fiba.basketball

Pick 'n' Spring Roll

09.09.2019 | 09.05 > 09:20

Biće sve ok

Pozdrav iz brzog voza za Donguan. Već sam pisao o tome koliko je ovo fantastično prevozno sredstvo. Ali, fantastičan je i onaj koji ide za Šangaj.

Darko Plavšić u Kini

sport klub

Darko Plavšić u Kini

Jedem sušene kajsije koje su nam podelili. Kad je zagrizete, slatka je, dok žvaćete kisela, a kad je progutate, ljuta. Baš kao naš dosadašnji boravak u Kini. Sve vezano za košarku i srpsku reprezentaciju uglavnom je bilo slatko, klima, komunikacija sa Kinezima i organizacija prvenstva proizveli su novih nekoliko bora na licu usled brojnih pravljenja kiselog izraza... I navikli smo na to, ušli u kolotečinu. A onda – postalo je ljuto. Poput papričice koju Kinezi stave na kornjaču pošto je pripreme u „jeza“ sosu.

Teško je ući u voz koji nije vama namenjen, posebno ovde. Onog trenutka kad je postalo jasno da će sve rezervacije za Šangaj ostati samo na papiru, počela je grozničava organizacija puta za Donguan. Organizator iz Beograda brzo je rešio pitanje hotela, ali karte za voz nisu bile tako lak zadatak, jer je postojala opasnost da neće biti proknjižena uplata na vreme, a mi smo planirali da već ujutro krenemo. Nismo imali ni dovoljno juana u kešu za kupovinu na licu mesta.

Sad vi mislite: „Pa idi, čoveče, u menjačnicu“.

To ovde ne ide tako. Ako imate sreće, zameniće vam pare u hotelu, ali to nisu tako česti slučajevi, a odlazak u banku zahteva pola dana i ograničena je količina novca koji može da se zameni. Odmah sam stupio u kontakt sa ljudima koji mogu da mi pomognu na licu mesta, jer se u Kini uglavnom sve plaća preko we chata.

Hrana u Kini, kornjača

sport klub

Hrana u Kini, kornjača

Različiti problemi su se smenjivali i uglavnom, ostalo je na tome da se plati iz Beograda. Kad sam se probudio, trebalo je da dobijem mail sa šifrom za karte. Nije ga bilo. Na recepciji sam sreo nekoliko zemljaka koji su mi rekli da se to i njima dešavalo, da im je povučen novac za kartu, ali da bez šifre nisu mogi da je podignu. Samo sam im odgovorio: „Mi na stanicu moramo“! Argumenti nisu bili baš na mojoj strani, razmišljao sam iracionalno i pozitivno.

(Biće sve ok.)

Na stanici smo sreli većinu srpskih novinara koji su ovde. Oni putuju u organizovanoj grupi. Eto dobrog znaka. Odmah sam od kolege Ivana pozajmio nešto gotovine za slučaj da ipak moramo na taj način da kupimo karte. To je značajno umanjilo neizvesnost, ali ne i stres. Na šalteru je bio ogroman red. Kad smo najzad stigli, pokazao sam jedini mail koji sam imao. Na njemu je pisalo da su karte rezervisane i plaćene, ali nije bilo potrebne šifre.

I sve je bilo na engleskom. Službenica je na tečnom kineskom objašnjavala kako imam problem, a u meni je bila erupcija tečnog srpskog. I to onog kog stranci prvo nauče. Pošto je verovatno videla da će mi glava ubrzo eksplodirati, na papiriću je napisala broj 31. Osvrnuo sam se oko sebe. U uglu ogromnog hola iznad jednog šaltera pisao je taj broj. Nije bilo nikoga u redu. Zapitao sam se zašto bi rešenje mog problema moglo da bude na mestu gde čak ni u Kini nema gužve.

(Biće sve ok.)

Do you speak English“? – Yes.

Vozna stanica u Gvangdžouu

sport klub

Vozna stanica u Gvangdžouu

Ima nade. Uzela nam je pasoše i samouvereno počela da unosi podatke u kompjuter. Prva službenica u Kini koju sam nešto pitao a ni sa kim se nije konsultovala. Delala je sama. Potrajalo je to nekih minut dva. Iz malog štampača izlazilo je nešto što liči na karte. Da, to je zaista bilo ono o čemu smo maštali od trenutka kad smo napustili dvoranu u Vuhanu.

Vratila nam je pasoše sa kartama, a posle onoga što mi se motalo po glavi celog jutra mala verovatnoća je bila da će iz mene izaći: „Bog te blagoslovio“. Nije ona to mogla da razume, ali je sunčanim osmehom neutralisala sve dosadašnje tmurne kineske dane. Ne znam kako se osećao Jurij Gagarin kad je kretao u svemir, možda kao ja kad sam seo u voz za Donguan.

Dakle, može se zaključiti da nas je poraz Srbije od Španije koštao na sve načine. Ali, nema ljutnje. Štaviše.

