

Kako prenose italijanski mediji, Juventus želi da proda Gonzala Iguaina za 18 miliona evra.
Loading...