Vežite se, krećemo!

Podeli:
Gold & Goose/Red Bull Content Pool

Mart je mesec kada se sve budi, od prirode do ljudi, posebno oni koji vole motociklizam jer treći mesec godine označava i početak novog Moto GP šampionata.

Predsezonska testiranja su bila prvi pokazatelj da se zimskom snu bliži kraj, a sada brojimo sitno do početka akcije koju smo čekali još od novembra. I zaista imamo čemu da se radujemo posle neverovatnih okršaja prošle godine, promena u vozačkim postavama, kao i zbog rezultata testiranja, koja nas podjednako i zbunjuju i uzbuđuju.

Sve ono čemu smo bili svedoci tokom prošlogodišnjeg šampionata daje nam za pravo da se nečemu sličnom nadamo i ove sezone. I tu se ne misli na krajnji ishod, već više da će biti teško pretpostaviti ko bi mogao da bude prvi na kraju određenog kruga, ne samo ko će prvi proći kroz cilj kada bude istaknuta karirana zastavica. Prošlogodišnja Velika nagrada Holandije savršen je primer za to, pošto smo tokom cele trke videli 126 promena pozicija među prvom šestoricom, a svaki od njih je mogao da bude pobednik.

Na kraju je ta čast pripala Marku Markesu, koji je nekoliko meseci kasnije postao sedmostruki svetski šampion. Vozač Repsol Honde se praktično prošetao do titule, što zbog činjenice da je još više sazreo kao vozač, što zbog toga da nije ni imao ozbiljnog rivala. Neki su jednostavno napravili preveliki broj grešaka, drugi su se kasno probudili, a treći nisu imali motor koji bi im uopšte omogućio da se bore za titulu, iako su izvlačili maksimum iz njega.


Očekivano, Markes i ovu sezonu dočekuje kao apsolutni favorit, a broj onih koji žele da ga svrgnu sa trona nije se smanjio, naprotiv. Samo je pitanje ko će uopšte imati ono što je potrebno da bi se uhvatio u koštac sa španskim motociklistom. U ovom trenutku se čini da je tome najbliži vozač Dukatija Andrea Doviciozo, isto kao i u prethodne dve sezone, u kojima nije iskoristio to što je u pojedinim trenucima imao ubedljivo najbolji motocikl u celom šampionatu.

Njegov novi timski kolega Danilo Petruči se sigurno nada da bi mogao da se umeša u borbu za titulu, ali prvo mora da dođe do najvišeg stepenika pobedničkog postolja na nekoj trci da bi o tome mogao da razmišlja. Lista kandidata se nastavlja dvojcem Jamahe Valentinom Rosijem i Maverikom Vinjalesom, koji su saglasni u oceni da je napravljen pomak u odnosu na prošlu sezonu, ali da im još nešto fali.

Ni drugog člana Hondinog tima snova Horhea Lorenca ne treba otpisivati, ali je za očekivati da ga prvo čeka prilagođavanje, koje je usporeno lomom šake, pre razmišljanja o nečemu ozbiljnijem. Treba obratiti pažnju i na vozače Suzukija Aleksa Rinsa i Đoana Mira, Frančeska Banjaju i Džeka Milera, koji brane boje Pramaka, kao i Kala Kračloa, iako je i te kako jasno da se još nije oporavio posle teških povreda koje je doživeo na „Filip Ajlandu“. Ima tu još vozača koji strpljivo čekaju svoju šansu da zasijaju, što nam garantuje spektakularnu sezonu.

Šta se promenilo između sve sezone?

Velikih promena između dve sezone nije bilo, pa novi motori predstavljaju evoluciju prethodnih modela. Određenih razlika, očekivano ima, a najviše se tiču aerodinamike, o kojoj se poslednjih godina vodi velika polemika u šampionatu, pošto njen razvoj dovodi i do povećanja troškova. Iako su ’krilca’ zabranjena, to timove nije sprečilo da rade na određenim aerodinamičkim rešenjima koja podsećaju na njih, ali za to postoje ograničenja.

© Ducati Motor Holding spa

Ako timovi naprave određene promene na oplati, neće im biti dozvoljeno da ih promene od trke do trke ukoliko dobiju zeleno svetlo da ga koriste. Dodaci koji pomažu kod aerodinamike motora će biti podložni striktnijim procenama, posebno što se tiče njihove veličine. Osmišljen je i zanimljiv način na koji će se vršiti provera, tačnije da li je veličina dodataka u dozvoljenim okvirima, a za to će se koristiti slična skalamerija kakve viđamo na aerodromima, a koje služe za merenje dimenzija ručnog prtljaga.

