sport klub

Vlada u međuprostoru

11.07.2018 | 14.52

Lepota ili rezultat, francuska lažna dilema

Malo ljudi to zna, ali prvi strani tim koji sam iskreno voleo, ne zbog istorije i priče o klubu nego zbog toga kako je igrao, bila je ekipa Žirondena iz Bordoa. Ne mislim na onu čudesnu generaciju Zidana, Lizarazua i Digarija, već na sjajnu ekipu Žirondinaca sredinom osamdesetih.

Francuska

Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Asus - sponzor mundijalskih dnevnika

Eme Žake vodio je ekipu tokom gotovo cele decenije, u kojoj su dominirali francuskim fudbalom, osvojili sedam trofeja (uključujući tri titule u četiri godine taman kad su strani rezultati postali dostupni u ovim krajevima) i dvaput igrali polufinale Kupa šampiona.

Rene Žirar, Marijus Trezor, Patrik Batiston, Žan Tigana, Bernar Lakom, i pre svih Alen Žires, igrali su fantastičan fudbal i postizali rezultate. Dvojica od njih, Tigana i Žires, činili su sa Platinijem i Luisom Fernandesom najpoznatiju grupu u istoriji francuskog fudbala, Carré Magique.

Kada vam neko priča o tome da je Francuska zemlja tanane fudbalske istorije, ne misli se na to da se tamo fudbal zaigrao kasno. Naprotiv, ta zemlja je osnivač FIFA, tamošnji sportski radnici pokrenuli su i Svetski kup i evrokupove, Rems je igrao dva finala u uvodnim godinama Kupa šampiona, a Le Blu (u Srbiji ih dosta uporno pogrešno zovu trikolorima – trikolor je francuska zastava, a njihova selekcija je Les Bleus, u prevodu – plavi; ako Italijane lepo zovemo Azurima, nema nikakvog razloga da Francuze ne zovemo Le Blu, kao i ostatak sveta) su bili jedna od samo četiri evropske selekcije koje su stigle u Urugvaj na uvodno SP.

Problem je što se tamo do pola osamdesetih ništa nije zadržalo. Rems je nestao sa mape, Sent Etjen je posle 15 godina dominacije otišao u niži rang, isti problem čekao je kasnije Bordo, pa marsejski Olimpik. Lion je niotkud došao i dominirao neko vreme, Pariz je kroz istoriju imao neke zanimljive klubove (Red Star i posebno Rasing), ali iako je dom petine Francuza i veći od sledećih deset gradova zajedno, nikad do katarske investicije nije imao konkurentnu ekipu na nacionalnom nivou (u prvih osam decenija profesionalne ere, 1932-2012, samo tri titule).

Francuska selekcija je dugo služila za podsmeh. Sve do osamdesetih oni su imali kratki bljesak 1958-1960 i večnost neuspeha. U tom periodu oni su bili treći na svetu i četvrti u Evropi, ali na narednih pet Eura nisu se kvalifikovali, a na šest SP na koje su se plairali nisu mogli dalje od četvrtfinala. Iskorak su konačno napravili 1982, kada su ih okolnosti (drugo mesto u grupi vodilo je u lakšu grupu nego prvo, na Austriju i Severnu Irsku, umesto SR Nemačke i domaće Španije) poslale u polufinale Mundijala.

Alen Žires

Getty Images Sport

Bilo je to prvo predstavljanje magičnog kvadrata, ne baš najglatkije od svih (u grupi pobeđen samo Kuvajt, turnir okončan sa 3-1-3). Fernandesov dolazak na mesto Ženginija kompletirao je ovu grupu i doveo je u poziciju da francuski fudbal pomeri ka svetskom vrhu. Slava je stigla kod kuće,već 1984, kada je Mišel Idalgo sa šest Žirondinaca na spisku osvojio titulu prvaka Evrope uz gol-razliku 14:4 i vezanih pet pobeda.

Iste godine Bordo je osvojio prvu titulu posle tri i po decenije, i od tog trenutka maleni Žires i neumorni Tigana vodili su obe ekipe. Klub sa ševronom na grudima (inače, taj detalj koji na dresu i grbu neprekidno nose zaradili su fuzijom sa jednim manjim lokalnim rivalom tokom Drugog svetskog rata) igrao je atraktivan napadački fudbal, a u najboljoj sezoni (84/85) imali su čak 11 pobeda sa dva i više gola razlike. Ta sezona i dalje je u top 10 najuspešnijih neke ekipe u istoriji Lige 1.

