GoalBonanza

Vlada u međuprostoru

21.06.2018 | 09.30

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Svetsko prvenstvo je naporno takmičenje, igrači za mesec dana (koji dan više ili manje) treba da odigraju sedam utakmica (ako dobace bar do polufinala), obično sa rastućim nivoom težine.

Christopher Furlong/Getty Images

Goal Bonanza - sponzor mundijalskih dnevnika

Svetsko prvenstvo je naporno i za one koji ga profesionalno prate, jer uključuje mnogo putovanja, organizacije, mnogo dramatičnih situacija i jurenja.

Svetsko prvenstvo je veoma naporno i za nas koji ga pratimo od kuće, posebno ako uključuje i obaveze.

Ceo ovaj uvod služi da vam objasni zašto u sredu ujutro niste čitali epizodu osam Vlade u Međuprostoru.

Moj radni dan tokom SP funkcioniše otprilike ovako: ustanem na vreme da stignem na Insta Live (koji počinje oko 13), onda gledam sve tri utakmice, posle treće ide Smoki Mega Hrsker studio, sve se to završi oko ponoći, dok stignem sve da popakujem, dođem kući između jedan i dva. Malo se odmorim, i onda krenem da pišem Dnevnik. U idealnom svetu to bi bilo gotovo za sat vremena, ali uvek treba pronaći još neki podatak, dodati još koji red. U teoriji to bi značilo da već oko šest ujutro mogu na spavanje.

U praksi tu uleti još neka obaveza, u nedelju sam npr. imao celodnevno pakovanje vesti na svakih sat vremena, u sredu čitanje nekih emisija koje gledate na SK kanalima, pa gostovanja po drugim medijima (Smoki Mega Hrsker u sredu uveče bio mi je 22. živa emisija u junu, uz devet snimljenih – računam sve audio i video formate, za tačno 20 dana). Primera radi, u prošli četvrtak sam bukvalno sekundu po završetku prvog Smoki studija istrčao na parking, gde je čekala kamera da me uključi u emisiju N1 televizije. Inače, na N1 možete i da me gledate u petak ujutro, oko 9.15, pričamo o SP i posebno meču Srbija – Švajcarska.

Na sve to dodajte privatni život, obaveze kod kuće i vreme za najmlađeg člana porodice. Jasno je da je prva žrtva u takvoj situaciji spavanje. U prethodnih nekoliko dana redovno se dešavalo da oko tri počnem da pišem tekst, pa posle pola sata zateknem pred sobom forme kao „veoma jaka grupppppppppppppppppp“. Kada i četvrti put zaspim usred rečenice, namestim na brzaka krevet, navijem sat za sedam, i ugrabim dobra tri sata spavanja, pre nego što okončam tekst. Posle na to dodam još 2-3 sata između deset i pola jedan.

U noći utorak na sredu odradio sam celu proceduru, ali nije bilo šanse da ustanem u sedam, pa ni u osam.Tekst je ostao nedovršen, i morao da sačeka sledeći dan i dopunu.

Elem, pošto sam preuzeo obavezu prema svojoj kući i sponzorima (jednom za Studio i Insta live, a drugom za Dnevnike) da ću dva formata proizvoditi svakog od 32 dana turnira (Studio i više puta, ako Srbija ili Hrvatska igraju pre poslednjeg termina), a Insta live svakog dana kada se igra fudbal, sada treba nadoknaditi propušteno. To ću učiniti ne kroz dve, već kroz tri odvojene priče.

Pre svega toga moram da kažem da sam veoma zadovoljan što cela akcija oko SP izgleda ovako. Presrećan sam zato što je plan sa emisijama zaživeo, što su gledanost i reakcije takvi, što su pitanja sve bolja iz dana u dan. Nadam se da će Rusija 2018. biti početak novog iskoraka za analitiku na Sportklubu.

