GLIC I GLAMUR: Veljko Petrović vas vozi kroz Monako

Formula 1 22. maj 201411:05 > 11:08
Podeli:

Šesta trka
sezone oduvek je bila najsjajniji dragulj u kruni Formule jedan – „Velika
nagrada Monaka“ u Monte Karlu, koja se vozi već u nedelju.

Primiti pehar iz
ruku nekog člana vladajuće porodice Grimaldi, oduvek je za pilote predstavljalo
posebnu počast.

Trka se vozi od samog osnivanja šampionata 1950. (sa kraćom
pauzom od ’51. do ’54.) a prvi pobednik je bio Huan-Manuel Fanđo u „alfa
romeu“. Uzana ulična staza prepuna je paradoksa.Staza je dugačka samo 3340 metara
a vozi se 78 krugova, dužine 260.520 km. Pista je improvizovana na ulicama gde
se preko nedelje odvija redovan saobraćaj, površina za izletanje nema. To znači
da vozači tokom dva sata moraju da budu maksimalno koncentrisani, jer se i
najmanja greška skupo plaća.

Na ovoj stazi se
nalazi najsporija krivina u šampioonatu, „Raskas“, gde se vozi samo 63 km/h,
prvom brzinom, ali i jedna od najbžih, krivina u tunelu, gde se vozi 264 km/h,
a na izlazu iz tunela brzina dostiže čak 290 km na sat u 7. stepenu prenosa. Nakon
starta prva krivina je „San Devo“, i kada se u nju stušti 24 bolida, od
vitalnog je značaja proći čisto izbegavajući kontakt sa drugim bolidima. Takođe
treba obratiti pažnju na krhotine od ugljeničnih vlakana, koje seku pneumatike
kao papir. Preticanje je gotovo nemoguće.Jedino mesto gde je tako nešto moguće
je šikana na izlazu iz tunela, ali uz kasno kočenje i veliki rizik da se završi
u ogradi. Dva puta su bolidi završavali u moru.

Prvi put se to dogodilo 1955.
dvostrukom šampionu sveta Albertu Askariju u „lanči“ a drugi put jednom
nemačkom vozaču Formule dva.  Trka u
Monaku iz 1996. ušla je u istoriju Formule jedan kao trka sa najmanjim brojem
bolida na cilju. Ispod karirane zastave prošla su samo tri jednoseda, pobednik
Olivije Panis u „ližijeu“, drugoplasirani Dejvid Kultard u „meklarenu“ i
trečeplasirani Džoni Herbert u „zauberu“.  Trka u Monte Karlu oduvek je imala svoje
„specijaliste“.

Apsolutni vladar kneževine je nezaboravni Brazilac Airton Sena
sa šest pobeda, od čega pet uzastopnih. Drugo mesto dele Greem Hil (otac
Dejmona Hila) i Mihael Šumaher sa po pet pobeda. Četvrti je Alen Prost sa
četiri trijumfa. Zatim slede Mos i Stjuart sa po tri pobede, itd. Rekord kruga
u trci drži Mihael Šumaher u „ferariju“ iz 2004. godine sa 1’14’’439, što je
prosek od 161’528 km na sat. Od aktuelnih vozača, jedino Fernando Alonso ima
dve pobede iz 2006. i 2007. Prošle godine pobednik trke u Monaku bio je Niko
Rozberg u „mercedesu“, u vremenu 2:17’52’’506, čime je ponovio uspeh njegovog
oca Kekea iz 1983. , ali je mnogo značajnije da je to bila prva pobeda „srebrne
strele“ u Monaku, nakon 1937. kada je trijumfovao Manfred fon Brauhič u
„mercedes-bencu“.

Niko je takođe bio osvajač pol-pozicije, što samo potvrđuje
teoriju da je prvo startno mesto 50% pobede. Drugi je bio Fetel u bolidu „red
bul-reno“ i zaostatkom od 3,8 sec. Treći je bio njegov klupski kolega Veber sa
zaostatkom od 6,3 sekundi.

Četvorostruki šampion sveta, Sebastijan
Fetel kaže:“Monako je jedna od mojih omiljenih staza, to je
apsolutni izazov. Vi ne možete priuštiti ni jednu grešku, jer možete lako da se
srušite u ogradu. Preticanje je moguće samo uz ekstremni rizik. Najbolje mesto
da se pretekne je pre šikane u luci,
kada  izlazimo iz uskog tunela sa 300km/h
i u trci kada prvom brzinom ulazimo u šikanu.

Osim toga, to je sve o strpljenju
u Monaku i nadi za kompletnu pouzdanost  ogibljenja
i diskova. Vožnja je masovno pod znakom pitanja oko ovog ekstremno neravnog
rolerkoster kruga. U savršenom stanju, vi bi ste imali dobar kvalifikacioni
krug i početi sa čela. Monako nudi neke zaista sjajne uspomene sa tim, pogotovo
kada su svi završili skakanjem u bazen a jedne godine Mark i ja smo forsirali
čak po cenu da završimo u luci. To je veoma poseban doživljaj u Monaku i to je
trka u kojoj imamo šansu da naša stacionirana energija većim spoljnim područjem
pluta u luci, to je super veliki događaj”,

Vozač “Ferarija”, Fernando Alonso takođe smatra
da “Mercedes” može biti ranjiv na ovoj trci:

“Mislim da Monte Karlo može biti
jedna od nekoliko mogućnosti da se izazove “Mercedes”, specijalno za “Red Bul”
– kaže Alonso – “U krivinama ‘red bul-reno’ je veoma brz ali na pravcu izgleda
mnogo gube u vremenu. Kako u Monte Karlu nema pravaca,’Red Bul’ može izazvati
‘Mercedes’. “zaključio je dvostruki pobednik ove trke.

Zbog toga da bi se stanovnicima Monte Karla
omogućio odlazak iz grada za vikend, prvi slobodni treninzi voze se već u
četvrtak. U petak se naravno ne vozi a u subotu sve se nastavlja po redovnom
rasporedu.

Staza u Monte Karlu je dugačka samo 3340 metara
a ima 19 krivina. Najsporija krivina je “Lev”, gde se vozi samo 49 km/h a
najbrža, 9. krivina je “Tunel”, gde se na izlazu postiže 285 km/h u najvišem
stepenu prenosa. Potrebna je maksimalna moguća pritisna sila (Downforce), tako
da su svi spojleri ekstremno zakošeni. Punim gasom se vozi 52-53% kruga a
potrošnja kočnica je izuzetno visoka.

Pneumatici nisu previše opterećeni zbog
male prosečne brzine.

Zvanične kvalifikacije u subotu počinju u 14h,
kao i trka u nedelju.

Može li neko da konačno prekine pobednički niz
Luisa Hamiltona i

“Mercedesa”, saznaćemo vrlo brzo. Zato treba
pratiti i kvalifikacije u subotu a trku u nedelju svakako nemojte propustiti.

Author: Veljko Petrovic