Otvoreno sa Đukićem: Da se fudbal igra na terenu

Blog ostalo 16. dec 201710:35 > 11:13
Srdjan Stevanovic, Getty Images Sport

Miroslav Đukić bio je prilično raspoložen za priču o Partizanu, fudbalu u Srbiji, problemima koji ga tište i potencijalnim rešenjima. Polusezona je za nama, a pred njenim akterima bar kratak odmor.

„Mislim da je ekipa dobro odradila polusezonu i zadovoljan sam rezultatima. Plasirali smo se u nokaut fazu Lige Evrope, odligrali smo to takmičenje odlično. U našoj ligi se nalazimo na drugoj poziciji sa devet bodova zaostatka iza Zvezde. Mislim da u našoj ligi možemo mnogo bolje, pre svega kod kuće nismo uspeli da održimo neku konstantnost, ali sve je to proces i imamo mnogo mesta za napredak koji očekujem u drugom delu sezone. Očekujem da dođe do nekog automatizma, za sve je potrebno vreme, ali sam zadovoljan igračima i njihovim odnosom. Mislim da smo na dobrom putu“, u nekoliko rečenica je Miroslav Đukić sabrao ono što je sa svojim timom prošao od juna na ovamo.

Partizan je mnogo bodova ispustio na svom terenu, više nego što su navijači crno – belih navikli. Najveći problem, svakako je bila igra protiv ekipa koje su igrale totalnu odbranu, sa svih 11 u svojih 30 metara za šta Partizan nije pronalazio rešenje.

„To igranje u ritmu sreda – nedelja dovodi do zamora. Možda je naš protivnik imao i veći fond igrača. Mislim da smo dolazili umorniji i potrošeniji u te utakmice i mislim da je to jedan od razloga. Mislim da i kada je u pitanju sam proces igre mi još uvek nismo dosegli taj nivo uigranosti koji ja želim i imamo mnogo prostora da napredujemo“ jasan je Đukić koji kaže da ne može da se odredi vremenski okvir koji je potreban da bi se ostvarilo ono što on kao šef struke smatra neophodnim.

„Mi imamo dobre rezultate. Zvezda nigde nije kiksnula. Oni imaju jedan poraz i tri remija, a dva ta nerešena rezultata su protiv nas. Možda je i u tome problem. Možda mi imamo normalne rezultate. Mi možda nismo kući ostvarili tako dobre rezultate kao na strani i nismo uspeli da imamo tu konstantnost, to možemo da popravimo. Taj proces popravljanja igre ide svojim tokom. U njihovim glavama mora da se ‘slegne’ to gradivo i da shvate kako mi od njih tražimo da igraju. Mislim da ćemo u drugom delu sezone igrati mnogo bolji i tečniji fudbal nego u prvom“, ocenio je Đukić.

FK Partizan

Sama atmosfera u pres sali u Humskoj i činjenica da se nije radilo o zvaničnoj konferenciji za medije, učinila je i da Đukić bude opušteniji i da govori o srpskom fudbalu, ali i fudbalu i životu uopšte, na način na koji to nije činio od kada se vratio u Humsku.

Sasvim je normalan proces da će u zimskom prelaznom roku neki igrači otići, ali da će biti i dolazaka. O konkretnim imenima nije bilo govora, prosto jer je dva dana od poslednjeg meča u polusezoni prerano za takvo nešto. Takođe, povremene kritike na račun odbrane ili napada, kaže Đukić, ne znače da je nezadovoljan nekim pojedincem.

