Iz građanskog rata rodio se dijamant Sijera Leonea

Saša Ozmo 19. jan 201918:00
Podeli:
Julian Finney, Getty Images

Država sa tipičnom pričom “crne Afrike“. Prirodno bogata, ali upravo zbog tih bogatstava izmučena i eksploatisana. Dijamanti su postali “krvavi“ i postali su povod za građaski rat i pokolje u Sijera Leoneu.

Godine 1993. godine Konstant Tijafo rešio je da je dosta. U Fritaunu, gradu koji je ime dobio po tome što je krajem 18. veka bio utočište za spasene robove (i to pošto je Sijera Leone bio središte trgovine robljem), stanje je postalo nepodnošljivo i nešto se moralo preduzeti. Emigrirao je u SAD, a tri godine kasnije pridružila mu se i buduća supruga Alfina koja je na lutriji dobila “zelenu kartu“. Sudbina je htela da se sretnu na više od sedam hiljada kilometara daleko od kuće.

Život nije bio lak – Alfina je radila duple smene kao medicinska sestra, a Konstant je bio radnik na gradilištu kada se u pravio Juniorski teniski centar u Merilendu. Po završetku radova toliko je impresionirao gazde svojom posvećenošću da je dobio posao domara i kancelariju viška u kojoj je mogao da živi. Dana 20. januara 1998. godine na svet su došli blizanci Frensis i Frenklin.

S obzirom na to da je Alfina živela sa rođacima u stanu sa jednom spavaćom sobom, pet dana nedeljno blizanci su živeli sa ocem spavajući na dušecima na podu ili na stolovima za masažu, a tenis je postao njihova svakodnevica. Slušali su i upijali, a Frensis se zaljubio u tenis – već od treće godine udarao je loptu od zid, a posao njegovog oca omogućio mu je da zaobiđe regularne cene za termine i članarine za treniranje (godišnji juniorski program npr. koštao je 27.500 dolara).

Konstant, koji je često spavao i samo po tri sata dnevno, godišnje je zarađivao 21.000 dolara. Međutim, u klubu su im izlazili u susret, Miša Kuznjecov postao je mentor Frensisu i često mu iz sopstvenog džepa kupovao patike, plaćao za učešća na turnirima i slične stvari. Takođe, nije se baš glasno govorilo da porodica Tijafo živi tu jer papiri za stanovanje nisu bili sređeni.

Matthew Stockman/Getty Images

Uskoro je došla i škola, a vršnjaci su ismevali Frensisa zbog odeće koja nije bila “firmirana“, kao i zbog ponekad bušnih patika. Konstant je rešio da je vreme da se dečaci osveste, pa ih je poslao u Fritaun sa suprugom koja je tada išla na svadbu.

“Tada sam video šta je pravo siromaštvo i to mi je život postavilo u potpuno drugačiju perspektivu. Shvatili smo da mi nismo bogati, ali da smo blagosloveni – imamo hranu na stolu svakog dana, roditelje koji nas vole, TV. Nije baš užasno, zar ne? Posle toga nisam brbljao, bio sam najsrećnije dete na svetu“, priseća se Tijafo za Vašington post faze koju su mnoga deca sa sličnim statusom prošla, a potom dodaje:

“To iskustvo me je učinilo skromnijim, ali i ozbiljnijim – vrlo brzo mi je do mozga došlo da tenis mogu da iskoristim kao oruđe da pomognem ne samo sebi, već i svojoj porodici koja je toliko toga prošla“.

Već sa 11 godina saopštio je svojima nameru da postane profesionalni teniser – pojurio je i ostvario svoj san, a istovremeno je zbirnuo i porodicu, baš kao što je i planirao.

“Sve vreme im govorim da nije stvar u meni i da su se oni žrtvovali mnogo više nego ja. Morali su da dođu u SAD, mama je non-stop radila, tata je živeo u kancelariji – toliko su mnogo uradili za mog brata i mene i ekstremno smo im zahvalni na tome. Sada im samo vraćam i nikada nemam izgovor da se ne borim u meču“, rekao je 20-godišnji Tijafo za France24.