Dan 6: Treći svet i sepuku

Šestog dana Svetskog kupa u Rusiji Azija i Afrika konačno su proradile. Senegal i Japan su neočekivanim pobedama došli u situaciju da izvuku turnir za svoje kontinente. Ako zanemarimo direktan duel njihovih timova (pobedu Irana nad Marokom) sve reprezentacije sa dva najveća kontinenta pogubile su sve svoje mečeve dok red nije došao na grupu H. I ne samo što su pogubili, već su Saudijska Arabija, Južna Koreja i Nigerija pokazale najmanje od svih 28 ekipa.

To baca novo svetlo na i inače suludu ideju o širenju SP na 48 timova (prosto ne znam odakle da počnem sa ovim... Šire o tome tokom jednog od slobodnih dana). Po planu FIFA Afrika i Azija će 2026, kada tri zemlje Severne Amerike budu organizovale šampionat, imati ukupno 17 predstavnika, 10 više nego u Rusiji (trenutno garantovano 9.5 mesta). Evropa će ih imati 16. Taj odnos smatram perverznim do suludosti.

Kada bi kvalitet igre donosila dodatna izloženost u jednom mesecu tokom četiri godine, ekipe sa žutog i crnog kontinenta bi imale bolje rezultate sad, kad ih je deset (31.3 posto), nego pre 28 godina, kada ih je bilo samo četiri (16.7 posto). Iako su neko vreme napredovali, to odavno nije slučaj. Afrikanci, kojima su mnogi ranih devedesetih predviđali da će uskoro imati prvaka sveta, nisu stigli ni do polufinala. Ne samo to, došli su dotle da na domaćem terenu 2010. grupu prođe jedan od šest timova, a i taj zbog onog nedosuđenog penala na Srbija – Australija.

Senegal sada drži u rukama jedinu afričku šansu da nastave tradiciju i na devetom uzastopnom turniru makar jednu selekciju uvedu među šesnaest najboljih. Maroko je 1986, kao jedan od samo dva afrička tima na turniru, igrao u prvoj osmini finala u istoriji šampionata sveta. Od tada Kamerun, Senegal i Gana stigli su u osam, a Nigerija i Alžir među 16.

Kevin C. Cox Getty Images Sport

Podatak koji može biti indikativan je da su na poslednja tri turnira četiri afričke ekipe prošle grupu, sva četiri na štetu jedne evropske ekipe. Te ekipe su, hronološki: Češka, Srbija, BiH, Rusija. Ako prođe dalje, Senegal će to učiniti protiv Poljske. Primećujete vezu?

Jedan od najvećih problema afričkog fudbala je nedostatak jasne hijerarhije. Zbog lošeg sistema takmičenja, u kojem već na žrebu poneko od favorita mora da se oprosti, dešava se da na dva uzastopna takmičenja nastupi devet različitih selekcija, kao 2002-06 (samo Tunis na oba) ili 2014-18 (Nigerija). Devet predstavnika Afrika će imati od 2026. Tako se na pet turnira od početka veka izmenjalo 12 afričkih selekcija, sve koje su ikad igrale osim DR Konga (koji je pod imenom Zair ušao u istoriju 1974. u Zapadnoj Nemačkoj).

Japan se nada da će treći put na poslednjih pet turnira dohvatiti drugu fazu, po čemu bi postali gospodari Azije. Osim njih, grupu su prolazili Severna Koreja (još 1966, kada je bilo 16 timova, pa su ušli u četvrtfinale), Saudijska Arabija 1994. godine, i Južna Koreja dvaput, 2002. (kad su kao domaćini došli i do polufinala) i 2010.

Od svih ostalih prestavnika Azije na SP samo su Iran i Australija uopšte zabeležili pobede (Australija je prošla grupu 2006, ali se tada opraštala od OFC). Kuvajt, Irak, UAE, Kina, i egzotični tandem Holandska istočna Indija (1938, danas Indonezija) – Izrael (1970, dok je još bio u AFC) nisu pobedili nikoga. Na poslednjih osam turnira osam različitih nacija predstavljalo je Aziju na SP. Od 2026. trebalo bi da na svakom turniru ima osam predstavnika.