Određene promene uticaće na elektroniku, a tiču se sistema koji povezuje razne elektronske komponente (CAN-bus), kao i jedinice koja kontroliše kretanje i ubrzanje motocikla, pa tako i osigurava da elektronika radi ispravno (IMU). Trenutno postoje četiri linije komunikacije u CAN sistemu – jednu koristi Dorna za potrebe prenosa, drugu timovi, a preostale dve služe da bi se slale informacije iz IMU, ali je jedna od njih rezervna. Promene pravila će uticati na te preostale dve linije tako što će njihova veza sa ostatkom sistema motocikla biti limitirana. Što se tiče IMU, svi timovi će od Dorne dobijati iste jedinice, a to će ih dodatno izjednačiti između sebe po pitanju elektronike, pa tako i dovesti do smanjenja troškova.

Kada je u pitanju samo trkanje, promenjeno je pravilo po kojem je ranije vozač morao da bude na motociklu pri prolasku kroz cilj da bi to značilo da je završio trku. Bilo je situacija kada su zbog pada vozač i njegov motor odvojeno prošli kroz cilj, pa je odlučeno da će se gledati ko/šta prvo pređe liniju.

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Mnogo nejasnoća bilo je i u situacijama kada je trka bila prekinuta, a pojedinim vozačima bilo dozvoljeno da ponovo startuju, uprkos tome što su izleteli sa staze. Sada će nastavak trke biti omogućen samo onim vozačima čiji zaostatak je do jednog kruga u odnosu na vodećeg, ali će kada trka bude nastavljena morati da krenu iz boksa.

Možda i najzanimljivija promena usvojena je nedelju dana pre početka sezone, posle pozitivnih reakcija vozača tokom testiranja u Kataru. Do sada su vozači kada bi izlazili van okvira staze u trci morali da prepuste jednu poziciju, što za mnoge nije bilo fer zbog različitih okolnosti u tom trenutku. Zbog toga će na svakoj stazi u jednoj krivini biti uvedena duža ruta kojom će vozač morati da prođe ukoliko dobije kaznu i tako će izgubiti dve ili tri sekunde, pošto je prethodno profitirao. Direkcija trke će tu kaznu moći da koristi i u slučaju drugih prekršaja.

Glavna promena ove sezone tiče se Moto2 kategorije, pošto je Trijumf zamenio Hondu na mestu dobavljača motora. Motocikli će imati 750 kubika, umesto dosadašnjih 600, a još tokom prvih testiranja bilo je jasno da nas čeka prava sinfonija zvuka u srednjoj klasi u narednim godinama. Svi na taj način kreću od nule, što unosi dodatno uzbuđenje u već izuzetno zanimljivu kategoriju.

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Uz to, Moto2 će zajedno sa Moto3 kategorijom dobiti i novi izgled kvalifikacija. U najslabijoj klasi su one trajale 40 minuta, a u srednjoj pet minuta duže i bili smo svedoci hvatanja zavetrine u velikom broju slučajeva poslednjih godina. Da bi se to sprečilo, kvalifikacije će kao i u kraljevskoj klasi biti podeljene u dva dela od po 15 minuta, a direktan plasman u Q2 će ostvariti 14 vozača koji imaju najbolja vremena kada se gledaju kombinovani rezultati prva tri treninga. Njima će se pridružiti još četvorica vozača koji će prolaz tražiti kroz Q1.

Ove godine nas čeka i još jedna kategorija – MotoE. Električni motocikli zujaće tokom nedeljnog jutra između zagrevanja i trka Moto3 kategorije na pet rundi šampionata – u Heresu, Le Manu, Sahsenringu, Špilbergu i Mizanu. Svi vozači imaće identične motore koje proizvodi italijanska Enerđika, čija baterija će imati kapacitet 20 Kwh, a moći će da razviju brzinu do 270 km/h. Ta klasa će okupiti vozače različitih starosnih doba, pa tako i iskustva, a na stazi ćemo u isto vreme, između ostalih, videti šampione Setea Žibernaua, Nikolasa Terola i Majka di Melja, Bredlija Smita, Randija de Punijea i Mariju Ereru.

