sport klub

Vlada u međuprostoru

28.06.2018 | 08.21

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Današnji dnevnik pokriva dva izuzetno uzbudljiva dana na Svetskom kupu u Rusiji, posle kojeg je jedan veliki šampion preživeo, drugi otpao, jedan exYU tim ide dalje sa svim bodovima, a drugi završava takmičenje.

Alexander Hassenstein, Getty Images

Asus - sponzor mundijalskih dnevnika

Specijalni zadatak pripreme za najavu meča Srbije i Brazila oduzeo je vreme u prošloj noći, pa je zbog toga dan 13 u paketu sa danom 14. Idemo redom, termin po termin, a uzbuđenje će rasti do klimaksa u vidu osvrta na meč Orlova i Selesaa.



Dan 13: Zvižduci i olakšanje

Paul Pogba

Catherine Ivill/Getty Images

Poslednje kolo na velikom takmičenju neretko donese antiklimaks, imali smo nešto slično dan ranije u istom terminu, ali je grupa C bila negledljiva. Standard fudbala u njoj je i inače bio nizak, osim jednog poluvremena Francuske ništa viđeno u svih šest mečevanije semoglo nazvati kvalitetom, a uprkos povremenim lelujanjima na kraju je raspored u grupi bio baš kakav je i očekivan.

Da tako bude pobrinule su se dve crveno-bele selekcije, jedna pobedom, druga odbijanjem da se za nju uopšte bori. Peruanci su posle dva meča u kojima su imali svoje šanse, ali su ostali bez bodova, bez datog gola i bez šanse da prođu dalje, protiv Australije pokazali da ni van Marvejkova magija nije bezgranična.

Paolo Gerero, čovek koji je tokom karijere osvajao DFB kup protiv Mladena Krstajića, Intertoto kup sa Vinsentom Kompanijem i Svetski klupski kup igrajući za Titea, pokazao koliko je bitan za Albirohu, asistencijom i golom. Bili su to prvi golovi za Peru posle 36 godina i pet dana, od kada je Giljermo De la Rosa imao samo formalni odgovor na poljskih pet lakih komada za 20 minuta.

Peru, koji je u istoriji fudbala zapisan kao prvi tim čiji igrač je isključen i tim čiju je utakmicu gledalo najmanje ljudi na SP igrao je peti put na turniru, i ovo mu je bila prva pobeda posle 40 godina, od kada su het-trikom velikog Teofila Kubiljasa srušili Iran 4:1. U osam mečeva posle toga dali su ukupno samo dva gola, a primili 18.

Za Sokeruze ovo je takođe bio peti turnir, četvrti u nizu, i svakako najneuspešniji (iako su pre četiri godine završili bez bodova, igrali su vrlo pristojno u veoma teškoj grupi, u kojoj je sa njima ispala Španija, zvanični prvak sveta). Sjajna radna etika, odlična defanzivna organizacija i baš ništa drugo – nije ni čudo što je Oz mrežu rivala pogodio samo iz dva penala.

Sledeće godine u UAE oni će braniti titulu šampiona Azije, a iz ovog ugla to deluje kao nemoguća misija za Grejema Arnolda, koji kao i pre 12 godina nasleđuje jednog Holanđanina posle SP (tad je bio Hidink). Talenta ima, ali uglavnom među veoma mladim igračima, kojima će trebati vreme da se uključe punom snagom. Ipak, fantastična podrška sa tribina svedoči o tome da je fudbal uspeo da nađe stalno mesto u toj zemlji.

Dalje će Francuzi i Danci, prvi timovi koji su dobili zvižduke na turniru. Nezadovoljna je bila publika na Lužnjikima, koja se nije usrećila na ovom turniru posle otvaranja. Bila je to četvrta utakmica na monumentalnom zdanju, a od osam timova Rusi su na otvaranju dali pet, a svi ostali ukupno dva gola – Ronaldo Maroku i Čuki Losano Nemcima.

Ko god je primio gol na tom stadionu, ispao je, a ko nije, igraće i dalje. Dve evropske ekipe pobrinule su se u potpunosti da tako i ostane. Startne postave su nagovestile namere oba tima – Dešan je naveliko menjao, a Harajde Andersa Kristensena iz odbrane pomerio na DMC i tako efektivno prešao na 4-1-4-1, što je Eriksenu davalo višedefanzivnih zadataka, a ostavilo Kornelijusa usamljenog.

