Buda Mendes, Getty Images Sport

Ostalo

11.05.2020 | 22.56 > 22:58

COK: Sport mora biti deo rešenja za ekonomsku krizu

Pandemija koronavirusa je dovela do toga da živimo u velikoj neizvesnosti i da tek počinjemo sa razumevanjem dalekosežnih posledica ove krize širom sveta.

Dušan Simonović

cok

Ono što je sigurno, jeste da je ova kriza na iznenadan i dramatičan način uticala i da će značajno uticati na sve oblasti društva, uključujući i sektor sporta, istakao je prvi čovek Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušan Simonović.

Imajući u vidu kompletnu situaciju u svetskom, pa samim tim i u crnogorskom sportu, Upravni odbor Crnogorskog olimpijskog komiteta usvojio je Predlog mera za suzbijanje negativnog uticaja COVID 19 krize na sport u Crnoj Gori.

Saopštenje COK-a prenosimo u celini:

"Sport je veoma važna komponenta društveno-ekonomskog razvoja, koja kroz njegovu uključenost i integrisanost u sfere ekonomskog, privrednog, zdravstvenog i političkog života direktno ili indirektno utiče na svakog ponaosob. Sport kao radno-intenzivna delatnost pored uticaja na zdravlje populacije ima veliki uticaj na BDP i zaposlenost. Istraživanja sprovedena u EU dala su makroekonomske procene važnosti sportskog sektora na ekonomiju EU, posebno njegovog potencijala za rast BDP i zapošljavanja. Pošto je sport radno-intenzivna delatnost, prema pomenutim studijama, utvrđeno je da sport kao društvena delatnost znatno više intezivira rast zaposlenosti nego li rast BDP-a, tj. stvara veće učešće sporta u ukupnoj zaposlenosti nego što je njegovo učešće u BDP (brutu društveni proizvod države).

Posledice pandemije će biti dalekosežne i dugoročne kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Kriza u zdravstvenom sistemu dovešće do krize u ekonomskim sistemima, a s obzirom na to da je sport, kako su dokazale prethodno navedene studije EU, industrija sa snažnim ekonomskim uticajem i jedan od većih poslodavaca, on će u budućnosti deliti sudbinu ekonomije i stoga mere preduzete za saniranje socijalno-ekonomskih posledica pandemije itekako treba da budu usmerene prema sportu i delatnostima koje su direktno vezane za njega.
Sport može pomoći pojedincima i društvima u ublažavanju negativnih posledica krize na njihove živote, koristeći mehanizme koji mogu doprineti zdravlju ljudi, socijalizaciji, obrazovanju i dobrobiti uopšte. Osim katastrofalnih kratkoročnih i srednjoročnih posledica na zdravlje, uključujući neaktivnost i mentalne zdravstvene rizike koji su u vezi sa usamljenošću i teskobom, pandemija će izazvati i velike dugoročne posledice na ljudsku svakodnevicu, zdravlje i opšte stanje društva i mnoge sektore ekonomije, pogotovu uslužne sektore – turizam, ugostiteljstvo, prevoz…i sport.

Ograničenja u mobilnosti populacije i čitav niz ostalih ograničenja koja je pandemija donela sa sobom dovela su do gubitaka koji su direktno pogodili sve – saveze, klubove, sportska udruženja, sportiste, trenere, instruktore, fizioterapeute, službeno osoblje, poput delegata i sudija, i administrativno i tehničko osoblje, odnosno sve one koji uz sportiste čine srž sportskog sektora i bez kojih sport ne bi postojao. Posledice COVID 19 su uzrokovale negativne efekte i na sva mala i mikro preduzeća (fitnes klubove, marketinške agencije, organizatore takmičenja, prodavce i distributere sportske opreme, itd) koja su direktno vezana za sport i sportsku delatnost.
Takođe, ne treba zanemariti i posledice koje je COVID-19 ostavio i na sektor usluga posmatarno sa aspekta očekivanih prihoda po osnovu organizacije nacionalnih i međunarodnih takmičenja.

