Zatvorski fudbal i Englezi analitičari

Darko 4. jul 201812:59 > 13:07
Laurence Griffiths, Getty Images Sport

I u prenosima i u analizama često ističem da mi je podjednako važan i način na koji se pobeđuje a ne sama činjenica da se trijumfovalo. Posebno ako sagledam situaciju iz tog ugla, mislim da nikad u životu nisam navijao na nekoj utakmici za sramniju ekipu od Kolumbije.

Asus – sponzor mundijalskih dnevnika

Nekako smo se A. i ja opredelili za njih na startu meča, a Cvija i I. za Engleze. Međutim, kako je utakmica odmicala, tako mi je sve manje bilo zanimljivo da bodrim Pekermanovu ekipu. Pre svega, na ovom turniru su uglavnom igrali loš fudbal, a na momente su izgledali kao selekcija nekog zatvora. Ali ne onog zatvora sa nekim teškim kriminalcima, već sitnim uličnim lopovima. Daleko od toga da su mi Englezi simpatični, ali način na koji su Kolumbijci pokušavali da dođu do svog cilja bio je (nemam drugi izraz) gadan. Na kraju mi je bilo i drago što su ispali.

Povezano

Zapravo, navijao sam za njih jer je Kolumbija oduvek imala harizmu na velikim takmičenjima i igrala dobar fudbal. I njihovi navijači su bili izuzetni sve vreme u Moskvi. I Radamel Falkao mi je jedan od omiljenih igrača. Bar dok je bio igrač. Na ovom prvenstvu je uglavnom bio neupotrebljiv, Rodriges je bio povređen u odlučujućoj utakmici i od svega onoga što Kolumbiju čini atraktivnom selekcijom nije ostalo ništa pa je mračna strana njihovog temperamenta preuzela inicijativu.

Na koliko velikih fudbalskih takmičenja su Englezi bili najglasniji i u prvom planu, a onda bi doživeli neki tragičan poraz i posramljeni se vratili kući? Ovoga puta priča je potpuno obrnuta. Englezi su tihi po Moskvi, jer im je ona pre dolaska predstavljena kao gulag. Trude se da budu inkognito, iako za tim zaista nema potrebe, posebno u centru grada. Moguće da po periferiji nije bezbedno, ali oko Crvenog trga nikome se ništa neće desiti jer je atmosfera sve vreme festivalska.

Nešto drugo me ipak fascinira kod Engleza. Koga god da pitate na ulici da popričate o fudbalu, ne samo da će sa oduševljenjem prihvatiti već će imati krajnje analitički pristup i zvučaće kao da godinama radi kao „pandit“ na televiziji. Sećam se kad sam po Vimbldonu pre četiri godine anketirao ljude uoči sezone Premijer lige i naleteo na bakicu koja navija za Sautempton. Tog leta je Tadić dolazio na jug Engleske iz Tventea, a ona je znala sve o njemu. I na koji način dribla i kako centrira i baš se radovala njegovom dolasku. Nije pogrešila. Dakle, nijedan prosečan fudbalski navijač nije toliko u materiji kao engleski. Imali smo prilike u Moskvi da pričamo sa ljudima iz celog sveta, bilo je tu navijača koji jedva da znaju pola ekipe sopstvene reprezentacije. Ali sa momcima sa ostrva može da se priča i o taktičkim zamislima selektora Sautgejta i mnogo čemu ostalom. Zanimljivo je to da Englezi na samom terenu nisu toliko talentovani, ali za priču o fudbalu itekako jesu. I to sve onako sa pravilnom dikcijom, kao da su se spremali za nastup na televiziji. Možda će posle pobede nad Kolumbijom malo i da se opuste po Rusiji, mada svakako pristojniji utisak ostavljaju sada kad nisu potpuno bez kočnica.

Najbolji strelac svetskog prvenstva je Hari Kejn, ali baš me zanima kako će on i družina probiti linije generala Andersona. Kako reče moj drug Milan još pre Svetskog prvenstva: „Alo ljudi, Švedska je izbacila Italiju defanzivom“. I stvarno, takvo branjenje kaznenog prostora odavno nisam video. Svaki put su toliko dobro pozicionirani u bloku, da lopta jednostavno nema kuda da prođe. Komentarisao sam utakmicu u kvalifikacijama kad su kod kuće pobedili Francusku. I tada, kao i sada, delovali su da apsolutno nemaju načina da postignu gol. A tada nisu još bili na ovako visokom defanzivnom nivou. Žiru i Durmaz su postigli lepe golove, bilo je 1:1. Isticalo je vreme za sudijsku nadoknadu, loris je samo trebalo da ispuca loptu i bio bi kraj. Međutim, on je pronašao nasred terena Toivonena, koji je uhvatio volej i doneo pobedu.

Dakle, ova švedska selekcija je kao voda, pronađe nekako put. I jedan su od onih timova protiv kojih je veoma teško igrati. A koliko je samo lepo što to sve rade po povlačenju Zlatana Ibrahimovića, čoveka koji je u drugom delu karijere ekipe u kojima je igrao uglavnom držao kao sopstvene taoce. Na početku prvenstva pričao sam sa Šveđaninom Sebastijanom. Pričao je o Zlatanu: „On nikada nije bio pravi Šveđanin. Jednostavno, ne ponaša se tako. Nije ni omiljen među nama. Henrik Larson će zauvek biti prva zvezda švedske reprezenbtacije“. Sada konačno saigrači ne moraju da gledaju kako će lopta stići do Zlatana, mogu da se drže plana. Nisu atraktivni, ali su disciplinovani. Na svom putu su izbacili neke ozbiljne selekcije. Ozbiljnije od Engleske.

Inače, u navijačkom delu Moskve oseća se da je svetsko prvenstvo ušlo u kasnu fazu. Nije ni približno onakva gužva, skoro da su i svi Peruanci otišli. Nijedno četvrtfinale se ne igra u prestonici pa predstoji zatišje. Sve do polufinala i finala.