sport klub

Vlada u međuprostoru

07.07.2018 | 09.56 > 10:09

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Početak jula 2006, Rolling Stones su odložili prvu posetu Srbiji, ali za mnoge od nas tačku na njih stavili su The Stone Roses još 17 godina ranije, odbivši da im budu predgrupa.

Kevin de Brujne

Laurence Griffiths/Getty Images

Kevin de Brujne

Asus - sponzor mundijalskih dnevnika

Zato se Morrissey spremao da nas prvi put pohodi, u sklopu Exita na kojem su nastupali i Pet Shop Boys, Franz Ferdinand i Cardigans, i na kome smo se prvi put susreli sa masovnim dolaskom publike sa zapada kontinenta.

U isto vreme 1375 kilometara ka severozapadu, u holandskom gradiću Amersfort, približavao se početak turnira koji će nam ostati u večnom sećanju kao prvi na kojem je pobednički pehar osvojiti čovek čiji popularnot na ovim prostorima verovatno niko neće dostići. Novak Đoković je tog jula bez izgubljenog seta pobedio Borisa Pašanskog, Tomaša Ziba, Marka Žikela, Giljerma Koriju i u finalu važećeg dvostrukog olimpijskog pobednika Nikolasa Masua.

Od Amersforta ka jugu, uz Rajnu, idete 400 kilometara do ušća Majne, i onda skrenete malo ka istoku, da biste stigli u finansijski centar Nemačke i Evrope – Frankfurt. Na tamošnjem stadionu Komercbank prvog jula 2006. Carevao je veliki Zinedin Zidan, čiji su driblinzi bili neuhvatljivi. U 22 i 15 tog dana on je poslao slobodnjak, koji je na daljoj stativi našao samog Tjerija Anrija. Francuska je povela 1:0 i pola sata kasnije izbacila branioca titule Brazil iz četvrtfinala Svetskog prvenstva.

Od tog trenutka klatno u svetskom fudbalu nepovratno se okrenulo ka ovoj strani Atlatnika. Simbolično, Anri je sedeo na klupi belgijske reprezentacije u meču, opet u četvrtfinalu i opet na tlu Evrope, kojim je prvifavorit turnira Brazil spakovan, sa njim i nade ostatka sveta da će od Evrope oteti titulu prvaka sveta. Pobeda Belgije na trateškom planu znači da će naš kontinent bar 16 vezanih godina davati prvake. Poslednji put kada se to desilo zasluge su snosile Sile Osovine – Italijani zbog dva vezana pehara (1934, 1938), a Nemci jer su otvaranjem Drugog svetskog rata sprečili da se igraju sledeća dva turnira.

Kada je Mundijal obnovljen, u Brazilu 1950, za titulu su igrali domaćin i Urugvaj. Od tada, pa sve do šestog jula 2010, kada su Van Bronkhorst, Snejder i Roben golovima u Kejptaunu izbacili Urugvaj i tako obezbedili evropsko finale, timovi sa našeg kontinenta nikad nisu osvojili dva pehara u nizu. Zapravo, sve do te godine na afričkom tlu Evropljani nikad nisu osvojili titulu van svog kontinenta, a posle rata Evropa je samo jednom (1954, 1958) bila domaćin dva vezana turnira (čak i tad Brazil je načinio donedavno jedini „brejk“ u bici naša dva kontinenta).

Od 1962. do 2006, na 12 uzastopnih turnira šampioni su se ređali naizmenično – Brazil, Engleska, Brazil, Nemačka, Argentina, Italija, Argentina, Nemačka, Brazil, Francuska, Brazil, Italija. Turnir na jugu Afrike bio je na toliko načina nov, em se prvi put igralo na tom kontinentu, em su Evropljani prvi put slavili van svoje kuće (ne samo slavili, uzeli sve tri medalje), em su posle 32 godine prvi put u finalu igrala dva tima bez titule, pa smo zato i dobili novog prvaka, Španiju (prethodna tri nova šampiona bili su Francuska 1998, Argentina 1978, Engleska 1966).

