snow 1Layer 1
Getty Images/Mike Powell

ZOI Priče

24.02.2018 | 12.27

Alpske i nordijske čarolije

Od prvih Zimskih olimpijskih igara koje su održane 1924. godine u Šamoniju, do današnjih u Pjongčangu, desile su se mnoge izmene u programu i postavci, a mi vas podsećamo na to koji događaji su obeležili devet decenija alpskih i nordijskih olimpijskih disciplina.

Frank Vernal, Kalgari, ZOI

Getty Images/Mike Powell

Alpsko skijanje

Prvi put se alpsko skijanje na programu Zimskih olimpijskih igara pojavilo 1936. godine, a tada je instruktorima skijanja bilo zabranjeno da učestvuju zbog toga što su označeni kao profesionalci. Ta odluka dovela je do bojkota austrijskih i švajcarskih olimpijaca, ali i do toga da se alpsko skijanje isključi sa programa narednih ZOI 1940. godine. Na Igrama u Zankt Moricu 1948. godine takmičili su se muškarci i žene u tri discipline, dok ih danas ima 11:

- slalom u muškoj i ženskoj konkurenciji
- veleslalom u muškoj i ženskoj konkurenciji
- superveleslalom (super dži) u muškoj i ženskoj konkurenciji
- spust u muškoj i ženskoj konkurenciji
- alpska kombinacija u muškoj i ženskoj konkurenciji
- timsko takmičenje

Pravila su ista u svim takmičenjima, a jedina razlika je u tipu staze. Cilj je što pre proći kroz cilj, a prolazna vremena mere se stotinkama. Postoje dve tehničke – slalom i veleslalom i dve brzinske discipline – superveleslalom i spust, a jedna je kombinacija slaloma i spusta.

Kada je u pitanju timsko takmičenje, takmiče se nacionalni timovi, koje čine po dve žene i po dva muškarca.

Austrijanac Franc Klamer poznat je po tome što je osvojio zlato u spustu na Igrama u Insbruku 1976. godine.

Najmlađa olimpijska alpska skijašica bila je Seba Džonson sa Američkih Devičanskih Ostrva. Kada se 1988. godine u Kalgariju takmičila u veleslalomu i superveleslalomu, imala je samo 14 godina. Džonsonova je takođe bila prva tamnoputa skijašica koja se takmičila na ZOI.

Švajcarska skijašica Freni Šnajder, koja zbog diskus hernije nije uspela da osvoji bilo šta na Igrama u Albervilu, na ZOI u norveškom Lilehameru trijumfovala je u sve tri discipline koje su se tada održavale, što ju je dovelo do konačnog skora od pet olimpijskih medalja.

youtube

Na ZOI u Naganu 1998. godine, tokom trke spusta, desio se strahovit pad austrijskog skijaša Hermana Majera, koji je tom prilikom dobio nadimak „Herminator“. Iako je pad uništio njegovu ulogu favorita u spustu, Majer se čudom vratio na skije i osvojio zlatne medalje u supervelslalomu i veleslalomu.

Na tim istim Igrama, Nemica Katja Zajzinger postala je prva žena koja je trijumfovala u spustu na dva uzastopna izdanja ZOI.

U Solt Lejk Sitiju 2002. godine hrvatska skijašica Janica Kostelić osvojila je tri zlata u alpskom skijanju, u čemu su prethodno jedino uspeli Toni Zajler i Žan-Klod Kili.

Prvi učesnik Gane na ZOI - Kvame Nkruma-Ašimpong, čiji je nadimak Snežni leopard, takmičio se u slalomu i zauzeo je 47, odnosno pretposlednje mesto.

Prvi put je došlo do nerešenog rezultata na ZOI došlo u Sočiju 2014. godine, kada je zlato dodeljeno dvema damama iz Slovenije i Švajcarske, koje su se takmičile u spustu.

Slovenačka skijašica Tina Maze obeležila je Igre u Sočiju pošto je osvojila dve zlatne medalje – u veleslalomu i spustu.

