Pogled u budućnost: Upoznajte Zvezdin “zlatni“ tandem

Saša Ozmo 30. avg 20172:45 > 2:48
Podeli:
KSS

Rođeni su u razmaku od nešto manje od četiri meseca 1999. godine, a nedavno su bili vitalni deo U18 reperzentacije Srbije koja je postala evropski šampion – Aleksa Uskoković i Stefan Momirov.

KSS

Uskoković je bio kapiten selekcije, visok je 194 centimetra i igra na poziciji plejmejkera, dok je Momirov visok 195 cm i pokriva dvojku i trojku.

Dvojica mladića sledeće sezone trebalo bi da igraju za FMP Železnik, a u intervjuu za Sport klub govorili su o svojim vrlinama i nedostacima, prelasku iz juniora u seniore, nešto daljoj budućnosti…

Pre nešto više od tri nedelje osvojili ste zlatnu medalju na Evropskom šampionatu, kakav je sada osećaj kada su se slegli utisci?

Uskoković: Posle tri nedelje počeli smo da treniramo sa FMP-om i još se naravno ništa nije sleglo. Veoma smo ponosni na to što smo napravili i iz dana u dan shvatamo koliko je to veliki uspeh i iskreno ne znam da li će neko u narednim generacijama uspeti da donese zlato. Iako bih to zaista voleo, priznajem da je veoma težak put da bi se to postiglo. Mi smo počeli još kada smo bili U16, tada je krenula čitava priča. Nismo pravili neke rezultate u početku, ali smo bili strpljivi i verovali smo u ono što radimo i na kraju nam se u tih sedam dana sve namestilo. Realno, imali smo i dosta sreće, ali pokazali smo kvalitet kada je bilo najpotrebnije i mislim da smo zasluženo osvojili zlato.

Momirov: Prvo, ovo je neverovatan osećaj i doživaljaj koji ću sigurno pamtiti do kraja života. Mi još nismo svesni toga, ali nam svakog dana sve više ljudi priča o tome, čestita nam i vidimo da je cela nacija srećna zbog toga, što nas čini još srećnijim. Drago nam je da su nas ljudi pratili, to je neverovatan osećaj. Taj momenat kada smo se popeli na tron Evrope, kada smo uzeli pehar u ruke, stvarno je neverovatan. Sigurno je jedan od boljih događaja u mom životu.

Prelazak iz juniora u seniore veoma je osetljiv period u kojem se mnogi košarkaši “izgube“ – šta morate da uradite kako se vama to ne bi dogodilo?

Uskoković: Počeli smo već da treniramo sa prvim timom i vidimo koliko je to teško, pogotovo na fizičkom nivou. Sada izlazimo iz juniorskih voda, gde smo mi bili dominantni igrači, i fizički i na svaki drugi način. U prvom timu je sve drugačije, traži se ozbiljnost, da se ispunjavaju određeni zadaci. Ti zadaci razlikuju se utoliko što smo u našim klubovima bili vodeći igrači, a sada ovde kada dođemo bićemo u drugom, trećem planu i moraćemo da radimo neke najjednostavnije zadatke, da izgaramo u odbrani i napadu i damo što više možemo. Što se moje pozicije tiče, moraćemo da razigramo druge igrače, naša igra u napadu će doći polako, s godinama. Pokušaćemo da odigramo što bolje možemo, ali nekada i nije samo do nas. Čekamo da dobijemo priliku, pa ćemo videti. Mi ćemo da se uklapamo, znamo koliko je to teško, ali moramo da budemo strpljivi.

Momirov: Prelazak iz juniorske u seniorsku košarku je verovatno jedan od najtežih perioda. Zadaci su drugačiji, moraš da imaš drugačiji pristup treningu. Ranije smo mi bili ti koji su sve pokretali, i u napadu i u odbrani, pokretali smo ceo tim, pričali, davali savete drugima i pokrivali smo svaku rupu ako je to bilo potrebno. Sada smo došli u seniorski tim gde nemamo više toliku ulogu u napadu. Više se od nas traži da se bacimo na odbranu, da “poginemo“ na terenu i da čuvamo leđa svakome. Na treningu moramo da dajemo 150 odsto, moramo da se izborimo za poziciju u timu. U tom periodu prelaska iz juniorske u seniorsku košarku najviše dece odustane, zato što je zaista veoma teško.

KSS

Jeste li razgovarali sa ljudima u klubu u vezi sa vašom ulogom u timu?

Uskoković: Meni je uskoro 18. rođendan, pa ćemo verovatno tada konkretno razgovarati, za sada još ništa ne znam. Nadam se da ću imati neku ulogu u timu i voleo bih da se ove godine skidam za svaku utakmicu, da budem što više sa ekipom i da probam da napredujem za sledeću sezonu.

Momirov: Pošto je tek početak pripremnog perioda i igrači su još na probi, tako da se još ništa ne zna. I ja ću, takođe, uskoro imati sastanak jer ni ja još nemam profesionalni ugovor, ali se za sada još ništa ne zna.

Kada biste morali sebe da opišete kao igrače, koje vrline i nedostatke biste naveli?

