Trener fudbalera Partizana Savo Milošević govorio je o nedavnom debaklu mlade reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Italiji i San Marinu.

Tim Orlića je sastavljen od generacija koje su bile evropski i svetski prvaci u fudbalu, u vreme dok su u Fudbalskom savezu Srbije za njih bili zaduženi Milošević i sadašnji sportski direktor Crvene zvezde Mitar Mrkela.

“Krajnje je vreme da prestanemo da se bavimo posledicama. Ono što smo videli u Trstu je uzrok. Duboki su, komplikovani i biće sve teži. Tehnologija pravljenja igrača mora da se s vremena na vreme modernizuje i ide u korak s vremenom. Ako želite danas da pravite merdeces morate da koristite novu metodologiju rada i savremenu tehnologiju. Ukoliko imate tehnologiju koja je u stanju samo da napravi fiću, onda ćete fiću i napravati. Ne mercedesa. Tehnologija razvoja naših igrača, proces pravljenja, od početka, nije dobar. To smo Mitar Mrkela i ja, dok sam bio direkotr u FSS, pričali, ali našu javnost nije zanimalo šta govorimo. Bio sam direktor četiri godine, apsolutno nikog u ovoj državi nije interesovalo kako se radi sa mlađim selekcijama“, rekao je Milošević, a potom dodao:

“Postali smo prvaci Evrope i sveta, da bi neki ljudi rekli ’otkud sad ovo?’. O svim problemima sam pričao četiri godine, bezuspešno pokušavajući da doprem do javnosti i objasnim ljudima da naš fudbal ne ide u dobrom pravcu. Nisam koristio ni EP u Litvaniji, ni Mundjalito na Novom Zelandu za promociju i samoreklamerstvo. Više sam imao problema nego koristi. Tad sam koristio situaciju da pošaljem poruku da je dobro što smo napravili rezultat, ali da imamo mnogo problema u procesu razvoja igrača. Naravno, nikog to nije zanimalo. Opet ću iskoristiti šansu da kažem: naš fudbal ne ide u dobrom smeru. Ne pravimo igrače na pravi način, ne posvećujemo pažnju bitnim detaljima. Naša ekipa je imala potencijal da osvoji turnir u Italiji“.

Milošević smatra da je srpskom fudbalu neophodna modernizacija.

“Dosta stvari propuštamo u mlađim kategorijama. Teško je u pet minuta objasniti proces stvaranja igrača, jer traje od desete do 18. godine. Praktično, kao bilo koje drugo obrazovanje. Prva stvar je fizika. Ubih se objašnjavajući. Kod nas je glavni parametar i onih koji su u fudbalu i onih koji ga prate: ’On zna da igra’. To prvo gledamo kad selektiramo igrače. Pogrešno! Znam i ja da igram. Znate kako znam sad sa 45 godina? Nikad bolje nisam igrao, ali ne mogu više. Nemam brzinu, snagu, izdržljivost, hitrinu, eksplozivnost… A mogao bih bolje od svih mojih igrača da igram. Verujte. Znam to. Sa ovim iskustvom znao bih i lepo da igram, da ne pravim greške“.

Trener crno-belih smatra da se mladi igrači prerano zadovoljavaju postignutim.

“Igrač mora da želi da napreduje. Kod nas se deca zadovoljavajuju rano, misle da su ekstremno talentovana, njima se povlađuje, od 13. godine imaju menadžere, roditelji misle da imaju Mesija. Brzo dostignu neke stvari, čime ih dovodimo u zabludu. Najveći talenat koji možete da posedujete u bilo kom sportu jese želja da napredujete. Bez toga ne možete ništa. Ako to ne želite, nećete raditi dovoljno i cela priča o procesu proizvodnje otpada“.