Akrobatsko skijanje, Lilehamer, ZOI

Chris Cole/Getty Images

Akrobatsko skijanje

Trenutno se na Zimskim olimpijskim igrama održava pet disciplina u akrobatskom skijanju – erijals, moguls, skikros, halfpajp i sloupstajl. Skikros je disciplina koja je u program ZOI uvrštena 2010. u Vankuveru, dok su halfpajp o sloupstajl u muškoj i ženskoj konkurenciji postali novina u Sočiju 2014. godine.

Erijals – takmičari skaču sa skakaonice koja može da ih uzdigne i do 20 metara u visinu, posle čega izvode okrete i trikove u letu. Poeni se dodeljuju za akrobacije u vazduhu, formu i doskok.

Moguls – takmičari se trkaju niz 200 metara dugu stazu koja je isprekidana ispupčenjima – mogulima. U toku vožnje skijaši izvode trikove prelazeći preko prepreka.

Skikros – relativno nova disciplina, koja je slična motokros trkama. U njoj se grupa skijaša trka niz stazu koja sadrži rolere, skokove, oštre zavoje oivičene zidom od snega, dok takmičari prolaze stazu brzinom i do 70 kilometara po času.

Halfpajp – takmičari se nadmeću na stazi koja je oblika polovine cevi (half pipe na engleskom), napravljenoj od snega.

Sloupstajl – u ovoj disciplini takmičari izvode najteže trikove posle skokova, a cilj je izvoditi različite trikove, umesto jednog odličnog trika repetitivno, što je slučaj u erijalsu.

Akrobatsko skijanje je svoj olimpijski debi imalo 1988. u Kalgariju kao demonstracioni sport, a discipline koje su predstavljene bile su erijals, moguls i skibalet.

Četiri godine kasnije akrobatsko skijanje postalo je olimpijski sport, a jedina disciplina u kojoj su se olimpijci nadmetali bila je erijels, dok su moguls i skibalet ostali demonstracioni sportovi.

1994. godine u Lilehameru disciplina moguls avanzovala je i postala deo ZOI, dok se od održavanja skibaleta odustalo. Od 1994. do 2006. održavala su se takmičenja u erijalsu i mogulsu.

U Vankuveru 2010. skikros je uvršten u program ZOI, a četiri godine kasnije u Sočiju halfpajpu i sloupstajlu u muškoj o ženskoj konkurenciji pripala je ista čast.

Skibalet je predstavljen na dva izdanja ZOI – 1988. i 1992. godine, a više nije deo takmičarskog skijanja i ne očekuje se da će ponovo naći svoje mesto na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri. Skibalet se sastoji iz koreografije koja se izvodi na skijama, a kao i u umetničkom klizanju ocenjivala se kombinacija tehničkih i umetničkih elemenata.

snoubord, Nagano, ZOI

Getty Images/Alexander Hassenstein

Snoubord

Snoubord je svoj olimpijski debi imao 1988. godine u Naganu. Od tada je postao jedan od najpopularnijih sportova na Zimskim olimpijskim igrama i prati ga mnogo navijača.

Na ZOI u Južnoj Koreji snouborderi se takmiče u četiri discipline – snoubord krosu, halfpajpu, sloupstajlu i big eru. Sloupstajl je postao deo Igara 2014. u Sočiju, dok je u Pjongčangu dodat big er, a sa programa je skinut paralel slalom.

Paralel slalom – kao u slalomu u skijanju, dva takmičara se trkaju niz stazu na kojoj su paralelno postavljene kapije velelslaoma.

Snoubord kros – četiri vozača se trkaju niz specijalno napravljenu stazu koja uključije krivine, skokove, talasasti teren.

Halfpajp - takmičari na stazi izvode različite skokove, trikove i manerve. Ocenjuje se stepen težine i kvalitet izedenih trikova.