Četiri godine kasnije stvar je dosegla novi nivo kada su Nemci slavili u Brazilu, a dominaciju našeg kontinenta potvrđuje činjenica da su se četiri poslednja meča na turniru (polufinala, za treće i finale) završila sa tri evropska trijumfa i jednim remijem, uz ukupnu razliku 11:1 za Evropu. Na tlu Južne Amerike, i to njene najmoćnije države.

Pred Rusiju tri od četiri glavna favorita bile su evropske selekcije, a od ostalih najveće šanse na kladionicama imala je Argentina. Na kraju, među šest poslednjih učesnika turnira nema nijedne zemlje van Evrope.

Poraz od Belgije peti je vezani neuspeh Selesaa u okršajima sa Evropljana, kada se stigne do eliminacija. Tukli su ih, redom, Francuska, Holandija, Nemačka, opet Holandija pa Belgija. Brazil je posle finala 2002. pobeđivao Ganu, Čile, Čile, Kolumbiju i Meksiko. Kada su stigli u polufinale (2014) u celoj svojoj čevrtini žreba nisu umali tim iz Evrope, baš kao ni Urugvaj 2010. godine.

Od Koreje i Japana 2002. do danas jedini timovi iz ostatka sveta koji su uspeli da izbace nekog iz Evrope su Argentina 2014. (i to redom – Švajcarsku, Belgiju i Holandiju), Kostarika protiv Grčke istog leta i Urugvaj prošlog vikenda protiv Portugala. Evropa vodi 22-5 u pobedama tokom tog perioda. Možda ovaj ugao daje novi utisak o tome koliki uspeh je Argentina napravila 2014.

Ostatak sveta na ova četiri vezana turnira ima samo jednu medalju – srebro Argentinaca iz 2014. godine – i dva četvrta mesta. Jedanaest medalja i 13 od 16 polufinala je evropsko. Tih 13 podeljeno je na devet nacija: Nemačka 3x, Francuska 2x, Holandija 2x, Italija, Portugal, Holandija, Belgija i dve koje ćemo saznati u subotu. S tim u vezi azabavan je podatak da je Španija, koju percipiramo kao supersilu, osim 2010. samo jednom stigla do četvrtfinala, gde je ispala od Koreje (2002).

Uopšte, fascinantan je podatak da smo u ovom veku, na pet turnira, u polufinalima imali čak 14 različitih država, isto koliko i poslednjih devet šampionata u XX veku. Ipak, to je za neku drugu temu, sadaje dovoljno da zaključimo da je ovo doba evropske dominacije.

Francuska – Urugvaj 2:0

Lakše nego što se očekivalo Francuzi su prošli i preko druge ekipe sa ušća La Plate. Bizarno deluje da je rastrojena banda u štraftastim dresovima imala čak i šut za produžetak, a pažljivo pripremljena i utrenirana četa Oskara Tabaresa glatko izgubila sa dva razlike, ali je ovaj šesti jul bio čudan (podsećam da su istog datuma ispali i pre osam godina).

Ono što smo tek sinoć mogli da nagovestimo bilo je da Kavani neće igrati u ovom meču, što znatno menja odnos snaga, ali je izgleda imalo veliki uticaj na psihu igrača. Ne samo na ovom turniru, bukvalno ne pamtim od osamdesetih turnir na kojem je Urugvaj delovao beskrvno kao protiv Francuza. Bukvalno jedina emocija bile su Himenesove suze na kraju, Garra charua jednostavno nije bila tu.

To se sasvim lako prenelo na teren, gde je bilo premalo toga da se vidi. Pogled na xG govori da su nam oba tima ostala veoma dužna za ono što su prikazali ili ne. To što nijedni nisu prišli zbiru od jedan iako su Francuzi dali dva gola, a Urugvajci imali dupli zicer, takođe mnogo otkriva.

