Gray Mortimore/Getty Images

Saša Ozmo

19.11.2020 | 19.30

Pokuševski za SK: Blat mi pomogao; Durent? Jedva čekam

Autor

Kada 26. decembra bude napunio 19 godina, Aleksej Pokuševski već će nositi dres Oklahoma Siti Tandera i igrati u NBA ligi. Rano je ostvario dečački san, ali ne leti – naprotiv, svestan je da je to samo početak puta.

Aleksej Pokuševski

Panagiotis Monschandreou/EB via Getty Images

Dan posle NBA drafta, 215 cm visoki košarkaš za Sport klub govori o tome zašto je zadovoljan time što je završio u Tanderu, o svom stilu igre, periodu provedenom u Olimpijakosu, posebnom odnosu sa Dejvidom Blatom, budućnosti u reprezentaciji Srbije…

Upoznajte veliku nadu srpske košarke, vreme je.

Počeli smo od najaktuelnije teme – NBA drafta na kojem je Aleksej biran sa 17. pozicije i posle trejda je završio u Oklahoma Siti Tanderu.

„To je prevazišlo moja očekivanja – bili smo šokirani, ali i presrećni zbog tima u koji smo otišli. Pratim NBA ligu i mislim da je to pravi tim za mene. Znam koji je mentalitet koje ekipe, koji su igrači… Mlada je ekipa, mlad i novi trener (Mark Degnolt, 35 godina), sve je potaman“, počinje Pokuševski za Sport klub.

Trening kamp počinje 1. decembra, a prva utakmica je 22, tako da će Aleksej što pre krenuti put SAD i već od ove sezone nosiće dres Tandera.

„Želim što pre da se upoznam sa svima i da se pripremam sa timom, za sada nije bilo nikakvih kontakta, ali kažem, bili smo šokirani, ima vremena sada za sve. U danima pred draft uglavnom sam razgovarao s agentom, koji su planovi kojih timova, gde će ko da bude biran, ko se raspitivao za mene… Završilo se na najbolji način za mene, i pozicija i ekipa. Birali su me u prvoj rundi, to znači da tim treba da te želi – ne samo da bi trenirao sa njima, već verovatno imaju i neke planove“.

Kevin Durent

Mike Stobe/Getty images

Kevin Durent

Pogledao je mladi Novosađanin mnogo utakmica, a sa jednim igračem posebno bi želeo da deli igralište.

„Hvala svim ljudima u Srbiji koji su pratili draft, naravno mojim drugarima i familiji. Odmalena sam sanjao to, eto još sam dečak, a san se već ostvario. To je stvarno nešto posebno u mom životu, nisam još ni napunio 19 godina, bio sam najmlađi na draftu, a već idem među ‘velike‘. Ne mogu da kažem da imam mnogo uzora, ali voleo bih da igram protiv Kevina Durenta, da osetim šta je toliko posebno u vezi sa njime i koliko ga je u stvari toliko teško čuvati. Voleo bih da stojim s njim na terenu“.

Bez želje da budemo pretenciozni, konstatuju se određene sličnosti sa Durentom, prevashodno po građi i poziciji za takvu građu.

„Da, zato mi je i idol – telo, visina, kretanje, ličimo, ali ne upoređujem se sa njime naravno. Želim da izgradim sopstveni stil igre“.

Još 2016. godine Pokuševski je napustio Srbiju, prosečni ljubitelj košarke na ovim prostorima nije imao mnogo prilike da ga gleda, možda je zato uzbuđenje i veće.

„Pa, visok sam 215 cm i igram sve“, smeje se Aleksej, „Nema previše mudrovanja, šta god se od mene traži da uradim na terenu, mogu da uradim i tu sam uvek da pomognem timu“.

Aleksej Pokuševski

Panagiotis Monschandreou/EB via Getty Images

Fizička sprema nešto je na čemu će Pokuševski najviše raditi kako bi uspeo da održi korak sa onime što je standard NBA lige, ali neće zapostaviti ni druge aspekte igre.

