Getty Images / Christopher Lee

Željko Tubić

10.02.2020 | 11.00

Gol iz kornera

Ne dešava se često ali zato kod svih aktera ostaje u sećanju do penzionerskih dana. Kod onoga ko ga je dao, ko ga je primio i kod onoga ko je prisustvovao. Kao prva vakcina. Gol iz kornera.

U KABINI BROJ JEDAN

Joe Williams

Getty images/Michael Regan

Ako se nešto ne viđa često na fudbalskim utakmicama to je taj fenomen, dati gol iz tog udaljenog ugla. Međutim, bili smo svedoci tog događaja prošlog vikenda u engleskoj drugoj ligi. Vodeći Lids, najveći favorit za plasman u Premijer ligu (PL), ugostio je ekipu koja se nalazi u zoni ispadanja, Vigan Atletik. Iako su u padu forme poslednjih mesec dana Jorkširci su se nadali (lakoj) pobedi. Ali ponovo se u životu pokazalo da se ne dešava onome kome je rečeno, nego kome je suđeno. Vigan je došao do pobede od 0:1 na način koji, sasvim sigurno, nijednom navijaču popularnih "Latiksa" nije bio ni na kraj pameti. Golom iz kornera.

U 59. minutu taj udarac sa leve strane izveo je malo poznati Džo Vilijams. Doskorašnji igrač Evertona bio je prošle sezone na pozajmici u Boltonu, a pošto nije bilo nade da će zaigrati na Gudisonu, pokupio je papire i došao u Vigan. Nije mnogo pomogao Boltonu da opstane u drugom rangu u sezoni 2018-19, ali se ove godine trudi da u istoj nameri pomogne timu sa DW stadiona. I taj trud dao je rezultat. I te kakav.

Lopta je imala uobičajan let u takvim situacijama, tačnije idealan. Preko golmana Lidsa završila je u mreži na drugoj stativi.
Pre nešto više od godinu dana (januara 2019. godine) trener Lidsa Marselo Bijelsa doveo je u klub Kika Kasilju, rezervnog golmana Real Madrida, u nameri da zameni mladog i nedovoljno iskusnog Pikoka-Farela. Kasilja možda nije bio često ispred gola Madriđana, ali je sa njima prošao put do samog vrha u Primeri i u Ligi šampiona. U tim slavnim danima verovatno nije razmišljao da će jedan od najsramnijih golova u karijeri primiti od tamo nekog Vigana!? Uopšte, šta je to Vigan? Que es? Grad, klub ili oba? Za veterana koji je u 32. godini prvi put napustio Španiju prošla subota bila je jedna od mračnijih epizoda u karijeri. Možda i najgora.

youtube

Međutim, ima jedno zrno stvarnosti koje može malo da opravda golmana Kasilju, ali i da razočara Vilijamsa. Pošto je poletela sa korner-polukruga lopta je dotakla (tačnije okrznula) Pabla Ernandeza, jedinog igrača Lidsa u živom zidu i promenila pravac tj. visinu kretanja. Taj momenat se nije ni video u prvom trenutku i ne znamo koliko je to omelo španskog golmana. Ako ga unuci budu pitali za događaj iz 59. minuta njegove karijere na Eland roundu, reći će im da je lopta drastično promenila pravac, sunce mu udaralo u oči, neka prsata Samanta Foks mu mahala iz prvog reda, a neki pijani Jorkširac (možda i Samantin suprug) pogodio konzervom u glavu. Ali, sudija nije video. Mierda ("sranje" na španskom, prim.prev)!

No, za tako primljen gol nema opravdanja. Zapravo je najviše izgubio Džo Vilijams jer pogodak nije pripisan njemu, već Pablu Ernandezu! Tako je jedan od najboljih igrača Lidsa i nekadašnja uzdanica Valensije u svoj CV dodao i jedan autogol dok je mladi Vilijams i dalje bez preciznog hica u dresu Vigana. Nepravda.

