Topić za SK: Kad sam razgovarao s Alimpijevićem…

Saša Ozmo 7. jan. 20187:30
Podeli:
KK Crvena zvezda

Ni kao igrač nikada nije bio među najglasnijima, ali je uvek bio među najkorisnijima za tim. I sada, kada je u ulozi asistenta u stručnom štabu Crvene zvezde, Milenko Topić retko se pojavljuje u javnosti.

Kao košarkaš je sa reprezentacijom osvojio zlato i bronzu na evropskim šampionatima, zatim srebro na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. i zlato na Svetskom prvenstvu dve godine kasnije.

U uspešnoj klupskoj karijeri nosio je dres Sloge iz Banatskog Novog Sela, zatim Profikolora, ime je stekao u BFC Beočinu, a potom je nastupao za Crvenu zvezdu, Budućnost, Montepaski, Hemofarm, Olimpiju Milano i Retimno.

Igrao je dugo, do 39. godine, a potom bi se tek ponekad čulo nešto o njemu ili bi ga neko fotografisao na tribinama na Zvezdinoj utakmici. Bio je asistent u Mađarskoj, ali pravi povratak na scenu usledio je kada je Topić promovisan u jednog od pomoćnika trenera Dušana Alimpijevića – vratio se u klub čiji su ga navijači oduvek voleli.

Uprkos brojnim promenama, Zvezdi ide dobro ove sezone – u Jadranskoj ligi ima skor 12-2 i deli prvo mesto sa ekipom Budućnosti, dok je u Evroligi ostvarila sedam pobeda u 16 kola.

“Rezultati su zadovoljavajući, rekao bih da smo jedini kiks napravili porazom od Budućnosti kod kuće u ABA ligi, koja je primarna ove sezone na početku novog ciklusa. Taj trijumf nam nedostaje da bismo bili u potpunosti srećni, dok smo u Evroligi imali mnogo dobrih utakmica, čak smo mogli i više pobeda da imamo, ali treba uzeti u obzir i neiskustvo i činjenicu da je ekipa novoformirana. Trudićemo se da ostvarimo što više pobeda i da steknemo iskustvo pred najvažnije bitke koje će se voditi u plej-ofu ABA lige“, počinje Topić priču za Sport klub.

Navikavanje na novu ulogu nije mu teško palo, naprotiv, u njoj uživa.

“Drago mi je što u stručnom štabu vlada atmosfera zajedništva i nju pokušavamo da prenesemo i na igrače, na njihov stav na treninzima i utakmicama.. Svako zna svoj deo posla i ne iskačemo iz tih okvira, zna se ko je prvi, ko drugi, ko treći, ali podržavamo se međusobno. Tako će i ostati“, kaže Topić i dodaje:

“Skautiramo sve protivnike, pogledamo nekoliko utakmica i onda razgovaramo kako ćemo organizovati trening, a desi se i da se podelimo po pozicijama u timu. Mnogo je i individualnih razgovora s igračima, pogotovo kada neko padne u formu ili je u problemu – onda ga bodrimo i pokušavamo da ga podignemo“.

Turkish Airlines EuroLeague

Na pitanje zbog čega ga tako dugo nije bilo u košarci, Topić odgovara:

“Imao sam nekih dilema sa samim sobom, ali na kraju sam rešio da se bavim ovim pozivom. Pre Zvezde sam takođe bio asistent (u Mađarskoj, u ekipi Sedeka), tako da je to sada za mene novi izazov. Nisam izbliza poznavao rad trenera Alimpijevića, znao sam ga samo sa strane, i nisam znao može li da bude nekih problema, ali kada smo razgovarali, shvatio sam istog trenutka da je to to – za sada je sve pozitivno, idemo u pravom smeru“.

Naravno, koliko god vreme za razgovor bilo skučeno, nismo mogli da se barem nakratko ne osvrnemo na Topićevu dugu i bogatu karijeru.

“Mnogo je uspomena, ali krenuo bih od lepog perioda u Crvenoj zvezdi – osvojili smo titulu posle nešto duže pauze, a sećam se i finala Kupa Koraća sa italijanskim Mešom, za time doduše ostaje žal što nismo uzeli trofej… Kup Saporte sa Sijenom, razne titule, ali najviše se pamte uspesi tamo gde se igralo srcem“, zastaje Milenko, pa nastavlja:

“Pored Zvezde, tu mislim i na brojne reprezentativne akcije koje su mi takođe ostale u divnom sećanju – medalja na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, nisam mogao ni da sanjam da ću kao sportista to doživeti. Kada si na postolju i čuješ himnu svoje zemlje, to je neponovljiv osećaj, onda i Svetsko prvenstvo 1998. koje smo osvojili uprkos tome što smo otišli bez nekoliko važnih igrača – čak i nismo bili ubrajani među favorite, ali smo na kraju osvojili to neprocenjivo zlato“.

Visok je 204 cm, igrao je četvorku i imao precizan šut za tri poena – tip je igrača koji bi se u današnjoj košarci jednako dobro snašao, ako ne i bolje.

“Mislim da bi se igrač sa mojom glavom snašao u bilo kojem vremenu i bilo kojoj vrsti košarke. Jednostavno, košarkaš treba da se podredi kolektivu, individualne karakteristike da se stave u sistem i u zahteve trenera. Onda se i pojedinačni kvalitet iskaže kroz sistem i imamo pun pogodak – mislim da svaki mladi igrač treba da razmišlja na taj način. Takođe, voleo bih da mladi ne žure u NBA odmah, već da prvo steknu iskustvo u Evropi i da tek onda misle o sledećim koracima“.

Za kraj, pitali smo Milenka hoće li u budućnosti biti glavni trener i na koga iz struke se ugleda.

“Naravno, to mi je cilj, mislim da nijednom treneru nije krajnji cilj da bude asistent ili da radi u stručnom štabu. Ne mogu da kažem da imam trenerskog uzora, ali prošao sam kroz rad sa svim našim vrhunskim trenerima – kada bih postigao samo delić onoga što su oni postigli, bio bih zadovoljan“, zaključio je Topić za Sport klub.