„Kad se žalim na odbranu, želim se na odbrambeni sistem, kada kažem da nismo igrali dobro u napadu opet mislim na sve, jer mi smo ekipa. Kad ne branimo dobro, ne branimo dobro kao tim i to je aspekt u kome moramo mnogo da napredujemo jer je to važno i za nas kao i za sve ekipe. Ako izuzmete Barselonu ili Real i još možda nekoliko ekipa, malo ko može uvek da postigne gol više nego što primi. Mi to ne možemo. Mi moramo iz te nule da tražimo pobedu i da što manje golova primimo. Mi ne možemo da pobedimo 4:3. Moramo da budemo defanzivno čvrsti i da iz te stabilnosti tražimo pobedu. Nisam nezadovoljan, kada izanaliziram igrača po igrača oni su dali mnogo. Ne mogu da kažem – nisam zadovoljan. Po brojevima, ako izuzmemo Sumu koji verovatno nije u svojim brojevima, ostali su svi dali blizu maksimalnog. Mnogi od njih mogu mnogo više da napreduju, ali svi su u svojim brojevima“, objašnjava Đukić.

Sejduba Suma je u Partizan došao kao najskuplje pojačanje u istoriji kluba. Mučio se, bio van ritma, stigle su ga tako i dve povrede. Malo je, realno gledano, pokazao. Postigao je dva gola, za takvo pojačanje to nije ništa. Ipak, treba uzeti u obzir da je Suma došao fizički potpuno nespreman i da nije prošao propreme sa ekipom.

„On može i mora bolje kada prođemo pripreme. Mi smo pokušavali da mu popravimo fizičku spremu, ali imao je i povrede, tako da nismo uspeli u tome. On već vidi koji su naši zahtevi. On je više – manje igrač poteza, a onda je došao ovde kod nas gde je shvatio da će morati da radi sa ekipom i da ovde neće moći da ‘živi’ od tog poteza. Vidite vi njega kada igra i trenira, opušten tip i to je dobro do nekog trenutka“, kaže Đukić i onda navodi zanimljiv primer šta tačno znači ‘neće moći da živi od toga’.

„Kod mene u ekipi smo imali Bebeta. Bebeto dođe i da 20 golova u sezoni, ali Bebeto ne trči i ne radi defanzivu. I sad mi kažemo, pa dobro, trčaćemo mi za Bebeta jer daje 20 golova, donosi nam premije, pa ništa Bebeto ti se postavi ovde a mi ćemo trčati. E sa druge strene, Suma izvini, ne daješ mi golove, ne nameštaš golove, pa Suma moraćeš da trčiš. Ne moraš da trčiš kao Radin, ali moraćeš da obučeš kombinezon i da radiš jer ja ovo drugo ne vidim. Znači, moraš da mi daš ono što mi daju svi. Ako jednog dana počneš da mi daješ nešto više, onda ćemo mi da kažemo – trčaćemo mi. Mesi pretči kao golman, ali Mesi daje 60 golova po godini, ali nadoknadiće drugi. Ali ne možeš da ne radiš ništa, mora saigrač pored tebe da nešto vidi“, slikovito objašnjava Đukić.

Miroslav Đukić je imao prilike da u svojoj karijeri igra sa zaista vrhunskim igračima, sa pravim majstorima fudbala. Šta od majstorstva ima u Suminim nogama?

„Ja u svetu vidim dva majstora koji ne moraju da trče. Svi ostali moraju da trče i rade. Ja od prvog dana pokušavam mojim igračima da objasnim neke stvari. Ja njih slušam na terenu, čim neko uradi nešto dobro oni svi govore ‘bravo majstore’, ‘bravo dokrtore fudbala’, ‘bravo magistre’, nijednog nisam video da kaže ‘bravo radniče’.“