Kad od molera tražite španski zid, on ga učini hrapavim, kad tražite od Serđa Skariola, on postavi zonu. U njoj se srpska ekipa prilično dezorijentisala i prvi put na turniru izgubila jednu četvrtinu. Ali, čak sa 32:17. Bio je to put u poraz. Hrapava španska odbrana prilično je odrala kožu srpskim igračima. Bilo je momenata kad nije bila regularna, ali pravog odgovora dugo nije bilo. Bilo je očigledno da je ekipa u strmoglavom padu uoči poluvremena, ali ono je stiglo taman tad da ne bude dvocifrena razlika.

(Biće sve ok.)

Nikola Jokić

Zhong Zhi, Getty Images Sport

Ipak, to je već postala potpuno drugačija utakmica. Nije bilo prepoznatljivog srpskog ritma koji je čistio protivnike poput lavine. Kao posledica toga, stigla je nervoza, kao posledica nervoze, promašivalo se i ono što se ubacuje žmureći.

Sudije svakako nisu na nivou igrača kojima pokušavaju da dele pravdu. Jednostavno, ovo nisu elitni svetski arbitri. Žrtva haotičnog kriterijuma bio je Nikola Jokić. Često on ni u NBA ligi ne ume da pređe preko nedosuđenih očiglednih faulova. U Denveru je pokazao da je lider, u Srbiji još nije. Da li je to zbog drugačije pozicije i uloge nego u Koloradu, verovatno će pokazati eliminacione utakmice, ali jedno je jasno. Uticaj zvanično najboljeg centra NBA lige na igru Srbije mora da bude veći.

Da nevolja bude veća, Nemanja Bjelica je odigrao ofanzivno najlošiji meč otkako se ekipa okupila ovog leta. Šutevi za tri poena su bili vrlo neprecizni, a inače je u prilično dobroj šuterskoj formi.

Šta smo do sada naučili u Kini? Lider ove Srbije je Bogdan Bogdanović. Nije to postigao vokalno. Jedini zvuk koji je proizveo tokom svog puta ka mestu vođe jeste onaj kad lopta prođe kroz mrežicu. Sa vatrom u očima, a hladnim odlukama, on sve vreme radi prave stvari za ekipu. Saradnja se velikim trenerima i postepena izgradnja karijere uticali su na to da Bogdanović postane definicija racionalnosti. Sa tolikom količinom vremena na terenu trebalo bi da stigne i umor koji sa sobom donosi i greške na terenu. Na ovom turniru toga kod Bogdana nema.

Najveći problem protiv Španije bila je organizacija igre. Španci su onemogućili kreaciju visokim igračima, a plejmejkeri se nisu snašli, bar do finiša treće četvrtine. Srbija je imala čak 17 izgubljenih lopti. Na kraju su Jović i Micić igrali zajedno i to je donekle pomoglo, ali Srbija je finiš meča dočekala sa, za standarde ove ekipe, niskom petorkom, pa je Viktor Klaver ordinirao po reketu na ofanzivnom skoku i učinio završnicu maksimalno iritantnom za srpskog navijača.

Kina

sport klub

Kina

Srbija je imala pravo na jedan poraz bez posledica i on se dogodio u poslednjem trenutku. Selektor i igrači su bili vrlo mirni posle utakmice, staloženo su navodili razloge poraza. Srbija je igrala prilično loše, a opet je bila na dva zicera ili otvorene trojke do rezultatskog priključka i neizvesne završnice. E sad, legitimno je postaviti pitanje zašto se promašuju ziceri i otvorene trojke. Potrebno je više mirnoće, a Španci su našoj ekipi potpuno ušli pod kožu.

Argentina je svakako teži protivnik za četvrtfinale od Poljske. Očekivano, ekipa Serhija Ernandesa igra prelepu košarku na ovom turniru, poštujući visoke standarde koje su postavili prethodnici. Uravnotežen su sastav. Kampaco i Laprovitola su kreativni plejmejkeri, Vildosa je tu da promeni ritam, Garino i Dek zaduženi da podignu čvrstinu tima i budu bezobrazni po potrebi, Brusino da pogađa trojke, Delija da skače i da se bori, a Skola... Da radi sve kao mator.

On to zapravo i jeste, ali ako se pogledaju minutaža i igre na ovom turniru njegove sede na glavi liče na fotošop. Argentinci su uglavnom lako pobeđivali svoje dosadašnje rivale na Mundobasketu. Timska igra je u prvom planu. Ipak, nisu imali ni približno ovako jakog rivala, jer Poljska i oslabljena Rusija su nivo ispod Srbije. Gaučosi imaju čvrstinu u odbrani, ali nemaju baš resurse da je igraju tokom svih 40 minuta i njihov stil je više napadačko nadigravanje sa rivalom. Tu je Srbija zbog talenta svojih igrača ipak u značajnoj prednosti, a utisak je da Argentina neće imati pravi odgovor ni na srpsku visinu.

Kina

sport klub

Kina

Poraz od Španije trebalo bi da bude edukativnog karaktera. Većina srpskih zvezda koje nose ovu ekipu su postepeno gradile svoje karijere. Većina njih su u delovima svog razvoja bili osporavani. I mnogo su naučili u tim teškim trenucima. Znaju da se ponašaju u kriznim situacijama. Jasno je da imaju veliku želju da prvi put osvoje zlato, ali ova utakmica im je pokazala da nema prečica na tom putu. Sa njima je kroz reprezentaciju učio i selektor Đorđević.

