snow 1Layer 1
Stanko Gruden/Agence Zoom/Getty Images

ZOI Priče

05.02.2018 | 15.43

Marit Bjergen – norveška snežna kraljica

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Posle 53 godine, Norveška je u januaru 1991. godine dobila kraljicu - Sonju, koja je to postala pošto je njen suprug Harald V nasledio tron posle smrti svog oca Ulava V.

Marit Bjoergen

Stanko Gruden/Agence Zoom/Getty Images

Na oko 500 kilometara dalje od Osla, gde je sedište monarhije, u Trondhajmu, stasavala je devojčica koja nije slutila da će i nju gledati kao kraljicu. I da tu titulu neće dobiti ni zahvaljujući tome što se zaljubila u princa, ni kao nasleđe, već time što će svojim skijanjem omađijati ne samo svoje sunarodnike, već i zaljubljenike u zimske sportove širom sveta. Njeno ime je Marit Bjergen.

U to vreme nije ni sanjala da bi mogla da postane legenda, njeni rezultati su bili toliko skromni da bi i sama pomisao na to bila u neku ruku preterana. Posebno zbog činjenice da je Norveška toliko dugo jedna od dominantnih sila u zimskim sportovima generalno, a najviše u nordijskim disciplinama. Godine su prolazile, njeni rezultati nisu bili sjajni, ali je korak po korak uspela da postane apsolutna kraljica skijaškog trčanja.

"
Marit je definitivno dokaz da ne morate da budete supertalentovani junior kako biste kasnije imali veliku karijeru. Malo je poznato da je ona u svojoj poslednjoj godini osvojila 37. mesto na Svetskom prvenstvu u Štrbskem plesu", istakao je Igor Jagličić, komentator Sport Kluba i Eurosporta, kao i novinar Sportskog žurnala.

I stvarno tada ništa nije ukazivalo da je pred nama buduća zvezda, jedna od najvećih. Kada uporedimo situaciju sa Lindzi Von, kojoj fali samo osam pobeda da bi nadmašila rekord legendarnog Ingemara Stenmarka, i te kako je jasno da se nešto magično desilo u međuvremenu. Jer, Vonova je bila dvostruka svetska juniorska vicešampionka 2004. u Mariboru, samo četiri godine pre nego što je osvojila prvi od svoja četiri velika Kristalna globusa.

Marit Bjoergen

Richard Heathcote/Getty Images

Nordijsko i alpsko skijanje možda i nisu za poređenje što se tiče popularnosti, jasno je da mnogo više ljudi zna za Vonovu, nego za Bjergenovu. Ali, to uspehe američke skijašice ne čini većima od njene koleginice iz Norveške, naprotiv, zbog toga su znatno manji. Jer, norveška skijašica je osvojila sve što se osvojiti može, njenim medaljama se ne zna broj, a što je najlepše još im se ni ne nazire kraj.

Početak njene priče možda je i nagoveštavao kako će njena karijera izgledati dve decenije kasnije, ali je sredina bila problematična. Od sedme do 13 godine nije poražena ni na jednoj trci, ali je potom morala da nauči šta znači strpljenje. U juniorskim godinama nije briljirala, bila je daleko od svetske elite, a kada je došlo vreme za debi u Svetskom kupu, u prvoj sezoni 1999. godine na pet trka joj je najbolji rezultat bilo 33. mesto.

Tada na scenu stupa strpljenje, pošto je do prvog uspeha došla na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. godine. Sve je krenulo osvajanjem timskog srebra zajedno sa Bente Skari, Helde Pedersen i Anitom Muan, a na prvu pobedu u Svetskom kupu čekala do kraja te godine, kada je bila najbolja u slobodnom sprintu u Diseldorfu. Malo ko je mogao da pretpostavi da će u narednih 15 godina uspeti još 111 puta da se nađe na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, i to samo u elitnom takmičenju.

