Getty Images / Christopher Lee

Željko Tubić

31.03.2020 | 08.00

Šta mi fali?

U ovoj vesti

Željko Tubić

Ovo nije rečenica Lepe Brene (ili njene nesuđene rivalke Lepe Lane) iz ranih osamdesetih. Ovo je više jedan pogled u ogledalo, koji ponekad može da bude vrlo naporan.

lopta, mutna

Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

Pomislio sam u više navrata da mi ovih dana zapravo ništa ne fali. Situacija jeste ozbiljna, pa bi neko mogao da kaže da sam fijuuuuuuuuk, ali da vidimo na čemu smo.

Ne idem na posao. Ne fale mi gradske gužve i dugo nepotrebno vreme koje provodim u kolima. Ne fale mi sebični i bezobrazni vozači, mada sam verovatno i ja nekome takav bio. Ne fale mi oni koji ne daju žmigavac, bacaju pikavce kroz prozor, ne poštuju pešački....

Ne fali mi saobraćaj ispod prozora. Naprotiv. Tišina i mir podsećaju na period od pre pola veka kada je u Beogradu bilo automobila koliki je danas kapacitet stadiona Partizana (u periodu od 1964. do 1975. broj registrovanih vozila u Beogradu skočio je sa 37.575 na 193.062, kaže se u „Istoriji Beograda“, SANU, BGD 1995, str 513.

Čist vazduh odavno nije bio toliko prisutan u okolini Hale Pionir. Naročito u periodu policijskog časa (mora da se preci okreću u grobu na taj pojam „policijski čas“).

Sedim kod kuće sa porodicom. Znao sam od ranije da sam porodičan čovek, ali me ovih desetak dana u to nedosmisleno uverilo. Nema ranog ustajanja (jeeeeeeee!!!!!; nikada se nisam navikao na to, mada na zvuk alarma skačem kao da sam video Himlera u dnevnoj sobi). Sa klincima završavamo domaći. Dobri su i poslušni (za sada). Pre toga gospođa me šalje po hleb. Oblači me kao da sam Nil Armstrong pred izlazak iz lunarnog modula. Na licu imam masku koja je napravljena od papirnih maramica, a na rukama gumene kuhinjske rukavice. Gumice za tegle, koje drže masku, jezivo mi seku uho i to me zastrašujuće nervira. Zastrašujuća je i misao da se higijenski ulošci mogu koristiti kao maska. Da mi je neko rekao pre samo mesec dana da ću izaći iz stana sa gumenim kuhinjskim rukavicama...?! Ali, pretvaram se da sam hirurg, a ne domaćica.

Aleksandar Mitrovic, Fulam, Fulham

Alex Davidson/Getty Images

Svi imaju svoju zanimaciju. Gđa radi od kuće, ja takođe šaljem mejlove. Uveče gledamo serije. Na gomili. Pošto su klinci oduševljeni serijom „Stranger things“ ponovo je gledamo (sve tri sezone), iako je bila na porodičnom repertoaru i pre mesec i po dana (hvala braći Dafer što su deca zavolela „Kleš“ uz još jedan nebeski pozdrav Džou Strameru, iskrenom levičaru u smutnim vremenima britanske recesije). Čitam ono što nisam stigao, gledam ono šo nisam mogao.

Pred policijski čas izlazim ispred zgrade i pušim. Jednu.

Period pretvoren u rutinu lakše je podneti. 

Sa druge strane, ne fali mi svakodnevno jurcanje (za sada). Ustajanje, posao, engleski, ritmička, posao, kupovina namirnica, ponovo posao, nemački, gluma i šah, daj im da klopaju, idemo po mamu, ponovo posao (Anglikanci od 20.45), povratak kući. Pad u krevet. Prija mi da se odmorim od toga.

Malo mi fali automehaničar. Pred dolazak Kovida ustanovio sam da moj nerazdvojni drugar iz Torina i Anjelijevo čedo negde baca ulje. Oprao sam motor (klinci na Kanarevom za svaku pohvalu) i sada bi trebalo videti da li je turbina (mada dobro ide, ne bi trebalo).

