Getty Images/Stuart Franklin

Željko Tubić

13.11.2019 | 08.17

Don’t drink and drive!

Jedne septembarske večeri, pred ponoć, dogodila se saobraćajna nesreća u srednjoj Engleskoj. Desila se nadomak grada iz koga dolazi klub koji je svojevremeno bio polufinalista Kupa šampiona. Posle tog događaja ostali su bez kapitena.

Ričard Kio

Lewis Storey, Getty Images Sport

Ričard Kio

Ovnovi

Derbi Kaunti loše igra. Prošle sezone stigli su do finala plej ofa Čempionšipa, ali nisu uspeli da pobede Aston Vilu te da se vrate u Premijer ligu (PL) posle 11 godina. Trener Frenk Lampard je letos otišao put Čelsija, a nekoliko mladih fudbalera se vratilo u svoje klubove pošto su bili na pozajmici u Derbiju. Uprava, na čelu sa vlasnikom Melom Morisom, rešila je da na mesto šefa stručnog
štaba dovede Filipa Kokua. Holanđanin se pre toga nije proslavio na klupi turskog Fenerbahčea, a početak sezone u Drugoj engleskoj ligi sve je više podsećao na njegovu bosforsku golgotu. Posle početne pobede nad Hadersfildom, koji je ispao iz PL, popularni „Ovnovi“ su naređali 7 utakmica bez pobede. Na sve to, od početka avgusta do početka oktobra, ostvarili su samo jednu pobedu. Situacija je neodoljivo podećala na 2008.godinu kada je Derbi Kaunti ispao iz PL sa 1 pobedom i rekordno malih 11 bodova. Snovi o povratku u najbolje takmičenje su se gasili, a Kokuova klupa počela je da se trese.

Uprava je rešila da trgne ekipu i krajem septembra organizovana je klupska večera u jednom od midlendskih restorana. Igrači, stručni štab i rukovodeći kadrovi okupili su se da bi malo vratili duh zajedništva u sastav i mogao je da počne tzv. timbilding. U velikim i malim korporacijama to su oni omraženi sati druženja sa malo pravih kolega, viškom preambicioznih mediokriteteta i lažnih autoriteteta, mada besplatno opijanje i očijukanje sa mlađim i starijim koleginicama (ili kolegama) predstavlja svetle trenutke tog kvaziozdravljenja. No, u midlendskom restoranu toga nije bilo.

„Teambuilding“

Bilo je to okupljanje mladih ljudi, sportista, bez tragova iza sebe i bez prevelikih zahteva, prohteva i kritika. Novac, svakako, nije problem. Trebalo je vratiti poverenje jednih u druge zarad nekih novih pobeda.

U ugostiteljkom objektu „Joiner’s Arms“ u Čerč Roudu sve je bilo, rekao bi herr Žika, „na nivou“. Prostorije u drvetu i cigli, jakitori štapići, hrana iz svih delova sveta i – 100 vrsta piva. Kao i na svakoj ostrvskoj zabavi, hmeljni napitak se konzumirao bez granica i predrasuda. Kao i tamošnji čuveni kokteli sa džinom. Društvo se razišlo oko 23.30h. Fudbaleri su posedali u svoje džipove i limuzine i krenuli. Tu počinje lošiji deo večeri. 

Kako je kasnije objašnjeno na suđenju, džip marke Rejndž rover, registarskih oznaka tih i tih, koji je vozio Tom Lorens, levokrilni napadač i jedan od najvažnijih igrača Derbija, udario je snažno odpozadi vozilo Mejsona Beneta, još jednog napadača, okrenuo se nekoliko puta, odbio o drvo i zakucao u banderu kraj puta A6. Obojica fudbalera koji su bili za volanima, iako zgranuti i omamljeni, odmah su pobegli sa mesta nesreće iako je bio još jedan putnik u Lorensovom vozilu. Vratili su se posle 45 minuta i tada ih je policija uhapsila. Obojica su imala nedozvoljenu količinu alkohola na testu: Lorens 58 miligrama, a Benet 64. U Engleskoj je dozvoljena količina alkohola u krvi prilikom testa na dah 35 miligrama u 100 mililitara krvi. 