"
Osim pobeda, medalja i svih sjajnih rezultata, Marit kao takmičarku posebnom čine ta 'izdržljivost, tehnika, mentalna snaga'. Bila je podjednako dobra u klasičnom i slobodnom stilu, ali i na kratkim i dugim distancama. Bila je poznata po fer-pleju, poštovanju protivnika, iako su je mnogi optuživali za korišćenje dopinga, ali to nikada nije dokazano. Jednostavno, nije reagovala na te stvari i nije bila osvetoljubiva, u trenucima svojih pobeda. Posebno čudo je to što se vratila na staze sa velikim žarom posle rođenja deteta u 35. godini", ističe Jagličić.

Marit Bjoergen

Giovanni Auletta/Agence Zoom/Getty Images

Ubrzo posle prve pobede u Svetskom kupu, stigla je i prva titula svetske šampionke u Val di Fjemeu, što je bilo veliko iznenađenje u to vreme. Tada se koncentrisala na sprint, prvih pobeda karijere ostvarila je u toj disciplini zahvaljujući svojoj eksplozivnoj snazi, ali je bilo jasno da joj je još nešto potrebno da bi se umešala u borbu za veliki Kristalni globus. Srećom, vrlo brzo je to shvatila, proširila je repertoar svojih disciplina i na duže distance, pa je tako i stigao rezultat.

U prvoj sezoni kada je skijala još nešto osim sprinta, došla je i do uspeha. Osvojila je prvu titulu u Svetskom kupu, uz tri svetska zlata i po jedno srebro i bronzu u Oberstdorfu. I to je bio samo početak, pošto je od tada broj svojih najsjajnijih odličja dovela do 18. U Oslu 2011. i Val di Fjemeu dve godine kasnije osvojila je po četiri zlata i srebro, da bi u Lahtiju prošle zime dodala još četiri zlatne medalje. I to su samo planetarni šampionati.

Uz već pomenutu titulu u elitnom takmičenju, još tri puta je podizala veliki Kristalni globus – 2008, 2012. i 2015. godine, a ima i šest malih. Ti podaci čak i ne ukazuju koliko je impresivna njena karijera, to čini broj njenih pobeda – 112, što je apsolutni rekord Svetskog kupa. I to nas vraća na podatak da u alpskom skijanju rekord drži Stenmark sa 86 trijumfa, osam više od Vonove, koja se isto kao i Bjergenova i dalje takmiči. Ali, šanse da Amerikanka na kraju karijere ima više trijumfa od Norvežanke praktično su nepostojeće.

Bjergenova se više od 175 puta našla na pobedničkom postolju u Svetskom kupu, ali je zanimljivo da je na svoje prvo olimpijsko zlato čekala do Vankuvera 2010. godine. Već je pomenuto da se u Solt Lejk Sitiji, na svom debiju na Zimskim olimpijskim igrama, okitila srebrom u štafeti, da bi četiri godine kasnije u Torinu stigla do prve individualne medalje – takođe srebrne na deset kilometara klasičnim stilom. Bolovi u stomaku su je sprečili da ostvari još bolje rezultate na severu Italije.

Marit Bjoergen

Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

Svoje pravo lice je zato pokazala u Vankuveru, gde je dva puta intonirana norveška himna samo u njenu čast, a zajedno sa sunarodnicama okitila se i zlatom u štafeti. Kanadski grad je napustila sa ukupno pet medalja oko vrata, sa po jednom u svakoj disciplini u kojoj je učestvovala. Uz najsjajnija odličja u sprintu i poteri osvojila je i srebro na deset kilometara klasičnim stilom i bronzu na deset kilometara slobodnim.

U njenom slučaju nije lako zapamtiti neku posebnu pobedu, s obzirom na to koliko ih je bilo, ali se dobro sećam njenog prvog olimpijskog zlata na distanci. Valjda zato i što mi je bio rođendan, jer mi, po nekoj tradiciji, svake četvrte godine, 19. februara, ’divan dan’ pada u vreme Zimskih olimpijskih igara. Marit je tog dana na Visleru, dobila kombinacijsku trku, a takmičenje mi je ostalo u pamćenju po velikim preokretima, žestokoj borbi Marit i Justine Kovalčik i dugom finišu, kojim je Bjergenova slomila konkurenciju“, otkrio je Jagličić.