Iako je Mišel Platini bio nesumnjivo prvo ime te generacije nacionalnog tima Francuske, kao nezaustavljivi strelac kada je najvažnije (9 golova u 5 mečeva Eura 84, pobednički gol u finalu KEŠ godinu kasnije), mnogima je (uključujući meni) apsolutno omiljeni lik bio Žires. Sa svoja 163 centimetra u okruženju igrača za 20 centimetara viših izgledao je nekako kao kada danas na terenu vidite Aleksisa Sančesa (169), u nekoj meri i Edena Azara (173).

Međutim, za razliku od današnjih zvezda, koje nedostatak visine nadoknađuju izdaleka primetnom snažnom konstitucijom (čileanski majstor deluje kao da je stigao iz nekog borilačkog sporta koliko je prekriven mišićima), Žires je bio i krhke građe, ali ga to nije sprečavalo da dominira na terenu, što ga je 1982. dovelo do neočekivanog izbora na drugo mesto u borbi za Zlatnu loptu, odmah iza heroja SP te godine Paola Rosija.

Alen je celu karijeru posvetio Bordou (u Marseju proveo dve poslednje godine u karijeri), za koji je igrao 16 godina, u 640 mečeva sa 187 golova u svim takmičenjima, zaista impozantno za veznog igrača (ubedljivi klupski rekorder po broju nastupa i golova). Njegovih 587 prvenstvenih mečeva su rekord Lige 1 među igračima u polju (Žan LikEtori je branio 602 puta). U nacionalnoj selekciji Platinijeva dužnost bili su golovi iz veznog reda, pa je Žiresovih golova bilo mnogo manje (6 na 47 nastupa), ali su neki od njih vrlo bitni za istoriju francuskog fudbala.

Nije nimalo slučajno što su Le Blu zaigrali ozbiljni fudbal tek kada je Žires postao redovni starter. On je do 1980, kada je Mišelu Idalgou konačno sinulo, odigrao pet mečeva za šest godina u selekciji. Iako je tad već imao 28 godina, bio je to pravi početak, a sve do kraja SP 1986. bio je ključni deo reprezentacije, u doba kada je igrala najlepši fudbal.

Trijumf na Euro 84 zaokružen je polufinalima Mundijala, a oba puta nepremostiva prepreka za Francuze bila je SR Nemačka. U vreloj seviljskoj noći, osmog jula 1982, on je u prvih osam minuta produžetkaprvo asistirao klupskom drugu Marijusu Trezoru, pa zatim sâm pogodio sa 18 metara za 3:1. Slika njegove radosti bilaje jednako legendarna kao slika Tardelija kada je učinio isto u finalu, ali znate da se fudbal obično igra dok vas Nemac ne pobedi, pa je posle 3:3 istočni komšija nadvladao zapadnog boljim izvođenjem penala. Žires ješutirao prvi i pogodio, ali su Sis i Bosis promašili, pa su Le Blu stigli samo do četvrtog mesta.

Četiri godine minus 17 dana kasnije, ponovo u vreloj noći, ovog puta na stadionu Halisko u Gvadalahari, Francuzi su uspeli sa penala. Savladali su Brazil, poslali Zika i Sokratesa kući bezmundijalskog trofeja, ali su im Nemci ponovo bili nesavladiva prepreka.

Na oba turnira (1984, 1986) oni će se sastati saslavnom belgijskom generacijom, najvećom do sada, i oba puta je pobediti. Iako je Belgija istorijski uspešnija umeđusobnim duelima, kada su im se najjači timovi sretali, Le Blu su uvek izlazili kao pobednici.

Taj francuski tim bio je na mnogo načina preteča onoga što ćemo gledati na nacionalnom nivou od kraja devedesetih nadalje. U francuskom fudbalu imigranti i njihova decauvek su igrali ključnu ulogu. Rejmon Kopa, prvi njihov osvajač Zlatne lopte, biojeporeklom Poljak. Žist Fonten bio je „Crno stopalo“ (Pied Noir je termin koji se koristi za Francuze koji su živeli na tlu Alžira, Maroka i Tunisa tokom kolonijalnog perioda, iseljenih posle nezavisnosti tih država; 39 ih je igralo za nacionalnu selekciju u istoriji; još neka poznata imena koja su Crna stopala: Iv Sen Loran, Žan Pol Belmondo, Alber Kami, Etjen Dao), čija je majka iz Španije. Ipak, u periodu Magičnog kvadrata to je doseglo novi nivo.

