Novo izdanje Dnevnika SK lige. U njemu ćete pročitati kako su se snašli timovi bez bodova kapitena Kejna i kakva su iskustva sa fantazijem čoveka sa dalekog istoka.

U SK Pro ligi samo osam od 25 timova nije za kapitena imalo napadača Totenhema, najveći broj njih u timu uopšte nema Harija. Zbog takve odluke u prethodnom kolu najviše su profitirali Denis Radonjić, koji je traku predao Kunu Agueru i Darko Plavšić, koji je više verovao Aleksandru Lakazetu. Uprkos tome, i jedan i drugi menadžer doživeli su kolo ispod proseka i pad na tabeli SK Pro lige.

Generalno, samo je nekoliko ekipa otišlo iznad „average“ (44 boda). Najbolje kolo ostvario je poslednjeplasirani Branislav Jocić sa 57 bodova i to baš u kolu kada je bio rival autoru Dnevnika u H2H ligi.

Takav učinak Banencetu nije pomogao da pobegne sa začelja tabele, ali sigurno motiviše pred nastavak borbe.

Nedostatak Harijevih bodova doprineo je da, pored njega, još samo nekoliko timova ima pristojno kolo.

Iznad 50 bodova osvojili su Nemanja Simeunović, menadžer Poletarca (53) i Vladimir Živković (52). Prvom je dobar rezultat doneo Umar Nijas, igrač kojeg u ligi apsolutno niko nema, dok je drugom koliko-toliko pomogao bench boost.

Žile je shvatio da je vrag odneo šalu i da je Bavarac nemilosrdan, pa je posle kola sa minusom zbog transfera sada odlučio da iskoristi jedan od čipova. Na njegovu žalost, a na sreću ostatka lige, on mu nije doneo očekivani rezultat, pošto su sa klupe Gomez, Megvajer, Tripije i Kerol osvojili samo šest bodova. Ipak, Žile se vratio na drugo mesto na tabeli, uz 10 bodova manje u odnosu na Bavarca.

Dobro kolo za sobom imaju i Dragan Čiča i iskusni trenerski vuk Predrag Jurišević. I jedan i drugi su osvojili tačno 50 bodova i došli na šesto odnosno sedmo mesto na tabeli. Žuletu je to najbolji plasman u dosadašnjem delu šampionata, čime je najavio povratak u vrh na velika vrata.

U ostatku lige, promena nije bilo ili su bile minimalne. Pozicije u vrhu zadržali su Paljživo birani i Donthappybeworry8, Special one je sa drugog pao na treće mesto, dok su ostali napredovali ili nazadovali za koju poziciju. 

Liga je ujednačena, razlika između prvog i desetog je 59 bodova i u nastavku nas očekuje izuzetno interesantna borba posle reprezentativnih akcija.

Ranko iz daleke Kine za Dnevnik: Kad budeš 19. na svetu, možemo da pričamo! Posebno me raduju pobede nad Darkom, Gaćešom i Vesićem

Naš sagovornik ovoga puta je Ranko Čabarkapa, menadžer Nanđing Dragonsa. Veliki ljubitelj španske La Lige na privremenom radu u Kini, pronašao je vremena da za čitaoce Dnevnika govori o svom fantazi iskustvu, iako autor istog nije 19. na svetu.

„Prvi fantazi sam igrao u sklopu Evropskog prvenstva u Austriji i Švajcarskoj, 2008. godine, tako da će evo uskoro biti puna decenija kako sam se „zarazio“ ovim vidom zabave. Nas nekoliko prijatelja je učestvovalo tog leta i kako smo se odlično zabavili, odmah je postignut dogovor da od avgusta počnemo i sa „maratonskom“ varijantom, tačnije FPL-om. Ovo je dakle deveta sezona kako igram fantazi Premijer lige i odmah na početku se moram osvrnuti na moju drugu sezonu, koja i dan-danas predstavlja trenutak moje „fantazi slave“. Sezonu 2009/10 započeo sam vrlo dobro i u prvih 6 kola u proseku sam beležio 55-60 poena, tako da sam uoči sedme runde već bio sasvim solidan u generalnom plasmanu, recimo da sam bio u prvih 50.000 igrača na svetu. Sedmo kolo sam počeo vrlo dobro i nakon subotnjih mečeva, 6 ili 7 igrača mi je donelo već oko 50 poena. Tek u nedelju sam čekao i nastup odabranog kapitena za to kolo. Traku sam dodelio Robiju Kinu, Totenhem je u nedelju dočekivao Barnli a Irac je na toj utakmici postigao 4 gola! Nakon utakmice imao sam preko 110 poena pa sam sa nestrpljenjem očekivao „update“ rezultata i tabela, jer sam pretpostavljao da ću ostvariti ogroman napredak“, započinje priču Čabarkapa za Dnevnik i dodaje:

„Kada se to i dogodilo, skoro da sam zanemeo. U nedelju uveče, bio sam 19. igrač na svetu i ubedljivo prvi u Srbiji! Od tada, u svakoj raspravi oko fantazija potežem ovaj argument i poručujem svojim sagovornicima: „Kada budeš 19. na svetu, možemo da pričamo“. Celu tu sezonu sam odigrao vrlo dobro, nisam naravno uspeo da zadržim taj nivo rezultata ali sam u generalnom plasmanu završio na 6.028. poziciji, dok sam u Srbiji bio među prvih 10 takmičara. Najviše zahvaljujući Frenku Lampardu, koji mi je cele sezone bio u timu, a mislim da sam baš u nekom od tvojih dnevnika video informaciju kako je ta Lampardova sezona jedna od najuspešnijih individualnih u istoriji fantazija“.

Fantazi zaraza mlađanog Ranka trese skoro celu deceniju.

„Fantazi doživljavam kao igru i pre svega odličnu zabavu. Naravno, to ne znači da u toj igri ne želim da pobedim i da me ne dotiče kada recimo ostavim na klupi 20 poena. Na moju veliku sramotu, moram priznati da sam za ovih 10 godina, u dva navrata odustajao od tima sredinom sezone, usled različitih faktora kao što su slabi rezultati ali i prevelika posvećenost mečevima španske Primere. Da zaključim, u početku sam fantazi doživljavao kao nešto više od igre, ali u prethodnih nekoliko godina, posebno otkako sam postao član ovog kolektiva, mogu reći da sam malo „smanjio doživljaj“.

Da bi se napravio dobar rezultat u fantaziju potrebno je da se poklopi mnogo faktora, od kojih je, prema Rankovom mišljenju, sreća najvažnija. O tome svedoče i njegove pozicije u ligi i H2H.

„Svakako da je za uspešno vođenje jednog fantazi tima potrebno pratiti dešavanja, analizirati situaciju i posebno kada je transfer politika u pitanju, gledati nekoliko sedmica unapred. Ipak, to čini možda 30 procenata potrebnih uslova za dobrog fantazi menadžera dok preostalih 70 procenata čini sreća. Možda su rezultati mog tima u aktuelnoj sezoni najbolji primer za to. U Sport klub Pro ligi sam na 14. poziciji dok sam u Head-to-Head verziji iste lige na prvom mestu. Iako sam sezonu počeo sa 3 poraza u uvodna 4 kola, usledio je fenomenalan niz od 7 pobeda, tako da sam prethodnog vikenda prestigao dragog mi Lakija na čelu karavana. Ključ uspeha je pronaći igrače, ili makar pogoditi „tajming“ kada nekoga dovesti i dodeliti mu traku, a da isti nije izbor većine menadžera u tom kolu. Tu se pravi ključna razlika ali ipak, da li će u tom kolu igrati Aguero ili Žesus, da li će Junajted na Old Trafordu primiti gol od Bornmuta a Barnli sačuvati mrežu na Enfildu, stvari su na koje mi ne možemo da utičemo i koje se ponekad kose sa svim analizama i logičkim razmišljanjem. Fudbal je živa stvar i dobro je što je tako, da nije toga ne bi nam svima ni bio toliko u krvi“.

Poznati glas sa terena španske lige slovi za ofanzivnog menadžera, sistem igre je jasan, neki bi rekli Konte pre Kontea.

„Mislim da sam za sve ove godine igranja fantazija, možda 5 ili 6 puta igrao u drugoj formaciji osim 3-4-3, tako da mi je to apsolutno neprikosnoven sistem. Uostalom, toj formaciji prilagođavam i izbor igrača koje dovodim, tako da nisam od onih koji smatraju da je „odbrana ta koja donosi rezultat“. Tokom godina izgradio sam poprilično jasan sistem kada je u pitanju građenje ekipe, i on izgleda ovako: golmane uvek biram iz slabijih ekipa koje tradicionalno imaju veliki broj „klin šitova“ tokom sezone, kao što je nekada davno bio slučaj sa Birmingemom, svih ovih godina sa VBA ili u prethodnih nekoliko sezona sa Sautemptonom i Barnlijem. Uvek vodim računa i o tome da mi je raspored golmana „kompatibilan“, odnosno da u svakom kolu imam jednog koji igra meč na svom terenu. U odbrani gotovo uvek imam dvojicu igrača iz najboljih klubova, takođe gledam da i njima raspored bude kompatibilan, pa tako recimo ove sezone forsiram igru sa defanzivcima Arsenala i Totenhema i oni su mi skoro uvek u timu, bez obzira na raspored. Ostatak odbrane popunjavam iz slabijih ekipa, tražim jeftinija rešenja i uglavnom se ta trojica igrača rotiraju na preostalom upražnjenom mestu u startnih 11“, ističe Čabarkapa i nastavlja:

„Dolaskom Kontea na Ostrvo i malom taktičkom revolucijom koju je sproveo, preferiram bekove u odnosu na štopere, pre svega bekove onih ekipa u kojima oni imaju znatno ofanzivniju ulogu od standardnog sistema sa 4 igrača u poslednjoj liniji. Kada su u pitanju vezni igrači i napadači, tu nemam neka posebna pravila. Trudim se da imam dve, ukoliko je moguće i tri „zveri“ a da li će jedan od njih ili sva trojica biti napadači ili veznjaci, zavisi samo od konkretne sezone i od toga ko je u kakvoj formi. Često žrtvujem jedno mesto u veznom redu, dovođenjem najjeftinije opcije, kako bih uštedeo sredstva za dovođenje neke od prvih zvezda, pa u tom slučaju u svakom kolu igram sa istih sedam igrača na sredini i u napadu. Trudim se da pronađem neki balans kada je u pitanju izbor igrača. Iako to možda nije najbolja filozofija, jer je u ovoj igri potrebno ostaviti emocije sa strane, jednostavno teško podnosim trenutke u kojima neko od mojih omiljenih igrača, poput Kuna Aguera, postigne het-trik a da nije u mom timu. Nemam nikakav problem sa dovođenjem igrača iz klubova koji mi nisu na listi omiljenih, ali ponekad popustim kada su u pitanju individualci, pa mi se često događalo da dovedem Kuna baš u trenutku kada onaj Španac odluči da ga malo odmori“.

Povezano

Kina: Život, sport i još ponešto

Skener

7. nov 2017

Skener

7. nov 2017

Deo SK fantazi karavana postao je 2012. godine, a uključivanje jednog imena u ligu rivalitet je podigao na maksimum.

„Fantazi ligu Sport kluba igram od svog prvog radnog dana u Bulevaru Zorana Đinđića, dakle od 2012. godine. Bilo je dosta rivalstava i ranije, ali je sve podignuto na mnogo viši nivo otkako je i naš direktor pre godinu i po dana odlučio da se priključi, te otkako je liga postala isključivo dostupna članovima kolektiva. Da je gospodin Simeunović godinu dana ranije odlučio da se priključi, ja bih bio bogatiji za solidnu sumu novca, a moja trofejna sala bogatija za pehar šampiona SK lige. Ovako, poslednju sezonu koja se igrala po starim, „labavim pravilima“, završio sam na drugom mestu, pošto je titulu odneo prijatelj Vladimira Živkovića, a meni je ostala uteha da sam bio najuspešniji među kolegama. Odličan rezultat te sezone ostvario sam najviše zahvaljujući činjenici da sam Rijada Mareza imao u timu od prvog kola. Posebnog rivala nemam, ali se uvek radujem kada moji momci savladaju ekipu „Pažljivo birani“ (Igor Gaćeša), a raduju me i pobede nad „Hatemasom“ (Darko Plavšić) i ekipom „VILK Dorćol“ (Vladimir Vesić), u pitanju su dugogodišnji rivali“.

Ove sezone Ranko je u određenom deficitu u odnosu na ostatak lige, pošto takmičenju prisustvuje iz Kine. To ga, ipak, ne sprečava da bude u toku sa svim dešavanjima.

„Ova sezona je vrlo specifična i svakako za mene predstavlja najveći izazov otkako igram fantazi. Činjenica da se nalazim 15.000 kilometara daleko (Nanđing, Kina), pored toga što nisam u prilici da prisustvujem našim okupljanjima subotom u 16:45, kada u presu sve „vrvi“ od razgovora o fantaziju, znači da i usled vremenske razlike nisam u prilici da ispratim sve mečeve, u meri u kojoj je to bio slučaj ranije. Trudim se da pogledam prve subotnje utakmice jer se one igraju u „pristojno“ vreme u Kini, ali sa mečevima koji počinju nakon ponoći, to nažalost nije slučaj. Ove sezone sam, po ugledu na italijanske košarkaške klubove, prvi put otkako igram fantazi promenio ime tima. „Leonidas 300“ ustupio je mesto „Nanjingdragonu“ ali promena je samo privremena i od sledeće sezone, slavno ime kluba će ponovo biti vraćeno“, poručuje Čabarkapa.

Hvala Ranku na izdvojenom vremenu, znamo da njegovo vreme košta.

Sledi pauza, ima dovoljno vremena da se izvrši prava analiza i timovi srede pred odlučujuće mečeve. Poznata je tradicija u Premijer ligi – ko bude prvi na Božić, uglavnom na tom mestu ostaje i u maju. Zato se dobro pripremite.

Naredno izdanje Dnevnika očekuje vas za dve nedelje, kada ćete moći da gledate i video intervju sa najboljim na kraju oktobra u Otvorenoj SK ligi Vladimirom Petrovićem. 

Do tada, pišite nam kakve promene u timovima planirate, delite sa nama vaša fantazi iskustva na JohnFrum12.

Pozdrav!