Prema procenama broj zaposlenih koji su vezani za sport u Crnoj Gori iznosi oko dve hiljade osoba što čini oko 1,1% učesća u ukupnom broju zaposlenih. Većina saveza, sportskih organizacija i mikro i malih preduzeća koja se bave sportskom delatnošću ima problema i sa finansiranjem fiksnih troškova, jer se isti moraju plaćati bez obzira na pad prihoda. Ako se ovome dodaju nadoknade koje savezi i sportske organizacije isplaćuju svojim takmičarima onda problem postaje još veći i izraženiji, pogotovu kada se u obzir uzme činjenica da mnogi od njih rade u teškim uslovima i nemaju nikakvih novčanih rezervi.

Usled nedostatka finansijskih sredstava za očekivati je smanjenje zaposlenih u sektoru sporta, počev od profesionalno angažovanih lica, preko trenera i sportista, administrativnog i tehničkog osoblja, pa do gubitka socijalnih mreža, poput volontera, koji su sastavni deo sportskih dešavanja, a za čiji rad se obično ne plaća ili ako se plaća isti se nadoknađuje u minimalnom iznosu, pokrivanjem troškova njihovog angažmana.
Uvažavajući ogroman doprinos sporta javnom zdravstvu i njegov značaj za inkluziju, društveni život i kulturu i njegovu važnu ulogu za nacionalne ekonomije za očekivati je pomoć Vlade u ovim vremenima, u smislu osiguravanja brze i odgovarajuće podrške, sa jasnim planom za rešavanje nepovoljnih posledica ove krize na sportski sektor.
Trenutna kriza dovešće do duboke ekonomske krize, a uticaj te krize na sport će se razlikovati od zemlje do zemlje. To će uveliko zavisiti od značaja koje će vlade dati ogromnom društvenom kapitalu koji predstavlja sport kada je reč o dodeljivanju finansijske pomoći za oporavak privrede.

Polazeći od preporuka MOK i opsežnih diskusija na nivou nacionalnih olimpijskih komiteta, koji su uradili slične programe i preporuke, a uzimajuću u obzir trenutnu situaciju i prilike u Crnoj Gori, predlažemo sledeće mere:

sportskim savezima, sportskim udruženjima i sportskim klubovima, koji su do sada uredno izmirivali poreze i doprinose, a kojima je zbog situacije bio onemogućen rad i obustavljene sve aktivnosti koje im donose glavne prihode, obezbediti isti tretman kao i privrednim društvima kojima je zabranjen rad;

osigurati da sportski sektor dobije podršku za zaštitu radnih mesta, zaposlenih i samozaposlenih od rizika od gubitka posla i prihoda;

rebalansom budžeta, koji se predviđa, preispitati kriterijume i visinu iznosa koji se dodeljuju za sport;
raditi na novim vidovima finansiranja sporta;

raditi na formiranju privatno-javnog fonda za finansiranje sporta;

kreirati smjernice i preporuke za sve sportske subjekte u Crnoj Gori, u cilju sagledavanja realnog obima aktivnosti i izvršavanja potrebnih prilagođavanja novonastaloj situaciji (uštede);

stvaranje posebnih fondova solidarnosti kod sportskih subjekata;

organizovati sportske kampove, koji bi solidarno finansirali Ministarstvo sporta i mladih, Crnogorski olimpijski komitet i nacionalni sportski savezi, u cilju što bolje organizacije i finasijske optimizacije kvlitetnih treninga i edukacije najboljih crnogorskih sportista;

odobrenje lokalnih samouprava i Ministarstva prosvete da se gradski i školski sportski objekti koriste besplatno ili po sniženoj ceni za treniranje, na određen vremenski period;

od odobrenih sredstava EU deo preusmeriti na sport;

poštovanje svih preporuka Instituta za javno zdravlje i Nacionalnog koordinacionog tela u očuvanju zdravlja sportista i sportskih radnika;

nastaviti sa nastavom fizičkog vaspitanja putem digitalnih medija i jačati zdrave stilove života u radnoj populaciji, bilo da rade od kuće ili u kancelariji.

Cilj predloženih mera je, svakako, podrška i pomoć u oporavku sportskog sektora, ali i ukupne crnogorske privrede i društva. Značaj pomoći za sportski sektor je u ovom trenutku pogotovu važan, kad se uzme u obzir da je pred nama najveći sportski događaj – Olimpijske igre, koje će se 2021. godine održati u Japanu.