Pogledajte selekciju sa SP 1982: preci Batistona, Platinija i Ženginija su italijanski rudari doseljeni u Lorenu, Mai je poljskog porekla, tu su i dva potomka Španaca izbeglih pred Frankom (Kastaneda, Amoros), tri Crna stopala čiji preci su delimično Španci (Lopes, Soler, Larios), Žanvion je sa Martinika, Trezor sa Gvadelupe, Tigana je rođen u Maliju, a golmani Barateli i Etori imaju daleko italijansko poreklo (kao i dobar deo ljudi na mediteranskoj obali Francuske).

Četiri godine kasnije Ajaš je Alžirac, Fernandes Španac, Fererijevi su Italijani, Verkrisovi preci su Flamanci, Rut je alzaški Nemac, a Stopira Poljak. Od ukupno 34 igrača na ta dva turnira najmanje 19 je poreklom iz drugih zemalja. Osam od 11 startera one seviljske noći su imigranti ili njihova deca. Kada su 1998. osvojili titulu sa svojom „crno-belo-smeđom“ generacijom (Black-Blanc-Beur), nije tu zapravo bilo ništa novo.

Antoine Griezmann

Aurelien Meunier/Getty Images

Ono što je bilo novo, i što je veza sa ovim timom Francuske, koji će u nedelju u Moskvi juriti drugu svetsku titulu, je pristup igri. Francuski tim uvek je igrao lep fudbal, radije nego jurio trofeje (1958. su ispali u polufinalu iako su na šest mečeva dali 23 gola!). Dugo se mislilo da jedno isključuje drugo, sve do ere Magičnog kvadrata, kada su uspehe nizali uz igru na kojoj im se divio ceo svet.

Međutim, raspad koji je usledio (nisu igrali EP 88, SP 90 i SP 94, a na EP 92 su ispali u grupi) ubedili su ih da potpuno promene pristup i umesto brojnim majstorima šansu daju čvrstini (začudo, sistem je postaio upravo Eme Žake, koji je vodio onaj divni i uspešni Bordo iz osamdesetih). Ona im je donela titule na SP 98 i EP 00 (mnogi bi rekli da bi i lepom igrom stigli do istog, s obzirom na količinu talenta).

Problem sa takvim pristupom je što je dugoročno to lose-lose situacija. Ako osvojite trofej, objasnite da ste tako morali da igrate. Ako doživite debakl, kao Francuzi prečesto za taj nivo tima (na SP 02 i SP 10 nisu prošli ni grupu, na onom prvom ni gol nisu dali), ceo svet vam se podsmeva, jer očigledno niste iskoristili ogromne resurse (francusko fudbalsko državljanstvo u ligama petice ima čak 70 posto više igrača nego englesko i 50 posto više nego nemačko)

Francuska iz 2016/2018 ušla je u dva vezana finala, ali sigurno nije stekla simpatizere širom planete, kao majstori iz osamdesetih. Fudbala sa četiri zadnja vezna, koliko god donosio rezultate, niko se neće sećati za nekoliko godina, baš kao što svi generaciju iz 98/00 pamte uglavnom zbog onoga što se Ronaldu desilo u noći pre finala.

Njihov ulazak u finale SP 2018 je trijumf defanzivne discipline nad talentom. Belgija je na turnir došla sa fantastičnim potencijalom, ali i selektorom nad kojim je bio veliki znak pitanja i on sepokazao u ključnj utakmici. Suočen sa suspenzijom koju je zaradio Toma Menije, Španac je izveo nekoliko taktičkih akrobacija, koje su se ispostavile fatalnim po belgijski tim. Crveni đavoli su zbog položaja na terenu i stila igre sami sebi odsekli neka od najjačih oružja.

Iako je startna postavka Belgije otkrivala čitav niz problema koji su posledica suspenzije Menijea, u uvodnih pola sata oni su bili jedini tim na terenu, konstantno su pretili, mada su preterano retko šutirali. Zapravo, u prvih sat vremena sva tri njihova šuta došla su od petnaestog do 21. minuta: najpre je posle lopte oduzete visoko Azar dobio pâs od KDB, ali je šutirao iza dalje stative; onda je Čelsijeva zvezda pokupila na kontrastrani jedan prejak centaršut, zasekla unutra i desnom opalila po lopti, a Varan je prebacio glavom u korner; konačno je posle ubacivanja lopta pala Aldervereldu, koji je iz okreta vrhunski šutirao ka daljoj stativi, ali je Loris još bolje odbranio.

