Među samo 11 klizačica na prvim Zimskim olimpijskim igrama bila je i 11-godišnja Sonja Heni. Devojčica iz Norveške, čiji je nastup ostao upamćen po tome što je često odlazila do ograde da upita trenera za savet. Nastup koji je upamćen kao prvi kojim se svetu predstavila najbolja svih vremena.

Rođena je u najvećem gradu Norveške Oslu, kao kći prvaka sveta u biciklizmu. S obzirom na to da je potekla iz imućne, sportske porodice, imala je prilike da se oproba u različitim sportovima, i to ne samo tradicionalno zimskim, već i u tenisu, plivanju i konjičkom sportu. Ipak, na klizaljkama se osećala najsigrnije.

Zbog klizanja je napustila školu, njeni roditelji angažovali su privatne učitelje, ali i stručnjake za umetničko klizanje i rusku balerinu Tamaru Karsavinu. Već sa devet godina počela je da ostvaruje zapažane rezultate, pošto je tada postala prvakinja Norveške… Samo dve godine kasnije, 1924, učestvovala je na Olimpijskim igrama, koje je završila kao poslednjeplasirena.

Ipak, četiri godine kasnije posao je bio obavljen. Postala je najmlađa olimpijska šampionka u švajcarskom Sent Moricu. Isti uspeh ponovila je i na narednim Igrama u Lejk Plesidu 1932. i Garmiš Partenkirhenu 1936. godine.

Posle Igara 1936. godine odlučila je da okonča takmičarsku karijeru. Činjenica da je u međuvremenu osvojila i deset svetskih titula dovoljno govori o tome da je malo šta moglo da je motiviše da nastavi sa nadmetanjima.

https://youtube.com/watch?v=2ZLU-NhDfBU

Bila je svesna sebe. Dobro je znala da ima ono što je potrebno kako bi se pomerile granice. Bila je prva klizačica koja je obukla kratku suknju, prva koja je uvela koreografiju u nastup… Voleli su je i u Evropi i daleko od nje, što je ona itekako znala da iskoristi.

Bila je kraljica leda.

Ali i kraljica senki.

Sve osvojene medalje u klizanju, sva podrška koju je dobijala, dali su joj dovoljno moći da živi bez straha.

Često je nastupala u Nemačkoj, u kojoj se u to vreme budio nacizam. Kako navode pojedini izvori Adolf Hitler je bio opčinjen Henijevom. Samim tim uživala je i podršku čitavog državnog vrha. Valjda im je zato na jednom nastupu u Berlinu 1936. godine, neposredno pre početka Olimpijskih igara, uputila nacistički pozdrav.

Mnogi su je kritikovali zbog tog čina, pa ga nije ponovila nekoliko meseci kasnije na Igrama u Garmiš Partenkirhenu.

Ipak, pobrala je sve simpatije nemačkih zvaničnika, te je u svom domu imala i Hitlerovu fotografiju, koju je on i potpisao. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je Nemačka okupirala Norvešku, nemački vojnici zbog toga nisu dirali njenu kuću.

U međuvremenu je Henijevao otišla u Sjedinjene Američke Država. Njeni nastupi na ledu, ali i njena nesvakidašnja lepota privukli su pažnju i šefu studija 20th Century Fox, pa je uspešna klizačica brzo postala isto toliko uspešna i glumica.

Prvi ugovor koji je potpisala predviđao je snimanje pet filmova i honorar od 75 hiljada dolara po filmu. Ta suma je ubrzo iznosila 125.000 dolara po filmu. Svi filmovi u kojima je glumila bili su veoma gledani, pa je Norvežanka uskoro postala i najbogatija glumica Holivuda. Uz honorare zarađene na klizačkim predstavama, postala je nezvanično i najimućnija žena Amerike, čije je državljanstvo stekla 1941. godine.

Preminula je u 57. godini života od leukemije, 1969. godine, a sahranjena je i aleji velikana u Oslu.

Ostala je upamćena kao najbolja klizačica svih vremena, veliku holivudsku glumicu i jedna od najpoželjnijih žena svog vremena. Kao „Kraljica leda, kraljica senki“, kako se i zove njena biografija.