Dakle, slabašni David je na senzacionalni način savladao Golijata. Neki mladi navijači Vigana lepotu takve sportske priče neće zaboraviti verovatno do kraja života.

U stvari, dok sam radio tu utakmicu, tog subotnjeg poslepodneva prvog dana februara u kabini broj jedan, nije mi apsolutno palo na pamet, slično navijačima Vigana, da bi bilo ko iz te skromne ekipe mogao da da gol iz kornera. Od kako radim Čempionšip na SK (a to je od prvog dana dolaska engleskog fudbala na SK) to se nije desilo. Ni na jednom meču.

A onda sam u prenosu, nekoliko minuta kasnije, spomenuo onoga ko je sličnim potezom obeležio moje odrastanje. Onoga koga sam kao klinac, po tom izvedenom korneru, zapamtio do kraja života. I zna se ko je to. Dragan Stojković Piksi.

U MLADOSTI

Dragan Stojković

Getty Images, Lutz Bongarts

U drugoj polovini osamdesetih, kada sam završavao osnovnu školu i pripremao se da, kao vukovac (ljubi ga majka!) upišem neku dobru gimnaziju, Zvezda je razbijala Partizan. U deset "večitih derbija", od maja 1985. godine do oktobra 1990.godine, Zvezda je dobila 6 utakmica a Partizan samo dve. Naši drugari (i oni koji to nisu bili) koji su navijali za Zvezdu "vadili su nam mast" zbog tog odnosa snaga, a potpuni debakl je došao u septembru 1987. i čuvenom utakmicom (tj. utakmicama) protiv Fljamurtarija. Čak ni to što je "grobarska" ekipa iz odeljenja bila najjača (fizički) i najšmekerskija (po sopstvenom mišljenju) nije nas spaslo tona verbalnih fekalija koje su nam drugari "cigani" (termin "delije" tada nije postojao) prosipali po glavi. Džaba su bile majstorije Ušketa Vučićevića i golovi najboljeg napadača Partizana u poslednje tri decenije Fadilja Vokrija. Ko bi rekao da će se u našim životima u samo jednom trenutku pojaviti izvesni Sokolj Kušta (majstorski gol, nema šta) i srušiti snove dečaka iz radničke Rakovice. U srednjoj školi će naravno doći i čuveni (poništeni) gol sa pola terena u večitom derbiju, ali ono što je tada najviše uticalo na mene u spoznavanju majstorstva fudbalske igre desilo se koju sedmicu pre Fljamurtarija.

You Tube

Datum: 6.septembar 1987. Stadion JNA krcat. Posle burnih "šajberovskih" sezona kada su oduzimane i kasnije vraćane titule (što je nama klincima tada bilo ekstremno nejasno), "crno beli" su se nadali pobedi kod kuće u toj najvećoj utakmici. Kako reče tadašnji komentator TVB, veliki Vladanko Stojaković "ni visoke cene karata nisu sprečile navijače da ispune tribine". Skoro na samom početku utakmice Nikica Klinčarski je izbacio loptu van terena i Zvezda je dobila prvi korner, a jugoslovenski fudbal jednu od svojih neizbrisivih ikonografija. Pre izvođenja, Dragan Stojković maše i pokazuje nešto svojim saigračima u kaznenom, dok Dragiša Binić pokušava da dekoncentriše golmana Partizana Branislava Đukanovića. Piksi šutira tj. izvodi kornu (kako smo je tada zvali), lopta kreće na svoju putanju i trijumfalno završava iza leđa golmana "crno-belih". Đukanović je majstorski loše procenio let te lopte. Bio je to gol neviđen na večitim derbijima, a pri tome dat na gostujućem terenu. Bilo je to gorko veče za Branislava Đukanovića koji je kiksnuo još dva puta (Zvezda je pobedila sa 3:2) i sebi obezbedio mesto među legendarnim golmanima Partizana koji su više ostali upamćeni po greškama, a manje po odbranama. Pored njega u klupi je, naravno, Petar Borota.