„Generalno bih želeo sve da popravim, još sam mlad. Ako izdvajam, prvo bih rekao dribling i da podignem procenat šuta, da bude što bolji. Fizički najviše želim da napredujem, i mislim da sam u poslednjih nekoliko meseci napravio veliki pomak u tom smislu, mada to nisu mogli da vide ni navijači ni drugi igrači. Verujem da će se to vrlo brzo videti“.

Aleksej je u svojoj mladoj karijeri već imao prilike da deli svlačionicu sa brojnim velikim imenima.

„Igrajući za Olimpijakos, saigrači su mi uvek bili veliki igrači i pokušavao sam od svih da naučim ponešto, da neki detalj ubacim u svoju igru i da slušam šta mi govore. Papanikolau, Spanulis, Printezis – i defanzivno i ofanzivno. U početku mi je bilo dosta teško kada sam sa 15-16 godina počeo da treniram sa prvim timom, a oni su bili tu da malo ‘nagaze‘, posle sam brzo hvatao stvari“.

Svojevremeno mu je jedan drugar preneo da se trener mlađih kategorija Olimpijakosa zainteresovao za njega. Nije prošlo mnogo, a Aleksej je već živeo u Atini, samostalni odlazak u inostranstvo na duži period u tinejdžerskim godinama…

„Najteže mi je palo to što mi nije cela porodica tu, ali Olimpijakos je neverovatan klub, ljudski su bili tu za mene 24 sata dnevno i učinili su da se osećam kao kod kuće u dosta navrata. Kako je vreme prolazilo, tako sam sve više vremena provodio sa porodicom, pogotovo sada u poslednje vreme“.

Aleksej Pokuševski

Panagiotis Monschandreou/EB via Getty Images

Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović, Nemanja Bjelica, Boban Marjanović, Alen Smailagić, Marko Gudurić – Pokuševski će biti sedmi srpski košarkaš u NBA naredne sezone.

„Kada budem otišao u NBA i kada se sretnem sa njima, radujem se tim razgovorima, da vidim kako će oni da me posavetuju“.

Rekao si i meni sada da želiš da igraš sve, to si govorio i u prethodnih nekoliko intervjua, a na kojoj poziciji te treneri najčešće vide?

„Ako je igrač dobar i može da radi sve, onda nema pozicije. Ako možeš i da šutneš, šutnućeš, igraćeš i beka i centra i plejmejkera… Sve zavisi od trenera, kako te on gleda. Ako baš moram da govorim o poziciji, onda bi to bila trojka-četvorka. Volim da igram sve – i s loptom i bez nje, i pik-en-rol, šut iz blokova, šta god može da se uradi na terenu“.

Iskustvo iz Atine koje je imao kao jako mlad trebalo bi da olakša prilagođavanje na još veći sistem i na drastičniju kulturološku promenu kao što je odlazak u SAD.

„Pomoći će mi mnogo jer znam kako da se ponašam i koje korake da preduzmem kako bih se što brže navikao. Sada imam iskustvo i košarkaško – nisam toliko igrao, ali imam svlačionicu, treninge, znam kako izgleda sa starijim igračima. Za početak, moram mnogo da slušam i da ne razmišljam mnogo o stvarima van terena – košarka-kuća, košarka-kuća. Posle bude malo lakše, košarka ostaje prioritet, ali i živi se lakše kada prođe period navikavanja na grad, ljude, vreme itd“.

Znači, radna etika nije problem?

„Ne, ne, ne, nikada nije bila, zato sam tu gde jesam i tako ću i da nastavim“.

Aleksej se nada da će reprezentacija Srbije biti značajan deo njegove karijere u budućnosti.

„Naravno, to je san svakog košarkaša da igra za nacionalni tim, pogotovo za našu koja ima takvu istoriju. Velika je stvar biti deo te tradicije – kad god budem igrao za reprezentaciju, biću presrećan“.