Mike Owen/Getty Images

Posle pobede nad Kevinom Andersonom, dvostrukim Gren slem finalistom, Frensis je slikovito objasnio da je u sebi pronašao dubine za koje nije ni znao da postoje – borio se i izborio za najveću pobedu u karijeri. Zatim je uradio ono što najvećem broju mladih tenisera ne pođe za rukom – posle velikog trijumfa, uspeo je da zadrži koncentraciju i u pet setova izbacio je Andreasa Sepija, italijanskog veterana listih udaraca koji tokom karijere najbolje igra u Australiji. Sada je u osmini finala nekog od Gren slem turnira prvi put u karijeri.

“On je gladan uspeha, a njegova ljubav prema igri tako je duboka i čista. Neki igrači vole pobede, neki novac, neki putovanja. A on voli sve šti ma veze sa tenisom – miris novih lopti, zvuk lopte na reketu, one stvari koje su zapravo mnogo važnije od novca. Igra tenis iz pravih razloga. Niko od nas tome ga nije naučio – jednostavno, tenis je bio njegov najbolji prijatelj i pobrinuo se za njega“, slikovito je pre nekoliko godina opisala Vesa Ponka, direktorka teniskog centra u Merilendu.

Posle obe pobede bio je izuzetno emotivan, a svojim načinom proslave takođe je skrenuo pažnju na sebe. Posle drugog kola je stegao biceps i udarao se po njemu, a posle trećeg je skinuo majicu, triput se udario po grudima i podigao kolena odgurujući se od njih šakama. I jedno i drugo jeste omaž Lebronu Džejmsu, najboljem košarkašu na svetu. Na pitanje šta mu se toliko dopada kod Lebrona, Frensis je odgovorio kao iz topa:

“A šta da mi se ne dopada? Ne samo zbog toga što je neverovatan sportista, već i zbog svega što radi van košarke. Napravio je školu u koju je uložio 50 miliona, to je neviđeno, Lebron je ikona. Zatim način na koji se ponaša – nikada nije bio u nevolji s medijima, nikada nije napravio skandal. On je superzvezda s razlogom, on je Lebron Džejms s razlogom“.

Već je obezbedio svoj najbolji rang u karijeri, trenutno je projektovan na 32. mesto na ATP listi i uživa u svemu što se dešava. Ne samo zbog sadašnjeg velikog rezultata, već zato što uživa u karijeri profesionalnog tenisera, a to se vidi i van terena.

“Veoma je pozitivan, momak sa mnogo energije pored kojeg je uvek zabavno biti. Stvarno se čini kao da uživa u svakom trenutku, a upravo zbog takvog karaktera popularan je i među kolegama u svlačionici. Momak je koji voli da se šali, jedan od onih za koje vam se čini da nikada nisu pod stresom“, kaže za Sport klub Ben Rotenberg, novinar Njujork Tajmsa.

U nedelju je Frensisu rođendan, a sebi je poklonio drugu nedelju Slem turnira i sudar sa Grigorom Dimitrovom. Pitanje je dana kada će ući u Top 20, ali je za sâm vrh potrebno nešto još više. Trenutno je sklon oscilacijama u igri i ponekad donošenju naglih odluka u poenu, ali ne treba zaboraviti da mu je tek 20 godina. Rezultati su mu bolji i napreduje postepeno. Često je tema njegova tehnika forhenda, deluje previše komplikovano, ali za sada u Melburnu mu forhend nije popustio.

To su sve samo detalji jer svoj osnovni cilj Frensis Tijafo je već ispunio – pobrinuo se za svoju porodicu. Sve ostalo sada je bonus, a ako je suditi po njegovoj igri u Melburnu, taj bonus biće pozamašan.