Benet se branio na sudu izjavom da su ga saigrači „nagovarali i terali“ da pije „jagerbomb“ (mešavina „Jegermainstera“ i energetskih pića). Nije bio pijan, kaže, i vozio je „potpuno normalno“. Posle udarca se uspaničio, pobegao ali se vratio pošto ga je Lorens pozvao telefonom.

Advokat Toma Lorensa, reprezentativca Velsa, rekao je da njegov klijent nikada nije imao problema sa alkoholom tj. da je bio distanciran od takvog načina života („quite dependent“). Istina, to se malo promenilo od smrti njegove majke za koju je bio „vrlo vezan“. Tokom dešavanja u kojima je učestvovao imao je smanjenu uračunljivost („gross error of judgement“), te se zbog toga izuzetno kaje („matter of extreme regret“). 

Najveći britanski tabloid „The Sun“ brzinom tipičnom za takvu vrstu štampe (tj. većom nego što je „Hiljadugodišnji soko“ pobegao krstarici Imperije u petom delu) došao je do snimaka u kojima se vide igrači Derbija kako se u prijatnoj i relaksirajućoj atmosferi restorana „Joiner’s Arms“ sapliću o stolice i povraćaju u pisoare. Dok Benet vomituje, saigrači ga prozivaju da je popio samo 3 krigle, dok on ponosno i slabo razumljivo odgovara da ih je bilo više te je zbog toga morao da zagrli pisoar.

„Manja grupa igrača nije znala kada da stane s pićem“, rečeno je kasnije u klubu. 

Sudija je bio vrlo jasan i nije imao previše razumevanja za dvojicu mladih ljudi.

"Many of the supporters who pay their money to watch you will be incredulous („neće moći da poveruju“) that professional athletes on a so-called team-building day during the season are drinking and then taking the decision to drive," rekao je.

Ni šef saobraćajne policije oblasti Derbišir nije imao opravdanja za takvu vrstu ponašanja.

„Bili su neoprezni, sebični i u ovoj situaciji neko je mogao da izgubi život“, izjavio je glavni inspektor Džim Tompson.

Kazna: od kluba - bez plate 6 sedmica (što je maksimum po slovu ugovora) a od države - 180 sati besplatnog rada za zajednicu, čak 12 meseci društveno-korisnog rada i dvogodišnja zabrana upravljanja motornim vozilom. Plus troškovi. Izbegli su zatvor ali ih sud nije milovao. Hip, hip hurej, za anglikansko pravosuđe!

No, sudija tog poslepodneva 15. oktobra nije zaboravio da istakne najvažniju činjenicu. „Najgora i otežavajuća okolnost je ta što ste pobegli sa mesta nesreće i ostavili saputnika tj. svog povređenog saigrača u smrskanom automobilu“. Tu dolazimo do sudbine kapitena Derbi Kauntija Ričarda Kioa.

Irska sudbina

Čista je sreća što su kola hitne pomoći došla vrlo brzo (i to jer su slučajno prolazila a ne zato što su reagovala na poziv) i ukazala pomoć saputniku, dok su dvojica vozača bili u bekstvu. Ričard Kio je zadobio tešku povredu kolena i vrlo brzo je stigla vest da se na teren neće vraćati minimum 15 meseci!

Kapiten reprezentacije Republike Irske ima 34 godine i taj podatak može da znači samo jedno – kraj karijere! To je jedan od onih šokantnih momenata kada se nekome život promeni u jednoj jedinoj sekundi. Do trenutka nesreće, Kio je bio standardni prvotimac, odbrambeni igrač, nikada povređen, uvek u prvoj postavi nacionalnog tima u kvalifikacijama za EURO 2020. Prgav i možda malo spor za svoje godine, ali uporan i nepokolebljiv, kao većina Iraca. Igrao je u šesnaestini finala EP 2016. godine kada su domaćini Francuzi eliminisali „zelene“, imao je briljantan pas za gol u polufinalu plej ofa ovog maja kada je Derbi „razmontirao“ nedodirljivi Lids Marsela Bijelse. I to na Eland Roudu. O broju duela, startova, skok duela i pretrčanih kilometara nećemo ni govoriti. Kio je jedan od dinosaurusa ostrvskog defanzivnog fudbala. Podseća na stare odbrambene igrače toliko voljene kod kuće, ali one koje su južnoamerički i nemački napadači prolazili kao od šale i koji su funkcionisali po principu:

"Ne znam mnogo, ali mnogo ću da dam“.