Rezultat je bila beskrvna partija u kojoj su Danci probali nešto u prvih desetak minuta i onda odustali, čim je Peru probio australijsku odbranu. Na drugoj strani sačekali smo da Fekir uđeu igru, da vidimo nekog zainteresovanog da napadne. Dešan će u tim vratiti startere, Harajde je obećao drugačiju igru u nastavku. Videćemo.

Uveče su na teren izašli timovi u grupi D, gde je posao odavno odradila Hrvatska. Vatreni su ispunili najavu i promenili tim u priličnoj meri za meč sa Islandom, a tim sa severnog Atlantika probao je to da iskoristi. Stvarali su šansu za šansom, promašivali ih.



Poklonili su rivalima gol, vratili se savršenim penalom Sigurdsona (takav im je nedostajao protiv Nigerije), ali su na kraju poraženi. Perišićev gol u 90. Minutu je treći vezani gol u poslednjem minutu u duelima ova dva tima, Brozović je potvrdio pobedu na praznom Maksimiru, a Magnuson oterao Vatrene u baraž.



Za Island debi se završio jednim bodom, ni izbliza onako uspešno kao na EP 2016. Još jednom se ispostavilo da čvrsta odbrana iz kvalifikacija (primili 13 golova na 20 mečeva u poslednje četiri godine, 0.65 po utakmici, 11 puta nesavladani) ne radi ni izbliza tako dobro na turnirima (na EP+SP zbirno 14 golova na 8 utakmica, 1.75 po meču, svaki put savladani).Veliko iskustvo vrhunac je doživelo već na startu, kada je Haldorson odbranio penal Mesiju, ali je jedno loše poluvreme u tri utakmice bilo dovoljno.

Ni tim koji je iskoristio to poluvreme neće dalje. Dan pošto su ih Hrvati rastavili od života, Argentinci su dobili veštačko disanje od Ahmeda Muse i Nigerijaca, ali im nisu vratili istom merom. Šta se dešava među blankiselestima ne zna niko, ali nam je svima jasno ko je glavni.



Leo Mesi je privukao svu pažnju, kao i uvek, dva njegova magična dodira pretvorila su jedan briljantni pas Evera Banege sa svoje polovine u vodeći gol i prekrila su ne rupe, već provalije u redovima vicešampiona sveta. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Nigerija je nekako došla do penala i izjednačila, a onda je počela drama. Malo koncentracije Odiona Igala i sada bismo pričali o seči velikih i sumraku prošlogodišnjih finalista. Umesto toga došao je deus ex machina u najneočekivanijem obliku.



Markos Roho je i na prošlom SP ostavio utisak koji mu je otvorio vrata Premijer lige, ali ova partija ulazi u anale. On je čovek koji je oteo loptu rivalu i doturio je Banegi za asistenciju. Kasnije je našao način da ne napravi penal kada su mnogi mislili da će lopta opet na belu tačku, pre ključnog momenta. Na semaforu su bila još četiri minuta kada je Merkado zavrnuo loptu sa desne strane. Na terenu su bili i Aguero i Iguain ali se napravom mestu našao štoper Mančester Junajteda i doneo neizmernu radost desetinama hiljada Argentinaca na tribinama. Neće se ponoviti 2002, njihovi ljubimci idu dalje.

Njihov sledeći rival biće Francuska, a pobednik tog duela sastaje se sa boljim iz okršaja Portugal – Urugvaj. Pošteno je reći da će to biti jedan težak paket. Da li i najteži znaćemo u četvrtak uveče, ako bi Belgija u svojoj grupi završila prva, a Kolumbija u svojoj druga, to bi sa Meksikom i Brazilom bio još tvrđi kombo. Da pojača bizarnost, po jedan tim iz obe tečetvorke sastao bi se međusobno u polufinalu.

Na drugoj strani žreba su Hrvati, koji su dočekali prolaz posle dvadeset godina, a sakupili devet bodova u grupi prvi put. Oni idu na Dansku, koja nije impresionirala. Kada su Vatreni jedini put na Euru imali sve tri pobede u grupi (2008), uključujući i kasnije finaliste Nemce usledio je poraz od Turaka u četvrtfinalu. Hrvatski tim često bolje iga sa velikima i mora da bude veoma koncentrisan ako želi na pobednika meča Španija – Rusija.