Što se tiče samih partija, one nisu bile ništa posebno. Sve je najavio trenutak ludila Karlosa Sančesa, koji je protivniku dao penal, a svoj tim ostavio sa igračem manje od trećeg minuta do kraja. Ceo dan je bio prepun tih sepuku momenata, uključujući sve najvažnije – povratni pâs Krihovjaka u noge usamljenog rivala i autogol Fathija. Niko ne može da zna kako bi tekla sva tri meča da u svakom po jedna ekipa nije krenula ka samouništenju. Ironično je da sepuku nisu izveli Samuraji.

Japan je iskoristio situaciju i odmah pritisnuo Kolumbiju, nateravši Kafeterose na veliko trošenje energije tokom prvog poluvremena, samo da bi ostali u igri. Sa igračem manje i Hamesom na klupi, Pekermanov tim imao je dupli problem, koji je krenuo da rešava, ali su primili gol iz prekida. Japanski skok kod prekida je vrlo potcenjeno oružje, koje Plavim Samurajima već decenijama donosi rezultat i u Aziji, ali i na svetskom planu.

Meč Senegala sa Poljskom otvorilo je verovatno najslabije poluvreme na turniru, ali su Lavovi Terange umeli da iskoriste svoju šansu. Oba njihova gola bila su čudna – prvi je došao posle nekoliko velikih promašaja, a i tada je bezopasni šut Idrise Geja sa 18m išao van okvira, dok se lopta nije od Tijaga Ćoneka odbila u suprotni ugao. Ćonek je u timu samo zbog bizarne povrede koju je zaradio Kamil Glik.

Drugi je bio mešavina gluposti i kontroverze. Embaj Nijang, svakako najbolji igrač meča, koji je donosio ogromnu energiju afričkoj selekciji, izašao je da mu se ukaže pomoć. Sudija iz Bahreina pustio ga je na teren u po Poljake najgorem trenutku, ali krivica nije na njemu, još manje na igraču Torina. Gžegož Krihovjak je iz čista mira sa 40m od protivničkog gola poslao visok pâs unazad, da li prejak za Jana Bednareka ili preslab za Vojćeha Ščensnog, Nijang je bukvalno proleteo pored statičnog štopera Sautemptona, obišao golmana i plasirao loptu u mrežu.

Senegal ima tradiciju dobrih partija sa Evropljanima – od šest odigranih mečeva na SP Poljska im je peti rival sa našeg kontinenta, pobedili su Francusku i Švedsku, dok su Danci odigrali nerešeno, a pobedili su ih samo Turci.

Samo sedamdeset minuta pošto su Leva, Mane i drugovi prvi put otišli sa terena, u grupi A je već krenuo rasplet. Odmah posle žreba svi su znali da je meč Rusije i Egipta onaj u kojem se odlučuje učesnik osmine finala, ali se u poslednjih mesec dana ispostavilo da su u centru pažnje dve povrede.

Jedna, ona koju je Mo Salah doživeo 1200km južno, u Kijevu, u velikoj meri je paralisala Faraone. Druga, koju je u četvrtak doživeo Alan Dzagojev, oslobodila je domaćine turnira. Iako nije ugodno tako razmišljati, povreda najveće osetinske zvezde nije prva koja je fudbalsku istoriju jedne nacije pokrenula u dobrom smeru.

Pred SP 2010. povredio se Mihael Balak, tokom cele decenije prva zvezda nemačkog tima. Bez njega sve se u trenu skockalo, Elf je proradio bolje nego ikada dotle, već tog leta u Južnoj Africi oduševio sve igrom i pregazio Argentinu i Englesku, a već na sledećem turniru zašio i četvrtu zvezdicu.

Čerčesov nije bio spreman da žrtvuje svog zemljaka, ali se sudbina pobrinula da otvori prostor za Aleksandra Golovina na mestu odakle je najopasniji, i za Denisa Čeriševa da uopšte bude u timu. Kada je priliku dobio i Artjom Dzjuba, koji sa selektorom nikad nije imao blizak odnos, preokret je bio potpun. Ova trojica učestvovala su u sedam od osam ruskih golova, od toga dva puta i kao kreatori i kao egzekutori.