Raphael Varane, Eden Hazard

Alexander Hassenstein, Getty Images

Raphael Varane, Eden Hazard

U tom periodu sve se vrtelo oko Azara, koji je bukvalno uništavao Francuze. Do poluvremena je već imao šest uspešnih driblinga, često ređajući i po dva ili tri igrača, koji nisu mogli da ga zaustave. Međutim, ostatak napadakog reda nije pratio, KDB je uglavnom bio ispod očekivanja, Lukaku potpuno odesečen, pa se sve svelo na momka,koji je pre 20 godina u plavom dresu proslavio francusku titulu.

KDB je imao novu lošu partiju. Do sada smo slušali razna objašnjenja, uglavnom to kako mu ne odgovara pozicija. Na ovom meču je igrao na nekoliko pozicija, i na svakoj je imao velike probleme, često grešeći u jednostavnim situacijama. Ako je on bio daleko ispod nivoa na koji smo navikli, Musa Dembele je tek bio za priču. Njih dvojica su od 25. do 38. minuta zajedno izgubila osam lopti u centralnoj trećini terena, uglavnom direktno otvarajući kontre, i tako pomerili klatno na stranu dotle veoma pasivnog protivnika.

Francuska je posle dugog perioda sa svim igračima na 30m od svog gola, tek u drugoj četvrtini meča prvi put šutnula, a posle serije divljih šuteva (šest u 10 minuta, sve daleko od gola) prvu šansu imala je deset minuta pred kraj poluvremena, i to posle nove bizarne belgijske greške na 35 metara od svog gola – dva njihova igrača izgubila su loptu, nisu ni zatvorila dugi pâs, Embape je izbegao ofsajd zamku (nisu reagovali ni zastavica, ni VAR) i poslao loptu ka Žiruu, koji je uputio jedan od svojih sedam pokušaja van okvira. Igrač PSŽ pripremio je i drugu šansu za saigrače, ovog puta za Pavara, kojeg je iskosa zatvorio Kurtoa.

Do tog trenutka Martines je već morao da shvati gde leže problemi i da počne da vrši izmene, ali je propustio priliku na poluvremenu. Kašnjenjem je samo olakšao posao protivniku.

Ključan je bio 51. minut. Žiruov najbolji šut na turniru je blokiran u korner, a iz ugla Grizman je gađao bližu stativu. Umtiti je na prvom koraku pobegao Aldervereldu, a Felaini je to uočio i pohitao da pomogne. Bolje da nije – udarac Barsinog štopera išao je pravo ka Kurtoi, ali je vezista Mančester Junajteda skrenuo loptu u svoju mrežu. U narednih nekoliko minuta Belgija je bila u šoku, ali Francuzi to nisu uspeli da iskoriste i onda smo ušli u poslednju trećinu meča, tokom koje su Le Blu igrali veoma duboku odbranu, gotovo sve vreme sa kompletnih 11 u 30 metara od svog gola, a u poslednjih desetak minuta sa četiri igrača na poziciji zadnjeg veznog.

Roberto Martinez

Dan Mullan Getty Images Sport

Martines je počeo da menja, prvo je ubacio Mertensa umesto Dembelea. To je imalo smisla, pogotovo u paru sa povlačenjem KDB na Dembeleovu poziciju, gde je imao vremena da odigra. Napolijev igrač je već u prve dve-tri akcije namučio Ernandesa i Matuidija više nego Šadli za ceo meč, a posle jednog centaršuta Felaini je sa 12 metara umalo izjednačio. Međutim, iz nekog razloga u paketu promena Felaini je izbačen na levo krilo, a Azar uguran u sredinu.

Azar je i dalje bio nezaustavljiv, proletao je pored rivala moćnim driblinzima, ali je Kunja načinio najupadljiviju grešku večeri,nekaznivši očigledan faul Žirua nad klupskim drugom u idealnoj poziciji za slobodnjak (Azar tokom meča nije dobio nikakvu zaštitu Urugvajca, koji je i inače bio vrlo neuravnotežen, odnos faulova 16-6 najbolje govori).