Prelazni rok

Svake neparne godine otvaraju se brojne mogućnosti za transfere zato što najbolji vozači u šampionatu tada počinju pregovore o novim ugovorima. Iako je i Markes bio među njima, znalo se da su male šanse da ga neko privoli da napusti Hondu, a Rosi i Vinjales su još pre početka prošlog šampionata produžili vernost Jamahi. Postavljalo se pitanje da li će se Dukati odlučiti za Dovicioza ili Lorenca, pošto je bilo jasno da ne može da zadrži obojicu, a do Le Mana bilo je jasno da će Španac biti taj koji će morati da ode.

Honda Racing Corporation

Bilo je samo pitanje gde? U jednom trenutku se pominjala i mogućnost da završi karijeru, o čemu je i razmišljao, kasnije je sâm priznao. Dukati ga se odrekao, Jamaha nije imala mesta za njega, a Suzuki i KTM nisu mogli da ga priušte, dok bi se verovatno pre povukao, nego prešao u Apriliju. Činilo se da Honda uopšte nije opcija, iako se tada već znalo da više ne računa na Danija Pedrosu, ali se spekulisalo da u svojim redovima želi Mira.

Povezano

Međutim, kao grom iz vedra neba stigla je vest da će se Lorenco pridružiti Markesu u Repsol Hondi. Sada to izgleda logično, ali je kompletan dogovor držan u tajnosti da niko nije mogao ni da pretpostavi šta se dešava. Glavni ’krivac’ za taj iznenađujući transfer je menadžer petostrukog svetskog šampiona Albert Valera, koji je predložio Lorenca Hondi, a potom je ostalo da se samo dogovore neki sitni detalji.

Umesto Lorenca u Dukati je stigao Danilo Petruči, koji je dobio jednogodišnji ugovor, zasluživši ga svojim vožnjama poslednjih godina u Pramaku. Samo što će se on za razliku od ostalih vozača velikih fabričkih timova već ove godine boriti za novi ugovor. Italijanskog motociklistu je u Pramaku zamenio Frančesko Banjaja, koji je s druge strane potpisao ugovor na dve godine, i to sa Dukatijem. I mnogi ga već vide na Petručijevom Dezmosedičiju već naredne godine.

© Suzuki Motor Corporation

Honda se, inače, odlučila za Lorenca, pošto je propustila priliku da dovede Mira, čiji prelazak u Suzuki definitivno spada među najzanimljivije transfere. Mladi Španac stiže na mesto Andree Janonea, koji je karijeru nastavio u Apriliju, čiji novi test vozač je Bredli Smit. Britanac je ostao bez mesta u fabričkom timu KTM, pošto je austrijska kompanija dovela jednu od zvezda prelaznog roka – Žoana Zarka. KTM će od ove godine imati i svoj privatni tim, pošto je započeo saradnju sa ekipom Teh3, koja se odlučila za Hafiza Šarina i Migela Oliveiru. Uz to, dovela je Pedrosu na mesto svog novog test vozača, pošto je španski motociklista završio karijeru na kraju prošle sezone.

Pored Pedrose, kraljevsku klasu je napustio još jedan šampion – Alvaro Bautista i zamenuo ju je Svetskim superbajk šampionatom. I tamo se odlično snašao, čemu u prilog ide het-trik trijumfa na otvaranju sezone na stazi „Filip Ajland“. Mark VDS više nema tim u kraljevskoj klasi, dok je Anhel Nijeto tim postao Petronas Jamaha i za nju će voziti Franko Morbideli i Fabio Kvartararo. Novog vozača ima i Avintija, pošto je na mesto timskog kolege Tita Rabata umesto Gzavijea Simeona stigao Karel Abraham.

Favoriti

Reći da postoji više od jednog favorita pred početak ovogodišnjeg šampionata bilo bi preterano. Jednostavno, zbog svega što se dešavalo poslednjih godina ništa nam ne daje za pravo da pomislimo da bi bilo ko osim Marka Markesa mogao da ponese tu, da kažemo, titulu. A realnost je takva uprkos tome što vozač Repsol Honde nije mogao na miru da se odmori po završetku prošle sezone, a potom spremi za izazove koji ga čekaju tokom ove.

Honda Racing Corporation

Španski motociklista se prošle godine prošetao do svoje pete titule u kraljevskoj klasi, a sedme ukupno, a dok ju je proslavljao u Motegiju dislocirao je rame. Ispostavilo se da mu se to nije prvi put desilo, a pošto bi moglo da mu predstavlja veliki problem u budućnosti odlučio se za operaciju. Kada se vratio na stazu ličio je na starog sebe, ali nije želeo da se forsira u smislu da na testiranjima nije nužno jurio najbrža vremena, već pravi ritam.