Jedinu pravu šansu na meču pobednički tim stvorio je u uvodnim minutima, kada je Žiru izbacio celu odbranu i spustio loptu na Embapeovu glavu, a ovaj promašio sve. Bio je to bukvalno jedini francuski šut sa manje od 12 metara (Brazil je takvih imao 14 u večernjem meču), a šokantno deluje da se četvrtfinala SP ovih dana lagano dobijaju i kad imate ukupno tri šuta iz protivničkih 16m na celom meču.

Tim Didijea Dešana poveo je posle velikog propusta urugvajske odbrane, pre svih Krstijana Stuanija, kome je lopta išla na glavu oko penala. On je međutim, dopustio Rafaelu Varanu da ne samo ukrade loptu, već i nacilja ugao i pogodi iz veoma teške pozicije.

Asistent za gol iz slobodnog udarca bio je Antoan Grizman, koji je ponovo imao brljantnu partiju i još jednom se kandidovao za najboljeg igrača turnira. Griz je i bez učešća u golovima radio sve, kontrolisao veći deo terena i činio da Francuska funkcioniše i bez doprionsa nekoliko bitnih igrača (Pogba, Embape).

Rival im nije previše smetao – retko ćete videti ekipu čije glavno oružje su prekidi, a da u osamdeset posto prekida ne može da dobaci do prve stative. Kad su jednom uspeli, Kaseres je naterao Lorisa na jednu od odbrana turnira, a Godin sa dva metra poslao udarac pravo u nebo.

Malo ko je verovao da će to ostati najbolja prilika za bilo koji od timova, pogotovo kad su Urugvajci morali da pritiskaju i jure zaostatak. Opet posle onoga se dogodilo na isteku sat vremena možda je i jasno zašto su delovali toliko letargično. Fernando Muslera načinio je grešku kakvu ne čini skoro nikad. Naoko bezopasni udarac Grizmana golman je probao da ukroti na neobičan način i platio to skupo. Izmene nisu odradile posao, Luis Suares bio je bezopasan i Les Bleus su zabeležili rutinsku pobedu kakvih nisu imali mnogo ni u kvalifikacijama.

Za ekipu sa petlom na dresu ovo je istorijski trenutak, šesti plasman u polufinala SP. Po tome oni su sada usamljeni na četvrtom mestu iza velike trojke (Nemačka 13, Brazil 11, Italija 8). Iza njih su ostali urugvajski rivali, kao i Holandija i Argentina (kojima se možda pridruži i Švedska u subotu popodne).

Francuska ima ogroman potencijal, ali se do sada u velikoj meri oslanjalanaokolnosti i početničke greške rivala. Biće uzbudljivo videti da li Dešan ima u sebi to da taj potencijal ispuni. Pre dve godine je pao na velikom ispitu, a sada pred sobom u polufinalu ima ekipu sa još većim kvalitetom, koja ispisuje sopstvenu istoriju.

Belgija – Brazil 2:1

Zlatno doba belgijskog fudbala trajalo je od sredine sedamdesetih do pred kraj osamdesetih. U samo sedam godina Anderleht je osvojio pet evropskih trofeja, a Klub Briž je u tri sezone dvaput gubio finala evrokupova od Liverpula (uključujući Kup šampiona '78). Na klupske uspehe naslonila se selekcija, koja je 1980. Igrala finale EP, a šest godina kasnije je stigla do polufinala SP u Meksiku. Bio je to veoma jak tim koji su činili između ostalih Žan Mari Pfaf, Franki Verkauteren, Ludo Kuk, Erik Herets, Niko Klasen, Jan Kelemans, Leo i Frenki Van Der Elst, Ervin Vanderberg i Enco Šifo, sve slavna imena evropskog fudbala.

Kada su, 22. juna 1986, oni u Puebli izbacili Španiju na putu ka okršaju sa Maradonom u polufinalu, Tomas Vermalen imao je sedam i po meseci, a Vinsent Kompani tek 10 nedelja. Nijedan od igrača nove zlatne generacije još nije šutirao loptu, zapravo 21 sa Martinesovog spiska nije ni bio rođen. Belgija je na turnir u Rusiji stigla kao tim iz drugog plana, posle debakla u četvrtfinalu EP, i mnogi su se pitali da li će ova, nesumnjivo talentovanija generacija, imati mentalne snage da dostigne slavne prethodnike.