Taj prodor je bio uvod u najbizarniju odluku večeri – Španac je izvadio Felainija i ubacio Karaska. Bez svoje najjače skakačke opcije u poslednjih četvrt sata Belgiji je ostalo samo da proba da nadmudri rivala, koji je vodio, sedeo duboko i kompaktno, sada i sa Enzonzijem kao dodatnom defanzivnom opcijom. Odmah zatim Vitsel je opalio sa velike distance, Loris je boksovao loptu.

Do kraja jedina opasnost po Lorisa dogodila se kada se posle jednog prekida lopta odbijala ispred njega kao u fliperu, ali je tokom šest minuta nadoknade francuski tim imao dve odlične šanse, šut Grizmana i zicer Tolisoa, ali je Kurtoa odbranio oba. U završnici se i inače jedva i igralo. Na travi su se smenjivali Umtiti, Matuidi i Embape, a mlada zvezda PSŽ pokazala je da na treninzima dosta uči od Nejmara izuzetno nevaspitanim ponašanjem u poslednjim trenucima. Bez ikakvog jasnog razloga (jer je Belgija već dugo delovala potpuno nemoćno)oni su bacili vrlo ružno svetlo na svoj tim. Biće vrlo zanimljivo videti da li će se globalna javnost i na mladog Francuza okomiti jednakom silom kao na njegovog brazilskog mentora.

Francuska pred sobom ima još 90 (ili 120 ili još desetak preko toga) minuta u kojima će probati da osvoji prvi trofej u ovom veku, posle tri u poslednjoj šestini prošlog. Sa veoma mladim timom momci u plavom imaju predispozicije da dugo budu konkurentni na šampionatima Evrope i sveta, čak i kada se tradicionalni rivali vrate u formu. Da li će se neki talentovaniji selektor od Dešana odlučiti da pokuša da ogromni talenat uklopi i u atraktivnu igru, znaćemo verovatno uskoro.

Belgija je izjednačila najveći uspeh u istoriji SP i ukoliko dobije meč za treće mesto čak će i popraviti rekord. Ipak, kada se pogleda potencijal ove spektakularne generacije, tri četvrtfinale i polufinale na ovako otvorenom turniru moraju se gledati kao neuspeh. Sa grupom ključnih igrača u najvećim klubovima elitnih evropskih liga, vrlo lepo raspoređenom po pozicijama, Belgija je morala da ozbiljnije napadne trofej na ova tri takmičenja, jer je izvesno da su neki upadljivo slabiji timovi na tim turnirima ostali duže od njih (Holandija 2014, Vels i Portugal 2016, pobednik drugog polufinala ovde).

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Scholes

Francusko-Africka Unija je zasluzila da osvoji prvenstvo. Njihov deo zreba je mnogo tezi nego Englezima i Hrvatima.

Odgovori 2 4

cakmy

Jedna jedina utakmica na turniru na kojoj je falio Radja,da pocne umesto Dembelea koji nije na nivou ni jednog igraca sa utakmice!!A ti Vlado oduzi brate tekst uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu pm!!

Odgovori 7 1

Lazar

Promeni posao, nije ovo za tebe. Pogodio si 10% od osmine finala na ovamo. Da si strucnjak kao sto se izdajes, sad bi sedeo na jahti dugoj 20m koju si zaradio od kladionica i pio ladnu kabezu. Ovako si tu gde si, jer za bolje nisi... Pozdrav

Odgovori 15 32

* Sva polja su obavezna

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

This time next year we'll be millionaires

Utisci o poslednja dva četvrtfinala su odležali, pred nama su dva uzbudljiva polufinalna meča, a oprostili smo se od devete i desete selekcije sa Starog kontinenta.

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Imperijalizam 2.0: Ceo svet je naš!

Početak jula 2006, Rolling Stones su odložili prvu posetu Srbiji, ali za mnoge od nas tačku na njih stavili su The Stone Roses još 17 godina ranije, odbivši da im budu predgrupa.

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Čudesan Svetski kup gledamo... Pola čovek, pola plan B

Stanite na tren i pomislite: Onoliko fudbala na svetskom prvenstvu koliko smo gledali u 79 sati od subote popodne, kada su Francuzi i Argentinci krenuli, do utorka uveče, kada je Erik Dajer prekinuo seriju engleskih neuspeha sa bele tačke, gledaćemo i u narednih 52 i po meseca.