Uskoković: Ne mogu kod sebe da istaknem nešto posebno zato što pokušavam da napredujem u svim segmentima. Mislim da bih još mogao posebno da napredujem u šutu za tri poena i u odbrani. Pokušavam da koristim svoju brzinu što više mogu i mislim da mi je to najveća vrlina. Naravno, uz to pokuašavam da što više razigram saigrače i da budem motor ekipe jer mislim da imam to u sebi. Imam brzinu kojom mogu da pokrenem ekipu u napadu, pa i u odbrani. Što se tiče mana, voleo bih da poradim na tehnici, da pronalazim neka bolja rešenja iz pik end rola, naravno, najviše za saigrače. Mislim da je vreme preda mnom i da je sve kako treba, samo bi trebalo da nastavim da radim i biće sve u redu

Momirov: Moja vrlina su „teški poslovi“ – odbrana, skok, zatvaranje najboljih igrača protivnika. Borben sam tip i nikada ne odustajem, dajem energiju timu, pokrećem ga i bacam se za svaku loptu. U napadu veoma dobro šutiram za tri poena, hvatam skok u napadu i dajem koš. Mane su mi dribling i igra pik end rola, na tome moram da radim još mnogo. Ofanzivni pik end rol.

Jeste li imali ili imate nekog uzora među košarkašima?

Uskoković: Nema posebnog uzora, ali najviše volim Teodosića. U prethodne dve ili tri sezone sigurno najtalentovaniji i najbolji igrač Evrope u svakom smislu. Ono što on radi zaista je neverovatno. Taj talenat i pregled igre ne znam da li je iko ikada imao. On kao da se igra košarke i to je definitivno njegova ogromna prednost. Poželeo bih mu mnogo sreće u NBA, mislim da je ozbiljan igrač i da može da napravi ozbiljnu karijeru i tamo.

Momirov: Ni ja nemam posebnog uzora, ali bih naveo Bogdana Bogdanovića. Dopada mi se njegova igra, šut za tri poena, sloboda, stalni pregled igre… Fantastičan je. Eto, mogu reći da se ugledam na njega.

Postoje dva različite vrste igrača – oni koji su fanatici za sport kojim se bave i ne propuštaju utakmice i oni drugi koji su fokusirani samo na svoje treninge i mečeve. U koju grupu vi spadate?

Uskoković: Ja sam jedan od onih koji prate sve što ima na televiziji. Apsolutno sam tip koji prate sve sportove, ne samo košarku. Uz Evroligu, najviše volim da pratim i Premijer ligu u Engleskoj. NBA ne pratim često zbog vremenske razlike, a i taj stil košarke mi se mnogo ne dopada, zato što ozbiljnija košarka kreće tek kada se dođe do plej-ofa, a to je tek tamo na kraju košarkaške kalendarske godine. Najviše pratim Klivlend, to je moj omiljeni NBA tim sa Lebronom Džejmsom na čelu

Momirov: Naravno da košarku pratim najviše. Nadam se da ćemo moći da pogledamo što više utakmica predstojećeg Evropskog prvenstva. Opuštanje je. skupimo se mi iz tima, gledamo utakmicu i komentarišemo šta je dobro, šta nije, šta su možda mogli da urade, tako da i samo gledanjem može nešto da se nauči.

Koje vam je prvo sećanje na košarku?

Uskoković: Verovatno kada su Partizan i Zvezda igrali Evrolige, pogotovo kada je Partizan 2010. godine ušao na fajnal-for. Naravno, i pre toga sam voleo i gledao košarku, ali tada sam krenuo ozbiljnije da pratim ta dešavanja, a prva utakmica na kojoj sam bio bila je Crvena Zvezda na Marakani, kada sam imao sedam godina.

Momirov: Ja se sećam Evropskog prvenstva u Srbiji 2005. godibe. Vršac je bio domaćin jedne grupe, a za Nemačku je tada igrao Dirk Novicki. Ne mogu baš svega da se setim, bio sam baš dete, ali se sećam kada me je tata odveo ispred njihove svlačionice i kada sam se fotografisao sa njim.

KSS

I za kraj, gde sebe vidite za pet godina?

Uskoković: Moja najveća želja jeste da igram u Evroligi, a da li će to biti Crvena zvezda ili neki drugi tim, nije toliko važno. San mi je da dođem do prvog tima koji pravi neverovatne rezultate, pa bih zbog toga i voleo da budem član te ekipe. Zvezda raste iz godine u godinu, a i FMP, gde igramo sada, jedna je ozbiljna ABA ekipa, tako da mislim da nam je put dobar i da uz malo sreće i mnogo rada možemo da dostignemo nivo evroligaškog igrača i da probamo da pravimo rezultate sa tim timovima, što je valjda i cilj svakog igrača.

Momirov: Nadam se da ću stići do Evrolige. Za sada mislim da smo na pravom putu, što smo se dokazali i postali šampioni Evrope, što smo se probili do pozicije u timu u FMP-u. Nastavićemo da radimo punom parom, daćemo sve od sebe i ima još mnogo do tih pet godina, pa ćemo videti šta će se sve izdešavati.