Posle najbolje utakmice na turniru (a sva je prilika da bolju nećemo videti) znamo odgovor na to pitanje. Crveni đavoli su snagu volje pokazali u osmini protiv Japana, kada je prvo igračka postala plačka, ali su zatim stavili stvari pod kontrolu i pobedili Japan. Sad su pokazali da umeju da provedu kraju posao obavljen u prvom poluvremenu.

Oba tima krenula su žestoko, sa šest šuteva pre uvodnog gola, koji je posledica nespretne intervencije brazilske odbrane (trojica skočila na korner, od Fernandinja lopta otišla u gol). Samopouzdanje stečeno ranim vođstvom (izuzetno mali broj preokreta na ovom turniru je bitan faktor) pretvorili su u dominantno prvo poluvreme, tokom kojeg su mogli da se odmaknu van domašaja, a postigli su još jedan gol iz kontre, koji je Lukaku pripremio za De Brejnea.

Brazil je neko vreme bio u šoku, zapretio je nekoliko puta u finišu prvog poluvremena, a onda su u drugom krenuli žešće i zahvaljujući izmenama (Firmino i Daglas Kosta) često pretili Kurtoi. Međutim, golman Čelsija imao je možda i utakmicu karijere, sve je video na vreme, stizao je i niske i visoke lopte, znao kada da krene, a kada da pusti.

Ponovo su Martinesovi momci mogli (i morali) da završe priču sredinom drugog poluvremena, iz nekoliko odličnih prilika stvorenih u kontrama, dok Brazilu nije prošla ista ona rutina koja je srušila i Srbiju (veznjak iz drugog plana, ovog puta Renato Augusto; zanimljivo je da su najbolju šansu u prvom poluvremenu imali već posle nekoliko minuta, gotovo replikom drugog gola protiv Srbije). Od tog trenutka do samog kraja (skoro 20 minuta) trajala je kanonada na gol Belgijanaca, ali su Kurtoa i momci ispred njega odoleli.

Belgija je za ovaj meč pripremila taktičku promenu, pa se gotovo sve vreme branila (a u drugom poluvremenu to znači i igrala) u formaciji 4-3-3, gde se Menije sa desnog boka spuštao do mesta beka (jer su tu Nejmar i Marselo konstantno bili u visini 16m), dok se Šadli sa levog boka uvlačio a sredini i obično bio u istoj DM liniji sa tandemom čupavaca (jer i Fagner i Vilijan imaju naviku da ulaze u sredinu). To je Belgiji donosilo stalnu numeričku prednost u svojoj trećini.

Trojka ispred bila je vrlo fleksibilna, sa čestim promenama pozicija (Azar i De Brejne su bili na sve tri pozicije, a Lukaku više proveo desno nego u vrhu napada). To im je omogućavalo i da ometaju ranu fazu napada i da razvlače protivničke defanzivce kad imaju loptu, pa je Miranda veći deo drugog poluvremena provo van svoje pozicije, ostajući veoma visoko sa igračima koje jednostavno ne može da brani 1 na 1.

Ključno oružje za ovaj meč bio je tandem dugokosih Felaini – Vitsel, koji je u posedu birao jednostavna rešenja, dok je u odbrani briljirao, isključivši u velikom delu meča Kutinja, najboljeg brazilskog igrača na turniru. To i loša geometrija brazilskog tima (povratak Marsela napravio je veliku gužvu u levom međuprostoru, gde su on, Nejmar i Kutinjo često smetali jedan drugom) u velikoj meri su tupili oštricu Selesaa, koji je lako stizao na 25 metara od gola, ali teško stvarao dobre pozicije.

