Od nemoguće misije do svetskog trona

Automoto ostale vesti 29. mar 201914:57 > 15:03
NIS

Njegova karijera može da se okarakteriše izuzetno zanimljivom. Počeo ju je u jednosedima, stigao je čak do Formule 1, tačnije, bio je test vozač, ali se konačno pronašao u trkama izdržljivosti. I to zahvaljujući praktično savršenom planu, u koji se odlično uklopio G-Drive.

Ker Robertson/Getty Images

Roman Rusinov je pre četiri godine pokorio Svetski šampionat izdržljivosti, a u poslednje tri sezone je nezaustavljiv u evropskoj Le Man seriji, u klasi LMP2, sve to braneći boje ruskog G-Drive rejsing tima. Sreli smo ga na beogradskom Sajmu automobila, gde je bio specijalni gost kompanije NIS, na čijim benzinskim pumpama može da se nađe gorivo koje testiraju Rusinov i još dvojica vozača sa kojima deli svoj Oreka prototip, koji u sebi ima V8 Nisanov motor.

Put 38-godišnjeg vozača do trona je bio izuzetno komplikovan, ali za ruskog automobilistu nikada nije bilo dileme, pošto je od malena želeo, da kažemo, posao kojim se danas bavi.

Kada sam bio dete, sanjao sam da postanem vozač. U školi sam imao domaći zadatak da donesem nešto što ima veze sa tim šta bih želeo da postanem. I ja sam došao i rekao da želim da budem vozač, ostali su želeli da postanu nešto drugo. U to vreme je bilo izuzetno teško, ali sam radio na tome i došao sam do prilike da počnem da se trkam 1999. Bilo je to u Formuli Kampus, potom sam sanjao o Formuli 1, stigao sam do nje – bio sam test vozač za Midland i Džordan. U tim trenucima karijere je vreme da odlučite šta je najbolje za vas, a ja sam izabrao trke izdržljivosti“, rekao je Rusinov.

Ruski automobilista potom nastavlja svoju priču zašto je baš doneo takvu odluku pre nekih desetak godina.

Na kraju krajeva, postoje tri najveće trke na svetu – Velika nagrada Monaka, Indijanapolis 500 i 24 časa Le Mana. Smatram da je Le Man najveća trka na svetu, pola miliona ljudi dolazi na nju, 60 posada učestvuje, a traje 24 sata. Delite isti automobil sa još dvojicom vozača, što je teško jer vaši rezultati ne zavise od vas samih, već kompletnog tima. Morate da imate dobar tim, da se sve poklopi da biste postigli svoj cilj“, naglašava Rusinov.

Do poslednjih 10-15 godina, Rusiju niko nije smatrao auto-moto nacijom jer ona to zaista nije ni bila. To je i te kako uticalo na Rusinova, koji je morao da prevaziđe činjenicu da time što želi ne može da se bavi u svojoj domovini.

Praktično je bila nemoguća misija. Pokušao sam da se bavim kartingom u Rusiji, mnoge stvari, ali nisam uspeo. Morao sam da odem u Evropu, da bih uopšte počeo da se trkam. Sada je situacija mnogo drugačija, imamo dve zaista odlične staze – u Moskvi i Sočiju, a još jedna se gradi. Svi profesionalni vozači karijeru počinju u Evropi, pošto tamo morate da budete da biste se takmičili sa momcima koji će se u budućnosti naći u Formuli 1 ili Le Manu. Jednostavno, morate da nađete način kako to sebi da omogućite“, istakao je Rusinov.

Tu je na scenu praktično stupio G-Drive, koji je Rusinovu omogućio da ostvari svoje snove.

Ker Robertson/Getty Images

Mi smo krenuli 2012. sa idejom da se bavimo trkama izdržljivosti. Tu se pojavio G-Drive, koji je morao da pronađe način da testira novo gorivo, i to trkačko, koje normalni ljudi mogu da kupe na benzinskim pumpama. Našli smo način – imamo tim i možemo da testiramo gorivo u teškim okolnostima. Jer smatram da je automobilizam najbolja platforma za testiranje novih tehnologija. Bio je to dobar plan, da testiramo gorivo u trkačkom automobilu. Krenuli smo od toga i uspeli smo da izgradimo tim koji je poznat širom sveta. Jer, G-Drive rejsing tim je osvojio četiri titule zaredom u poslednje četiri godine, mislim da je to dobar rezultat. Pobedili smo na 23 trke od 45, na koliko smo učestvovali, što je više od 50 odsto. Nijedan od preostalih timova nema takve rezultate na svetu“, ističe Rusinov i dodaje, „Kada pogledamo gde smo bili 2012. sada možemo da potvrdimo da je naša strategija bila prava, da imamo pravi tim i da je sve što radimo dobro, ali je izuzetno teško jer svake godine krećete od nule. Morate da izgradite nešto od nule svaki put kada se menjaju pravila, morate da pronađete nove vozače i prave pneumatike da biste postigli, da biste pokušali da postignete svoje ciljeve te sezone, a to je da osvojite titulu. Mislim da četiri titule govore da sve radimo kako treba, imamo pravo gorivo, prave vozače i pravi tim“.

Na pitanje šta mu pričinjava veće zadovoljstvo – vožnja bolida Formule 1 ili prototipa Le Man serije, Rusinov se okreće ka svom automobilu i kaže:

Ovaj automobil je izuzetno teško voziti. Kokpit je zatvoren, ne izlazi nikakav vazduh, veoma je toplo unutra. Toliko je sofisticiran i brz da u realnosti mnogo više volim da ga vozim“.