Slupstajl – cilj u toj disciplini je izvođenje najtežih trikova uz najvišu amplitudu skokova. Treba izvesti nekoliko različitih trikova umesto jednog odličnog koji se ponavlja, što je slučaj u erijalsu.

Big er – u toj disciplini snouborder izvodi trikove posle velikih skokova. Big er je ekstremnija verzija sloupstajla.

bijatlon, Kalgari, ZOI

Gray Mortimore/Getty Images

Bijatlon

Bijatlon je disciplina nordijskog skijanja koja kombinuje skijaško trčanje i gađanje iz puške. Taj sport prvenstveno je bio namenjen treningu norveških vojnika, a prvo takmičenje tog tipa održano je 1767. godine. 

Komponenta skijaškog trčanja pokriva udaljenost između sedam i 20 kilometara, u zavisnosti od discipine. 

Kada je pucanje u pitanju, gađa se iz malokalibrarske puške, koja koristi municiju .22 LR, teži 3.5 kilograma i ručno se repertira, sa udaljenosti od 50 metara iz ležećeg i stojećeg stava. U svakoj seriji gađanja takmičari imaju pet metaka koji treba da pogode metu. Za svaki promašaj dobija se:

-kazneni krug od 150 metara, za šta je vrhunskim takmičarima potrebno obično 20-30 sekundi
-ili dodavanje jednog minuta na vreme trčanja, što je staro pravilo nastalo nekada kada se sporije trčalo, pa se danas smatra prestrogim.
-ili dodatno pucanje kako bi se oborile preostale mete, a na raspolaganju su tri dodatna metka. Ukoliko i tada ima nepogođenih meta trči se kazneni krug.

Muske discipline:

- sprint 10 kilometara
- potera 12.5 kilometara
- masovni start 15 kilometara
- pojedinačno takmičenje 20 kilometara
- štafeta 4 x 7.5 kilometara

Ženske disciline:

- sprint 7.5 kilometara
- potera 10 kilometara
- masovni start 12.5 kilometara
- pojedinačno takmičenje 15 kilometara
- štafeta 4x6 kilometara
- mesovita štafeta 2 x 6 kilometara (žene), 2 x 7.5 kilometara (muškarci)

Na Igrama 1924. godine predstavljena je preteča bijatlona koja se zvala vojna patrola. Vojna patrola bila je demonstracioni sport na ZOI 1928, 1936 i 1948. godine. Bijatlon je svoj olimpijski debi imao 1960. godine na Igrama u Skvo Valiju, dok je ženska konkurencija uvrštena u program 1992. u Albervilu. Mešovita štafeta je nova olimpijska disciplina – svetlo dana ugledala je u Sočiju 2014.

U Skvo Valiju 1960. godine Šveđanin Klas Lestander osvojio je prvu medalju u bijatlonu. Mehaničke mete u trci korišćene su prvi put u Lejk Plesidu 1980. godine.

Norvežanin Ole Einar Bjerndalen postao je najuspešniji bijatlonac svih vremena osvojivši ukupno 13 medalja, od čega osam zlatnih. 

Kada je ženska konkurencija u pitanju, najzapaženije rezultate ostvarila je Beloruskinja Darja Domračeva, koja je prva žena u istoriji kojoj je pošlo za rukom da osvoji tri zlatne medalje na jednom izdanju Igara – trijumfovala je u pojedinačnom takmičenju, poteri i masovnom startu.

Nemica Laura Dalmajer ispisala je stranice istorije u Pjongčangu, pošto je odnela pobedu u dve trke zaredom – u sprintu i poteri.

skijaško trčanje, Albervil, ZOI

Pascal Rondeau/Getty Images

Skijaško trčanje

Klasičan stil skijaškog trčanja podrazumeva dijagonalni korak, kod kojeg se zamah rukama i nogama izvodi naizmenično, uz odgurivanje sa po jednim štapom. Postoji i korak kod kojeg se koristi istovremeno odgurivanje sa dva štapa, uz zamah samo jedne noge ili bez nožnog zamaha. Slobodni stil, za razliku od klasičnog, dozvoljava bočno odgurivanje skijama koje više ne moraju biti paralelne, što podseća na korak odgurivanja koji koriste brzi klizači, iako, naravno, uključuje i odgurivanje štapovima. Skijaško trčanje deo je bijatlona i nordijske kombinacije.