Dan 14: Sumrak bogova i tihi kraj sna

Južna Koreja - Nemačka

Kevin C. Cox, Getty Images Sport

Južna Koreja - Nemačka

Ako je dan ranije jedan finalista sa Marakane pretekao, drugi u sredu nije, i to na spektakularan način. I Nemci su bili klinički mrtvi u prošlom kolu, ali su se sami oživeli, golom Tonija Krosa u 95. minutu. Sve što im je sada trebalo je da ostvare isti skor kao Švedska. Međutim, grupa F je bila varljiva. Ne samo da je igrana u ukrštenom terminu (logično je bilo da popodne ide E, a uveče F), nego je bila jedina gde je svaka ekipa mogla da prođe, a svaka i da ispadne. Rasplet je iskoristio pun raspon opcija.

Do poluvremena nije bilo golova ni na jednoj utakmici , što je u tom trenutku dalje vodilo (redom) Meksiko i Nemačku. El Tri je odigrao dve veoma dobre utakmice, a iako su rizikovali više nego što moraju, i ovog puta su delovali da imaju sve pod kontrolom.

Drama je krenula u 50. minutu, na jednoj strani je Gorecka promašio apsolutni zicer, otvoren gol sa pet metara, a na drugoj je Augustinson pogodio za vođstvo Šveđana. Od tog trenutka Nemci više nisu kontrolisali ništa i sve vreme su očajnički jurili gol, a kada ste u očaju desi se da triput neometani sa peterca gađate van okvira.

Meksiko je onda krenuo da gura svoja kola niz liicu, najpre penal, pa kandidat za najsmešniji autogol sezone za 0:3. Devetocifreni broj navijača ove selekcije bio je u dubokoj depresiji, dok su Nemci promašivali šansu za šansom, i svi su čekali taj gol u 86. Ili 92. minutu. I on je došao, ali ne na strani na kojoj je očekivan, iako je asistent bio Toni Kros i to kroz noge štopera.

Kao i novembra 1942. dole niz Volgu Nemci su odlučili da se ne predaju i to će ih koštati. Manuel Nojer, koji je u 3-4 navrata podsetio na svoje momente iz meča sa Alžirom '14 (kada je sprečio debakl istrčavanjem i do 40 metara), rešio je da sad pomeri granicu, otišao na 30metaraodprotivničkog gola, krenuo da dribla i izgubio. Pravi hokejaški momenat završen je, logično, drugim golom Korejaca u nadoknadi. Bili su to treći i četvrti od šest golova koje ćemo u ova dva dana videti od 86. minuta nadalje. Gol u završnici je od prvog meča lajtmotiv ovog turnira, bar koliko i suluda količina penala.



Nemci, favoriti turnira uz Brazil i Španiju (nekima od nas i bez ovih ostalih), krenuli su tragom prethodnika. Svi evropski šampioni sveta u ovom veku ispadali su u grupnoj fazi sledećeg turnira, redom Francuska, Italija, Nemačka i Španija. Les Bleus su imali jedan bod i jedan gol, Italija dva, a Španci i Nemci po tri boda. Samo su Španci bili treći u svojoj grupi, svi ostali su na začelju.

Kada je Nemačka primila prvi gol, ceo svet se protresao od radosti. Simpatije sa kojima su gledani kada su konačno počeli da igraju lep fudbal posle Das Reboota očigledno su isparile dok su dizali pehar. Stari rivali, ili oni koji veruju da su im rivali (a svi znamo da jedini nemački rival nije ni stigao na turnir, videti pod: Švedska) su bili posebno bučni.



No, ako će ostali brzo zaboraviti ovo, Meksikanci neće. Izlivi ljubavi prema Koreji bili su nestvarni, od kraljevskog tretmanaza svakog Korejca kog su sreli u Rusiji, do mitinga zahvalnice ispred korejske ambasade u glavnom gradu Meksika.