Malo ko bi mogao da se kladi protiv Markesa ove godine, ali je spisak onih koji priželjkuju šansu da ga svrgnu sa trona podugačak. Problem je samo što mali broj njih sebi može da dâ za pravo da se nada u ovom trenutku, a na vrhu te liste je drugi vozač Repsol Honde Horhe Lorenco. O njegovoj prošloj sezoni bi mogao da se napravi film jer je pošto su ga svi otpisali uspeo da vaskrsne, u međuvremenu pronađe utočište u japanskom timu za ovu godinu jer ga se Dukati odrekao, ali tu nije bio kraj. Izazvao je mali rat sa svojim sadašnjim timskim kolegom, posle kojeg se smirio, ali su ga povrede koje je doživeo u Tajlandu onemogućile da se oprosti od italijanskog tima kako je želeo.

I početak saradnje sa Hondom je bio daleko od savršenog, pošto je još bio rovit za testiranja u Valensiji, a pred samu promociju novog motora doživeo je prelom šake. Nije mogao da testira na „Sepangu“, zbog čega se posvetio jačanju tela, a njegovo mesto zauzeo je Štefan Bradl. Srećom po njega, spreman je dočekao poslednju proveru u Kataru i relativno dobrim se pokazao. Ipak, zbog specifičnosti uslova na stazi „Losail“, o njegovom privikavanju na Hondu ćemo moći da sudimo tek za nekoliko nedelja.

© Ducati Motor Holding spa

S druge strane, Andrea Doviciozo ponovo važi za Markesovog glavnog konkurenta. Posle sezone u kojoj je do poslednje trke imao šansu da postane drugi Dukatijev svetski šampion, prošle godine ga je veliki broj grešaka koštao u borbi za titulu, ali je opet bio najbliži Špancu. Italijanski tim je i te kako profitirao od Lorencovog razvoja motora i njegovih povratnih informacija, a sada je pitanje hoće li Dovi to iskoristiti.

Dezmosediči jeste možda najkomplikovaniji motor u celoj kraljevskoj klasi, ali je blizu toga da postane najbolji, a da li će uspeti u tome zavisiće najviše od Dovicioza. Šansu ponovo ima, možda i najizgledniju do sada, zbog činjenice da Markes nije potpuno spreman, a ako je ne iskoristi, pravo je pitanje kada će se sledeća pojaviti. Prošle godine ju je propustio jer jednostavno nije bio spreman da se izbori sa pritiskom koji je donosilo to što su očekivanja od njega porasla.

Za Dovicioza je dodatni podsticaj to što je sada jasni prvi vozač Dukatija, posle odlaska Lorenca, a dolaska Danila Petručija. Petruksovo prilagođavanje na fabrički tim za sada protiče izuzetno dobro, ali se dobro zna da ga pravi pritisak čeka kada počne sezona. 28-godišnji italijanski motociklista je potpisao jednogodišnji ugovor sa Dukatijem i jasno mu je poručeno da mora da se pokaže ukoliko želi da ostane u timu i naredne sezone. U suprotnom, vrlo dobro zna da Frančesko Banjaja na prvom mestu spremno čeka svaki njegov kiks.

Yamaha Motor Racing SRL

Petruči je braneći boje Pramak Dukatija više puta pokazao da može da se bori i za pobede, ne samo za podijum, ali se još nije našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Od njega će u italijanskom timu tražiti upravo to, da ode korak napred u odnosu na sve što je postigao do sada u karijeri, pa je jasno da je pred njim najveći izazov. Ukoliko pokaže da mu je dorastao, ko zna, možda natera Dovicioza da strahuje, a zatim i Markesa.

#related-news_0

Na taj način je praktično kompletirana lista favorita, ali u nju moraju da se ubroje i oni koji mogu da se okarakterišu blagim, koji nisu baš oni koji vrebaju svoju šansu iz prikrajka. I tu se misli na dvojac Jamahe – Valentina Rosija i Maverika Vinjalesa. Japanski tim iza sebe ima jednu od svojih najlošijih sezona, ali je uprkos tome ’Doktor’ zauzeo treće mesto u generalnom plasmanu, i to pošto je do poslednje pobede došao na Velikoj nagradi Holandije 2017. godine.