Sadašnji nosioci reprezentacije Srbije odrastali su na Turskoj i na Indijanapolisu, a koja je Alekseju utakmica Orlova ostala u posebnom sećanju?

„Ono polufinale sa Francuskom na Svetskom prvenstvu 2014. godine, pre toga i meč sa Brazilom. Sećam se kako smo odigrali i cele atmosfere koja je tada okruživala ekipu“.

Za kraj, Aleksej je poželeo da se zahvali svima u Olimpijakosu, gazdama, a posebno jednom čoveku – treneru Dejvidu Blatu koji je godinu i po dana sedeo na klupi Pirejaca.

„On mi je mnogo pomogao na putu do NBA, i dalje se čujemo i razgovaramo. Blat je pre svega neverovatan čovek – uprkos zdravstvenim problemima, uvek je nasmejan i raspoložen za priču i za rad – uvek je priča 90% u vezi sa košarkom. U toku sezonu dolazili su skauti na treninge i utakmice, mnogo je poziva imao i iz NBA, uvek je imao najlepše reči za mene, a njegova reč se tamo poštuje. Govorio mi je o postavkama u NBA ligi, o nekim taktičkim stvarima na koje sada neću morati da se navikavam. Recimo, poziv za napad koji koriste svi timovi u NBA, npr. pesnica – pik-en-rol u ranom napadu, a onda pik igrač odmah produži ka ćošku i napravi ‘pin-down‘ blok za šutera. Nekoliko stvari tog tipa“, zaključuje Pokuševski za Sport klub.

SK

Slobodno vreme

Pratim fudbal, a igram i plejstejšn i Fifu sa bratom. Generalno nemam neki hobi jer sam posvećen košarci i mnogo vremena trošim na nju, a slobodno vreme provodim s porodicom, u miru. Slušam raznu muziku – srpsku, grčku, špansku, ne znam ni ja koju više. Kod kuće sam uglavnom, gledam sport, ponekad televiziju, odigramo i karte ponekad, to je to.

Koliko poruka je stiglo?

Znaš kako, još nisam ni pogledao telefon kako treba. Čim sam stigao kući, odmah sam legao da spavam, mrtav sam umoran bio.

Porodica

Bez moje porodice ne da bi moj put bio teži, nego mislim da uopšte ne bi bio moguć. Brat Onjegin (1999. godište) uvek je tu za mene i pomagao mi, košarkaški i van košarke. Uvek zajedno.

You Tube

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

kimi

Steta sto nije zavrsio u Dallasy sa svim Srbima tamo.. puno srece u OKC.

Odgovori 3 2

Nba lik

Sjajan momak, fenomenalan intervju. Precizna pitanja, jasni odgovori. Deluje normalan momak sa ozbiljnom radnom etikom.

Odgovori 43 0

pajsije prepodobni

Bozeee...samo da nabaci koji kg,neprijatno mi gledati dok trci.

Odgovori 4 37

* Sva polja su obavezna

Toronto sve jači, dvojica novih, dosta za vrh Istoka?

Toronto sve jači, dvojica novih, dosta za vrh Istoka?

Toronto sve jači, dvojica novih, dosta za vrh Istoka?

Košarkaši Toronto Reptorsa postali su centar Aleks Len i krilo Diandre Bembri, prenose američki mediji, pa je tako ekipa sa Ontarija dodatno ojačala tim pred nastupajuću sezonu.

Gudurić za SK: Išao sam 'ispod radara', slađe je tako

Gudurić za SK: Išao sam 'ispod radara', slađe je tako

Gudurić za SK: Išao sam 'ispod radara', slađe je tako

Košarkaš Memfis Grizlisa Marko Gudurić bio je gost podkasta "Blok po blok" i tom prilikom je govorio o svojim počecima i činjenici da je dugo čekao priliku da zablista i bude zaista prepoznat kao nova nada srpske košarke, odlasku u NBA i iskustvima koja je prikupio na svom dosadašnjem putu.
Loading...