Skijaško trčanje na Zimskim olimpijskim igrama broji 12 disciplina – šest u muškoj i šest u ženskoj konkurenciji.

Muške discipline:

- skijatlon 30 kilometara: prva polovina od 15 kilometara skija se klasičnim stilom, a druga polovina slobodnim.
- individualni sprint klasičnim stilom 1,6 kilometara
- takmičenje slobodnim stilom na 15 kilometara
- štafeta 4 x 10 kilometara: svaki tim ima četiri skijaša, koji skija jednu od četiri deonice. Prve dve deonice skijaju se klasičnim stilom, a druge dve slobodnim.
- masovni start 50 kilometara klasičnim stilom
- timski sprint slobodnim stilom

Ženske discipline:

- skijatlon 15 kilometara: prva polovina od 7.5 kilometara skija se klasičnim stilom, a druga polovina slobodnim.
- individualni sprint klasičnim stilom 1.4 kilometara
- takmičenje slobodnim stilom na 10 kilometara
- štafeta 4 x 5 kilometara: svaki tim ima četiri skijašice, koje skijaju jednu od četiri deonice. Prve dve deonice skijaju se klasičnim stilom, a druge dve slobodnim.
- masovni start 30 kilometara klasičnim stilom
- timski sprint slobodnim stilom

Norvežanin Torleif Haug osvojio je sve tri discipline koje su bile na programu Igara u Šamoniju 1924. godine – trke na 18 i 50 kilometara i kombinaciju. Pored toga, okitio se i bronzom u ski skokovima, ali kako je 50 godina kasnije otkriveno da je došlo do greške u bodovanju, Haugu je naknadno oduzeta bronza i dodeljeno četvrto mesto. 

Najviše medalja na ZOI osvojio je predstavnk Norveške u u skijaškom trčanju Bjern Deli – osam zlatnih i četiri srebrne.

U Saporu 1972. godine Norvežanin Magne Mirmo bio je poslednji sportista koji je bio najbolji na takmičenju u skijaškom trčanju koristeći drvene skije.

skijaško trčanje, žene, ZOI

Gray Mortimore/Getty Images

Žene su svoj debi u skijaškom trčanju imale na Igrama u Oslu 1952. godine.

ZOI u Albervilu 1992. godine obeležili su, takođe Norvežani, Vegard Ulvang i Bjern Deli pošto su osvojili po tri zlata ponaosob.

Na istim ZOI u Albervilu, predstavnica Sovjetskog Saveza - Raisa Smetanina okitila se svojom desetom olimpijskom medaljom nedugo pre nego što je proslavila 40. rođendan. Smetanina je tako postala najstarija i najuspešnija olimpijka koja se takmičila na Zimskim olimpijskim igrama.

U Lilehameru 1994, Ruskinja Ljubov Jegorova osvojila je tri zlata u skijaškom trčanju, zbog čega se izjednačila sa Lidijom Skoblikovom koja je u brzom klizanju postavila rekord osvojivši šest zlatnih odličja.

1998. godine u Naganu, Ruskinja Larisa Lazutina bila je najuspešnija olimpijka – kući se vratila sa pet medalja, od čega četiri u individualnim disciplinama, uključujući i dva zlata.

Norvežanka Marit Bjergen imala je odličan učinak na Igrama u Sočiju – osvojila je tri zlatne medalje. Postala je najuspešnija olimpijka svih vremena sa ukupno šest osvojenih zlata, tri srebra i jednom bronzom. U Pjongčangu je za sada osvojila četiri medalje - po zlato i srebro i dve bronze i tako pretekla Bjerndalena po broju odličja na prvom mestu liste najboljih svih vremena.

