Ognjenovićeva za SK: Igraću olimpijske kvalifikacije

Blog ostalo 2. apr 201911:30 > 11:59
Podeli:
SK

Maja Ognjenović (34), prvi dizač ženske seniorske reprezentacije Srbije i moskovskog Dinama, nedavno je produžila ugovor sa ruskim gigantom na još jednu godinu, a pred samu završnicu sezone, sumirala je utiske i najavila reprezentativnu 2019.

Produžetak ugovora, kaže, nije bilo iznenađenje.

Inicijalno, ugovor je i bio na „jedan plus jedan”. Želela sam da se osiguram, ako ne daj Bože ne bude sve kako treba, pa da imam mogućnost da odem. A pošto je, bar do sada, sve bilo relativno dobro, odlučila sam da ostanem. Rusija je veliki izazov, prvenstvo je užasno teško, pre svega zbog ogromnih putovanja i veličine zemlje, ali i dovoljno kvalitetno. Možda nije najjače na svetu, ali ima svoju draž, sa četiri-pet veoma dobrih ekipa. Tu su, pored nas još Dinamo iz Kazanja, Uraločka, Lokomotiva iz Kalinjingrada, pa i Zarečje”…

Kako biste u par rečenica opisali Dinamo iz Moskve, kao klub?

Finansijski su moćni, organizaciono takođe. Uslovi za rad su maksimalni. A što se tiče ambicija, one su vezane najviše za rusko prvenstvo i Kup. Što se tiče evropske scene, ne mogu da kažem da su nezainteresovani i da im nije bitno, ali im nije prioritet da budu pobednici Lige šampiona. Bar sam ja to tako shvatila. Videćemo šta nam nosi sledeća sezona. Nadam se da ćemo biti i igrački jače i taktički spremnije”.

Opet, stigli ste do četvrtfinala i dobro namučile aktuelne evropske prvakinje?

Igrale smo dobro i ove sezone u Ligi šampiona. Pobedile Fenerbahče u Istanbulu, dobile Vakifbank kod kuće. To su za mene bile neočekivane i velike pobede. Na kraju, nije bila sramota izgubiti od Vakifa u revanšu, mada je poraz bio preubedljiv. Na toj utakmici se videlo koliko su one bile mentalno i taktički spremnije od nas”, ističe Ognjenovićeva.

Kad smo već kod Lige šampiona, ko će je osvojiti?

Ostala su dva italijanska i dva turska kluba. Biće mi drago ako Ligu šampiona osvoji Fenerbahče. Zbog Ane i Zorana Terzića. Naravno, navijaćemo za klubove u kojima su naše devojke, Stefana je u Novari, a Raša u Vakifbanku. Ipak, Milenin klub je apsolutni favorit, mada će morati da bude oprezan, jer je Vakif ove godine nešto ranjiviji”, zaključila je Ognjenovićeva.

Svaka ruska ekipa ima 12 domaćih igračica i dve strankinje. Kakve su Ruskinje za saradnju?

Što se tiče Ruskinja, pa standardno… Onakve su kakve ih vidimo na terenu, dok igramo protiv njih. Hladne, nepristupačne… Nema tu nekog preteranog zbližavanja, druženja. Ne bih da zvuči da su neke veštice, ali svaki vid komunikacije je nekako štur. Nije ni moj ruski sjajan, a ni njihov engleski. Sve se svodi na viđanje u sali za treninge, hotelu i po aerodromima. Van toga nema ništa. Opet, to mi negde i odgovara, navikla sam se tokom svih ovih godina. Nije baš da sam luda da ih viđam i van terena. Dobro, nekad mi zafali neka priča uz kafu. Ali, šta da se radi, prihvatila sam sve to kako jeste i zato sam i produžila ugovor”, smeška se Maja.

Ko vam je cimerka?

Na početku sam bila cimerka sa Čehinjom Havelkovom. Ipak, pošto je Nataša Gončarova sama u sobi, otvorila se mogućnost da još jedna devojka dobije jednokrevetnu sobu, pa sam se ja prijavila i izašli su mi u susret. Sada sam navikla na svoj mir, ima to svojih prednosti, ali sigurno i mana”, dodaje Ognjenovićeva.

Kakvu saradnju imate sa članovima stručnog štaba?

Nikad nisam volela nekog preterano da hvalim, ali ni da kritikujem. Ipak, naš trener Aleksandar Sukomel je neko kome nedostaje mnogo iskustva, pa i znanja. Ima 36 godina, dugo je bio skaut i drugi trener. Ovo mu je prva samostalna sezona. Trudim se da mu pomognem, koliko on to želi i koliko mogu. Pomoćni treneri su nam Rusi, a medicinsko osoblje je vrhunsko. Imamo sjajnog doktora i veoma dobru maserku. Lično, meni je najviše pomogao Damir Kolec, hrvatski stručnjak za kondicionu pripremu, koji je ovde već sedam godina. Njegovo iskustvo i znanje je od neprocenjivog značaja za celu ekipu i svaku igračicu ponaosob. Ušao je u sve tajne Lige, posle dugih letova zna šta nam je najpotrebnije kako bi se osvežile. Damir je neko koga bih posebno istakla u celoj ovoj priči”, kaže Maja.