Na toj utakmici nisam bio i ne sećam se da li smo gledali direktan TV prenos ili smo, što je bilo najčešće u to doba, slušali radio prenos. Ne sećam se ničega iz tadašnjeg realnog vremena niti kako je ta informacija došla do mene. Ali, ostao je neizbrisiv osećaj zapanjenosti. I potpune neverice. Ali ne Piksijevom majstorijom već greškom golmana tima za koji sam navijao. Danima smo se pitali kako je moguće da se tako nešto desi, u našem klubu, na našem stadionu i to protiv tima koji je poslednji na planeti protiv koga je to uopšte trebalo da se desi. Kada je posle nekoliko sedmica stigao Fljamurtari armirani beton srama prekrio je naša skromna bivstvovanja na ovoj planeti bez nade da će se nešto promeniti u narednom milenijumu.

No, promenilo se. I to vrlo brzo. I bezbolno. Promenilo se na takav netipičan način zato što sam shvatio da sam saznao (ili saznao da sam shvatio, dakle imao sam dupli proces razmišljanja) šta je remek-delo fudbalske igre. Možda sam i pre toga, kao osnovac, video gol iz kornera (u TV prenosima svakako; na stadionu sam sa ocem više bio impresioniran masnim psovkama), ali ga nisam zapamtio. Zapravo taj trenutak je postao, kako bi istoričari rekli "mesto sećanja". To je neki događaj iz prošlosti koji bitno definiše ili usmerava nameru, način razmišljanja i kasnije postupke i ponašanje pojedinca ili grupe. Kao kada bi vam neko rekao da nabrojite događaje koji su vam se neizbrisivo urezali u sećanje, ali ne zato što ste vi tako hteli, već zato što je utisak prosto bio jak.

You Tube

Evo nekih. Rođenje dece svakako (ne zbog socijalne korektnosti već zbog odlaska u bolnicu u pozne sate, prvog pogleda na veknice i kasnije alkoholne destrukcije moždanih ćelija); zatim kako su mi se, u maniru Prve proleterske na Igmanu, prsti smrzli na venčanju, na Svetog Savu, pošto mi je kum naredio da kupim preskupe ali "divne, ručno pravljene cipele" koje nikada više nisam obuo; saznanje da sam se zastrašujuće zaljubio u Jasminu Pavlović u šestom razredu mada joj to nikada nisam rekao; slušanja radio prenosa iz Glazgova 1989. godine a zatim grljenje, vrištanje i doslovce skakanje od radosti sa bratom kada je Šćepović dao gol (i čuveni Jordan Ivanović na Radio Beogradu sa "Bravo Partizan, lavljeg srca!"); ili kada sam na vojničkom čučavcu otkrio čari galopirajuće nožemprobadajuće dijareje pred jutarnju gimnastiku sa sve poručnikom koji se pojavljuje, gleda me sa visine, ćuti i sa zrnom čovečnosti me ostavlja u agoniji nastupajućih događaja.

Tu negde, izmedju promrzlih prstiju, zaljubljenosti, Glazgova i vojničke nostalgije nalazi se i Dragan Stojković Piksi i 81. derbi.
Bila je to njegova tek druga sezona u Zvezdi i početak filma koji će gledaocima otkriti zašto je Piksi najbolji vezni igrač bivše Jugoslavije. Kako su godine prolazile, Stojković je postajao jedinstveni maestro. Među tonama dobrih poteza stotina igrača na Svetskim prvenstvima u proteklim decenijama onaj lažnjak u Veroni 1990. protiv Španaca ima posebno mesto. Sećam se, gledao sam utakmicu sa ćaletom u dnevnoj sobi i obojica smo bili u sekundi zanemeli…a zatim kao lavovi u savani rikom proslavili potez decenije. Borislav i ja.

Kada vam takav igrač demonstrira deo svog znanja onda ono ostaje, kako bi rekli stari, društveno dobro i zajedničko sećanje. Nekima slađe, nekima gorče. Piksijev gol iz kornera (ili lažnjak iz Verone) važniji je od fontane na Slaviji, skijanja u Francuskoj ili globalnog nerazumevanja istoka i zapada. On je u svima nama koji volimo fudbal. Mentalno neizbrisiv. I taj momenat je postao deo našeg DNK koje ćemo preneti onima posle.