Jamaha je na prvi trijumf prošle sezone čekala do „Filip Ajlanda“, kada je Vinjales prekinuo niz od 35 trka bez pobede, ujedno najlošiji u istoriji tima u kraljevskoj klasi. Dvojac Jamahe je saglasan u oceni da je napredak evidentan, samo je pitanje za šta će to biti dovoljno, da li samo za borbu za podijume ili i pobede. Vinjales je poslednja testiranja završio na vrhu, Rosi je nedavno proslavio 40. rođendan i ne planira da stane. Od velike pomoći njima dvojici bi moglo da bude i to što je Jamaha pokrenula evropski test tim, koji predvodi Jonas Folger, a glavni zadatak mu je razvoj motora i smanjenje razlike u odnosu na Hondu i Dukati. Vinjales je, zanimljivo, odlučio i da promeni broj, pa više ne nosi 25, već 12, čime je možda i nagovestio da je ova sezona za njega novi početak…

Ko još vreba svoju šansu?

Pre nego što se okrenemo preostalim fabričkim timovima, prvo ćemo se pozabaviti privatnim ekipama glavnih konstruktora u šampionatu. Sudeći prema predsezonskim testiranjima, među njima prednjače vozači Pramak Dukatija Frančesko Banjaja i Džek Miler. Mladi Italijan je jedan od četvorice debitanata u kraljevskoj klasi u koju je stigao kao šampion Moto2 kategorije, i to pošto je potpisao ugovor direktno sa Dukatijem. Vrlo brzo se privikao na motor od 1.000 kubika, što nas navodi da pomislimo da bi mogao da ima sličnu ulogu kao Žoan Zarko pre dve godine.

Pramac Racing Limited

Miler je još prošle godine pokazao da mu Dukati mnogo više odgovara od Honde, a pošto će na raspolaganju imati aktuelnu verziju Dezmosedičija, a ne godinu dana staru, trebalo bi od njega očekivati još veći napredak. Isto barem za sada ne može da se kaže za njegovog nekadašnjeg timskog kolegu Kala Kračloa, koji se još nije u potpunosti oporavio od teškog udesa koji je imao na prošlogodišnjoj Velikoj nagradi Australije.

Britanskom motociklisti je praktično smrskana noga na „Filip Ajlandu“, nedavno je priznao da posle buđenja barem 20 minuta ne može da stane na nju, ali ga to nije sprečilo da se vrati na stazu. Ipak, još je nepoznanica koliki će mu problem to predstavljati u samoj trci, pa je za očekivati da će kako vreme bude odmicalo polako uspevati da se vraća na svoj standardni nivo, pa tako i u borbu za najbolji plasman. Uz njega će u timu LCR Honde opet biti Takaki Nakagami, koji je ponovo bio standardno dobar na testiranjima, ali je vreme da barem delić toga pokaže i u trkama.

I tu je Petronas Jamaha, novi partner japanske kompanije, tačnije to je tim koji smo do sada znali kao Aspar ili Anhel Nijeto. Jamaha je na kraju prošle sezone završila saradnju sa ekipom Teh3, nije mnogo vremena bilo potrebno za traženje sponzora, pa je jedina nedoumica bila koji tim će dobiti modele M1. Prvo se pominjao Mark VDS, koji se na kraju povukao iz kraljevske klase, pa je tim Horhea Martinesa Aspara ostao jedino rešenje. Odmah se znalo da će jedno mesto pripasti Franku Morbideliju, kojeg Jamaha vidi kao potencijalnog Rosijevog naslednika, a u timu mu se iznenađujuće pridružio Fabio Kvartararo. Obojica su za sada opravdala poverenje koje je im je ukazano, a takođe su nagovestili da bi mogli da budu među najvećim iznenađenjima ove sezone.

© Suzuki Motor Corporation

Sada se vraćamo preostalim fabričkim timovima, prvenstveno Suzukiju. Japanski tim je izgubio koncesije zbog odličnih rezultata tokom prošlogodišnjeg šampionata, ali je to i bio cilj Davidea Brivija. To ujedno znači da za Suzuki važe ista pravila kao za tri najbolja konstruktora, a svoje nade ove godine on polaže u Aleksa Rinsa i Đoana Mira. Posle mnogo uspona i padova tokom debitantske sezone, koji su se nastavili i početkom prošle godine, Rins je imao niz veoma dobrih rezultata u drugom delu šampionata, koji su mu doneli petu poziciju u poretku.

Na taj način, mladi Španac je i zadržao mesto u timu, u kojem mu se pridružio šampion Moto3 kategorije iz 2017. godine. Suzukiju je plan što se tiče ove sezone bio upravo to, da stvori mladu vozačku postavu, koja će predstavljati budućnost Moto GP šampionata. U japanskom timu ne žele da se zadrže na obećanjima, već imaju ozbiljne planove, koji uključuju i borbu za titulu, možda ne ove, ali već sledeće sezone da. Naravno, mnogo toga će zavisiti od toga kako se španski motociklisti pokažu u narednih nekoliko meseci.

