Selektor Crne Gore i trener Asvela iz Vilerbana, Zvezdan Mitrović, stekao je trenersko ime koje se sa poštovanjem izgovara u Evropi. Put kojim je išao mogao bi da bude primer svim mladim trenerima, iako put nije bio ni malo lak, naprotiv.

Staro je pravilo da uspeha bez rada, odricanja i ljubavi prema onom što radite i želite nema. Mitrović je sada već daleke 1992. godine odlučio da završio igračku karijeru i da počne da radi na sebi kao treneru. Prihvatio je predlog tada prvog trenera Pikadilija Baneta Vukićevića, seo pored njega, postao asistent i priča je krenula. Mitrović je tri godine proveo u Pikadiliju koji je poznat i kao OKK Titograd, a zatim se preselio u Budućnost gde je nastavio usavršavanje, učenje, rad na sebi.

“Izuzetno sam zahvalan Banetu Vukićeviću koji mi je predložio da igračku karijeru zamenim trenerskom. Mnogo mi je pomogao. Prve trenerske lekcije sam naučio od njega, a to se naravno ne zaboravlja. Prelazak u Budućnost je bio korak napred u karijeri. Čelnici kluba su me često kao mladog trenera, željnog znanja, učenja i usavršavanja slali na klinike i seminare. Ono što sada mogu da poručim mladim momcima koji dolaze na seminare i klinike, je da koriste svaki momenat i trenutak. Da upijaju svaku reč predavača, a ne da se pojavljuju da bi ispunili normu za dobijanje licence. Ne mogu zaista rečima da opišem koliko sam naučio na predavanjima koje sam imao priliku da slušam od trenerskih veličina kakve su Aleksandar Nikolić, Željko Obradović, Dušan Ivković, Božidar Maljković, Bogdan Tanjević… Imao sam priliku da razgovoram sa njima. Nisam se plašio ni stideo da pitam šta me zanima, šta mi nije jasno. Ono što me je oduševilo je da su uvek bili spremni da podele znanje sa mladim trenerima koji su želeli da uče i upijaju iskustvo i znanje koje su oni imali. Odlika vrhunskih trenera je da kod njih reč sujeta i ego ne postoje. Što si kvalitetniji trener, što si bolji čovek, to si spremniji da znanje podeliš sa drugima”, rekao je Mitrović i nastavio:

“Znam da će sledeće pitanje biti, da li bih mogao da izdvojim nekoga ko je ostavio najveći trag na moj razvoj, na moje trenersko odrastanje? Ovde uglavnom sledi odgovor da je to nemoguće, jer ih ima mnogo. Međutim, kod mene to nije slučaj. Neizmerno sam zahvalan pokojnom Goranu Poliju Bojaniću koji mi je bio trenerski otac. Mnogo je radio sa svim mladim trenerima u Crnoj Gori. Napravio je tada pravu revoluciju. Radili smo mnogo na parketu, a on je uspevao da nabavi kasete NBA i NCAA lige, gde smo gledali i analizirali kako rade stručnjaci iz SAD. Tada nije bilo kablovskih televizija, društvenih mreža i nisu utakmice bile dostupne kao što je to sada slučaj. Pored Polija Bojanića moram da istaknem i saradnju sa Duškom Vujoševićem.“

Zvezdan Mitrović je dugi niz godina radio kao asistent u Budućnosti, ali i u reprezentaciji. Bio je zadužen za rad sa mlađim selekcijama. U periodu kada je imao priliku da sarađuje, odnosno uči od Duška Vujoševića, bio je period kada je jedan od najboljih trenera Evrope, bio u stručnom štabu Crne Gore, a Mitrović radio sa kadetima.

“Duško Vujošević nije trener, on je košarkaška akademija. Svaki trening, svaki razgovor sa njim, jer bio lekcija, kako životna, tako i košarkaška. Ponavljam još jednom, Goran Poli Bojanić i Duško Vujošević su me usmerili, objasnili šta treba i kako treba da radim, ako želim da uspem. Neizmerno sam im zahvalan na svakoj košarkaškoj i životnoj lekciji. Napravili su od mene boljeg trenera i čoveka u svakom smislu. Uz sva iskustva koja sam skupljao kao asistent sa mnogim trenerima sa kojima sam radio, uz lekcije koje sam naučio na seminarima i klinikama, uz ogroman induvidualni rad, odlučio sam da se osamostalim. U Crnoj Gori su tada postojala dva ozbiljna kluba Budućnost i Lovćen. Za mene kao mladog trenera nije bilo mesta, pa sam se otisnuo u Ukrajinu”.