EPILOG

Amilcar Orfali/Getty Images

Zato nisam izdržao prošle subote, a da ne spomenem Piksija u meču sa kojim on zapravo nema nikakve veze (taman kada sam o tome govorio prolazi Višković i grimasom vođe navijača Boke nad ostacima Rivera odobrava moju apoteozu niškog Garinče). Jedina povezanost je gol iz kornera. Kada neko da takav gol kao da je u nekom odabranom društvu, u nekoj sekti probranih gde kao takvi, makar ništa kasnije ne uradili, imaju čime da se pohvale do kraja života. I sada se na (svemoćnom) internetu mogu videti slični golovi Ronaldinja, Rekobe, Bekama, Anrija. Zatim apsolutno neverovatan gol Roberta Karlosa (obavezno pogledati), ali i čuveni pogodak Blaža Sliškovića u finalu kupa protiv Zvezde 1984. godine.

Mlađani Džo Vilijams je svetlosnim godinama udaljen od takvog društva, ali će imati dodatno poštovanje gde god da ode kao klinac koji je "dao Bjelsinim gol iz kornera", iako je na kraju pripisan drugom. Ali, kao što smo već naučno dokazali životnih nepravdi pun je kofer.

Zato se, dragi moji, potrudite da vaš gol iz kornera bude lep. Nije važno kome ga dajete – primitivnom šefu, nevaspitanom komšiji, bivšem ili bivšoj ili onima koji su gore, a trebalo bi po zakonima prirode i humanosti da budu dole. Neka samo bude lep i nezaboravan. Kao iz mladosti.

Komentari (14)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

The Nightwalker

Cini mi se da je dotakla lopta protivnickog igraca koji je stajao na skoku blizu korner zastavice i tako promenila pravac lopti. Na kraju snimka mislim i da se snimatelj fokusirao na tog igraca.

Odgovori 1 0

Srpski Hajdukovac

Godina 1984, stadion naš prelepi Poljud... Baka izvodi korner, a ja, nakon 36-og putovanja vozovima (presedanje u Vinkovcima, bar 10 ukrštanja i slične dogodovštine), stigao u Split rano ujutru, odmah trčim na biletarnicu stadiona, uzeo jedva kartu (samo najskuplje ostale tog dana) za zapad, sedim i gledam... Čoveče, kakav igrač, kakva golčina... Prođe 36 godina, meni bela boja i dalje u srcu... Volim te Hajduče!!!

Odgovori 2 1

Dragan 416

Majstore kakav povratak u 1987. Prva utakmica Partizana na koju sam otišao, baš ta protiv Fljamurtarija. Imao sam 12 godina. Kartu čuvam još uvek u roditeljskoj kući (pored još nekih ulaznica Partizan- Croatia Osiguranje u Solunu i čak Zvezda - Hajduk, poslednja odigrana u toj državi). Lepo si opisao tu bol koju smo mi grobari proživljavali zbog Piksijevog gola. Nakon tog derbija gledao sam sve derbije uživo do 1998. Uzgred Piksija želim da vidim na klupi Srbije.

Odgovori 5 0

* Sva polja su obavezna

Nula u Svonsiju, goleada u Viganu

Nula u Svonsiju, goleada u Viganu

Nula u Svonsiju, goleada u Viganu

U mečevima 32. kola Čempionšipa pobede su ostvarili Birmingem, Blekburn i Čarlton, dok su tri meča završena bez pobednika.

Džonson vodi Preston u plej-of Čempionšipa

Autor

Džonson vodi Preston u plej-of Čempionšipa

Džonson vodi Preston u plej-of Čempionšipa

Fudbaleri Prestona pobedili su kao gosti tim Vigana 2:1 u 31. kolu Čempionšipa i ušli u plej-of zonu sa istim brojem bodova kao Bristol Siti, ali sa boljom gol razlikom.
Loading...