SK

Ostalo

28.08.2019 | 12.34 > 12:39

Vitamini i minerali – elementi ishrane za svakoga

Autor

U osnovnoj piramidi ishrane, pored makronutrijenata (proteini, ugljeni hidrati, masti), sastavni deo svakodnevnog unosa kalorija bi trebalo da čine vitamini i minerali kao deo koji čini mikronutrijente.

ishrana, maline

Fizio tim

Piše: Slađana Rakić, Fizio tim

Zašto ovaj deo? Zašto vitamini i minerali?

Opšte je poznato da se u organizmu odvijaju procesi i da svakodnevno dolazi do regeneracije određenih tkiva. Vitamini i minerali su „saučesnici“ u metabolizmu energetskih materija, učestvuju u transportu kiseonika i drugih elemenata bitnih za metaboličke procese, sudeluju u obnavljanju tkiva, smanjuju stres nakon vežbanja. 

Funkcionisanje minerala u sadejstvu sa vitaminima i drugim hranljivim materijama omogućava adekvatnu mineralizaciju, prema čemu se mogu odrediti i druge prednosti ovih nutrijenata (obezbeđuju čvrst skelet, održavaju alkanost i kiselost krvi i tkiva, učestvuju u realizaciji impulsa koji pokreću mišiće, ..), ali bi trebalo naglasiti da postoje oni koji su glavni (Ca, P, Mg, Ch, K, Na) i oni koji se unose u tragovima (Fe, Zn, Se, Cu, Mn, Ch, ..).

Ukupan sadržaj minerala u organizmu iznosi približno 4% od ukupne telesne mase.

Kada su u pitanju vitamini – za oblast sportske ishrane su veoma važni vitamini B kompleksa. Interesantna je činjenica da unos vitamina D poboljšava iskorišćenost Ca i P iz hranljivih materija.

ishrana, salata

Fizio tim

Dakle, ključni faktor za razumevanje postojanja vitamina i minerala u ishrani je sinergija između ove dve supstance – opšti balans, jer jedni pomažu dejstva drugih.

Za sada, postoje opšte preporuke za dnevnim unosom za prosečnu populaciju, ali konkretne za sportistne ne. Međutim, ukoliko se pravi individualni plan ishrane za sportistu, u takav plan se ubraja/računa i dnevni unos vitamina i minerala u zavisnosti od sporta kojim se klijent bavi (ukoliko se „uvodi“ dodatna suplementacija).

Bitno je da suplementacija vitaminima i mineralima bude adekvatna i prilagođena periodu treninga u godišnjem ciklusu, korisna je kada sportista nije u mogućnosti da u potpunosti nadomesti dnevni unos.

Usled velike mišićne i skeletne angažovanosti, neuporedivo je veći stres kod sportista nego kod nesportista, pa je i sama potreba za unosom vitamina i minerala neophodnija.

Iskustvo iz prakse je takvo da mnogi sportisti koji imaju izuzetno iscrpljujuće treninge - sezone, nemaju adekvatnu suplementaciju, pa njihov mišićno-zglobi sistem, vrlo često, može da bude posledično atakovan. Sam oporavak nakon iscrpljućih treninga – sezona, povreda, biće u znatnoj meri efikasniji ukoliko postoji dozirana i prilagođena (pojedincu) suplementacija vitaminima i meneralima (uz ishranu bogatu osnovnim, ali i sporednim nutritivnim elementima).

ishrana, bademi i kikiriki

Fizio tim

Naučna istraživanja nisu pružila konkretne dokaze da dodatni unos vitamina i menerala kao suplementacije, doprinosi poboljšanju performansi (posledično poboljšanje rezultata), ali je bitno da ne postoji manjak istih, jer, usled napornih treninga, može da dođe do različitih, nepoželjnih stanja (manjak kalcijuma i gvožđa, npr.) koja imaju svoje posledice po organizam sportista. Neretko se dešava da u svetu sporta dominira konzumiranje brze hrane koja je siromašna nevedenim mikronutrijentima, pa je njima posebno potrebna suplementacija ovog tipa, prema svačijoj potrebi, respektivno. Sa druge strane, postoje sportisti koji prelaze u drugu krajnost, pa dolazi i do hiper vitaminizacije ili neadekvatnog unosa tečnosti uz korišćenje vitamina i minerala, nakon čega dolazi do gubitka smisla suplementacije ovog tipa.