Na Krestovskom Rusi nisu iskoristili furiozni početak, Egipćani ih za to nisu kaznili i sve se rasplelo u prvih 18 minuta drugog poluvremena. Ponovo je priču pokrenuo sulud potez odbrane – Zubnin je sa velike distance šutirao nespretno, Dzjuba je uplašio Ahmeda Fathija, a iskusni bivši igrač Hal Sitija intervenisao je toliko nespretno, da je ostavio svog golmana bez izgleda.

Kada je oko isteka sata meč prelomljen umanje od 200 sekundi, Rusi su demonstrirali dva oprečna metoda probijanja odbrana – prvi je bio Pepovog Sitija vredna minijatura u kojoj bek protrčava sa unutrašnje strane, dobija pâs od krila i šalje idealnu povratnu na 6 metara; drugi je sa zavišću gledao Šon Dajš, jer je slobodnjak leteo 60 metara, pre nego što ga je definicijski centarfor, najčistiji tog profila na prvenstvu, primio na grudi, zagradio se, prošao kroz rivala i zakucao loptu u mrežu. Zamislite Horsta Hrubeša ili Husrefa Musemića. E, to.

Samostalna Rusija jena prethodna tri nastupa u devet mečeva zabeležila dve pobede, koliko i ovde u prvoj nedelji. Do sada su već dali osam golova, više nego na prethodnih 10 EP/SP pod imenom Rusije, ZND i SSSR. Na oba prethodna SP u ovom veku su zbirno dali šest na šest mečeva; čak su i Aršavin i Pavljučenko uz predivnu igru na Euro 2008 stali na sedam u pet utakmica.

Ali čak ni taj broj ne fascinira koliko raznovrsnost tih golova. Neki su pali iz grešaka odbrane, neki posle sjajnih solo poteza, ima tu i slobodnjaka, dugih lopti, one-touch fudbala. Bukvalno svega. Jedini problem, ne mali, je to što niti su do sada naišli na ozbiljnu odbranu, niti je iko ozbiljno testirao njihove defanzivce.

Dan 7: Festival rutine

Rusija je tom pobedom praktično stigla u osminu finala, a i teorijsku potvrdu dobila je posle pobede Urugvaja nad Saudijskom Arabijom u sredu, kada su u drugu rundu stigli i dvostruki prvaci sveta. Svi mečevi tog dana završeni su pobdama favorita od 1:0.

Urugvaj je rutinski odradio meč sa nejakom Saudijskom Arabijom. Zeleni Sokolovi ponovo su pokazali pritojnu taktičku obučenost i solidnu tehniku, ali protiv Urugvaja nisu imali nikakvih izgleda. Isti recept koji su primenili protiv Egipta viđen je i ovde – korner, celaodbana krene za Godinom, a ovog puta loptu sačeka usamljeni Luis Suares. Ekipa je do sada potpuno štedela snagu, a veliko je pitanje da li će uopšte pokušavati da istisne Ruse sa prvog mesta, jer u poslednjem kolu Ruse bod vodi na poziciju jedan.

Maroko je stekao veliki broj pristalica tokom dve utakmice turnira, ali nije došao ni do boda, ni do gola. Lavovi Atlasa ovog puta su najbolje sačuvali za kraj meča, ali su opet promašivali prilike, pa mogu da se pakuju već sada.

Kristijano Ronaldo je dominaciju potvrdio i protiv drugog bliskog komšije pogotkom već u četvrtom minutu, posle čega je prvak Evrope sačuvao prednost. U oba meča oni su poveli veoma rano, ali su u odbrani pokazali dovoljno zabrinjavajućih osobina, da Fernando Santoš definitivno ne sme da spava mirno. U meču u kojem se juri prva pobeda na turniru, jedan gol nije dovoljan zalog ako protivnik u poslednjih 5-6 minuta utakmice napravi tri šanse. Ekipa sa malo više koncentracije i mudrosti od Maroka verovatno bi ih kaznila.