„Ovde se ustalilo neko mišljenje da je dobar igrač neko ko napravi neku majstoriju, neki lucidan potez. To se pojavi u nekom momentu, ali u međuvremenu morate da radite 90 minuta. Ja im kažem, ako hoćete da igrate ozbiljan fudbal, da prođete u Evropi, da vas neko tamo pogleda ili kupi – moraćete da radite. Lucidnost i majstorija će se pojaviti u nekom trenutku. Može da se desi i da se ne pojavi, ali ti si radio 90 minuta. Ja sam to pokušavao da objasnim malom Neci Mihajloviću. Ne znam protiv koga je ‘bocnuo’ loptu i preko golmana i odmah svi ‘doktore fudbala’. To je u redu, ali moraš da radiš jer od toga živite i ti i tvoja ekipa i bez toga nema uspeha. Mali Pantić je to shvatio i postao je pravi igrač. Ja njemu prtiv Jang Bojsa kažem, Panto dokačiće te onaj njihov veliki bek koji 90 minuta trči i vraća se, ‘životinja’ jedna i moraćeš za njim da trčiš 90 minuta. I on to i uradi, i onda onako doda loptu Ožegu i mi pobedimo i svi kažu – kakva majstirska akcija. To je nama donelo pobedu zato što su radili ceo meč, e zato se i ovaj njihov desni bek nije video na terenu. A gledam ga protiv Dinama, on gazi, nisam smeo da im pokažem tu utakmicu da se ne prepadnu.“

„Rad je jako bitan. Mi smo pobeđivali i bez Mareta, bez Tošketa, bez Sume, jer smo ekipa. Mora da postoji taktička disciplina. Na zapadu to radi kao mašina. Oni su tamo od devete godine u sistemu i rade kako im se kaže. Kod nas je mjastor onaj ko proturi dva puta loptu kroz noge. Ja na svom primeru kažem, sve što sam uspeo u fudbalu, uspeo sam zato što sam bio radnik. A kod nas to ljudi ne cene. A oni neki koji su bili talentovaniji od mene, a nisu hteli da rede, nisu ništa napravili. Kod nas to uopšteno u državi nije poštovano, obezvredili smo ljude koji su vredni. Mi moramo da vratimo sisteme vrednosti. Onaj ko je prevarant, mi ga ne zovemo imenom, on je pametan, sposoban…“, priča Đukić.

„Tako je i u fudbalu, ekipama treba usaditi taj mentalitet da moraju da rade kako bi im to donelo rezultate, moraju da imaju taj pobednički stav. Meni se čini da sam sa mojim igračima na dobrom putu. Oni su jedna divna grupa koja želi da radi i vide da ono što im pričam ‘pije vodu’. Znate kako, ja kada vama sad pričam treba vreme da se uspostavi sistem, vi mislite evo ga kupuje vreme. Verujte, ne radim to, ali u svakom poslu, u svemu, ništa nema na blic i na foru. Kad sam bio u Partizanu pre 10 godina, to je bilo pakleno. Mi pobedimo Zvezdu a izgubimo od Hajduka ili od Bežanije. I sve je to proces. Sistem je bitan. Mi pobedimo Jang Bojs kao ekipa. Kada nema Tošića, pojaviće se neko drugi zato što smo ekipa. U početku, ja izginem dok Tavambu ubedim da treba da se vraća i stane negde. Jer on veruje da je on napadač i da njega treba da čuvaju, što bi sad on čuvao nekoga i zatvaro prostor. Everton je primer kako se radi i primer profesionalnosti. On ima jedan intenzitet koji nije normalan čak i u evropskim razmerama. Energija koju on daje ja takva da nekad moram malo da ga sputavam i smirim jer nije sve u intenzitetu, ne smeš da gubiš poziciju. Nekada je previše emotivan pa ulazi u probleme, ali kod mene nije problematičan možda i zbog toga to mogu da komuniciram sa njim na španskom i da mu sve razjasnim“, slikovito objašnjava svoje svakodnevne zadatke Đukić.

Partizan, kao i svi klubovi u Srbiji, živi od prodaje igrača. Everton, konkretno, u ovom trenutku jeste igrač Partizana, kao i svi ostali, ali u januaru će biti odlazaka i zbog toga Đukić naglašava važnost sistema u kome će jedan igrač samo zameniti drugog bez mnogo problema.