Predstavnica Dominikanske republike Anđelika di Silvestri trebalo je da učestvuje u trci skijaškog trčanja na Igrama u Sočiju, ali je odustala pre starta. Da se takmičila, postala bi najstarija učesnica trke u skijaškom trčanju. Za sada je to i dalje Norvežanka Hilde Gjermundshaug Pedersen, koja je imala 41 godinu kada se takmičila na ZOI u Torinu 2006.

ski skokovi, Lilehamer, ZOI

Chris Cole/Getty Images

Skijaški skokovi

Skijaški skokovi su na programu Zimskih olimpijskih igara od kada su održane prve ZOI 1924. godine u Albervilu. Velika skakaonica predstavljena je u Insbruku 1964.

Skijaški skokovi su bili olimpijska disciplina u kojoj su se takmičili isključivo muškarci, dok 2014. godine u Sočiju svoj debi nisu imale i žene. Ski skokovi deo su nordijske kombinacije koja uključuje i skijaško trčanje.

Discipline u skijaškim skokovima:

- muškarci pojedinačno, mala skakaonica
- muškarci pojedinačno, velika skakaonica
- muškarci ekipno, velika skakaonica
- žene individualno, normalna skakaonica

Na prvim ZOI u Šamoniju 1924. godine, Amerikancu Andersu Haugenu pripalo je četvrto mesto, iza Norvežanina Torleifa Hauga. Pošto je pet decenija kasnije otkriveno da je došlo do greške, Haugenu je 1974. dodeljena bronza na specijalnoj ceremoniji.

Prve Igre koje su uključivale takmičenje na skakonicama obe veličine bile su one u Insbruku 1964.

1988. godine u Kalgariju, ski skakač Edi Edvards zvani „Orao“ postao je prvi Britanac koji se od prvih ZOI 1924. takmičio u ski skokovima. Iako je zauzeo poslednje mesto na velikoj i maloj skakaonici, stotine navijača sačekalo ga je kada se vratio kući u London.

16-godišnji Finac Toni Nieminen trijumfovao je na velikoj skakaonici u Albervilu 1992. godine, zbog čega je postao najmlađi olimpijski šampion. Na tim istim Igrama, timsko takmičenje u ski skokovima uvršteno je u program.

Na Igrama u Vankuveru 2010. godine nove stranice istorije ispisao je Simon Aman, koji je drugi put u karijeri pokorio i malu i veliku skakaonicu. Švajcarac je to prethodno učinio u Solt Lejk Sitiju 2002. godine, a tako nešto nikome ranije pošlo za rukom. Po tri individualna zlata imaju samo Mati Nikenen i Kamil Stoh.

Takmičenje u ženskoj konkurenciji prvi put je održano na ZOI u Sočiju, a Nemica Karing Fogt postala je prva olimpijka koja se okitila zlatom u toj disciplini.

Igre u Pjongčangu sedme su na kojima se 40-godišnji finski skakač Jane Ahonen takmičio. Okitio se srebrom u Solt Lejk Sitiju i Torinu.

Japanac Noriaki Kasai postavio je rekord kada je u pitanju učešće na ZOI – Igre u Južnoj Koreji osme su u njegovoj karijeri. Kasai je debitovao 1992. u Albervilu.

skakaonica, ZOI

Getty Images/Stuart Franklin

Nordijska kombinacija

Nordijska kombinacija prvi put je na ZOI održana na prvim Igrama u Šamoniju 1924. godine i od tada je na programu. Uključuje ski skokove i skijaško trčanje. Nordijska kombinacija jedina je disciplina na ZOI u kojoj se i dalje takmiče samo muškarci, iako su ski skokovi na maloj skakaonici otvoreni za žene u Sočiju 2014.