Dakle, sportisti – nesportisti, vitamini i minerali su nešto što je neophodno u ishrani.Ranovrsnost voća i povrća u ishrani je dobar korak ka boljoj mineralizaciji i vitaminizaciji. Međutim, ukoliko se odlučite za uvođenje istih u vidu suplemenata – preporuka je da se konsultuje stručno lice.

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Kole

Bravo!

Odgovori 5 0

* Sva polja su obavezna

Sindrom trkačkog kolena

Autor

Sindrom trkačkog kolena

Sindrom trkačkog kolena

Neretko se dešava situacija da čoveka zaboli koleno, a da nije imao nikakav preterano težak napor, čak ni trening.

Volšek o održavanju forme sportista u doba korone

Autor

Volšek o održavanju forme sportista u doba korone

Volšek o održavanju forme sportista u doba korone

Posle najava da se sport u mnogim zemljama vraća, zanimalo nas je kako tokom pauze koja je usledila zbog pandemije virusa korona, sportisti održavaju formu.

Zglob kolena – sindrom “trkačkog” kolena

Autor

Zglob kolena – sindrom “trkačkog” kolena

Zglob kolena – sindrom “trkačkog” kolena

Jedna od najčešćih tegoba koje doživljavaju rekreativni, ali i profesionalni trkači (duge pruge posebno) jeste “trkačko” koleno. Osnovna karakteristika ovog sindroma jeste povreda na patelofemoralnom zglobu, pa se može dijagnostikovati i kao patelofemoralni bolni sindrom ili kao hondromalacija.

Vežbajte i hranite se kao mornaričke foke

Autor

Vežbajte i hranite se kao mornaričke foke

Vežbajte i hranite se kao mornaričke foke

World of Warships teži da poboljša opšte stanje zajednice sa trening režimom i režimom ishrane mornaričkih foka koje su inspirisale vojne pomorske tradicije.

Zglob kolena – vežbe nakon povrede/operacije meniskusa

Autor

Zglob kolena – vežbe nakon povrede/operacije meniskusa

Zglob kolena – vežbe nakon povrede/operacije meniskusa

Prethodni tekst se odnosio na opšte pojmove o jednoj od zglobnih struktura – meniskusima. Rečeno je i opšte je poznato da ljudski organizam /u svakom zglobu kolena/ poseduje po dva meniskusa.

Zglob kolena – meniskusi – opšti pojam/povreda/oporavak

Autor

Zglob kolena – meniskusi – opšti pojam/povreda/oporavak

Zglob kolena – meniskusi – opšti pojam/povreda/oporavak

Zglob kolena u svom sastavu sadrži fibrozno-hrskavičave umetke (meniscusi) koji su smešteni uz periferne ivice odgovarajućih zglobnih površina golenjače (tibie).

Zglob kolena – vežbe posle povrede/operacije MCL i LCL

Autor

Zglob kolena – vežbe posle povrede/operacije MCL i LCL

Zglob kolena – vežbe posle povrede/operacije MCL i LCL

Uz prethodni tekst o povredi LCL i MCL (lateralni i medijalni ligament kolena), narednih nekoliko redova će obuhvatiti vežbe koje se primenjuju u prvoj fazi oporavka, nakon perioda fizikalne i dela kinezi terapije.