Taj i takav kapiten pronađen je povređen i skoro onesvešćen na zadnjem sedištu Lorensovog džipa. Kada je policajac otvorio vrata kapiten je rekao da se zove Alfi(!?). Instinkt preživljavanja, sakrivanja od odgovornosti i izbegavanja javne osude proradio je za tren.

„Ne, Vi ste Ričard Kio“, rekao je policajac.

Posle nesreće, simpatije fudbalske javnosti bile su na strani kapitena, dok je osuda pala na Lorensa i Beneta („San“ je pisao i da je Tom vozio vrlo brzo, a da Kio nije bio vezan te da je pravo čudo da mu je samo koleno nastradalo). Sedam dana kasnije, Kio se pojavio sa štakama na utakmici protiv Vigana. Navijači su ga burno pozdravili. Vlasnik Mel Moris se javno izvinio zbog incidenta, a mediji su bilo zgroženi što klub nije otpustio Lorensa i Beneta. I onda... šok.

Ričard Kio

Nathan Stirk, Getty Images Sport

Ričard Kio

Poslednjeg dana oktobra, stigla je vest o momentalnom otpuštanju igrača iz kluba, ali ne dotične dvojke, već Ričarda Kioa!

Klub je naime nameravao da kazni i kapitena zbog učešća u pijanom incidentu od 24. septembra Gospodnje 2019.godine, i to smanjenjem plate. U skladu sa svojim karakterom, Irac je to decidno odbio i sa advokatima krenuo u rat protiv kluba. Derbi Kaunti je saopštio da je Kio „grubom nepažnjom“ rizikovao svoj i tuđe živote, te da se sa njim raskida ugovor „odmah“. Pravo žalbe je do 14. novembra. 

Nije bilo nikakvih detalja vezanih za uticaj i učešće Kioa u samoj nesreći, njegovog delovanja tokom pijanke u prijatnoj i rasterećujućoj atmosferi restorana „Joiner’s Arms“ u Čerč Roudu, a ni kasnije tokom vožnje. Pogrešio je što je u takvom stanju ušao u automobil za čijim je volanom bio pojedinac čije je psihofizičko stanje verovatno bilo još gore. Dakle, sve se svodi na konflikt sa upravom kluba. Ugrožavanje života i rušenje reputacije kluba je svakako u prvom planu. Uprava je želela da kazni igrača na isti način kao što je sankcionisala Lorensa i Beneta (mada se ne zna kojim novčanim iznosom), dok je Kio smatrao da njegova krivica nije kao kod spomenute dvojice.

I ko je tu u pravu?

Kos Tofis, menadžer Kioa, rekao je da bi klub trebalo da poštuje svog kapitena kao „deo porodice“, a ne da se odnosi prema njemu kao prema neprijatelju. „On je u tom dresu krvario, borio se i plakao“, šekspirovski je bio raspložen menadžer. Ruku na srce, Tofis nije daleko od istine. Kio je za sedam godina odigrao 356 utakmica za Ovnove.

Na strani Ričarda Kioa je i Asocijacija profesionalnih fudbalera. Prošle sedmice su izjavili da će „snažno braniti“ interese irskog defanzivca. Jedna od najvećih utakmica koju Derbi Kaunti može da odigra je večiti derbi protiv komšijskog Notingem Foresta.

U poslednjem koji su odigrali u subotu 9. novembra (i izgubili) gledaoci su besomučno zviždali svaki put kada Tom Lorens dodirne loptu. I domaći i gostujući. Vox populi.