U poslednjem kolu njima treba remi za prolazak u osminu finala. Da li je Portugal favorit protiv Irana? Naravno, bio bi i da nema Kristijana, a sa njim je veliki favorit. Da li sam sto posto siguran da Portugal ide dalje (kao, recimo, u nemačku pobedu nad Švedskom)? Ne.

U večernjem meču Španija je istim rezultatom pobedila Iran, a bilo je još neizvesnije. Osim kratkog perioda na početku drugog poluvremena, kada je koncentracija Iranaca bila poremećena (a čak i u tim momentima imali su sjajnu priliku da savladaju De Heu), Španija je imala velike probleme da uopšte naškodi iranskom golmanu.

Ako je meč sa Portugalom (kao i još neki tokom priprema) nagoveštavao da bi Furija mogla da po atraktivnosti dosegne visine Aragonesove mašine iz 2008, ovaj duel ih je pomerio čvrsto u Del Boskeove dane teških i dosadnih pobeda (njegovi svetski prvaci su na sedam utakmica dali osam golova, koliko Rusi u dosadašnjem toku šampionata).

Razlika je, međutim, u tome što je Španija '10 i '12 imala takvu količinu talenta na terenu, da je i jedan gol bio dovoljan za pobedu, jer je kontrola bila čvrsto u njenim rukama. U tri vezane titule oni su na 19 utakmica primili samo šest golova. Ova generacija jednostavno nije (ili još nije) ni izbliza toliko kvalitetna. Lopetegi je započeo revoluciju, koja je mogla da od ovog tima napravi selekciju budućnosti, ali je njegov odlazak to poremetio, a Ijero ne uliva previše poverenja (tokom meča u sredu kamera je uhvatila scenu u kojoj mu Selades objašnjava taktički detalj, a ovome treba dosta vremena da shvati).

U ovoj fazi tim za golove u velikoj meri zavisi od Kostine improvizacije, što je do sada donosilo rezultat, ali uvek može da stane. Iza njega sve je u rukama Iska i Davida Silve, posebno onog prvog, oko kojeg se vrti kompletnaigra. Međutim, ni njihova kreativnost ne doprinosi dovoljno. Španija mora mnogo bolje ako hoće da se vrati u blizinu vrha posle dva vezana debakla.

Dualizam Maroko/Iran valjda najbolje opisuje najčešći tip nerazumevanja modernog fudbala. Osnova tog nerazumevanje je mešanje pojmova lep i dobar fudbal.

Afrički tim je dobio silne pohvale za oba nastupa, u kojima je zaista igrao izuzetno atraktivno i moderno, sa visokim presingom, dosta poseda, velikim brojem igrača u završnici i mnogo udaraca na gol rivala. U svakoj od tih kategorija oni su nadmašili rivale. Međutim, to ne samo da nisu pretvorili u golove, nego su u oba meča imali niži xG (za one koji ne prate redovno, xG – expected goals je najčešće korišćena napredna statistika, koja prikazuje očekivani broj golova na osnovu pozicija i okolnosti svakog šuta na utakmici).

Iako su protiv Portugala imali 15-10 u šutevima i čak 11-4 u šutevima iz kaznenog prostora, Marokanci su iz svih tih pokušaja imali xG od samo 0.9 (što je bolje nego mizernih 0.5 protiv Irana, kojeg su nadšutirali 9-4 iz 16m i 13-9 ukupno). Portugal je, uz Ronaldov gol, imao i sledeću najbolju priliku na meču i xG od 1.4.

Erve Renar odlično zna šta radi, čovek je bio prvak Afrike sa Zambijom i Obalom Slonovače u ovoj deceniji, a privlačenjem toliko igrača iz Evrope postavljaju se osnove da Maroko postane dominantna sila na kontinentu u godinama koje dolaze. Međutim, njihova ograničenja su bila vidljiva tokom turnira, i nikako se ne svode na realizaciju. Iako je njihova kretnja u napadu impresivna, a zamene mestanjihovih talentovanih vezista zbunjuju odbrane, izostao je njihov ključni doprinos – stvaranje dobrih prilika. Provrtite obe utakmice, najbolja šansa bio je onaj slučajni odbitak u Belhandine noge posle 20 minuta meča sa Marokom.