U celoj priči korejski uspeh je malo ostao u drugom planu, a to nije fer. Taeguk ratnici možda nisu moćni kao pre desetak godina, ali su prilično kvalitetan tim. Njihov problem bio je objektivan – povrede su ih masakrirale. Pre turnira otpalo je šest članova tima, u prvom meču još jedan. Uprkos tome oni su se borili do samog kraja, u skladu sa svojim mentalitetom, sva tri gola na turniru dali su u nadoknadi (jedan Meksiku, dva Nemcima), i kući idu sa tri boda i gol-razlikom na nuli. I ispred svetskih prvaka. Nije loše, a?

Ali nije uspeh samo korejska stvar. Reprezentacije iz Azije obilato su nadmašile očekivanja na ovom turniru. Iako je pobeda Australije nad Hondurasom u baražu dala najvećem kontinentu pet učesnika prvi put u istoriji, oni nisu ispraćeni sa osmehom, jer su svi timovi imali svoje probleme. Saudijska Arabija i Australija menjali su selektore posle kvalifikacija, Japan malo pre toga, a odnosi su bili poremećeni. Koreja je takođe prošla kroz krizu, uz silne povrede. Iran je u najboljem stanju dočekao turnir, ali mu je grupa bila beznadežna što se prolaza tiče.

Ispostavilo se da su svi uzeli poneki bod, a kada je to učinila Koreja dobacili su do 15, što je rekord (4-3-7 do sada). Australija jedina nije pobedila, a Japan ima priliku da produži boravak i doda još koji bod.



Napredak je izuzetan u odnosu na SP 2014 (0-3-9), ali je i ranije postojalanavika da se naizmenično ostvaruju dobri i loši turniri. Kao domaćini 2002. Južna Koreja i Japan prošli su grupu (Korejci stigli o polufinala), ali su Kina i S.Arabija bili najgori timovi na turniru, pa je zbirni učinak bio 4-2-6 u grupi, 0-2-3 u eliminacijama. Dobri su bili 1994, kada su sa dva tima ostvarili 2-2-3 (S.Arabija u osmini) i 2010, kada su imali 4-2-8 (14 bodova), uz osminu finala Japana.

Na suprotnoj strani su 1-4-7 iz 2006. i 1-2-9 iz 1998. godine, kao i bod iz 1986. i nula iz 1990, sa po dva tima. Pre toga ukupni učinak azijskih selekcija bio je 1-5-10 (pobeda i jedini prolazak grupe Severna Koreja 1966).

Osim statistike još je bitnije da igrom ekipe nisu razočarale. Čak su i Saudijci posle početnog debakla znatno odskočili, Australija je pokazala čvrstinu, Japanci su bili srčani i učinkoviti, a Iran... Iran je hit ovog Mundijala. Azijski kup sledi u januaru 2019, Keiroš je dobio produženje do njegovog kraja, biće svačega zanimljivog.

Za kraj priče o ovoj grupi osvrt na Švedsku, koja je na putu izbacila Holanđane i Italijane, tukla Francuze, ispustila Nemce, dobila Meksiko, sve to igrajući nešto što je teško objasniti bilo čime osim magijom, jer nikad nisam video ovoliku količinu spletova okolnosti. U pobedi 2:1 Holanđani su im poklonili loptu na 16m za gol. Belorusi su im poklonili čak šest golova u dva meča (dva penala, golmanu kroz ruke i noge, golman boksuje u prazno, štoper dribla na 16m, štoper promašuje loptu). Loris je u 90. minutu dao loptu Toivonenu pravo u noge.U neophodnih 8:0 Luksemburžani su padali kao kegle, leteli u prazno i pravili penale, scene su podsećale na duele Prištine i Čelika osamdesetih. U baražu su protiv Italije dali gol iz odbitka i preživeli dvomeč u kojem je odnos šuteva bio 33-12 za Azure. Na samom turniru od pet golova dva su penali, jedan bizarni autogol, a kod jednog im je loptu na svojoj polovini dao Toni Kros. Ni uz najbolju volju ništa tu ne razumem. Magija, kažem vam.

Na kraju došlo je vreme za grupu E. Švajcarci su znali šta im je činiti – samo treba izbeći nepotrebnu dramu. Gol Behramija na vreme, uparen sa golom u Moskvi u isto vreme i dielam više nije bilo. Do kraja meč sa Kostarikom bio je zabavan, sa još dva kasna gola i još jednim penalom. I bez iznenađenja. Tikosi su uzeli bod, Švajcarci će na Brazil.