Bronzom je započela niz 2010, a zatim je osvojila tri zlata u nizu i za kraj je morala da se zadovolji srebrom – od zlata su je delile samo tri desetinke, pošto ju je za toliko pobedila Poljakinja Justina Kovalčik. Bila je najuspešnija sportistkinja Igara u Vankuveru, a takođe je zaslužila „Holmekolen medalju“, najviše priznanje u nordijskom skijanju.

U Sočiju 2014. nije bila jednako uspešna, osvojila je ’samo’ tri zlata – u skijatlonu na 15 kilometara, na 30 kilometara slobodno i timskom sprintu zajedno sa Ingvild Flugstad Estberg. Njena ubedljivo najbolja trka viđena je na samom kraju, kada je iz četvrtog pokušaja uspela da slavi na 30 kilometara, pobedivši sunarodnice Terezu Johaug i Kristijan Stormer Steiru. Osvajanjem šestog olimpijskog zlata pridružila se nordijskoj skijašici Jubovoj Jegorovoj i brzoj klizačici Lidiji Skoblikovoj, na čelu liste najuspešnijih žena na Zimskim olimpijskim igrama.

Marit Bjoergen

Richard Heathcote/Getty Images

U sezoni posle Sočija, Bjergenova je konačno učinila ono što joj godinama nije uspevalo – pobedila je na Tur d’skiju, a očekivano se nije tu zaustavila. Osvojila je male Kristalne globuse u sprintu i velikim distancama, a sve je kompletirala i titulom u generalnom plasmanu. Potom je objavila da će napraviti pauzu, pošto sa svojim partnerom Fredom Bereom Lundbergom, dvostrukim olimpijskim šampionom u nordijskoj kombinaciji, čeka prvo dete.

Kada je objavila da je trudna, Norvežanka je najavila i da će se vratiti s ciljem da se takmiči na Svetskom prvenstvu u finskom Lahtiju 2017. godine. Ono što je obećala, to je i učinila, vratila se u finskoj Ruki i već tokom prvog vikenda uspela da se nađe na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. U periodu do planetarnog šampionata ostvarila je još jednu pobedu, a potom je u Lahtiju bila nezaustavljiva, a pored nje četiri zlata osvojio je još samo Nemac Johanes Ridzek u nordijskoj kombinaciji.

Do kraja prošle sezone, broj svojih individualnih pobeda je povećala na 110, da bi se u prethodnih mesec i po dana postarala da nastavi niz u Ruki i Toblahu. Njene sunarodnice Ingvild Flugstad Estberg i Hajdi Veng trenutno su, uz Šveđanku Šarlot Kalu, najbolje u Svetskom kupu, ali je i te kako jasno šta je glavni cilj Bjergenove ove zime, a to su Zimske olimpijske igre u Pjongčangu, od 9. do 25. februara.

S obzirom na konkurenciju i činjenicu da su Norvežanke ove sezone dobile ’samo’ Kalu kao ozbiljniju rivalku, mislim da će Marit, kao lider svog tima u Pjongčangu znati da organizuje taktiku oko osvajanja medalja. Njoj predviđam tri odličja, računajući i štafetnu“, ističe Jagličić.

Marit Bjoergen

Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images

Norveška skijašica ima šansu da postane najuspešnija žena u istoriji Zimskih olimpijskih igara, za šta joj je potrebno još samo jedno zlato, a mnogi čak veruju da bi mogla da svrgne i Olea Ejnara Bjerndalena. ’Kralj bijatlona’ je najuspešniji zimski sportista u istoriji sa osam olimpijskih zlata, četiri srebra i jednom bronzom, a uprkos činjenici da uskoro puni 44 godine još se takmiči, pa ćemo i njega videti u Pjongčangu.