Druga ključna osobina dobro složenog tima, hijerarhija na terenu, postoji tek donekle. Hakimu Ziješu niko ne može da oduzme lidersko mesto, ali iza njega je žestoka borba, koja se najbolje videla kada je Benatija dvaput u ključnim prilikama utrčavao ispred svojih ofanzivaca u želji da stekne slavu istorijskim golom.

Ipak, nemali broj ozbiljnih analitičara očekuje Maroko na prvom mestu liste najboljih timova u istoriji koji su SP završili bez boda (ako očekivano izgube i od Španije).

Iran, sa druge strane, u oba meča demonstrirao ej ekstremnu disciplinu i primarno čekao protivnika. Protiv Maroka su već posle 20 minuta preuzeli potpunu kontrolu i do kraja jedini pretili, iako im je rival držao loptu sve vreme, imali su najbolju šansu na utakmici i nešto veći xG nego rivali (takođe mršavih 0.6), ali se u to ne računa autogol.

Protiv Španije su 45 minuta držali javni čas kompaktne odbrane (jedini realni pristup kada je razlika u kvalitetu tolika) i do te mere poništili Španiju, da su ih sveli na jedan ozbiljniji pokušaj. U uvodnom delu drugog poluvremena Tim Meli se pogubio u odbrani, ne samo u akciji koja je donela gol Dijega Koste, nego u još 2-3 situacije. Međutim, na drugoj strani predstavnik Azije imao je nekoliko kvalitetnih prilika.

Karloš Keiroš je od Irana napravio tim koji taktički može da odgovori bilo kom izazovu, bilo da igraju u AFC zoni, gde su uglavnom veliki favoriti, ili na najvišem nivou, gde su obično autsajderi. Tim Meli ne prima golove (ovo im je šesti na 20 takmičarskih utakmica) i gubi izuzetno retko. Neuspeh protiv Španije je prvi koji su doživeli od 2015, posle 23 takmičarske utakmice, čime su na sedmom mestu večne liste neporaženosti, iza Španije (u tri navrata, uključujući i maksimalnih 29, koji obuhvataju osvajanje SP 2010 i EP 2012), Francuske, Argentine i Nemačke.

Još veća vrednost im je u dubini – kada je preuzeo ekipu pre sedam godina, Portugalac je jedva sastavljao tim. Kada ga napusti, ovog ili sledećeg meseca, on ostavlja grupu od dvadesetak igrača, koju je uredno rotirao tokom prethodnih godina, i to sa tolikim uspehom da timski duh ne poremeti ni kada na klupi ostavi najboljeg strelca holandske lige, kao protiv Španaca.

Da zaključim, mislim da je Maroko najbolji afrički tim, i na turniru, i inače. Međutim, iako možda nema jednako talentovane igrače Iran je upadljivo bolji tim, jedini sa dva najveća kontinenta koji bi imao šta da traži protiv solidnih evropskih ekipa.

Presek posle 20 utakmica: Šta se zapravo dešava?

Ovo Svetsko prvenstvo izgleda veoma čudno. Sa stanovišta uzbuđenja i atraktivnosti, kao da se igraju dva turnira. Prva četiri dana donela su pravi spektakl, a onda su usledila tri jedva gledljiva dana. Dobra vest je da sada slede tri dana prepuna uzbuđenja, jer za neke od najjačih timova na turniru više nema mesta za grešku.

Statistika turnira izuzetno je neobična. Ako je broj golova sa bele tačke, koji je dva i po puta veći od proseka nacionalnih liga ili prethodnih SP, može da objasni upotreba VAR, šta tačno govori to što je Fathijev autogol u St Peterburgu, u dvadesetom meču, peti na turniru. Rekord celog turnira (sa 64 utakmice) je šest!