Milka Planinc, abortus i savremeni fudbal

Tako je, poštovani čitaoci, nastala saga koje se ne sreće često u fudbalskim krugovima. Povređeni junak silazi sa belog konja i prelazi u ulogu borca protiv konglomerata i nepravde, bahati momci za volanom su se pokajali i vratili u tim (šta li bi na to rekao Martin Luter koji je stvorio protestantizam na leđima oproštajnica grehova?), navijači su od ranjene žrtve dobili neprijatnog agresora na njihov klub, a sportska javnost jeftinu zabavu.

Međutim, ovde postoji još nešto. Ovo je dokaz da „u sklop ovog problema ulazi i pitanje velikog socio-ekonomskog preokreta u životu fudbalera kada iz nemaštine uđu preko noći u svet „potrošačkog mentaliteta“, kada iz anonimnosti dolaze na stranice dnevnih listova, iz skromnih stambenih uslova u moderne hotele i komforne stanove... igrači sa vaspitnom deficitarnošću, sa ekonomskim osamostaljivanjem postaju odbojni prema pozitivnim vaspitnim uticajima“.

Ove mudre reči prof. dr Vojislava Stefanovića, bivšeg igrača Partizana i profesora na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu, sročene su u knjizi „Savremeni fudbal i pedagoško-psiholški rad“ i to davne 1983. godine (u izdanju „Sportske knjige“ iz Beograda).

Milimetarski presek mentalnog stanja savremenog fudbalera nastao je zapravo one godine kada nije priznat Draženov koš protiv Bosne za titulu, kada je Danijel bio četvrti na Evroviziji, a Mima Jaušovec izgubila finale Rolan Garosa. Stane Dolanc je upozoravao na „neprijatelje države“ a Milka Planinc predstavila „oštre mere štednje“.

Na „zelenom ostrvu“, te godine je skoro 70% Iraca podržalo zabranu abortusa. Isti broj je 2018. godine glasao za njegovu dozvolu. Menjaju se vremena i ljudi. 

No, vratimo se temi. Pouka prof. Stefanovića iz kasne faze socijalističkog samoupravljanja rahmetli Jugoslavije aktuelna je i pred kraj druge decenije 21. veka na prostoru razvijene zapadne Evrope. Biće delotvorna dok je ljudi na ovoj planeti. Njoj se nema šta dodati i predstavlja srž i poentu tačnije nauk koji bi trebalo izvući iz ove priče. Sve što je loše u nama, videlo se te noći 24. septembra negde u srednjoj Engleskoj, a sutra će se videti i negde na brdovitom Balkanu (ako već i nije) ili bilo gde na ovoj lopti. Niko nije savršen i neće ni biti.

Izgleda da sudbina ima golmanske rukavice – sve što je dobro urađeno zaboravi se posle jedne velike greške. Za neke, možda tako i treba.

Stoga, dragi moji, don’t drink and drive!

Komentari (10)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

CikaVelja

Don't drink and drive, just smoke and fly!

Odgovori 2 2

Dzo LECZ

Najbolji tekst koji sam pročitao na ovom sajtu.

Odgovori 15 0

gavrilo

Odličan tekst u kome je najvaznija sporedna stvar na svetu samo to ‚sporedna stvar‘ dok medjuljudski odnosi i odnosi na relaciji zaposleni - kompanija dolaze na prvo mesto.

Odgovori 17 0

* Sva polja su obavezna

Ponovo Mitrović - 21 gol u 22 meča ove sezone!

Ponovo Mitrović - 21 gol u 22 meča ove sezone!

Ponovo Mitrović - 21 gol u 22 meča ove sezone!

Fudbaleri Fulama trećom uzastopnom pobedom nastavili su poteru za vodećim timovima Čempionšipa - Vest Bromom i Lidsom.

Notingemu treća pobeda u nizu za Trofej Brajana Klafa

Notingemu treća pobeda u nizu za Trofej Brajana Klafa

Notingemu treća pobeda u nizu za Trofej Brajana Klafa

Fudbaleri Notingem Foresta savladali su Derbi Kaunti rezultatom 1:0 u prvoj utakmici 16. kola Čempionšipa.
Loading...