Zglob kolena – LCL i MCL - povreda

Autor

Zglob kolena – LCL i MCL - povreda

Zglob kolena – LCL i MCL - povreda

Lateralni (lateral collateral ligament - LCL) i medijalni kolateralni ligament (medial collateral ligament - MCL) se nalaze sa spoljašnje i unutrašnje strane kolena i imaju za ulogu kontrolu bočnih pokreta kolena, kao i u održavanju stabilnosti i balansa samog zgloba.

Zglob kolena – ACL – oporavak – vežbe

Autor

Zglob kolena – ACL – oporavak – vežbe

Zglob kolena – ACL – oporavak – vežbe

S obzirom na to da je napravljen uvod o jednoj od najčešćih povreda koja se dešava kod populacije rekreativaca i sportista, da je bilo reči o metodama prevencije od povrede, u narednim redovima teksta i nekoliko videa, biće predstavljen postupan oporavak (početne faze nakon operativnog zahvata).

Zglob kolena, prednje ukršteni ligament – povreda

Autor

Zglob kolena, prednje ukršteni ligament – povreda

Zglob kolena, prednje ukršteni ligament – povreda

Prednje ukršteni ligament se nalazi u zglobu kolena i povezuje unutrašnju površinu lateralnog femoralnog kondila (butne kosti) i dijagonalno, kroz sredinu kolenog zgloba do prednjeg dela cevanice (platoa tibie). Ligament je koštano-fibroznog porekla, dužine oko četiri centimetra.

Zglob kolena – vežbe prevencije od povreda

Autor

Zglob kolena – vežbe prevencije od povreda

Zglob kolena – vežbe prevencije od povreda

Ciklus tekstova u vezi sa jednim od najkompleksnijih i najvažnijih zglobova u ljudskom telu, nastavljamo kroz prikaz vežbi koje svako od nas može da primenjuje u praksi.

Zglob kolena – opšti pojmovi i prevencija

Autor

Zglob kolena – opšti pojmovi i prevencija

Zglob kolena – opšti pojmovi i prevencija

Zglob kolena (articulatio genus) je najveći zglob u ljudskom telu kojeg čine tri kosti: donji okrajak butne kosti (femur), gornji okrajak golenjače (tibia) i čašica (patella).

Prevencija sportskih povreda

Autor

Prevencija sportskih povreda

Prevencija sportskih povreda

Sama reč „prevencija“ ukazuje na činjenicu da je potrebno nešto preduprediti. U narednim redovima biće reči o predupređenju povreda u sportu, ali se sve navedene činjenice mogu odnositi i na populaciju rekreativaca, samo je razlika u trenažnom opterećenju jednih, odnosno drugih.

Skočni zglob i stopalo - sinonim za stabilnost tela

Autor

Skočni zglob i stopalo - sinonim za stabilnost tela

Skočni zglob i stopalo - sinonim za stabilnost tela

Skočni zglob ili gornji nožni zglob (lat. articulatio talocruralis - ATC) je anatomska struktura lokomotornog aparata donjeg uda koja u jedinstvenu celinu spaja zglobne površine dve kosti potkolenice (golenjaču i lišnjaču) i gležanjsku kost stopala (talus).

Oporavak u sportu

Autor

Oporavak u sportu

Oporavak u sportu

Pojam oporavka u sportu podrazumeva period od završetka rada do uspostavljanja funkcije organizma na približnom ili u nivou stanja mirovanja.

Zglob šake – osnovni pojmovi/povrede/rehabilitacija

Autor

Zglob šake – osnovni pojmovi/povrede/rehabilitacija

Zglob šake – osnovni pojmovi/povrede/rehabilitacija

Zglob ručja i šaka su funkcionalno izuzetno bitni za ljudsko telo – od obezbeđivanja funkcije hvata do najsitnijih i najfinijih pokreta prstiju. Ovaj segment gradi veliki broj kostiju, ligamenata, mišića i tetiva, tako da je mogućnost povreda različita.
Loading...