Znamo da se prekidi posebno vežbaju u nacionalnim timovima, kada kratko vreme za pripremu tera stručne štabove da se posvete tim formama koje u potencijalu donose veću korist. Međutim, golovi iz prekida (bez penala) na ovom turniru prebacuju trećinu ukupnog broja, dok u redovnim okolnostima stoje na oko petine.

Kada se izbace svi posebni (prekid, penal, autogol), oni normalni golovi (iz igre) obično predstavljaju preko dve trećine, do 70 posto ukupnog broja. U prvih sedam dana turnira u Rusiji tek je svaki treći došao uobičajenim putem.

Selekcije iz trećeg sveta (Afrika, Azija, Concacaf bez Meksika) očekivano loše stoje. Od ukupno 12 nacionalnih timova, tri su već ispala sa turnira (Egipat, Maroko, Saudijska Arabija) posle po dva poraza. Samo tri tima dobila su po jedan meč, a ukupno su timovi sa tog spiska doživeli već 13 poraza.

Južnoamerikanci trenutno imaju skor 2-2-2, ali obe pobede ostvario je Urugvaj. Svih šest mečeva donelo je okršaj timova CONMEBOL zone sa slabije rangiranima (dva su nosioci, tri u drugom šeširu), a jedini rival iz drugog šešira bila je Švajcarska, koja se sastala sa Brazilom. Kolumbija (16. na FIFA listi) izgubila je od Japana (61).

Od dvadeset utakmica samo tri su završene nerešeno, sve tri su uključivale reprezentacije elitne klase (Španija, Argentina, Brazil). 

Nijedna nije okončana bez golova, ali je čak sedam donelo jedan gol. Rusija (dvaput), Hrvatska i Belgija jedini su dobijali meč sa više od jednog gola razlike.

Evropljani igraju veoma dobro. Od 14 timova samo dva su poražena, oba iznenađujuće – Nemačka od Meksika i Poljska od Senegala. Uz četiri remija (Španija i Portugal međusobno, Švajcarska i Island protiv favorita), sve ostalo su pobede (11). Neke od njih su ostvarene protiv bolje rangiranih (Srbija, Danska, Rusija 2x).

Nijedan meč nije doneo preokret – nijednom se nije desilo da tim koji prvi postigne gol izgubi utakmicu. Jedini meč koji je uključivao potpuni preokret bio je spektakl Španija – Portugal, na kojem su Portugalci vodili dvaput, pa Španci jednom, ali je završeno nerešeno.

Još samo tri donela su privremeno izjednačenje – Australija protiv Francuske, Kolumbija protiv Japana i Tunis protiv Engleske, ali su svi ti timovi ponovo primili po gol i izgubili.

Ukupnih 45 golova na 20 utakmica znači da je prosek trenutno na 2.25, što je između dva najneefikasnija Mundijala u istoriji – Južne Afrike '10 (2.27) i Italije '90 (2.21).

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Www

Bravo Vlado!

Odgovori 4 0

S.Ba

Vladimire sva cast.Hvala ti na ovome sto radis i sto se ovoliko zrtvujes zbog nas.Vi na SK ste elita sportskog novinarstva i to se sada vidi jos bolje posto smo primorani da gledamo I slusamo nacionalne TV a nama u Crnoj Gori je to pravi pakao.Vlado izdrzi I hvala na podkastima i analizama SP.

Odgovori 15 0

Charlie Benante

Novakovića za selektora, em bi manje radio, em bi bili svetski prvaci. Dobro, makar polufinalisti 😆

Odgovori 11 0

* Sva polja su obavezna

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Malo ljudi to zna, ali prvi strani tim koji sam iskreno voleo, ne zbog istorije i priče o klubu nego zbog toga kako je igrao, bila je ekipa Žirondena iz Bordoa. Ne mislim na onu čudesnu generaciju Zidana, Lizarazua i Digarija, već na sjajnu ekipu Žirondinaca sredinom osamdesetih.

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

Utisci o poslednja dva četvrtfinala su odležali, pred nama su dva uzbudljiva polufinalna meča, a oprostili smo se od devete i desete selekcije sa Starog kontinenta.