Sva pažnja bila je, naravno, na Otkritje Areni, gde je već startna postava Srbije smirila optimizam, a meč je tekao tako da i ne bude mnogo opasnosti po Brazilce, iako smo se toliko trudili da spremimo zamku za Nejmara. Zapravo, samo onaj deo na sredini drugog poluvremena ponudio je sneak preview šta je moglo biti. Rival je jači, uprkos okolnostima (Marselo je treći povređeni bočni igrač, a Nejmar je na ivici suspenzije), pogotovo sa iskusnim stručnjakom protiv rukija.

Srbija nije napadala mnogo, ali je napadala ono što treba. Problem je bio na drugoj strani, gde su Brazilci ostavljani da rade ono što vole najviše (prvi gol je prototipski brazilski gol iz Titeove ere). Uigravanje štopera protiv Brazila, sklapanje igrača koji žive i rade u različitim sistemima nisu mogli da donesu rezultat.

Srbija je na put otišla u čudnim okolnostima, sa nedovoljno dobrim proverama, sa serijom znakova pitanja iznad sistema i personalnih rešenja. Meč sa Kostarikom spremljen je veoma dobra, preostala dva baš i ne. To ne znači da bi bolja priprema garantovala prolazak, ipak je Švajcarska superiorna u uigranosti i iskustvu, što su ključni faktor na turniru, a Brazil je Brazil. Ne zaboravite, favorita ne izbacujete dok se sâm ne ponudi na ovaj ili onaj način.

Srbija nije na dnu grupe prvi put u ovom veku, ima tri boda kao i 2010, ali je raspored sad smisleniji. Ostaje žalost za relativno otvorenim žrebom, ali je činjenica dasu dalje otišli bolji rivali.

Za detaljnu ocenu srpske igre na turniru sačekaćete petak na subotu, prvo slobodno veče turnira, kada ću se detaljno pozabaviti Orlovima. Za to je neophodno da prođu sve emocije, jer bi one samo smetale u analizi. Pre toga završavamo prvu fazu grupama G i H.

Komentari (22)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

jesse

Evo su Ronaldovići subjektivci kao i uvek. Ljudi, razmislite malo koliko je puta lakse igrati za reprezentaciju od koje niko ne ocekuje veliki uspeh. A zamislite koliko je tesko igracima koji igraju za repku od koje 45 miliona ljudi ocekuje da osvoje trofej, a tu reprezentaciju gura samo jedan čovek zapravo, i to vec godinama... Sto se Dalidakica tice, opet si dokazao koliko veze nemas sa zivotom. Po tvojoj logici Zaneti, Maldini, Puyol, Iniesta, Giggs, Xavi, Scoles, Lampard, Gerrard, Lahm, Ramos,Totti, Marselo, Dani Alves, Terry, Rooney........ su losi igraci ili nisu jedni od najboljih, zato sto nisu otisli u neku drugu(“jaču”) ligu da se dokažu? Druže, tvoji argumenti su gori od moje osmogodišnje sestre. Ne moras da nam pises ovde da je Ronaldo najbolji, nismo ti mi klinci koji nemaju veze sa zivotom. Jer ko je ikada igrao i ko iole shvata fudbal, taj zna ko je najbolji i najkompletniji fudbaler

Odgovori 12 5

Dalidakic

ima veze,jer te sve igrace sto si nabrojao nisu ni blizu Ronaldu.

1 12

My Name Is Nobody

Najgore Svjetsko u istoriji REALNO BELGIJA -ENGLESKA FINALE MOZDA BRACA HRVATI DRUGO NIKO NIKO BRAZIL TUGA FRANCUZI JAD SPANCI MISLE RAMOS I PIKE DA IM NETREBA TRENER ARGENTINA BANDA NEPISMENA

Odgovori 5 20

* Sva polja su obavezna

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Malo ljudi to zna, ali prvi strani tim koji sam iskreno voleo, ne zbog istorije i priče o klubu nego zbog toga kako je igrao, bila je ekipa Žirondena iz Bordoa. Ne mislim na onu čudesnu generaciju Zidana, Lizarazua i Digarija, već na sjajnu ekipu Žirondinaca sredinom osamdesetih.