Sledeći je KTM, koji je prošlu sezonu završio na gotovo savršen način – prvim podijumom u kraljevskoj klasi, koji mu je doneo Pol Espargaro. Španski motociklista je još ranije izborio novi ugovor sa austrijskim timom, koji je kao veliko pojačanje doveo Žoana Zarka, čime je pokazao kakve ambicije ima. Francuski motociklista je od ulaska u kraljevsku klasu sve oduševio svojom vožnjom bez kompromisa, a ništa manje se ne očekuje od njega i sada, u novoj ekipi. Međutim, rezultati testiranja nisu toliko ohrabrujući za KTM, ali je austrijska kompanija napravila korak u pravom smeru time što se odlučila da ima i svoj privatni tim.

Gold & Goose/Red Bull Content Pool

Partnera je našla u Erveu Ponšaralu, čija ekipa će dobijati aktuelne modele motora kakve će imati Espargaro i Zarko, a ne različite specifikacije, kao što je bio slučaj tokom saradnje sa Jamahom. Prošlogodišnji rezultati bili su više nego dovoljni Hafizu Šarinu da ostane u timu, a mesto njegovog timskog kolege pripalo je Migelu Oliveiri. Portugalski motociklista je sa KTM-om prošao mnogo toga u nižim kategorijama, pa možemo da kažemo i da je njegov prvi pravi produkt koji je stigao do kraljevske klase.

Listu fabričkih timova zatvara Aprilija, pred kojom je po svemu sudeći još jedna teška sezona, tokom koje će teško moći da se bori za nešto više od ponekog boda. Aleš Espargaro je u prethodne dve godine izvlačio maksimum iz motora italijanskog tima, ali mu je to bilo dovoljno za 15. i 17. mesto u generalnom plasmanu. Svojom vožnjom je zaslužio više, ali su ga brojni kvarovi, ali i motor, kao i sam tim, potpuno ograničili, a pravo je pitanje hoće li se nešto promeniti.

I ove sezone stariji od braće Espargaro ima novog timskog kolegu, a posle Sema Lousa i Skota Redinga ta uloga je pripala Andrei Janoneu. Italijanski motociklista se pokazao izuzetno problematičnim poslednjih godina, a situacija ni sada nije drugačija, pošto je propustio deo testiranja zbog problema koji su bili posledica plastične operacije kojoj se podvrgao između dve sezone. Janone pristup očigledno ne menja, ko god da mu je poslodavac, a ostaje da se vidi da li će njemu čelnici Aprilije biti blagonakloni, ili će proći kao Lous i Reding, koji nisu ni izbliza problematični kao on.

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Za kraj smo ostavili Avintiju, koja je prošle sezone imala veoma dobre rezultate zahvaljujući Titu Rabatu. Nažalost, šampion Moto2 kategorije iz 2014. godine je doživeo stravičnu povredu u incidentu tokom treninga na „Silverstonu“, posle čega je sezona bila gotova za njega. Rabat je uspeo da se oporavi i vrati na motor već za testiranja u Valensiji, a kako je vreme odmicalo bivao je sve bolji. Dukati mu očigledno odgovara, znatno više nego Karelu Abrahamu, koji je u Avintiju stigao iz Anhel Nijeto tima i sa sobom doneo bogate češke sponzore.

Moto2: Nova era

Velika nagrada Valensije stavila je tačku na Hondinu eru u srednjoj kategoriji, a u Kataru će biti započeta nova – Trijumfova. Svi kreću od nule, neki su se na testiranjima pokazali bolje, neki lošije, ali je još krajem prošle sezone bilo otprilike jasno ko bi mogao da se bori za titulu. Glavni razlog je to da uprkos velikim promenama postoje vozači koji su imali veoma dobre rezultate prethodnih godina, ali su im se u pohodu na tron isprečili Zarko, Morbideli ili Banjaja.

