Polako. Ovo ipak nije priča samo o stamenom Smederevcu, već o 60 ovosezonskih dana u nižim engleskim ligama.

Aleksandar Mitrović može da bude zadovoljan sa protekla dva meseca. Iako je Fulam ispao iz Premijer lige, on je ostao u londonskom klubu jer mu očigledno prija sredina u kojoj se nalazi. Finansije, porodica i karijera – čini se da su sva tri aspekta pokrivena i to se odražava na Mitrovićeve partije u dresu ekipe sa „Kotidža“.

Srpski napadač je najbolji strelac lige. Dao je 8 golova u 11 utakmica, a na jednoj je dao dva gola (protiv Redinga 4:1). To znači da je samo na tri gola od prošlosezonskog učinka u PL i četiri od pretprošle sezone kada je sa trenerom Slavišom Jokanovićem ušao u PL. Lepo.

I dalje se igra Fulama u napadu bazira na njemu, a „Mitrogol“ svojom snagom i pozicioniranjem uspeva da doda loptu saigraču za nastavak ili završetak akcije, da sebi stvori situaciju za udarac, da šutira (glavom ili nogom) i na kraju da postigne gol. I dalje je glavna opasnost za protivnički tim i verovatno prvospomenuti kada u pripremi meča suparnički stručni štab deli savete i uputstva svojim odbrambenim igračima, ali i defanzivnim veznim.

Fulam je tim koji, kao u vreme Jokanovića, izrazito dugo drži loptu u svom posedu, kontroliše je i zadržava i ima najviše dodavanja na protivničkoj polovini. Tu je najveća zasluga Tima Kernija. Kapiten igra kako se od njega očekuje s tom razlikom da sada, na odobravanje navijača Fulama, daje više golova. Podršku ima u dobro adaptiranom Harisonu Ridu, te povratniku Stefanu Johansenu, dok prgavi Irac Hari Arter u skladu sa svojim karakterom prekida protivničke napade, dobija žute i crvene kartone, svađa se sa suparnicima, sudijama, redarima, rodbinom…

Kao u pretprošloj sezoni, kada su momci iz jugozapadnog dela Londona bili pobednici plej ofa, krilne pozicije su dobro pokrivene, vrlo funkcionalne i delotvorne. Tada su tu bili Rajan Sesenjon i Abubakar Kamara (pa i bekovi Met Target i Rajan Frederiks) a sada tu ulogu odrađuju, na prvom mestu sebični, ali i precizni Ivan Kavaljero, i predvidljivi ali vrlo uporni Entoni Nokart.

I svi ti napadi i akcije te pokušaji i nastojanja Fulamovih igrača da dođu do pogotka imaju, u najvećem broju slučajeva, jedno ishodište – a to je Aleksandar Mitrović.

A Srbin k’o Srbin – snalazi se kako može.

Kolege sa krila ga snabdevaju loptama kao u zlatnim danima „Robnih kuća Beograd“ – raznovrsno i pouzdano. Najviše golova dao je nogom sa 6-7 metara posle tih ubačenih lopti sa strane. To se desilo u čak pet slučajeva (Blekburn 2. kolo, u porazu od Notingema u 5. kolu, Kardif 6. kolo i dva puta u Redingu u 10. kolu). Snalažljivo glavom na drugog stativi snašao se protiv Hadersfilda, a penal je iskoristio protiv Milvola. Najmanju udaljenost od gola je imao protiv Čarltona u 11. kolu, ali je u petercu zaista majstorski u raskoraku i okrenut leđima golu zagradio loptu, šutirao i doneo bod Fulamu.

Mitrovićev veliki kvalitet je što je svestan svojih mana i vrlina. Nikada nije bio posebno brz, pa ga i ne gledamo u sprintu sa protivnicima i traženju udarca iz trka. I te kako ume da priđe polovini terena kako bi primio loptu i rasteretio vezni red. Zatim strpljivo čeka svoju šansu u kaznenom, dok sizifovski na leđima nosi nekog škotskog gorštaka ili afričkog zmaja željnog dokazivanja. Dobar deo utakmice Mitar provodi u tim rvačkim borbama slobodnim stilom i verovatno neke mečeve završi sa kilogramom manje i kojom masnicom više. Uvek prati loptu i zna gde bi taj susret sa njom mogao da se desi. Za to je majstor.

Kratak fitilj i titranje nervnih završetaka takođe mu ulaze u CV. Prošle sezone dobio je sedam žutih kartona, ali ne može se reći da je Mitrović igrač sklon grubim i snažnim potezom ka protivniku. Ishitrenim reakcijama ka sudiji da, ali opasnim klizećim startovima svakako ne. Za to je potrebna i brzina koju Aleks nema. U ranijim danim prilagođavanja i dokazivanja dobio je četiri crvena kartona, po dva u dresovima Anderlehta i Njukasla.

Ruku na srce, Mitar je igrač koji zapravo može lako da se isprati i zaustavi. Svakako, potrebno je mnogo snage, živaca i koncentracije nekog gorštaka ili zmaja za tako nešto, ali Mitrović je imao niz od tri meča bez datog gola. Borba sa kapitenom Čarltona Džejsonom Pirsom prošle subote već je poprimila elemente devetnaestovekovnog pesničenja, Mitrović je dobio i žuti karton, a u jednom trenutku pola ekipe Čarltona je nasrnulo na njega. No, Mitar je ostao postojan „kano klisurine“, te se nasmejan pozdravio po završetku meča sa minut pre toga zakletim neprijateljem tek da se ne zaboravi da se susret igrao na ostrvu britanskom, a ne poluostrvu balkanskom.

U stvari, kod Mitrovića nema nikakvih noviteta. I dalje su snaga + koncentracija + znanje osnovni pokretači ovog fudbalera. Mitar nikada neće biti brzonogi Salah niti okretni Aguero. Ali, on je i dalje jedan od temelja igre kluba koji je sinonim za engleski fudbal, čiji stadion zapljuskuje večito prljava i misteriozna Temza, a imate utisak da bi i doktor Votson mogao da bude kraj vas na tribini jer ga je nešto izuzetno iznervirao Holms, pa je morao da izađe na vazduh.

Može neko i „pljuvati“ Mitra jer mu se ne dopada stil igre (kao što i Mitar ponekad pošalje izvesnu dozu ptijalina u pravcu sudije ili nekog nevidljivog čoveka), ali ga to neće promeniti. Daje najbolje što može, uz litre znoja, što nije znak da će uspeti ali „glad je najbolji kuvar“, neko reče. Mitrovićeva glad za golovima i dalje postoji, bez obzira na gorštake i zmajeve.

Početkom jula je potpisao novi petogodišnji (Oj, haaaa!) ugovor sa klubom i tada je rekao da je „srećan jer se skrasio u Fulamu“. Ne znamo hoće li sa komšijama Linfordom Kristijem (kakav je to sprinter bio!) i Harijem Poterom (alias Danijel Redklif) piti jutarnju kafu i šljivku, ali Fulam voli njega i on voli Fulam. To je za sada dovoljno.

I da, ipak je ovo samo priča o stamenom Smederevcu. Pardon.