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

Utisci o poslednja dva četvrtfinala su odležali, pred nama su dva uzbudljiva polufinalna meča, a oprostili smo se od devete i desete selekcije sa Starog kontinenta.

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Početak jula 2006, Rolling Stones su odložili prvu posetu Srbiji, ali za mnoge od nas tačku na njih stavili su The Stone Roses još 17 godina ranije, odbivši da im budu predgrupa.

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Stanite na tren i pomislite: Onoliko fudbala na svetskom prvenstvu koliko smo gledali u 79 sati od subote popodne, kada su Francuzi i Argentinci krenuli, do utorka uveče, kada je Erik Dajer prekinuo seriju engleskih neuspeha sa bele tačke, gledaćemo i u narednih 52 i po meseca.

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

Zbog pripreme za meč Hrvata i Danaca, reakcije na sva četiri meča prva dva dana eliminacija čitaćete u jednom tekstu. Nije bilo baš zabavno, ali imalo je svašta da se vidi.

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Na prvi pogled utakmica sa Danskom je meč koji Hrvatska naprosto mora dobiti. Razlika u kvalitetu je očigledna, od broja igrača elitne klase (Danci imaju jednog), preko rezultata u poslednjih desetak godina, do igara na ovom SP – Dalićev tim bio je među najboljima u grupnoj fazi, ali...

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Kada je u decembru obavljen žreb za Svetski kup bilo je sasvim jasno da se sa poslednjim paketom nećemo usrećiti. Šampionat je organizovan tako da su po dve susedne grupe u paketu, i da svaki od tih paketa daje po dva tima za četvrtfinale, kada kreće pravo ukrštanje.

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Rasplet je počeo, fudbala je mnogo, četiri utakmice dnevno, mnogo stvari koje treba da se obrade, ali to uglavnom slušate u Smoki studiju.

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Trebalo je da prođe bukvalno polovina Svetskog prvenstva u Rusiji, pa da konačno vidimo malo južnoameričkog fudbala. Posle startnog šoka prouzrokovanog ranim crvenim kartonom protiv Japana, Kolumbija se vratila sa praskom, koji je sa terena počistio nemušte Poljake.

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Šampionat sveta počeo je serijom kasnih golova (pet u prva dva dana), a ovog petka i subote vratio se upravo tu. U šest mečeva tokom ova dva dana samo jedan je prošao bez pogotka posle 89. minuta, a na ostalih pet palo ih je čak sedam!

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Svaka škola se plaća, a škola igranja na velikim takmičenja je izuzetno komplikovana. Ona se održavaju tek na svake dve godine, traju relativno kratko i nije lako ni doći na njih. Zato se znanje mora steći veoma brzo.

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Četvrtog jula 1998. godine na lionskom stadionu Žerlan dogodilo se ključni čin hrvatske fudbalske istorije. Na samostalnom debiju na SP generacija koja će ostati zapamćena kao Vatreni izgubila je od Argentine, ali je uz tri pobede stigla među osam najboljih i protiv sebe imala Nemačku.

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Svetsko prvenstvo je naporno takmičenje, igrači za mesec dana (koji dan više ili manje) treba da odigraju sedam utakmica (ako dobace bar do polufinala), obično sa rastućim nivoom težine.

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Sigurno niste razmišljali o tome, ali još tokom utakmice Belgija – Panama ušli smo u drugu petinu šampionata. Posle 14 od ukupno 64 duela na turniru već možemo doneti neke zaključke. Uprkos relativno malom broju golova (32, 2.29 po utakmici) takmičenje je bilo veoma uzbudljivo.

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Četvrti dan Svetskog kupa ostaće zapamćen u istoriji fudbala, i domaćoj i svetskoj.Nikada na 21 izdanju turnira nije se dogodilo da dva glavna favorita u istom danu ostanu bez pobede (zapravo osvoje samo jedan bod).

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Treći dan Svetskog prvenstva bio je specifičan po tome što je potrajao najduže, zbog četiri meča u različitim terminima fudbal se po našem vremenu igrao i u podne i skoro u 23 časa.
Loading...