Sećamo se poraza u Riju od Australije u grupi i problema sa Hrvatskom u eliminacijama. Protiv velikog rivala iz komšiluka usledilo je prilagođavanje u poluvremenu, a u polufinalu protiv Australije odigrana je savršena utakmica. Protiv Španije načinjeno je zaista mnogo grešaka i Srbija je nadigrana, i igrački i taktički. Jasno je da svi individualno mogu bolje od onoga što su pokazali. Pa čak i Bogdanović, koji sebi uvek postavlja ciljeve na granici realnosti. Od rana iz bitke kod Vuhana neće ostati ni ožiljci kad se trijumfalno bude šetalo Pekingom.

Biće sve ok!

Komentari (46)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Павле

Богами, ако Дарко Плавшић настави овако духовито-уметнички да описује догађаје, још ће достићи легендарног Риста Кубуру.

Odgovori 9 0

golman 65

sve darko to u svojoj novinarskoj idile lepo sroci ali nekaza jednu najbitniju stvar da trneri gube i dobijaju utakmice a ovaj nas vecito drugi pokaza se i pokaza ce se nije za ovaj nivo kosarke,pocev od postavki igraca i taktike ,tako da sa zebnjom ocekujemo jako neugodne gaucose kojima smo kroz istoriju uzimali meke jako sumnjive pobede umnogo jacem igrackom kadru i trenerskom stafu .zato darko nezuri pred rudu nismo toliko mocni koloko sami sebe mocnim cinimo

Odgovori 9 16

Frka

A ko sme da baci kintu na Amere sigurno protiv Framcuza

Odgovori 10 1

* Sva polja su obavezna

O karakteru i košarci

O karakteru i košarci

O karakteru i košarci

Tri jutra su osvanula u Donguanu i Pekingu, iako je Srbija izgubila od Argentine u četvrtfinalu Svetskog prvenstva. Koliko čujem, isti slučaj je i u Srbiji. Izgleda da život zaista ide dalje, ne obazirući se na košarku. Svašta.

Srbija bez igre

Srbija bez igre

Srbija bez igre

Atmosfera koja se stvorila oko reprezentacije Srbije za Svetsko prvenstvo u Kini podsećala je na onu uoči Evrobasketa 2005. u našoj zemlji. I neuspeh je podjednako veliki.

Hleba i Jokića u Vuhanu

Hleba i Jokića u Vuhanu

Hleba i Jokića u Vuhanu

Vuhan je mnogo veći grad od Fošana. Udaljen je oko 1000 kilometara, ali to nije ništa za kineske vozove. Oko četiri sata traje put prevoznim sredstvom koje i običnog čoveka pretvara u gospodina. Mogao bih celu planetu da obiđem tim vozom, koji dostiže brzinu od preko 300km/h.

Srpska misija koja zahteva strpljenje

Srpska misija koja zahteva strpljenje

Srpska misija koja zahteva strpljenje

Prva pesma na top listi u Fošanu ovih dana je bila „Uzmi Sale svetsku titulu“. Odzvanjala je halom u finišu utakmice sa Italijom. Selektor je, iako fokusiran na igru i rezultat, čuo ovaj hit periferijom uha i – prekrstio se.

Italija – prvi ozbiljan protivnik koga ćemo pobediti

Italija – prvi ozbiljan protivnik koga ćemo pobediti

Italija – prvi ozbiljan protivnik koga ćemo pobediti

Košarkaški savez Srbije je organizovao 10, FIBA još dve pripremne utakmice i sada konačno treba da počne ono pravo, utakmice za bodove.

Srpski karneval u Fošanu

Srpski karneval u Fošanu

Srpski karneval u Fošanu

Počelo je. Lepo, atraktivno, lako. Naravno, Angola nije protivnik koji je posebno inspirativan, ali Kinezi su imali priliku da se upoznaju sa maštovitošću srpskih igrača i oni koji su bili u hali u Fošanu izvesno će navijati za Plave i dalje.

Iščekivanje Angole u srpskoj dolini gladi

Iščekivanje Angole u srpskoj dolini gladi

Iščekivanje Angole u srpskoj dolini gladi

Koliko gladnih Srba može da se nahrani jednim čipsom? Više nego što mislite. Drugi dan boravka u Fošanu nije nas učinio ništa pametnijim.

Dajte košarku, da prodišemo

Dajte košarku, da prodišemo

Dajte košarku, da prodišemo

Stigli smo u Kinu. Ovde se vidi vazduh. Jeste zastrašujuće, ali ni približno kao kad se udahne. Prvih nekoliko minuta sam ubrzano disao, pokušavajući da shvatim postoji li neka posebna tehnika unošenja dovoljne količine kiseonika.

U Kini grizemo zlato

U Kini grizemo zlato

U Kini grizemo zlato

Prvi put u Kini, prvi put sa 32 reprezentacije, prvi put i ja idem u Aziju, ali nas zanima ono što će se desiti šesti put.
Loading...