Zvezdan Mitrović je u Ukrajini vodio Himik, Krivbas, Budiveljnik, Azovmaš. U tom periodu je bio i asistent Luki Pavićevu na Evropskom prvenstvu 2013. godine. Mnogi su u trenutku kada je Mitrović krenuo put Ukrajine, konstatovali da će se brzo vratiti. Postavljali su pitanje, ko je karijeru napravio u Ukrajini? Zvezdan Mitrović je uspeo.

“Nisam imao strah jer me je vodila ogromna želja i motiv. Bio sam odlučan u nameri da dam sve od sebe, da sve što sam naučio od trenera čija sam imena spomenuo iskoristim i da napravim nešto od karijere, da ostanem u košarci, da pokažem da mogu da budem trener. Imao sam i ogromnu obavezu prema ljudima od kojih sam učio, jer nisam želeo da ih razočaram i izneverim. Ukrajina je u tom periodu bila relativno nerazvijena kada je košarka u pitanju. U timu ste mogli da imate samo dva stranca, odnosno mogli ste da se oslonite samo na domaće igrače, na stvaranje tima, na stvaranje košarkaša. S obzirom da sam veći deo karijere proveo u radu sa mlađim igračima bilo je to za mene pravo zadovoljstvo. Veliki rad, predanost, uz sva odricanja i posvećenost momaka sa kojima sam radio je doneo i željene rezultate. U Ukrajini sam proglašen za najboljeg trenera, osvojio sam titulu sa Krivbasom, Kup sa Budiveljnikom. Radio sam sa mnogo mladih igrača iz Ukrajine koji su kasnije napravili vrhunske karijere i jako sam ponosan na to”, naglasio je Mitrović.

Igrom sudbine, upravo ti mladi igrači koje je stvarao Mitrović za više od deset godina rada u Ukrajini, sada stoje na putu njemu i reprezentaciji Crne Gore u nastojanju da stigne do Mundobasketa.

“Baš tako. Većina igrača u reprezenetaciji su momci sa kojima sam radio dok su bili mladi i dok su stasavali u jako dobre košarkaše. Ukrajina i Letonija su nam poslednje prepreke na putu ka Svetskom prvenstvu. Da li ću Ukrajinu napustiti srećan posle meča koji sledi, isto kao što sam srećan otišao u Monako? Videćemo. Ja se nadam da hoću”.

Posle sjajne decenije u Ukrajini, Mitrović je odlučio da je vreme za korak dalje i to veliki. Stigla je ponuda od Monaka i Mitrović je stigao u Kneževinu. Sa Monakom je osvojio tri trofeja Kupa, dva puta je izabran za najboljeg trenera Francuske, dva puta je igrao u finalu FIBA Lige šampiona, tri puta je bio učesnik Ol star vikenda u Francuskoj, a prošle sezone je od princa Alberta zajedno sa celom ekipom koju je vodio dobio orden za velike zasluge na sportskom polju.

“Jedino mi je žao što nismo osvojili titulu iako smo dve sezone bili neprikosnoveni posle ligaškog dela takmičenja. U prvoj sezoni nas je Asvel izbacio odmah na startu doigravanja, a prošle sezone smo poraženi u velikom finalu potpuno nezasluženo, uz neke svari koji nemaju veze sa korektnim ponašanjem na terenu. Podatak da je princ Albert odlučio da nas odlikuje iako nismo osvojili titulu, a da su to odlikovanje do sada dobili jedino fudbaleri kada su bili šampioni Francuske, dovoljna je satisfakcija, iako sam bio baš ljut i besan posle finala. Moram da naglasim da sam ljut i besan, samo kada se dešava nešto što nije pravedno”, naglasio je selektor Crne Gore i nastavio:

“Pomešanih osećanja sam napustio Monako, isto kao i Ukrajinu. Ostvario sam sjajne rezultate, stekao mnogo dobrih prijatelja, ali ponuda Asvela je jednostavno bila prilika da napravim korak napred. To se jednostavno ne odbija, jer sam ja i dalje mlad trener. Za sada sve ide po planu. Prvi smo u šampionatu Francuske, izborili smo plasman u TOP 16 fazu. Ciljevi su jasni, borićemo se za trofeje u Francuskoj, dok ćemo u drugom po rangu evropskom takmičenju nastojati da doguramo što dalje. Istovremeno, polako ćemo početi i da se pripremamo za učešće u Evroligi, koja je došla kao prvi trofej u sezoni koja je u toku”.