Tite je imao ogroman problem zbog suspenzije svog ključnog defanzivca Kazemira, čije kretanje zatvara prostor ispred odbrane skoro po celoj širini terena. Fernandinjo, koji ga je zamenio, bio je ključna razlika na meču. Naviknut da u Pepovom sistemu igra na veoma malom prostoru, on se od početka gubio, nije pružao podršku po bokovima, a kada je posle četvrt sata dao i autogol izgubio je i samopouzdanje. Njegovo nemo ispadanje dok je Lukaku proletao da asistira za drugi gol pokazalo je sva ograničenja Titeovog Brazila.

Najavljivan pre turnira kao tim koji će vratiti slavu i dominaciju najuspešnijoj fudbalskoj naciji, ovaj tim trebalo je da ima sve – popunjene pozicije, napadački talenat, odlične golmane, organizovanu odbranu i perfektni balans. Ispostavilo se da Alison i nije toliko dobar golman, koliko su momci ispred njega zatvarali puteve, ali tu je nastao sledeći problem.

Taktička promena načinjena u predvečerje turnira, kada je Kutinjo sa desnog krila pomeren u sredinu, srušila je balans tima. Pozicioniran levo od prednje dvojice u centru, Barsin fudbaler automatski je spojen sa Marselom i Nejmarom u brutalnu kombinaciju po levoj strani. Međutim, desno od centra po vertikalnoj osi igrao je samo Vilijan i pojavljivale su se rupe.

Cela promena bila je posledica dve paralelne nevolje – starter u centru Renato Augusto nije više igrao dobro, a ključni igrač tima Dani Alves se povredio. Bez Alvesa (a ubrzo i Danila) pozicija desnog beka postala je svakom očigledna rupa, jer Fagner nije davao podršku krilu, a nazad se mučio i sa osrednjim rivalima. Da bi se to pokrilo u tim je uskočio Vilijan, daleko najbolji defanzivac među brazilskim ofanzivnim igračima. Kutinjo je zauzeo mesto Renata Augusta, ali nema njegovu svest o držanju pozicije, dok je sa druge strane u odbrani Markinjos ispao, a Tijago Silva ušao u tim, jer više nije bio potreban još jedan igrač za iznošenje lopte, već još jedan striktni defanzivac.

Ceo sistem ostao je da zavisi od Kazemira, jer Kutinjo nije mogao da odrađuje defanzivni posao kao Renato Augusto, a oba beka su defanzivno sumnjiva (osim dok je igrao Filipe Luis, ali se time žrtvuje levi bek u napadu, nephodan, jer Nejmar mora da se uvlači ka sredini). Izostanak Realovog igrača bio je nenadoknadiv.

U finišu Brazil je stvorio dovoljno prilika da postigne i više od dva gola, ali im ništanije išlo na ruku. Kurtoa je odradio sve što je bilo do njega, Kutinjo i Renato su promašili gol iz odličnih pozicija, a još važnije je da ih je sreća, toliko bitan faktor u nekim ranijim pobedama, potpuno napustila. U ne manje od deset situacija sa odbicima u šesnaestercu Belgije lopta je u noge napadača došla jednom ili dvaput. Kad se to nalepi na odličan posao DM trojke, koja je izludela dve protivničke glavne zvezde i mučila se samo sa Kostinim drblinzima, poraz je bio neminovan.

Eden Azar je bio maestralan. Deset uspešnih dribilnga je rekord SP (broji se od 1966. godine), a pravio ih je na svim krajevima terena. Lukaku je odigrao još jednu od onih utakmica koje su ga za godinu dana transformisale iz mmka sa neverovatnim predispozicijama i sumnjivom koncentracijom u elitnog all round igrača i lidera spremnog i da povuče i da podrži (da ne kažem iz Šeka za siromašne u Lebronaza ne tako siromašne).

Najinteresantnije je to što je Belgija do pobede došla sa znatnom rezervom. Tokom celog drugog poluvremena oni su se prilično uzdržavali u napadu, a od mnogih situacija su brzo odustajali. Utisak je da i oni mogu mnogo bolje od ovoga sa loptom, a izvesno je da nikome drugome na turniru neće prepuštati kontrolu u ovoj meri, jer ni Francuska, ni bilo koji protivnik u poslednjoj utakmici nema tako opasne opcije po boku, tamo gde je standardni belgijski 3-4-2-1 najproblematičniji. Sa pet vezanih pobeda i 14 golova (koliko i Brazil 2002. godine) oni lagano rastu u tačno onakav tim kakav očekujete kada čitate sastav.

