Odbojkašice Srbije, četvrti put u istoriji, plasirale su se na Olimpijske igre! Put do Tokija, najuspešniji ženski sportski kolektiv na ovim prostorima, utabao je na kvalifikacionom turniru u Vroclavu, posle maksimalnih pobeda nad Tajlandom i Portorikom i prave drame sa Poljakinjama.

U meču, koji će se još dugo pamtiti.

Iako Maja Ognjenović i njene zlatne saigračice nisu igrale svoju najbolju odbojku, prikazale su ogromnu mentalnu snagu i neuništivi timski duh, koji je isplivao na površinu u četvrtom setu, kad su Poljakinje povele 21:16 i zapretile igranjem taj-brejka.

Na sreću, do kraja meča igralo se po pravilima Tijane Bošković. Najbolja odbojkašica sveta, koja, zamislite nije imala svoje veče, uz podršku saigračica, nanizala je poslednjih pet poena i stigla do brojke od 27!

Znale su evropske i svetske šampionke da proslave plasman u Tokio, kao jedina selekcija kojoj je to pošlo za rukom, a da nije bila domaćin jednog od šest kvalifikacionih turnira. I zato duboki naklon i kapa dole devojkama, Zoranu Terziću i njegovom sjajnom stručnom štabu.

Svaka čast i Vama gospodo iz Odbojkaškog Saveza Srbije, kontinuitet je najvažniji, ali priznaćete, bilo bi lepše da su se zajedno sa Majom, Brankicom, Tijanom, Stefanom, Silvijom i ostalim zlatnim devojkama, u nedelju veče u Pioniru, Spensu, Kristalnoj dvorani, ili Čairu radovala deca Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Niša… Zaslužile su i one to, znaju to i najvažniji sportski faktori u ovoj zemlji i budite sigurni, dao bi se novac za organizaciju jednog takvog turnira.

A sad, kad je sve gotovo, učinite dodatni napor da momci Nikole Grbića dogodine ugledaju svetla Tokija. Ako, ne daj Bože, ne uspeju u Bariju, molimo vas da u dogovoru sa državom, ponudite CEV-u bar milion evra, koliko je potrebno za organizaciju kontinentalnog kvalifikacionog turnira u Srbiji.

Ovoga puta pitajte, biće novca za te sjajne momke, sigurni smo. Bilo ga je i pre četiri godine za košarkaše, biće, kažu i za košarkašice. Zaslužili su ovi to, sigurni smo.