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Početak jula 2006, Rolling Stones su odložili prvu posetu Srbiji, ali za mnoge od nas tačku na njih stavili su The Stone Roses još 17 godina ranije, odbivši da im budu predgrupa.

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Stanite na tren i pomislite: Onoliko fudbala na svetskom prvenstvu koliko smo gledali u 79 sati od subote popodne, kada su Francuzi i Argentinci krenuli, do utorka uveče, kada je Erik Dajer prekinuo seriju engleskih neuspeha sa bele tačke, gledaćemo i u narednih 52 i po meseca.

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

Zbog pripreme za meč Hrvata i Danaca, reakcije na sva četiri meča prva dva dana eliminacija čitaćete u jednom tekstu. Nije bilo baš zabavno, ali imalo je svašta da se vidi.

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Na prvi pogled utakmica sa Danskom je meč koji Hrvatska naprosto mora dobiti. Razlika u kvalitetu je očigledna, od broja igrača elitne klase (Danci imaju jednog), preko rezultata u poslednjih desetak godina, do igara na ovom SP – Dalićev tim bio je među najboljima u grupnoj fazi, ali...

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Kada je u decembru obavljen žreb za Svetski kup bilo je sasvim jasno da se sa poslednjim paketom nećemo usrećiti. Šampionat je organizovan tako da su po dve susedne grupe u paketu, i da svaki od tih paketa daje po dva tima za četvrtfinale, kada kreće pravo ukrštanje.

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Današnji dnevnik pokriva dva izuzetno uzbudljiva dana na Svetskom kupu u Rusiji, posle kojeg je jedan veliki šampion preživeo, drugi otpao, jedan exYU tim ide dalje sa svim bodovima, a drugi završava takmičenje.

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Rasplet je počeo, fudbala je mnogo, četiri utakmice dnevno, mnogo stvari koje treba da se obrade, ali to uglavnom slušate u Smoki studiju.

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Trebalo je da prođe bukvalno polovina Svetskog prvenstva u Rusiji, pa da konačno vidimo malo južnoameričkog fudbala. Posle startnog šoka prouzrokovanog ranim crvenim kartonom protiv Japana, Kolumbija se vratila sa praskom, koji je sa terena počistio nemušte Poljake.

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Šampionat sveta počeo je serijom kasnih golova (pet u prva dva dana), a ovog petka i subote vratio se upravo tu. U šest mečeva tokom ova dva dana samo jedan je prošao bez pogotka posle 89. minuta, a na ostalih pet palo ih je čak sedam!

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Svaka škola se plaća, a škola igranja na velikim takmičenja je izuzetno komplikovana. Ona se održavaju tek na svake dve godine, traju relativno kratko i nije lako ni doći na njih. Zato se znanje mora steći veoma brzo.

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Četvrtog jula 1998. godine na lionskom stadionu Žerlan dogodilo se ključni čin hrvatske fudbalske istorije. Na samostalnom debiju na SP generacija koja će ostati zapamćena kao Vatreni izgubila je od Argentine, ali je uz tri pobede stigla među osam najboljih i protiv sebe imala Nemačku.

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Sigurno niste razmišljali o tome, ali još tokom utakmice Belgija – Panama ušli smo u drugu petinu šampionata. Posle 14 od ukupno 64 duela na turniru već možemo doneti neke zaključke. Uprkos relativno malom broju golova (32, 2.29 po utakmici) takmičenje je bilo veoma uzbudljivo.

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Četvrti dan Svetskog kupa ostaće zapamćen u istoriji fudbala, i domaćoj i svetskoj.Nikada na 21 izdanju turnira nije se dogodilo da dva glavna favorita u istom danu ostanu bez pobede (zapravo osvoje samo jedan bod).

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Treći dan Svetskog prvenstva bio je specifičan po tome što je potrajao najduže, zbog četiri meča u različitim terminima fudbal se po našem vremenu igrao i u podne i skoro u 23 časa.
Loading...