Aleks i Janko: Borba sa sobom i romansa sa Njujorkom

Saša Ozmo 29. avg. 201714:25 > 14:26
Podeli:
Al Bello, Getty Images

Novak Đoković ne igra na US openu i to je u Srbiji znatno umanjilo interesovanje za poslednji Gren slem turnir u sezoni.

Može tako da se formuliše, a može i da se kaže da su Njujork jedva dočekali oni stari teniski fanatici i neki koji su se na talasu Đokovića i ostalih zaljubili u “beli sport“ i ne planiraju da se odljube u skorije vreme.

Takvi su nagrađeni već prvog dana – Aleksandra Krunić i Janko Tipsarević ostvarili su velike pobede i makar nakratko ponovo zapalili žišku na relaciji tenis-domaća publika.

Malo toga je zajedničko u karijerama Aleks i Janka… Prva je karijeru dugo shvatala preozbiljno i to ju je sputavalo da do kraja realizuje talenat. Ta bitka sa pritiskom koji sama sebi nameće i dalje traje, ali na dobrom je putu da tu emociju zadrži u stanju mirovanja ili barem blagih pokreta.

Sa druge strane, Tipsarević je u početku olako shvatao svoj talenat, prošao je težak put sazrevanja i od momka koji tek povremeno bljesne i posle nestane došao je do čoveka koji je u 34. godini spreman da podnese ogromnu žrtvu – posle više operacija i uz mnoge prepreke na putu povratka, on i dalje grize, i dalje želi da se vrati u vrh. Kaže da mu je žao što ranije nije razmišljao kao sada…

Krunićeva je uglavnom defanzivna teniserka koja napada iz kontre, ali koja više voli da promenama ritma tera protivnice na grešku. Tipsareviću doduše nije strano da “ostaje u poenu“, ali svoje najblistavije partije pružao je onda kada se držao instinkta, bivao agresivan i puštao da ta divna bekhend paralela nađe svoje mesto uz liniju.

Razlika je i u godinama, Janko je skoro deceniju stariji, u skladu sa time drukčija su im i razmišljanja, ali u preseku njihovih skupova ipak stoje dve stvari.

Elsa, Getty Images

Prva, oboje su svestrani, rečiti i ne boje se da kažu šta misle – ne da se ne boje, nego uživaju u tome da budu iskreni, pa su zato i među omiljenim sagovornicima svim novinarima, domaćim i inostranim.

Druga, Velika Jabuka mesto je najvećih uspeha u njihovim karijerama.

Aleksandra Krunić svoj niz iz snova imala je 2014. godine – prvo je prošla kvalifikacije, zatim je savladala Poljakinju Piter, a onda je mudrim odlukama, neočekivanim vinerima i nemornim trčanjem izmoždila Medison Kiz i Petru Kvitovu.

“Pomalo je jeziv osećaj (kada kontrolišeš meč sa Kvitovom), ali i moćan. Kao kad odeš na poligon da pucaš i osećaš se baš moćno. Glavno je bilo da ne mislim o rezultatu, o tome da mi je Kvitova sa druge strane mreže i da vodim, onda sve može da krene po zlu. Trebalo je da serviram za meč na 5:4, a bila sam ubeđena u pauzi da je 6:5 i da imam bar obezbeđen taj brejk. Na konferenciji za medije videla sam da piše 6:4, 6:4 i pomislila kako ne znaju ni rezultat, a tek kad mi je drugarica poslala poruku, shvatila sam da je zapravo to i bio pravi rezultat. Sa Kvitovom mi je kroz glavu prolazilo kako ću da se radujem ako pobedim, razmišljala sam i o svojoj ekipi, kako je njima u tim trenucima… Meni je boks bio krcat, u klasičnom srpskom stilu ’ma staćemo svi, nije bitno’. Posle tog meča sam imala gomilu poruka, oko 500. Na Whats Appu imam i zajedničku grupu sa drugaricama – one pišu u toku meča ’hajde, još dva gema’ i slično“, rekla mi je u intervjuu početkom 2015. godine.