Pominjali ste već narednu sezonu i nešto jači igrački kadar. Imate li neko konkretno ime, neko pojačanje koje će doći u Moskvu?

Znam da će nas napustiti Havelkova, koja se seli kod dečka Đerđa Grozera u Sankt Peterburg. Postojala je priča da nam dođe Elica Vasileva. Međutim, kad sam joj poslala poruku, dobila sam odgovor da je odustala. Odlučila je da ostane, ima problema sa ramenom, bolje joj je kaže u Italiji zbog oporavka. Iskreno, baš me zanima ko će nam biti nova „četvorka”, kaže Maja.

A pominje li se neko pojačanje među ruskim igračicama?

Ne znam, zaista. Čudna je politika našeg kluba, ovo nigde nisam videla. Ruskinje koje su ovde, tu su sto godina! I niko nigde ne ide i nikoga ne dovode?!

Da li će ovaj sastav Dinama biti dovoljan da se odbrani titula?

U polufinalu, ako Bog da, idemo na Uraločku, koja nije nimalo naivna ekipa. Ostaje nam da se uzdamo da će, sad kad je najpotrebnije, svako biti na visini zadatka. Imamo dobru ekipu, ali nam fali još puno stvari, naročito taktičkih detalja. Priprema utakmice nije adekvatna i ako bude problema, to će izaći na videlo. Nedavno smo igrale protiv Kalinjingrada, koji je naš glavni konkurent. Namučile smo se, baš zbog loše pripreme. Pričala sam posle i sa našom Bojanom Živković, koja igra tamo i koja mi je rekla da su gledale tri-četiri videa. A mi samo jedan od 15 minuta!

To znači da Sukomel i njegovi saradnici nisu ostali dosledni radu Zorana Terzića, koji je sa Dinamom osvojio prošle godine šampionsku titulu?

Meni je najžalije zbog toga i naravno, što Terzić nije ostao ovde. da su samo prepisali neke stvari od njega, bilo bi sve puno bolje.

Kad smo već pomenuli selektora, kakva je situacija sa Majom u reprezentativnoj 2019. godini?

Nisam još ništa konkretno pričala sa Terzom, iako smo se videli na kratko u Istanbulu. Postoji neka ideja da odigram olimpijske kvalifikacije u avgustu. One traju kratko, protivnici su po meri. Njegov predlog je da budem tu, kako bismo osigurali plasman na Olimpijske igre, već iz prvog pokušaja.

Pre toga je Liga nacija, a posle Evropsko prvenstvo i Svetski kup?

Liga nacija je baš rano i tu me sigurno neće biti. Posle ovako naporne sezone u Rusiji, trebaće mi nešto duži odmor. Verovatnu ću od početka jula krenuti sa ozbiljnim treninzima. A što se tiče Evropskog prvenstva, nisam načisto. Jer, 2017. godine kod mene nije bilo motiva, pa je glupo pričati da se dve godine kasnije pojavio motiv. Mada, razgovaraćemo o svemu, ne treba da žurimo. Treba da vidimo kakva će biti situacija u ekipi. Sve je moguće! Što se tiče Svetskog kupa, selektor je rekao da će u Japanu igrati nešto mlađa ekipa. To takmičenje ove godine neće imati značaj i snagu kao neka prethodna, naročito ne onaj iz 2015. godine, kad smo osvojile srebro!”, podsetila je Ognjenovićeva.

Za kraj još par kratkih pitanja. Avionsku linija iz Moskve do Beograda sada je jedna od kraćih u vašem rasporedu letova?

Jeste, ali nijednom nisam letela iz Moskve do Beograda ove sezone. Kalendar utakmica je bio zgusnut, a jedan mesec sam pauzirala, zbog zdravstvenih problema. A što se tiče aviona, sad su mi letovi od tri sata najnormalnija stvar. Pre su mi predstavljali agoniju. Ove zime smo putovale i do Južnog Sahalinska, osam i po sati leta od Moskve. Navikne se čovek na sve!”, nasmejala se Maja.

Kako trošite slobodne dane?

Nema ih puno i ništa ne stižem da vidim. Lakše je, naravno, kad je Danilo (op.a. suprug Ikodinović) tu. Na košarci sam bila samo jednom, gledala sam Himki u Evroligi. Volim da odem do nekog muzeja, u neku galeriju. Eto, gledala sam Anu Karenjinu mjuzikl i to je stvarno bio doživljaj”, kaže na kraju Maja Ognjenović, koja ipak ne propušta nijedan odbojkaški prenos na Sport Klubu.

Svaki gledam, zahvaljujući vašoj televiziji, ne promiču mi oni najvažniji evropski mečevi. Sjajni ste, samo nastavite tako!”

Nismo smeli da joj kažemo da pripremamo nova iznenađenja i da uskoro širimo odbojkaške teritorije…

SK