Za Brazil sledi novo preispitivanje. Neverovatno deluje da je ova ekipa na kraju ostvarila lošiji rezultat od one iz 2014, koja je imala manje fokusiranog selektora i nebalansiraniji tim. Naravno, pre četiri godine oni su bili domaćini i imali ozbiljnu gurku, posebno protiv Hrvatske i Kolumbije. Odličan skor u CONMEBOL zoni zavarao je mnoge, a prava je istina da je južnoamerička zona trenutno miljama iza evropske i ko zna da li će uskoro uspeti da uhvati priključak. To za Brazil nije nužno problem, ali bi nevolja mogla da nastane ako je javnost previše razočarana ovim što je videla, pa traži nove promene.

Na ovom timu preostalo je mnogo rada, posebno u pronalaženju rešenja u odbrani, gde će u vreme SP u Kataru svi koji su imali minutažu na ovom turniru imati 34-37 godina. U napadačkoj polovini tima postoji sasvim dovoljno opcija, prvi put od sredine prošle decenije. Važnije od svega je da se ne odustane od sistema samo zato što se lopta u jednoj utakmici odbila na pogrešnu stranu.

Ono na čemu svakako mora da se radi, i gde je Tite tragično podbacio je ponašanje brazilskih igrača. Besomučno padanje u šesnaestercu i oko njega (osam očiglednih flopova tokom meča sa Belgijom) dovelo je konačno dotle da se sumnjive situacije (kao ona sa Menijeom i Nejmarom u nadoknadi –kontakt Kompanija i Žezusa je irelevantan, jer je lopta već bila van igre kad se dogodio) čak i ne razmatraju. I sudije su potpuno u pravu oko toga (zapravo, jedino pitanje je kada će ponovo pokazivati kartone za varanje?), sve dok prekršaj nije baš sasvim očigledan logično je da se ne sudi u korist onih koji vole da prevare.

Nejmar je u centru pažnje od početka turnira iz najpogrešnijih razloga, ne samo zbog svoje bestidne nekvalitetne glume, već i zbog konstantnih ulazaka u probleme na raznim stranama, od rivala i sudija, preko medija, do bizarnog kačenja sa Meksikancima na društvenim mrežama. Glupo je i reći da je vreme da odraste i odbaci ono Jr, ali nije on srž problema. Način na koji je tretiran (uključujući i podizanje na ruke kada je dao gol sa tri metra) neće doneti dobro ni njemu, još manje timu.

Pred nama su još dva polufinala u subotu, ko god da u njih uđe biće tamo prvi put u ovom veku.

Komentari (12)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

cakmy

Bravo za text jedini koji su mogli da izbace BRA jesu belgijanci,jer u finalu ni oni ne bi imali sanse protiv iskustva taradicije i vise vaznih utakmica igraca Brazila.Prema tome taman na vreme!

Odgovori 1 0

Partizan pa Bog

Ovo i nelici na fudbal obe reprezentacije su zalutale na Sp.

Odgovori 2 5

eli tb

Belgija zalutala? Prebaci se imas tour de france i wimbledon,nije fudbal za tebe!

0 1

* Sva polja su obavezna

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Malo ljudi to zna, ali prvi strani tim koji sam iskreno voleo, ne zbog istorije i priče o klubu nego zbog toga kako je igrao, bila je ekipa Žirondena iz Bordoa. Ne mislim na onu čudesnu generaciju Zidana, Lizarazua i Digarija, već na sjajnu ekipu Žirondinaca sredinom osamdesetih.

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

Utisci o poslednja dva četvrtfinala su odležali, pred nama su dva uzbudljiva polufinalna meča, a oprostili smo se od devete i desete selekcije sa Starog kontinenta.