Problem je, kako kaže Đukić, kada samo živiš od kvaliteta igrača. Tošić je došao sa Đukićem sa kojim je radio u Partizanu i pre 10 godina. Pominju se mogući povratci još nekolicine igrača. Đukić ipak kaže da je teška opcija da se to sprovede u delo. Rukavina, Jovetić, Obradović… Svi su oni Đukiću zanimljivi, ali je on takođe i realan pa kaže da su to teško izvodljivi transferi.

„Ali,dobar bi bio i Mesi“, našalio se Đukić.

youtube printscreen

Težak početak sezone imao je Partizan u smislu velikih igračkih promena od priprema do početka sezone.

„Ovo leto je ovde bio haos. Đurđević – imaš ga sad za kvalifikacije, ali mi čekamo ponude za njega. Leonarda takođe. Leonardo,pa to je bila španska telenovela. Ide, ne ide, odlazi, vraća se, danas ljubi dres, sutra ne… To je bilo konstantno, jedni su dolazili drugi odlazili. Pa došao Suma potpuno nespreman, pa došao Tošić koji takođe nije prošao pripreme, Mitrović takođe. To je otežalo uigravanje ekipe i mislim da će ovo što je pred nama biti prave pripreme i nadam se da ćemo konačno profunkcionisati. I mi isto znamo šta ko od njih može da nam da i nema lutanja ni sa te strane. Zima neće biti nalik letu. Mi razgovaramo sa upravom. Imamo spisak igrača koji treba da promene sredinu, koji mogu da se prodaju i onih koji ostaju jer su okosnica tima i mislim da će ovo biti jedan kontrolisan prelazni rok“, pojasnio je Đukić.

Đukiću nije strano da dovede igrača za koga niko i ne zna pa da on posle postane veliki evropski igrač, a i sada ima igrača u Superligi koji bi mogli da se uklope u sistem Partizana.

„Mi smo već dali neke spiskove koje bismo igrače iz naše lige hteli da dovedemo. Mi mnogo potcenjujemo našu ligu. Ovde ima mnogo dobrih igrača, zdravih momaka i mi treba mnogo više da radimo na tom marketingu da igrači budu poznati. Ovde ljudi ne poznaju pola igrača. Mi njima treba da damo mnogo više na važnosti. Oni su ovde najnebitnija karika a ustvari su najvažnija. Njima treba dati samopouzdanje, glas. Ovaj fudbal oni igraju, a ovde su oni najnebitniji. Ne pitaju se ništa. Oni su u nekom strahu. Imaju strah od navijača, strah od uprave, strah od trenera, a oni su ovde glavni proizvođači.“

„Ne znam ko je napravio ovakav sistem. Mi smo zemlja koja može da stvara talente, da ih posle prodajemo kontrolisano, mi smo talentovana, fizički sposobna nacija i imamo odlčne igrače kojima treba stvoriti uslove. Kada to kažem, mislim na terene. Sad kad uđete u gradove fino imate ove reflektore, predivno. Eno i u mom Šapcu, lepota. Ali, hajde da sredimo i terene. Mi hoćemo da živimo od prodaje igrača, a igramo po livadama, bukvalno. Samo još fale krave da pasu pa da ih sklonimo pola sata pred meč. Kažu, nema publike. Pa ja ne bih prvi došao kakvi su nam stadioni. Padne kiša, pa gde da dovedem dete? Niti je natkriveno niti išta. Moramo da stvorimo uslove da bi neko došao. Mora da se radi i na stvaranju pozitivne atmosfere“, priča Đukić i na svom primeru objašnjava na šta misli kada priča o pozitivnoj atmosferi.