Uoči Nove godine, Zvezdan Mitrović je učestvovao na Ol star vikendu u Francuskoj. Bio je to redak slučaj da stručnjak koji nije iz Francuske, zasluži da četvrti put bude učesnik spektakla koji je po organizaciji možda i najbliži onome što se organizuje u NBA ligi.

“Iskreno, ja ne volim Ol star vikende i utakmice, ali slagao bih kada bih rekao da mi ne prija što sam četvrti put bio uzastopno učesnik istog, jer je to dokaz da sam dobro radio, da sam ostvario nešto. Ovoga puta sam odlučio da vodim selekciju Francuske”.

Bogdan Tanjević je posle Evropskog prvenstva na kome je Crna Gora ostvarila istorijski uspeh plasmanom u osminu finala gde je poražena od Letonije sa 100:68 podneo ostavku. Obavljeni su razgovori sa nekoliko trenera koja imaju veći rejting od Mitrovića, ali jedino je Zvezdan odlučio da sedne na užarenu klupu. O plasmanu na Mundobasket niko nije ni razmišljao, naročito ne posle poraza od Španije i Slovenije u gotovo pozorišnoj atmosferi u dvorani.

“Nisam razmišljao ni jednog trenutka kada je stigla ponuda. Nisam razmišljao o tome da li je rizik veliki ili nije, da li to može da bude loše za moju karijeru ili ne. Meni je selektorsko mesto državnog tima čast i obaveza. San koji je postao java. Zajedno sa momcima sanjao sam da se nekako izborimo sa Belorusijom i prođemu u drugu fazu. Dobili smo Belorusiju u meču koji je bio biti ili ne biti, a zatim rasterećeni i puni samopouzdanja i Sloveniju. Usledila je još jedna utakmica sa prefiksom biti ili ne biti. Dobili smo Ukrajinu, a onda su stigla dva čuda u vidu velikih pobeda nad Turskom i Letonijom. Sada čvrsto držimo sudbinu u svojim rukama. Imamo realne šanse da izborimo plasman na Mundobasket, a naša prednost je što smo rasterećeni jer smo cilj već ostvarili. Košarka je ponovo brend u Crnoj Gori, svi pričaju o mečevima koji slede, dvorane su ispunjene do poslednjeg mesta kada igra državni tim, a mi smo uz rezultat podmladili reprezentaciju i napravili selekciju igrača koji mogu da nose još nekoliko kvalifikacionih ciklusa. To naravno nije traženje alibija, jer ni ja, ni momci koje vodim nikada nismo razmišljali tako. Protiv Ukrajine i Letonije idemo hrabro, jako i na pobedu”.

Pitanje nije bilo potrebno postavljati, Zvezdan Mitrović je nastavio monolog:

“Više puta sam rekao da je sistem takmičenja loš. Ne odgovara ni jednoj selekciji, ali kako je nama, tako je svima. Primera radi, slede dve utakmice u kojima igramo sa Ukrajinom i Letonijom. Ambicije je nemoguće odrediti jer je neizvesno u kom ćemo sastavu biti mi, a u kom rivali. Ovde je u prednosti Ukrajina jer se oslanja na domaće igrače koji se jako dobro poznaju i biće u gotovo najjačem mogućem sastavu. Letonija je nepredvidiva. Dobio sam informaciju da planiraju da u Crnu Goru dođu u najjačem sastavu, a to naravno menja situaciju. Međutim, mi smo tim koji krasi hrabrost i pozitivna energija. Nastojaćemo da pobedimo Ukrajinu i Letoniju, da ostvarimo plasman na Mundobasket. Koristim priliku da se još jednom zahvalim predsedniku Budućnosti Draganu Bokanu, sjajnom treneru Aleksandru Džikiću, što su omogućili igračima Budućnosti da i pored paklenog ritma koji nosi učešće u Evroligi i ABA ligi, obuku dres sa državnim grbom. Hvala naravno i momcima koji trpe ogromne napore, ali svi zajedno imamo cilj i san, koji će nadam se postati java”.

Momci u dresu sa državnim grbom Crne Gore ne žele da se bave kalkulacija, žele dve pobede ili u najgorem slučaju žele poraz od Ukrajine sa menje od devet poena razlike i pobedu nad Letonijom, jer i takav epilog vodi na Mundobasket. Na pomoć Španije koja gostuje Letoniji i Slovenije koja u poslednjem kolu čeka Ukrajinu, kako kažu ne računaju.

Sve ekskluzivne intervjue i tekstove iz SK paketića možete pronaći ovde.