Crnogorski olimpijski komitet je već, u saradnji sa Međunarodnim olimpijskim komitetom, usvojio određene strategije i planove. Kao neposredne mere, već su odobrena bespovratna sredstva za naše sportiste, kroz olimpijske stipendije i grantove.

Stoga je neophodno, napraviti program finansiranja programskih aktivnosti sportista i timova u cilju obezbeđivanja optimalnih uslova za kvalifikovanje i pripremu za Olimpijske igre, kao i za sam nastup na glavnom takmičenju u olimpijskom ciklusu 'Tokio 2020'.

Pri realizaciji ovih i sličnih mera, neophodna je najbliža moguća saradnja Ministarstva sporta i mladih, Crnogorskog olimpijskog komiteta i nacionalnih sportskih saveza, u tom smislu, COK je spreman da da svoj maksimalan doprinos.

Novonastala situacija zahteva svu našu solidarnost, kreativnost, odlučnost i fleksibilnost. Svi ćemo, kako bismo zajednički prevazišli krizu, morati da napravimo žrtve i kompromise. S obzirom na to da niko ne zna kako će izgledati realnost u svetu, nakon što se izborimo sa pandemijom, svako će morati da da svoj doprinos, pogotovu u smislu aktivnosti u pogledu prilagođavanja na novu realnost.

Međutim, koliko god trenutne prilike izgledaju izazovno i teško, treba da, izvlačeći ispravne pouke iz ove situacije, oblikujemo budućnost i pokrenemo reforme u sportu, posebno u pogledu održivosti. Istorija nam pokazuje da velike i značajne krize u svetu, poput ove sa kojom se trenutno suočavamo, imaju duboke i dalekosežne posledice na društvo u celini. Zbog toga je od neizmerne važnosti da shvatimo kako će u budućnosti izgledati sport, a za to će nam trebati plan i podrška svih u sektoru sporta i državi, biće nam potrebna i pojedinačna i kolektivna solidarnost, izvrsnost, iskustvo i kreativnost.

Ono što sa sigurnošću možemo tvrditi jeste da će u društvu, nakon ove krize, javno zdravlje igrati mnogo važniju ulogu, te da sport i fizička aktivnost mogu dati nemerljiv doprinos zdravlju, kao možda najjeftinije sredstvo za zdravo društvo. Takođe, sport ima i ogroman uticaj na društva u celini, jer promoviše inkluzivnost i integraciju, te je neretko jedina aktivnost koja ujedinjuje ljude, bez obzira na njihovo društveno, političko, ekonomsko, kulturno ili versko poreklo ili opredjeljenje.

Sport je spona koja povezuje društvo, te kao takav mora biti deo rešenja za prevazilaženje ove krize. Stoga, da bi sport uspeo da odigra ulogu koju ima u društvu, izuzetno je važno da Vlada uključi sport u svoj program ekonomske podrške.

Stari Grci, utemeljivači Olimpijskih igara, znali su da svaka kriza donosi i nove prilike. Svetu nakon koronavirusa će trebati sport i ovu priliku treba da iskoristimo, jačanjem solidarnosti, jedinstva i kreativnosti", ističe se u saopštenju koje je potpisao predsednik Crnogorskog olimpijskog komiteta Dušan Simonović.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

“Hiljade ljudi živi od sporta, apelujem na institucije"

“Hiljade ljudi živi od sporta, apelujem na institucije"

“Hiljade ljudi živi od sporta, apelujem na institucije"

Dušan Simonović, predsednik Crnogorskog olimpijskog komiteta, apelovao je na nadležne institucije da prilikom odlučivanja o pomoći privredi ne zanemare sport.

COK: How Big We Are? Vreme je da pokažemo

COK: How Big We Are? Vreme je da pokažemo

COK: How Big We Are? Vreme je da pokažemo

Koliko smo veliki, How Big We Are, bio je slogan pod kojim su prošle godine održane Igre malih zemalja Evrope u organizaciji Crnogorskog olimpijskog komiteta.

Simonović: Snovi nisu ugašeni, samo su odloženi

Simonović: Snovi nisu ugašeni, samo su odloženi

Simonović: Snovi nisu ugašeni, samo su odloženi

Dušan Simonović, predsednik Olimpijskog komiteta Crne Gore, otvorenim pismom se obratio svim sportistima Crne Gore i planete povodom odlaganja Olimpijskih igara u Tokiju.
Loading...