Marselo Bijelsa

George Wood, Getty Images Sport

Marselo Bijelsa

Pre nego što će početi vanredno stanje izlazili smo napolje. Ispred „Pionira“ klinci voze bajseve i role. Dvoje starijih naučili su da voze skejt i to je bila prvorazredna zanimacija. Najmlađe gura trotinet i tonalitetom Monserat Kabalje sa neuspele probe saopštava da i ona hoće na skejt. Sedeći. Naravno, izlazimo joj u susret. Pre koji dan poneli su neku staru gumenu loptu. Ispumpana je, ali je i dalje dovoljno tvrda i fukcionalna. Poreklo - Tasos 2017. Pred polazak u kuću šutnuo sam loptu snažno i visoko, kažu nebu pod oblake. Oni su oduševljeni i hoće jooooooš! Šutiranje ponavljam još koji put i tada mi pada na pamet.

U stvari, nije mi palo na pamet, već mi se samo probudilo. Kao ono čudovište iz Obrnutog sveta које muči Vila iz „Stranger things“. Otelotvoruje mi se ta potreba i kao japanski brzi voz misao se pretvara u saznanje.

Fali mi fudbal.

Fuzbal

Pomalo mi nedostaje da iz kabine pratim hoće li „El loko“ Bjelsa doći do Premijer lige ili će nekadašnji prvak Evrope, veliki Notingem, ponovo među najbolje u Engleskoj. Ludi Čempionšip je uvek dobrodošao. No, fali mi moj fudbal. Rekreativni, u balonu. To mi fali!

henry zidane

Michael Steele Getty Images Sport

Fali mi da se izložim da sam Zidan na sredini i Anri u napadu (mada se takav potez nikada nije desio). Fali mi ona užurbanost i radost pre odlaska na termin. Nahrani klince, operi ih i ... pali!  Jedna pljugica u kolima, taman. Na novinarski poslepodnevni fudbal utorkom više ne stižem. Ne odgovara mi zbog obaveza. Ali, prosvetarsko-advokatsko-bankarsko-penzionerski (plus ostala zanimanja) termin, uveče istog dana, ne propuštam! Tih sat vremena obeleži čitavu sedmicu. Ponekad sam i brojao vreme od termina do termina. Istina, tada sam bio mlađi i pokretniji. 

Nikada nisam bio preveliki talenat. Više sam bio trkač i, po potrebi, kostolomac u odbrani. Sada sa 105kg trčanje je samo pokušaj, ali je ostao talenat u odbrani. Istina, mnogi se ne slažu sa mojim metodama, ali svet je pun netoleratnih ljudi.

Pre dolaska Kovida kupio sam i nove štucne. Više mi služe kada branim. Godine i kilaža ne dozvoljavaju akivnost svih 60min a pošto nas je taman na terenu (uglavom bez izmena) valja stati ispred gola. Ima par dobrih pucača i masnice na potkolenici ne tolerišem kao nekada.

Posle 15min gubim snagu i, manirom razmaženog centarfora, više sam okrenut protivničkoj polovini. No, brži su od nas i već primamo par komada. To je već prilika za mog kolegu po peru i vagi, g-dina Belog, da uputi par krikova takođe u maniru Monserat Kabalje („Pa, Tubićuuuu, vrati se u odbranu!“). Novinar u političkoj rubrici najstarijeg lista na Balkanu ne razume bazičnu fudbalsku taktiku. Odvlačim igrača, dobijam pas kao što je Serena našao Tota Skilaćija u osmini finala 1990., silovit šut ka golu i Fonseka sa ostalim Urugvajcima putuje kući. Ili, kao što su me podsetili pre neki dan, dodavanja Maradone ka Buručagi u finalu 1986. Bilo je to matiranje Haralda Šumahera i čitavog nemačkog fudbala. O Paolu Rosiju neću ni da trošim reči. Prvo Svetsko prvenstvo koje pamtim. Naranjito, 1982.godina i presrećni starac na nogama. Sandro Pertini, nekadašnji partizan i tadašnji predsednik Italije. Imao je 85 godina.

