Okršajem za Super kup Evrope tradicionalno se najavljuje jesen u evropskim klupskim takmičenjima. Ove godine domaćin pobedniku Lige šampiona i Lige Evrope biće stadion Filip II u Skoplju, a megdan će odmeriti Real Madrid i Mančester Junajted.

Od kada se igra samo jedan meč na neutralnom terenu, a to je od 1998. i okršaja Čelsija i Reala, navikli smo da domaćin Super kupa bude stadion Lui II u Monte Karlu i to dan pošto se u obližnjem Grimaldi Forumu obavi žreb grupne faze Lige šampiona. Međutim, već četiri godine okršaj za „ultimativnog gospodara Evrope“, kako neko voli da naziva pobednika ovog meča, čiji se značaj iz godine u godinu sve više degradira, ne igra se u srcu Kneževine Monako. Posle Praga, Kardifa, Tbilisija i Trondhajma red je došao na jugoistok Evrope, a čast da ugosti jednu ovakvu utakmicu pripala je Skoplju.

Može se reći da je Skoplje, za razliku od prethodno navedenih gradova, imalo zaista ludu sreću da se u borbi za, ne toliko atraktivan trofej, sastanu mega atraktivne ekipe. Real Madrid i Mančester Junajted, pored toga što imaju pregršt trofeja, najtrofejniji su klubovi u dve najjače svetske lige, na globalnom nivou su najpopularnije svetske franšize. Upravo se taj termin može upotrebiti za ova dva giganta, s obzirom da već nekoliko godina, makar što se marketinga tiče, ali i mnogih drugih stvari, Kraljevski klub i Crveni đavoli posluju poput američkih sportskih franšiza.

Svakako da vlasnici ugostiteljskih objekata u glavnom gradu Makedonije zadovoljno trljaju ruke, pošto oba kluba imaju veoma razgranatu i ogromnu navijačku bazu i nema sumnje da će mnogo engleskih i španskih navijača pohrliti u njihov grad. Ali nisu samo oni od kojih se očekuje da ostave koji dinar u Skoplju. Tu je i pregršt ljudi iz susednih zemalja, koji će iskoristiti jedinstvenu priliku da dođe u Skoplje, koje će biti centar fudbalske Evrope, a oni najsrećniji da posmatraju meč koji se retko viđa, posebno u ovom takmičenju.

Jer od 1972. kada se igra ovaj meč ovo je tek 15. put da se sastanu dva šampiona Evrope. Poslednji put to se dogodilo 2013. kada su megdan podelili Bajern i Čelsi, ali uz svo poštovanje Čelsija, nešto slično duelu teškaša ovakvog ranga viđeno je poslednji put 2001. kada su koplja ukrstili Liverpul i Bajern. Nikada se Mančester Junajted i Real nisu sastali u Super kupu, ali su pet puta podelili megdan u evropskim dvomečima i Kraljevski klub je mnogo uspešniji, pošto je slavio čak četiri puta, dok su Crveni đavoli samo u polufinalu Kupa evropskih šampiona 1968. bili bolji.

Malo je drugačija statistika kada se gleda po zemljama, pošto je ovo šesti put da se sastanu engleski i španski tim, a bolji su Ostrvljani koji su tri puta slavili. Ipak, poslednji okršaj 2012. pripao je Atletiku protiv Čelsija, ali sam Real jednom je samo igrao protiv Engleza i poražen je 1998. od Čelsija.

Zanimljivo je reći da je zajednički imenitelj u današnje vreme za dva kluba trener velikana iz Mančestera Žoze Murinjo, koji je vodio i Real od 2010. do 2013. Iako je osvojio čak tri evropska trofeja, samo je jednom vodio ekipu na ovoj utakmici 2003. i tada je poražen sa Portom od Milana 1:0. Još zanimljivije je da su ekipe koje su sa Murinjom osvajale evropske trofeje, gubile meč za Super kup. Sa druge strane, sadašnji trener Reala Zinedin Zidan prošle godine je slavio u meču Super kupa, a kao igrač je takođe jednom bio uspešan, 2002. u dresu Reala protiv Fejnorda.

Treba istaći da su u poslednja četiri meča čak tri puta igrani produžeci, tako da ne bi bilo iznenađenje da se i na Filipu II ponovi takav scenario.