Iako se sa strane čini da je njen put do mesta među legendama posle osvajanja prvog odličja bio lak, posebno zbog činjenice da su Norvežani i te kako dominantni u skijaškom trčanju, pa su uspesi očekivani, nije takav bio. Još pre nego što je stigla do prvog olimpijskog zlata, našla se na udaru zbog toga što je dobila izuzeće za terapeutsku upotrebu za lek za astmu koji je u sebi imao supstance koje su na listi zabranjenih Svetske antidoping agencije. Bjergenova je koristila taj lek u Vankuveru, što su njene rivalke iskoristile kao povod za tvrdnje da se ona u stvari dopinguje. Međutim, samo godinu dana kasnije, sportistima je dozvoljeno da koriste simbikort, ali u ograničenim dozama.

Pre svega toga, zbog problema koje je imala i dugog puta do vrhunskih rezultata, mnogo puta je pomišljala da se povuče. Srećom, odlučila je da se ne preda, promenila je režim treninga, koncentrisala se na snagu i postala najveća skijašica svih vremena. Veliki udeo u njenom putu do samog vrha ima sportski psihijatar Brit Tadžet-Foksel, koja je dve decenije radila sa plesačima Kraljevskog baleta u Londonu.

Upravo rad sa psihijatrom pomogao je da se u Sočiju koncentriše na svoj cilj, a pred Pjongčang kaže da ga nema, već da je to u stvari san – da pokuša da pretekne Bjerndalena. Njen sunarodnik ima dva zlata više, a ukupno tri medalje više od nje, tako da šansa u Pjongčangu postoji. Predstojeće Igre vrlo lako bi mogle da budu njene poslednje, a šta god da uradi na njima, Bjergenova će ostati najveća skijašica svih vremena. Ostaje nada da će kako vreme bude prolazilo shvatiti njenu veličinu...

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

SK četvorka o Ferstapenu, Rosiju, Markesu i mnogo čemu

SK četvorka o Ferstapenu, Rosiju, Markesu i mnogo čemu

SK četvorka o Ferstapenu, Rosiju, Markesu i mnogo čemu

Četvorka Sport Kluba u sastavu Jelena Trajković, Srđan Erceg, Pavle Živković i Aleksandar Džankić konačno se okupila zbog auto-moto podkasta, a u njemu se dotakla mnogih tema iz Formule 1 i Moto GP šampionata.

Horhe, šta uradi?!

Horhe, šta uradi?!

Horhe, šta uradi?!

Bila je to trkačka greška, ali ona koja mnogo košta. Ne samo njega, već još trojicu vozača koji su mogli da se bore barem za podijum. S druge strane, bila je i poklon za njegovog timskog kolegu, ali to ne znači da je on imao lak posao jer zaista nije.

‘Pakao’ na 22 stepena

‘Pakao’ na 22 stepena

‘Pakao’ na 22 stepena

Znam da su uslovi u Beogradu i okolini daleko od idealnih, saosećam se sa apsolutno svima jer isti mene čekaju kad se vratim kući, ali teško mogu da vam opišem kakav je osećaj na 22 stepena na suncu u Barseloni pre 10 ujutro.

Kvartararova pobeda se oseća u vazduhu...

Kvartararova pobeda se oseća u vazduhu...

Kvartararova pobeda se oseća u vazduhu...

Možda je tvrdnja iz naslova novinarska kletva (nisam komentator, pa ne može da bude komentatorska, a njih ostavljam Srđanu i Džankiću – i sad zamislite da ovde sledi smajli), ali takav je moj osećaj posle prvog dana akcije na „Katalunji“.

Ljudi u crnom na "Katalunji"

Ljudi u crnom na "Katalunji"

Ljudi u crnom na "Katalunji"

Pred nama je Velika nagrada Katalonije, a iako nas samo trkanje čeka od petka ujutro, to ne znači da je na stazi u četvrtak bilo mirno, naprotiv. To je dan koji je uvek rezervisan za medije, a ovoga puta on je protekao u obeležavanju jubileja.