Prošlogodišnji najbolji dvojac ćemo ove sezone gledati u kraljevskoj klasi, gde im se nije pridružio njihov najveći rival Bred Binder. Mladi Južnoafrikanac, koji brani boje Red Bul KTM Ajo tima, bio je više od 100 bodova iza Banjaje, ali je pobedama u Nemačkoj, Aragonu i Australiji nagovestio da želi da ponovi uspeh iz Moto3 kategorije. Sličan slučaj je bio sa Lukom Marinijem, polubratom Valentina Rosija, koji je posle mnogo uspona i padova donekle uspeo da nađe konstantniji ritam, što je krunisao prvom pobedom u karijeri na stazi „Sepang“. Naravno, Luka će i ove sezone voziti za tim svog starijeg brata, kojem je Banjaja doneo prvu titulu u istoriji.

Gold & Goose/Red Bull Content Pool

Iako je prošlu sezonu završio na četvrtom mestu, za Aleksa Markesa može da se kaže da je ozbiljno podbacio i retko ličio na sebe. Ovogodišnji šampionat će biti pravi test za vozača Estrelja Galisija Mark VDS rejsinga, posebno jer poređenja sa starijim bratom neće prestati, a vremena je sve manje da pokaže da zaslužuje da mu se pridruži u kraljevskoj klasi. U njegovim godinama, stariji Markes je već imao četiri titule svetskog šampiona, a Aleks će ponovo imati izuzetno ozbiljnog timskog kolegu u Ćaviju Vjerheu.

Slična situacija kao sa Markesom je i sa Lorencom Baldasarijem, koji je ostao u Ponsu, dok dvojica vozača gledaju na ovu sezonu kao priliku za iskljupljenje, a tu se misli na one koji su se prošle i ove sezone vratili iz najjače klase. Sem Lous ponovo sarađuje sa Gresinijem, za koji je ranije vozio u Moto2 kategoriji, ali i kraljevskoj, kroz vezu sa Aprilijom, koja ga je bukvalno oterala posle jedne sezone. Britanski motociklista se mučio prošle sezone, samo pet puta je bio među prvom desetoricom i najbolji rezultat bilo mu je peto mesto. A sudeći po rezultatima testiranja, Trijumf mu mnogo više odgovara nego Honda.

Od povratnika tu je i Tom Luti, koji je utočište pronašao u Intaktu, posle izuzetno neuspešnog izleta u Moto GP i sezone u kojoj nije osvojio nijedan bod. Švajcarski motociklista ne bi ostao u najjačoj klasi i da se Mark VDS nije povukao iz nje, a iako je u srednjoj kategoriji prethodno proveo 11 godina, izvesno je da ga ne čeka lak posao. Veliku pretnju predstavljaće mu i timski kolega Marsel Šroter, koji se dobro pokazao prošle sezone, a malo mu je falilo da se više od jednom nađe na podijumu.

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Pored vozača koji su tu neko vreme ili su se vratili, u centru pažnje u Moto2 biće novajlije, koje predvodi prošlogodišnji šampion najslabije klase Horhe Martin. Mladi Španac je stigao u Red Bul KTM Ajo tim, a čeka ga obnavljanje rivalstva sa vozačima koji su mu bilin najveća pretnja na putu do titule. Marko Beceki će voziti za Teh3, Fabio di Đanantonio je prešao u Spid Ap, a tu su i Filip Etl, Nikolo Bulega i Enea Bastijanini.

Ne treba ni zaboraviti ni dvojac MV Aguste, koja se zahvaljujući partnerstvu sa Forvardom vraća u Svetski šampionat, a svoje nade polaže u Dominika Egertera i Stefana Mancija. Takođe, tu je i Augusto Fernandes, koji se odlično pokazao prošle godine u Ponsu kada je zamenio Ektora Barberu, pa je zaslužio i produžetak saradnje. Nedostajaće nam jedno veliko ime, a to je Matija Pazini, koji je ostao bez mesta u Italtransu, a novi angažman nije našao, pa se okrenuo komentatorskom posao na italijanskom Skaju.

Moto3: Ko će naslediti Martina?

Najslabija klasa po pravilu svake godine predstavlja najveću nepoznanicu, pošto se retko kad dešava da manje od desetak vozača učestvuje u borbi za podijum. Iznenađenja su uvek moguća, a sjajan primer za to smo videli prošle godine, kada je Marko Beceki pravo niotkuda do samog finiša sezone izazivao Martina. Iako su brojni vozači prešli u srednju kategoriju, tu je i dalje veliki broj starosedelaca, među kojima se kao favoriti izdvajaju Aron Kane, Džon Mekfi i Lorenco dala Porta.