Discipline nordijske kombinacije na ZOI:

- muškarci individualno, mala skakaonica / 10 kilometara
- muškarci individualno, velika skakaonica / 10 kilometara
- timsko takmičenje

Takmičari se prvo nadmeću u ski skokovima, a potom je na programu potera u skijaškom trčanju, što znači da trku startuju u različitim intervalima, u zavisnosti od rezultata na skakaonici, a pobednik je onaj koji prvi prođe kroz cilj.

U početku, deo skijaškog trčanja iznosio je 18 kilometara, da bi 1956. u Kortini d‘ Ampeco smanjen na 15 kilometara.

1988. godine promenjen je sistem bodovanja i uvedena je potera umesto intervalnog starta i merenja vemena, te je pobednik bio onaj koji prvi prođe kroz cilj.

Timsko takmičenje počelo je da se održava 1988. godine na Igrama u Kalgariju. Tada je uvedena štafeta 3 x 10 kilometara. Ipak, 1998. u Naganu došlo je do promene i od tada se održava štafeta 4 x 5 kilometara.

U Solt Lejk Sitiju 2002. sprint na 7.5 kilometara dodat je programu. Osam godina kasnije, u Vankuveru 2010, došlo je do nove promene, te je sprint na 7.5 kilometara zamenjen trkom na 10 kilometara i skokom na velikoj skakaonici, dok je skijaško trčanje od 15 kilometara zamenjeno trkom od 10 kilometara i skokom na maloj skakaonici.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

Šreksnadel zadovoljan: Milion evra se isplatilo

Šreksnadel zadovoljan: Milion evra se isplatilo

Šreksnadel zadovoljan: Milion evra se isplatilo

Austrijski skijaški tim nije bolje startovao sezonu u Svetskom kupu u poslednjih 15 godina, što predsednika saveza Petera Šreksnadela čini veoma srećnim.

Godinu dana od smrti Davida Poasona

Godinu dana od smrti Davida Poasona

Godinu dana od smrti Davida Poasona

Pre tačno godinu dana, 13. novembra 2017. godine, život je tragično izgubio francuski skijaš David Poason. Kolega i prijatelj nastradalog Francuza Žoan Klari prisetio se teškog perioda kroz koji je pre 12 meseci prošao.

Trener otpušten posle otkrivanja "mrlje" iz prošlosti

Trener otpušten posle otkrivanja "mrlje" iz prošlosti

Trener otpušten posle otkrivanja "mrlje" iz prošlosti

Skijaški savez Austrije prekinuo je saradnju sa jednim od svojih trenera, pošto je magazin "Der Špigel" otkrio da je on pre nekoliko decenija optužen da je učestvovao u grupnom seksualnom napastvovanju jedne žene u Šlamdingu.

Reklame i sponzori izvor razdora šampionke i saveza

Reklame i sponzori izvor razdora šampionke i saveza

Reklame i sponzori izvor razdora šampionke i saveza

Posle istorijskog dvostrukog zlata na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu, u alpskom skijanju (superveleslalom) i snoubordu (paralelni veleslalom), skijašica Ester Ledecka je u sukobu sa Skijaškim savezom Češke.

Svindal: Lekari mi ne daju nadu

Svindal: Lekari mi ne daju nadu

Svindal: Lekari mi ne daju nadu

Specijalista za brzinske discipline i dvostruki olimpijski šampion Aksel Lund Svindal istakao je da zbog problema sa kolenom razmišlja o završetku karijere.

Dijagnoza raka, 48 zračenja, operacija, pa zlato

Dijagnoza raka, 48 zračenja, operacija, pa zlato

Dijagnoza raka, 48 zračenja, operacija, pa zlato

Priča sa Zimskih paraolimpijskih igara koja motiviše i na primeru pokazuje da se sve može ukoliko se ima dovoljno volje, vere i upornosti svakako je priča osvajačice zlata u snoubord krosu - Bibian Mentel-Spe.