U trkama izdržljivosti, trojica vozača dele jedan prototip ili automobil, a svaki od njih ima poseban zadatak, a takav slučaj je i sa Rusinovim.

Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Prošle godine sam ja uglavnom bio taj koji je startovao trke. Ponekad bismo se kvalifikovali na peto mesto i posle dva kruga bismo već bili na čelu. Volim da kažem da start donosi izuzetno veliki pritisak, mnogo toga može da se desi, ali kada radite dobar posao veoma je lepo. Zaista je zanimljivo boriti se na samom početku jer kada ste vi taj koji startuje sav pritisak je na vama, a ceo tim računa na vas i zaista je važno da radite dobar posao“, otkriva Rusinov.

A šta podrazumeva dobar posao u trkama izdržljivosti?

Nije nikad jedna stvar. Morate mnogo toga da poklopite – da imate dobre vozače, koji se uklapaju u timu. Jer u svetu izdržljivosti je najvažnija reč ‚tim‘. To znači da će vam svi vozači zajedno doneti rezultat kakav želite na kraju trke. Tim će vam spremiti automobil, inženjeri će se postarati za odgovarajuća podešavanja, a na početku godine morate da donesete izuzetno važne odluke da biste izabrali odgovarajuću šasiju, pneumatike, sve praktično“, kaže Rusinov i dodaje, „Le Man je najteža trka koja postoji. traje 24 sata, a pripreme su ne udvostručene, nego četiri puta napornije i veće nego za bilo koju drugu normalnu trku. Sve mora da bude savršeno ako želite da ostvarite svoje ciljeve. Uspeh proizilazi iz vrednog rada“.

Od 2015. godine, Rusinov je zajedno sa svojim timskim kolegama osvojio četiri titule, jednu svetsku i tri evropske, a uz to je u Le Manu jednom zauzeo drugo mesto, a jednom treće. Na pitanje šta od toga smatra svojim najvećim dostignućem, Rus odgovara:

Ker Robertson/Getty Images

Svaki put kada uživate u novoj pobedi. Svaki put kada se vratite i imate taj pobednički osećaj. Kada pobedite, to je samo rezultat, ali je najuzbudljiviji deo toga kada se borite, kada se trkate i spremate za to, to živite. Volimo trkanje, za nas nije posao, već način života“.

Što se tiče samih staza, Le Man je za Rusinova na svaki mogući način poseban, ali otkriva da ni ostale ne zaostaju mnogo.

Kada se takmičite u evropskoj Le Man seriji idete na staze kao što su Katalunja, ona je izuzetno lepa, Spa je najzahtevnija, a Silverston je takođe veoma dobar. Sve staze su izuzetno kul, razlikuju se, imaju različite specifikacije, a takođe uživate u različitim zemljama jer putujete širom sveta. Na primer, volim Japan, vozimo na Fudžiju, koji se nalazi uz planinu. Postoji nešto magično na svakoj stazi koju posećujemo“, ističe Rusinov.

G-Drive rejsing tim se takmiči u LMP2 kategoriji, koji je po jačini druga klasa kako u Svetskom šampionatu izdržljivosti, tako i Le Man seriji. Rusinova smo pitali da nam objasni razliku.

NIS

LMP1 su prototipovi fabričkih timova, LMP2 su privatni timovi i imate samo četiri tipa šasije. Rekao bih da je trkanje u našoj klasi znatno teže jer svi imamo slične automobile, tu su 24 posade koje mogu da se bore za pobedu. Izuzetno je teško i ako napravite i malecnu grešku, izgubite jednu desetinku, možete da padnete sa prve na desetu poziciju. To je najvažnija, ali i najuzbljivija stvar. Volim trkanje u LMP2 jer je ono pravo“, rekao je Rusinov i dodao, „LMP2 prototipovi moraju da budu sporiji, ali bi novom promenom pravila to moglo da postane moguće. Svakako, ja moram da odradim svoj posao, da se fokusiram na ono što mi radimo. Uživamo u vožnji ovih automobila jer ne postoji veliki broj kategorija u kojima možete da kažete da vozite 340 km/h u Le Manu, gde 70 odsto staze čine pravi putevi. Kada ovaj prototip vozite na pravim putevima tom brzinom, to je nešto zaista posebno. Ne može to da se opiše, to morate da iskusite i vidite, posebno kada se vozi noću, to je nešto najuzbudljivije što možete da doživite“.

24 časa Le Mana je trka koja ima tradiciju dugu skoro jedan vek, a u poslednje vreme i ostale trke dobijaju veliku pažnju zahvaljujući Fernandu Alonsu. Dvostruki svetski šampion je bolid Meklarena zamenio Tojotinim prototipom, a Rusinov ne krije zadovoljstvo zbog toga.

Mislim da je dobro imati Alonsa u trkama izdržljivosti. Imao je veoma lepu karijeru u Formuli 1, sada je u šampionatu izdržljivosti sa nama. Morao je mnogo toga da nauči da bi se bavio ovim vidom trkanja, pošto su to specifične trke, vozite sa četiri različite kategorije na istoj stazi, a razlike u brzinama u GT i LMP klasama mogu da budu i 100 km/h u pojedinim krivinama. To je izuzetno teško, ali je dobro da je tu, sa nama konačno“, rekao je Roman Rusinov u intervjuu za Sport Klub.