Fetel jeste pogrešio, ali…

Fetel jeste pogrešio, ali…

Fetel jeste pogrešio, ali…

Greška vozača Ferarija Sebastijana Fetela obeležila je Veliku nagradu Kanade, pošto je iako je Nemac prvi prošao kroz cilj na stazi „Žil Vilnev“ pobeda na kraju pripala njegovom velikom rivalu Luisu Hamiltonu iz Mercedesa.

Četvrt veka bez Sene

Četvrt veka bez Sene

Četvrt veka bez Sene

Njega ste ili voleli ili niste, nije bilo sredine jer nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Prošlo je 25 godina otkad ga nema, a to se nije promenilo. Formulu 1 je učinio boljim sportom, a ona posle tog kobnog 1. maja 1994. godine više nikada nije bila ista...

SK specijal: 1.000. trka Formule 1

SK specijal: 1.000. trka Formule 1

SK specijal: 1.000. trka Formule 1

Velika nagrada Kine, koja se vozi u nedelju, biće 1.000. trka u istoriji Formule 1, a to je prava prilika za novinare Sport Kluba da se prisete svojih najdražih trenutaka koji imaju veze sa tim šampionatom.

F1 1.000 – staze za pamćenje

F1 1.000 – staze za pamćenje

F1 1.000 – staze za pamćenje

Bio je 13. mart 1950. godine kada je „Silverston“ bio domaćin prve trke u istoriji Formule 1. Od tada do danas na još 70 staza u okviru 998 trka je vožen taj šampionat, a pred nama je jubilarna, hiljadita – Velika nagrada Kine u Šangaju.

F1 1.000 – put dug 25.173 dana

F1 1.000 – put dug 25.173 dana

F1 1.000 – put dug 25.173 dana

Iza nas je 999 trka Formule 1, a čast da bude jubilarna, hiljadita pripala je Velikoj nagradi Kine, koja će biti domaćin najboljim vozačima današnjice predstojećeg vikenda.

Najveći izazov pred Hamiltonom

Najveći izazov pred Hamiltonom

Najveći izazov pred Hamiltonom

Postoji izreka koja kaže da što se više stvari menjaju, tako i sve više ostaju iste. Možda je to pravi opis Formule 1 jer iako su bolidi evidentno brži u odnosu na pre nekoliko godina, uzbuđenja i neizvesnosti i nema toliko.

Neki novi klinci vol. 6

Neki novi klinci vol. 6

Neki novi klinci vol. 6

Jedna od velikih razlika između Moto GP šampionata i Formule 1 je to što novajlije u kraljevskoj klasi vrlo dobro upoznamo pre nego što oni stignu do najvišeg stepenika svog sporta.

Vežite se, krećemo!

Vežite se, krećemo!

Vežite se, krećemo!

Mart je mesec kada se sve budi, od prirode do ljudi, posebno oni koji vole motociklizam jer treći mesec godine označava i početak novog Moto GP šampionata.

Neki novi klinci vol. 5

Neki novi klinci vol. 5

Neki novi klinci vol. 5

Praktično pred svaku sezonu komentarišemo da bi nova generacija novajlija u Moto GP šampionatu trebalo da bude među najboljima koje smo ikada videli. Očekivano, ni pred početak ovogodišnjeg izdanja nije drugačiji slučaj.

Takk, Aksel!

Takk, Aksel!

Takk, Aksel!

Možda je subjektivno reći da je najbolji spustaš svoje generacije, ali ne i da je mesto među najboljima svih vremena još odavno obezbedio. Samo nije baš u konkurenciji za sâm vrh, ali to ne znači da nije poseban jer, bogme, i te kako jeste.

’Doktore’, srećan rođendan!

’Doktore’, srećan rođendan!

’Doktore’, srećan rođendan!

Odavno nam je stavio do znanja da su godine samo broj, a kako vreme odmiče daje nam sve više dokaza za tu tvrdnju. I baš danas, kada puni 40 godina pitamo se koje su njegove granice, pošto sve ukazuje da nema nameru da stane, barem ne dok se ne završi naredna sezona.
Loading...