Usledio je večernji meč sa Viktorijom Azarenkom, Aleks je vodila sa 1-0 i 3:2 u drugom setu, a onda je pomislila: “Au, mogu da uđem u Gren slem četvrtfinale“… Ko me terao da to pomislim, pitala se posle, ali Krunićeva je i taj meč odigrala hrabro i tu nema za čime da žali.

Ono za čime može i treba da žali jeste što taj rezultat nije iskoristila za dodatnu nadgradnju i što još nije bila više od 62. mesta na WTA listi, što je u koliziji sa imenima koje je pobeđivala (ko je rekao “Janko“?). Ipak, mnogi zaboravljaju da su njoj tek 24 godine i da vremena za proboj i te kako ima.

U ponedeljak je Aleksandra bila mentalno stabilna na nivou svojih najboljih izdanja i izbacila je Džoanu Kontu, koja je pre turnira kuražno tvrdila da može i do titule – s razlogom, Britanka igra sjajno ove godine, ali Krunićeva je svojim stilom igre i upornošću multiplikovala u njoj nervozu koju prvo kolo u svima budi.

Razloga za euforiju nema, ali jedan fini prozor se otvara – sledeća je Ajla Tomljanović, koja je takođe kompatibilna sa Aleksandrinim stilom igre, posle se nazire i Gerges, ali polako, prepreka po prepreku.

Kontinuitet i pozitivni stav, to je ono što Krunićevoj nedostaje za dodatni iskorak.

Elsa, Getty Images

A da nije bilo pozitivnog stava, Tipsarević bi verovatno već neko vreme bio posvećen radu u svojoj akademiji, gde bi klincima govorio o svojoj ozbiljnoj karijeri Top 10 igrača, mečevima sa Federerom, Nadalom, Đokovićem…

Ali ne, Janko je zadržao veru, još se bori i napokon je nagrađen – šesti put u karijeri, a prvi put od 2012. godine, preokrenuo je meč posle 0-2 i izbacio je Tanasija Kokinakisa, mladića koji takođe pokušava da se vrati posle povrede.

Nije čudo što je čest slučaj da teniseri i teniserke kroz karijeru dobre rezultate beleže na istim mestima – osim uslova za igru, mnogo je i do pozitivnih asocijacija koji mozak i telo uvode u ono stanje svesti iz vreme kada se dogodilo njegovo visočanstvo zvano uspeh. Za Janka je on u Njujorku došao dvaput – 2011. i 2012. godine, kada je igrao četvrtfinala.

Prvi put suparnik mu je bio Novak i dobro ga je namučio Janko, jedno vreme ga čak držao i na konopcima i ko zna kako bi se meč završio da Tipsarević nije morao da ga preda. Potom je 2012. odigrao meč turnira sa Davidom Fererom, vodio je 4:1 i imao 0:30 u petom setu, ali mu je na kraju pobeda nekako izmakla. Kao što mi nedavno reče u intervjuu, za tim periodom meča ne žali jer je doneo sve prave odluke, a Ferer je jednostavno odigrao hrabro i pogodio.

Da je ipak bio malo smireniji u taj brejku, sada bi u biografiji imao i Gren slem polufinale, ali to ne menja činjenicu da se Janko u Njujorku oseća kao kod kuće.

I prošle godine bio je odličan, eliminisao Kverija na startu, a onda je ispustio 2-0 protiv Karenja Buste u meču koji je trebalo da dobije i u kojem Španac pokazao da je fer-plej za njega nepoznata reč.

Sada je izbacio Kokinakisa, a sledeći rival je izuzetno nezgodan, pogotovo kada se uzme u obzir da je Tipsarević proveo više od četiri sata na terenu. Reč je o Dijegu Švarcmanu, Argentincu pouzdanog bekhenda koji trči kao navijen, harizmatičnog momka koji igra sezonu karijere i trenutno je 33. na svetu.

Ipak, daleko od toga da Janko nema oružja za njega, samo da bude fizički spreman i da prizove malo magije iz perioda kada je pre njegovog imena na ATP listi stajao broj 8.

Budite u sredu uz Aleksandru i Janka i znajte – u kojoj god fazi karijere da su u datom trenutku, na US openu su uvek potencijalna opasnost.