„Ja kada sam došao, kao neko sa strane, došao sam pun energije i entuzijazma. Kad mi kažu nameštena utakmica, ja ništa to nisam verovao. A onda posle jedno tri meseca, kad sudija svirne faul, onako pod paranojom da je sve kupljeno i prodato, počneš i ti da razmišljaš – e ovaj sudija je kupljen, njega je neko potplatio. Mi smo ovde napravili takav utisak da je sve prevara i prodaja. I nije tako, ne smemo da dozvolimo da bude tako. Treba da damo slobodu tim sudjiama da sviraju kako cene i vide.“

„Možete da zamislite pod kakvim je sada pritiskom sudio Mažić! Najbolji sudija, pa ja vam garantujem da on lakše sudi evropsku utakmicu, Juventus – Barselona gde ga gleda ceo svet. On je mirniji nego kada dođe da sudi derbi. On ovde nema ništa da dobije, a može sve da izgubi zato što šta god da svirne mi iz Partizana ćemo reći da je on Zvezdin, ovi iz Zvezde će reči nešto drugo. Sad pre utakmice on je bio neko ko ne može da sudi Zvezdi. Onda odjednom sudi. Mi iz Partizana kažemo – ovo je namešteno. Pa njemu kad je prineo ustima pištaljku da dosudi penal, milion mu je stvari prošlo kroz glavu, a koje ne bi trebalo da mu prolaze kroz glavu. Njemu ili bilo kome drugom. Pričam uopšteno.“

„Evo kad smo igrali u Kruševcu, vidite ogroman pritisak na sudijama. Mi pričamo o odlaganju jer nema uslova za igranje. Vi na njima vidite da ne smeju da preuzmu odgovornist na sebe jer je neko viši odlučio da ta utakmica ne sme da se odloži. Ko je taj neko ko ne dozvoljava? Ta utakmica bi morala da bude odigrana i da je stadion bio pod vodom. Pa ko je taj neko koga se mi plašimo? Pa koga zanima fudbal po onakvom terenu? I posle me pitaju da prokomentarišem meč. Koga ovde interesuju fudbalerI, koga zanima što oni mogu da polome nogu, da im pukne mišić? A mi da čuvamo naše igrače, mi bismo rekli – ovde ne može da se igra i gotovo, odložićemo za bolje vreme. To su stvari koje mi moramo radiklano da menjamo i da ozdravimo naš fudbal. Moramo da spustimo tenzije, da pustimo fudbal da se igra na terenu. Fudbal je prelepa stvar koja može da vaspitava, da nas uči, da nas zbližava. Nikako ovo kao što smo videli na derbiju. Ja sam sebe i svoju decu i porodicu vaspitao kroz fudbal i tako želim drugim ljudima, da stvorimo zdravo društvo i dobre odnose“, kaže Đukić.

Manuel Queimadelos Alonso/Getty Images

U svetlu ove priče, nameće se i pitanje dokle će nama biti neobično što se trener Crvene zvezde i Partizana rukuju pred meč? I kako se sve pozitivmo što su ponudila dvojica stručnjaka i sami igrači u svojim izjavama nakon meča, svelo na „nisu hteli da održe zajedničku konferenciju“. Onome ko na stvari gleda realno, jasno je da zajedničke konferenmcije u Evropi nisu praksa, ali da ponovimo još jednom, a ponovio je i Đukić.

„Želim da pojasnim, pošto neki kažu da ja nisam želeo da idem na zajedničku konferenciju. Na mnogim drugim utakmicama sam sam bio na konferenciji. Moja iskustva su takva da je bolje da ne idete zajedno sa protivnicima jer dolazite u nezgodnu situaciju. Svi mi posle utakmice imamo neko subjektivno mišljenje o samom meču i zašto bi se dolazilo u situaciju da repliciramo jedan drugom. Bolje je da svako od nas ima priliku da kaže ono što ima“, kratko je objasnio Đukić.

Pred Đukićem je svega nekoliko dana pauze, u Beograd dolaze njegovi sinovi sa kojima uvek provodi praznike, a onda ponovo „kombinezon i ašov pa da se radi“.