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Tu je i povratnik Romano Fenati, koji je ponovo u Moto3, pošto je odradio suspenziju posle nedopustivog ponašanja na Velikoj nagradi San Marina. Italijanski motociklista je tokom borbe na Velikoj nagradi San Marina stisnuo kočnicu Stefana Mancija, zbog čega je prvobitno suspendovan na dve trke, a zatim do kraja sezone. Iako je pošto mu je Marineli Snajpers uručio otkaz objavio da je završio karijeru, Fenati se predomislio, a upravo bivši tim mu je pružio priliku, ali u Moto3.

#related-news_0

Među ostalim starosedeocima su i Nikolo Antoneli, Andrea Minjo, Toni Arbolino, Ajumi Sasaki i Markos Ramires. Mnogo se očekivalo i od Argentinca Gabrijela Rodriga, ali je on slomio ključnu kost na testiranjima u Dohi, pa je pitanje kada će biti potpuno spreman za nadmetanja na stazi.

Ova sezona u Moto3 kategoriji donosi nam zanimljivu generaciju novajlija, a u centru pažnje očekivano je Džan Ondžu. Vozač Red Bul Ajo KTM tima je u Svetskom šampionatu debitovao na Velikoj nagradi Valensije, kada je napravio pravu senzaciju trijumfom u izuzetno teškim uslovima. 15-godišnji turski motociklista je priliku da debituje u najslabijoj klasi pre 16. rođendana dobio zahvaljujući tituli u Red Bulovom kupu novajlija, koju je i te kako iskoristio.

Gold & Goose/Red Bull Content Pool

Pošto je zablistao na stazi „Rikardo Tormo“ logično je da su očekivanja od Ondžua izuzetno velika, ali je pravo pitanje kako će se tokom cele sezone mnogo iskusnijim vozačima. Sigurno će se boriti za dobre rezultate, ali je izvesno da će se mnogo više koncentrisati na sticanje iskustva koje će mu biti izuzetno važno dogodine. Pored njega, prošle godine smo dobro upoznali i Selestina Vijetija, koji je u Skaj VR46 timu zamenio povređenog Bulegu, a na „Filip Ajlandu“ stigao i do podijuma. Pažnju treba svakako obratiti i na Aija Oguru, Raula Fernandesa, Rikarda Rosija i Filipa Salača.

19 trka – od Katara do Valensije

Kalendar što se tiče samog redosleda trka izgleda identično kao prošle sezone, samo što se nadamo da ćemo ovoga puta stvarno imati 19 rundi. To tokom prošlogodišnjeg šampionata nije bilo moguće, pošto je Velika nagrada Britanije otkazana zbog loših vremenskih uslova i lošeg stanja staze „Silverston“.

Sama sezona će biti duža nego prethodna, pošto je njen početak pomeren nedelju dana ranije. Produžen je i ’letnji raspust’, koji će umesto dve nedelje trajati tri, a to je postignuto time što će najbolji motociklisti na svetu Nemačku posetiti prvog vikenda jula, a ne drugog. Takođe je napravljena i nešto duža pauza između trke u Britaniji i Velike nagrade San Marina, ali se vozači sele u Aragon već narednog vikenda.

Yamaha Motor Racing SRL

Već standardno, posle Dohe krajem marta i u aprilu smo na američkom kontinentu, a potom sledi niz evropskih trka koji traje do kraja septembra. Zatim se selimo u Aziju i Australiju, gde će za pet nedelja biti vožene četiri trke, pre velikog finala koje je tradicionalno rezervisano za Valensiju.

Kalendar Moto GP šampionata za 2019. godinu:
10. mart Velika nagrada Katara (Losail)
31. mart Velika nagrada Argentine (Termas de Rio Ondo)
14. april Velika nagrada Amerika (Ostin)
5. maj Velika nagrada Španije (Heres)
19. maj Velika nagrada Francuske (Le Man)
2. jun Velika nagrada Italije (Muđelo)
16. jun Velika nagrada Katalonije (Katalunja)
30. jun Velika nagrada Holandije (Asen)
7. jul Velika nagrada Nemačke (Sahsenring)
4. avgust Velika nagrada Češke (Brno)
11. avgust Velika nagrada Austrije (Red Bul ring)
25. avgust Velika nagrada Britanije (Silverston)
15. septembar Velika nagrada San Marina (Marko Simončeli)
22. septembar Velika nagrada Aragona (Motorlend)
6. oktobar Velika nagrada Tajlanda (Burinam)
20. oktobar Velika nagrada Japana (Tvin Ring Motegi)
27. oktobar Velika nagrada Australije (Filip Ajland)
3. novembar Velika nagrada Malezije (Sepang)
17. novembar Velika nagrada Valensije (Rikardo Tormo)