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

O penalima i obaveznoj igri

Zbog pripreme za meč Hrvata i Danaca, reakcije na sva četiri meča prva dva dana eliminacija čitaćete u jednom tekstu. Nije bilo baš zabavno, ali imalo je svašta da se vidi.

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Ko će na Vatrene – pogled iz danskog ugla

Na prvi pogled utakmica sa Danskom je meč koji Hrvatska naprosto mora dobiti. Razlika u kvalitetu je očigledna, od broja igrača elitne klase (Danci imaju jednog), preko rezultata u poslednjih desetak godina, do igara na ovom SP – Dalićev tim bio je među najboljima u grupnoj fazi, ali...

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Dan 15: Sklanjalica i druga liga

Kada je u decembru obavljen žreb za Svetski kup bilo je sasvim jasno da se sa poslednjim paketom nećemo usrećiti. Šampionat je organizovan tako da su po dve susedne grupe u paketu, i da svaki od tih paketa daje po dva tima za četvrtfinale, kada kreće pravo ukrštanje.

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Mesijeva magija, ukleti šampion, a o Srbiji...

Današnji dnevnik pokriva dva izuzetno uzbudljiva dana na Svetskom kupu u Rusiji, posle kojeg je jedan veliki šampion preživeo, drugi otpao, jedan exYU tim ide dalje sa svim bodovima, a drugi završava takmičenje.

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Dan 12: Najbolja grupa u istoriji?

Rasplet je počeo, fudbala je mnogo, četiri utakmice dnevno, mnogo stvari koje treba da se obrade, ali to uglavnom slušate u Smoki studiju.

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Dan 11: Kanalerosi u kanalu, Kafeterosi na oblacima

Trebalo je da prođe bukvalno polovina Svetskog prvenstva u Rusiji, pa da konačno vidimo malo južnoameričkog fudbala. Posle startnog šoka prouzrokovanog ranim crvenim kartonom protiv Japana, Kolumbija se vratila sa praskom, koji je sa terena počistio nemušte Poljake.

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Dan 10: Fudbal se igra 90+ minuta

Šampionat sveta počeo je serijom kasnih golova (pet u prva dva dana), a ovog petka i subote vratio se upravo tu. U šest mečeva tokom ova dva dana samo jedan je prošao bez pogotka posle 89. minuta, a na ostalih pet palo ih je čak sedam!

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Dan 9: Srbija – Švajcarska ili cena škole

Svaka škola se plaća, a škola igranja na velikim takmičenja je izuzetno komplikovana. Ona se održavaju tek na svake dve godine, traju relativno kratko i nije lako ni doći na njih. Zato se znanje mora steći veoma brzo.

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Dan 8: Hrvatska rapsodija i latinski sunovrat

Četvrtog jula 1998. godine na lionskom stadionu Žerlan dogodilo se ključni čin hrvatske fudbalske istorije. Na samostalnom debiju na SP generacija koja će ostati zapamćena kao Vatreni izgubila je od Argentine, ali je uz tri pobede stigla među osam najboljih i protiv sebe imala Nemačku.

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Dan 7: Tri u jedan, specijalna ponuda

Svetsko prvenstvo je naporno takmičenje, igrači za mesec dana (koji dan više ili manje) treba da odigraju sedam utakmica (ako dobace bar do polufinala), obično sa rastućim nivoom težine.

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Dan 5: O mirnom danu i statistici

Sigurno niste razmišljali o tome, ali još tokom utakmice Belgija – Panama ušli smo u drugu petinu šampionata. Posle 14 od ukupno 64 duela na turniru već možemo doneti neke zaključke. Uprkos relativno malom broju golova (32, 2.29 po utakmici) takmičenje je bilo veoma uzbudljivo.

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Dan 4: Srbija na prvom mestu i sumrak bogova

Četvrti dan Svetskog kupa ostaće zapamćen u istoriji fudbala, i domaćoj i svetskoj.Nikada na 21 izdanju turnira nije se dogodilo da dva glavna favorita u istom danu ostanu bez pobede (zapravo osvoje samo jedan bod).

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Dan 3: VAR i Penaldan

Treći dan Svetskog prvenstva bio je specifičan po tome što je potrajao najduže, zbog četiri meča u različitim terminima fudbal se po našem vremenu igrao i u podne i skoro u 23 časa.
Loading...