You Tube


No, poistovećivanje sa velikanima svetskog fudbala nije dalo rezultata u našem balonu a moje džedajevske napadačke projekcije moraće da sačekaju neko vreme. U svetlosnim godinama. (PS Iako je bio odličan golman, Šumaheru nikada nisam oprostio Patrika Batisona četiri godine ranije).

Duele za loptu često vodim sa visokim Valjevcem nemačke discipline. Ponekad se osećam kao da se borim sa oktopodom. Uvek mi je lakše sa bankarom sa Banjice. Veteran i vršnjak (tj. „brz“ kao kobra), nekada trenirao – voli igru u odbrani koliko je Bajro Župić voleo napadače Zvezde. Razumemo se i kada se malo jače potkačimo. Nije nam bilo kapitena u poslednje vreme. Sreta se povredio u fotelji i ne zna se koliko će trajati odsustvo sa terena. Ekipa iz pribojsko-prijepoljskog kraja, uz Kneza, uvek spremna i brza. Poslednji put smo primili 12 komada. Na kraju je brzonogi Veljana svečano saopštio: „Prvo skinite stomake pa me zovite!“. 

Fudbal je najbolje ogledalo nas samih. Svaki karakter se najbolje pokaže u tih 60min. Termin, istina nije Sigmundova fotelja, ali na skoro istovetan način otkriva sve vrline i mane. To je stara lekcija.

U studentskim danima odlazak na fudbal je imao i nastavak, tzv. treće poluvreme, u kafani tj. gradu. Litraža piva u „Staroj Hercegovini“ imala je svoj epilog u „Dolaru“, ponekad i u „Busu“ (dok se nije pretvorio u demogorgona). 

Nikada nisam voleo one koji dođu na fudbal „da se istrče“. Brale, idi trči oko zgrade.

You Tube


Ako ekipe već imaju dozu rivaliteta, fudbal je slađi i uzbudljiviji. Pobeda i poraz su kao svečano odelo – moraju da se nose na pravi način.

Većina mojih vršnjaka (tj. onih koji se približavaju 50-oj) zapanjena je što i dalje igram. „Ti nisi normalan - povrede, kilaža, čuka, težina na kolenima... šetaj, vozi bajs...“  Ali, volim. Šta ću. Nikada nisam mogao da istrajem u onim solerskim aktivnostima. Trčanje, teretana, džoging... Opasan smor.

Fuca je zakon.

KOVID-19

No, 19-godišnji gospodin Kovid nam je pokvario planove. 

Ali, sve ovo što sam napisao nije važno. Kao što je stao svetski multimilionerski fudbal, tako smo i mi stavili po strani ovo naše neprepoznatljivo, obično loptanje. Fudbal obično u onih 90 minuta zaustavljaju ljudi u crnom, ali mi smo sada na strani ljudi u belom.

Za ljude u belom nema VAR, ofsajda i penala. Nema osveženja i pomoći masera u poluvremenu. Nema blještavih intervjua i luksuznih automobila. Za većinu, na žalost, neće ni biti. 

Za njih su na programu samo produžeci, dugi i neizrcivo naporni.

Ljudi u belom, čuvajte se i čuvajte nas!

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Дејан

Fudbal i strast prema istom (igracki ne onaj pored tv-a) je veci od svakog bola u ledjima,otekloj cevanici,iscasenom zglobu...Ljubav za sva vremena!!!

Odgovori 2 0

Miki

I kod mene ista prica samo je basket u pitanju. To se gine na krv i nož, do predinfarktnog stanja. Shvatio sam da mi to najviše nesostaje....

Odgovori 2 0

Mis

Bas se lepo nasmejah

Odgovori 3 0

* Sva polja su obavezna

NBA liga se nastavlja 31. jula plej-ofom?

NBA liga se nastavlja 31. jula plej-ofom?

NBA liga se nastavlja 31. jula plej-ofom?

Kako prenose inostrani mediji, čelnici NBA lige planiraju da se takmičenje nastavi 31. jula.

Rodžers bio zaražen koronavirusom

Rodžers bio zaražen koronavirusom

Rodžers bio zaražen koronavirusom

Menadžer Lestera Brendan Rodžers priznao je da su se njegova supruga i on zarazili koronavirusom na početku pandemije u Engleskoj.
Loading...