Jeste li se do sada ikad zapitali kako će izgledati ATP lista za pet, možda deset godina?

Tada, kad će naš Nole objaviti novu knjigu o meditaciji, Rodžer će se smeškati iz VIP lože na Vimbldonu, Endi će tvitnuti kako razmaženi su moderni teniseri, a Rafa će osvojiti svoj prvi turnir u golfu.

Biće to nova era, kad ćemo na ATP turu gledati neka nova lica. U sezoni za nama neki od tinejdžera skrenuli su pažnju na sebe.

Zbog očiglednih razloga najčešće su se spominjali Saša Zverev, Borna Ćorić ili Tejlor Fric, ali za moje oko zapao je mladić za kojeg je plasman među najboljih 100 na svetu samo pitanje vremena.

Priča je o Grku, koji će nastupati za…Grčku. Zvuči logično, ali u stvari nije!

Objasniću zašto: Pit Sampras – potomak grčkog oca i majke, igrao je za SAD. Mark Filipusis – potomak grčkog oca i italijanske majke, nastupao je za Australiju. Nik Kirijos – potomak grčkog oca i malezijske majke, isto tako igra za “Kengure«, a ista priča je i sa Tanasijem Kokinakisom, kojem su oba roditelja Grci.

Grupi titana valja dodati još Markosa Bagdatisa, kojem je otac Libanac, a majka je Grkinja, dok nekadašnji finalista Australijan opena (2006) celu karijeru predstavlja Kipar.

U poslednjih 100 godina valja u vezi sa tenisom istaći samo jednog Grka, koji je predstavljao svoju državu, pa i taj je poznat samo malo starijim ekspertima tenisa, koji su beli sport detaljno pratili još pre toga što je postojala ATP lista, a ideja proveravanja poena tehnologijom sokolovog oka bila je u domenu naučne fantastike.

Čovek je nosio ime Nikolas Kalogeropulos ili kraće »Niki Kalo«. Danas 71-godišnji Grk, rođen u Kostariki, osvojio je 18 turnira, u najboljim trenucima kariere bio je 69. igrač sveta, 1963. Osvojio je juniorski Vimbldon i Rolon Garos.

I da se vratimo nazad u sadašnjost. To je 2016. godina, skoro ceo drugi deo sezone na prvom mestu ITF juniorske tabele “kampovao“ je taj mladi Grk na mestu na kojem je sada Miomir Kecmanović. Vrh je dostigao posle pobede na 57. takmičenju renomiranog milanskog turnira Trofeo Bonifilijo, koji ima status najvećeg juniorskog turnira na šljaci posle Pariza.

Stefanos Cicipas, 18-godišnji sin Grka i Ruskinje, unuk je bivšeg fudbalera Sergeja Sergejevića Salnikova, koji je na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. za Sovjetski Savez osvojio zlatnu medalju.

Momak poseduje estetski dopadljiv stil tenisa, dobar forhend, ali jednoručni bekhend moraće da popravi, jer udarac reketom dočekuje nisko i tako generiše visoku parabolu, što ipak nije najbolje, ako želi pritisnuti protivnike dubokim, ravnim lopticama.

Za 193 cm visokog igrača kreće se veoma brzo, ali pre svega, mnogo voli tenis! Kad je još imao više vremena, na Fejsbuku je bio urednik stranice Tenniscore ITN, koju prati više od17 hiljada ljudi.

Otac Apostolis, pa i stručnjaci teniske akademije Patrika Muratoglua, odlučili su da “mali“ prerasta okvire juniorske kategorije, te da su mu hitno potrebni izazovi na višem nivou.

Stefanos je izazov dobro iskoristio, brzo počeo da skuplja pobede i među profesionalcima i tako ove godine vitrine napunio sa četiri trofeja na fjučersima, a dvaput je zaustavljen u finalu čelendžera u Maroku.

Izvrsni rezultati nisu ostali nezapaženi. Barem kad je ponašanje u pitanju, Stefanos je suportni kraj “bad boya“ Nika Kirjosa – svojom je ljubaznošću van terena i sportskim ponašanjem na njemu, najbolje je što se je moglo dogoditi teniskim gazdama u krovnim organizacijama (ITF, ATP) za popularizaciju sporta.

Zato i nije čudno što je na adresu mladog Grka došao poziv za revijalno takmičenje Boodles challenge, koji služi kao uvertira za Vimbldon, u Bazelu mu se nudio “vajldkard“ za kvalifikacije, a našao se i na listi sparing partnera završnog Mastersa u Londonu.

Sezonu 2016. Cicipas završava kao 209. igrač sveta, što znači da je osigurao mesto u kvalifikacijama za Australijan open. Ako znamo koliko je brojna grčka dijaspora u Melburnu i vremeplov zavrtimo deset godina nazad, kad su spomenutog Bagdatisa sve do finala dogurali “fudbalski“ raspoloženi euforični navijači, onda je jasno da debitantski nastup Cicipasa na turnirima velike četvorke postaje realnost.

Grčka, spremi se – tenis uskoro postaje nacionalni sport broj 3!

P. S. Košarka i fudbal ispod Olimpa nikad nisu i neće imati konkurenciju.

Piše: Marko Hrastar