"Kada sam ja izgubila nogu... Nebitno je telo"

"Kada sam ja izgubila nogu... Nebitno je telo"

"Kada sam ja izgubila nogu... Nebitno je telo"

Paraolimpijka u snoubordu, Amerikanka Brena Hakabi samouverenom pojavom želi da postane uzor drugim ženama sa invaliditetom.

Mirer: Ostavio sam srce na stazi

Mirer: Ostavio sam srce na stazi

Mirer: Ostavio sam srce na stazi

Švedski skijaš Andre Mirer osvojio je srebro u slalomu na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014, a u Pjongčangu mu je pošlo za rukom da dođe do najsjajnijeg odličja i ispiše stranice istorije.

Cenhojzern: Ovo je bajka, san, srećan sam, bez reči!

Cenhojzern: Ovo je bajka, san, srećan sam, bez reči!

Cenhojzern: Ovo je bajka, san, srećan sam, bez reči!

Švajcarski skijaš Ramon Cenhojzern, koji je sasvim neočekivano došao do srebrne medalje u slalomu, vidno je srećan i zadovoljno je istakao da mu je vožnja jednostavno legla, zbog čega je mogao da pokaže šta zapravo može.

Gaserova: 'Olimpijska šampionka' zvuči sjajno!

Gaserova: 'Olimpijska šampionka' zvuči sjajno!

Gaserova: 'Olimpijska šampionka' zvuči sjajno!

Austrijanka Ana Gaser, koja se okitila zlatom u snoubordu u disciplini big ejr, istakla je da je ponosna na sebe, ali i da je divan osećaj biti olimpijska šampionka.

Nesloga u austrijskom timu posle loših rezultata na ZOI

Nesloga u austrijskom timu posle loših rezultata na ZOI

Nesloga u austrijskom timu posle loših rezultata na ZOI

Posle nedovoljno dobrog rezultata u Pjongčangu, neki austrijski skakači žale se na opremu i traže promene u trenerskom kadru, dok drugi podržavaju selektora.

Fajtova o Mileru: Izvinio se, ta tema je zaključena

Fajtova o Mileru: Izvinio se, ta tema je zaključena

Fajtova o Mileru: Izvinio se, ta tema je zaključena

Lavinu negativnih komentara pokrenuo je Bodi Miler kada je ocenio da je venčanje uzrok loših rezultata austrijske skijašice Ane Fajt.

Leona posle teške povrede: Spor rad, strpljenje...

Leona posle teške povrede: Spor rad, strpljenje...

Leona posle teške povrede: Spor rad, strpljenje...

Hrvatska skijašica Leona Popović, koja je u trci veleslaloma pala i teško se povredila, kazala je da su lekari potvrdili da je u pitanju teška povreda kolena i istakla da će dati sve od sebe da se uspešno oporavi i rehabilituje.

Fojc: Odličan osećaj od prvog zaokreta nadalje

Fojc: Odličan osećaj od prvog zaokreta nadalje

Fojc: Odličan osećaj od prvog zaokreta nadalje

Posle osvojene bronze u spustu, švajcarski skijaš Beat Fojc dan kasnije okitio se srebrom u superveleslalomu i istakao je da se mnogo bolje osećao na trci superveleslaloma, nego što je to bio slučaj dan ranije.

Majer: Pomislio sam 'Ovo je možda bila zlatna vožnja'

Majer: Pomislio sam 'Ovo je možda bila zlatna vožnja'

Majer: Pomislio sam 'Ovo je možda bila zlatna vožnja'

Austrijski skijaš Matijas Majer, koji se na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu okitio zlatom u superveleslalomu, zahvalio se svom timu na podršci i kazao je da je uspeo u nameri da skija kao na treningu.

Mikaela Šifrin posle zlata: Druga vožnja bila je luda

Mikaela Šifrin posle zlata: Druga vožnja bila je luda

Mikaela Šifrin posle zlata: Druga vožnja bila je luda

Pošto je na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju trijumfovala u slalomu, američka skijašica Mikaela Šifrin osvojila je zlato u veleslalomu u Pjongčangu.
Loading...