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Stanite na tren i pomislite: Onoliko fudbala na svetskom prvenstvu koliko smo gledali u 79 sati od subote popodne, kada su Francuzi i Argentinci krenuli, do utorka uveče, kada je Erik Dajer prekinuo seriju engleskih neuspeha sa bele tačke, gledaćemo i u narednih 52 i po meseca.

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

Zbog pripreme za meč Hrvata i Danaca, reakcije na sva četiri meča prva dva dana eliminacija čitaćete u jednom tekstu. Nije bilo baš zabavno, ali imalo je svašta da se vidi.

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Na prvi pogled utakmica sa Danskom je meč koji Hrvatska naprosto mora dobiti. Razlika u kvalitetu je očigledna, od broja igrača elitne klase (Danci imaju jednog), preko rezultata u poslednjih desetak godina, do igara na ovom SP – Dalićev tim bio je među najboljima u grupnoj fazi, ali...

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Kada je u decembru obavljen žreb za Svetski kup bilo je sasvim jasno da se sa poslednjim paketom nećemo usrećiti. Šampionat je organizovan tako da su po dve susedne grupe u paketu, i da svaki od tih paketa daje po dva tima za četvrtfinale, kada kreće pravo ukrštanje.

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Današnji dnevnik pokriva dva izuzetno uzbudljiva dana na Svetskom kupu u Rusiji, posle kojeg je jedan veliki šampion preživeo, drugi otpao, jedan exYU tim ide dalje sa svim bodovima, a drugi završava takmičenje.

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Rasplet je počeo, fudbala je mnogo, četiri utakmice dnevno, mnogo stvari koje treba da se obrade, ali to uglavnom slušate u Smoki studiju.

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Trebalo je da prođe bukvalno polovina Svetskog prvenstva u Rusiji, pa da konačno vidimo malo južnoameričkog fudbala. Posle startnog šoka prouzrokovanog ranim crvenim kartonom protiv Japana, Kolumbija se vratila sa praskom, koji je sa terena počistio nemušte Poljake.

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Šampionat sveta počeo je serijom kasnih golova (pet u prva dva dana), a ovog petka i subote vratio se upravo tu. U šest mečeva tokom ova dva dana samo jedan je prošao bez pogotka posle 89. minuta, a na ostalih pet palo ih je čak sedam!

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Svaka škola se plaća, a škola igranja na velikim takmičenja je izuzetno komplikovana. Ona se održavaju tek na svake dve godine, traju relativno kratko i nije lako ni doći na njih. Zato se znanje mora steći veoma brzo.

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Četvrtog jula 1998. godine na lionskom stadionu Žerlan dogodilo se ključni čin hrvatske fudbalske istorije. Na samostalnom debiju na SP generacija koja će ostati zapamćena kao Vatreni izgubila je od Argentine, ali je uz tri pobede stigla među osam najboljih i protiv sebe imala Nemačku.

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Svetsko prvenstvo je naporno takmičenje, igrači za mesec dana (koji dan više ili manje) treba da odigraju sedam utakmica (ako dobace bar do polufinala), obično sa rastućim nivoom težine.

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Sigurno niste razmišljali o tome, ali još tokom utakmice Belgija – Panama ušli smo u drugu petinu šampionata. Posle 14 od ukupno 64 duela na turniru već možemo doneti neke zaključke. Uprkos relativno malom broju golova (32, 2.29 po utakmici) takmičenje je bilo veoma uzbudljivo.

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Četvrti dan Svetskog kupa ostaće zapamćen u istoriji fudbala, i domaćoj i svetskoj.Nikada na 21 izdanju turnira nije se dogodilo da dva glavna favorita u istom danu ostanu bez pobede (zapravo osvoje samo jedan bod).

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Treći dan Svetskog prvenstva bio je specifičan po tome što je potrajao najduže, zbog četiri meča u različitim terminima fudbal se po našem vremenu igrao i u podne i skoro u 23 časa.
Loading...