Kovač za SK: Sve je lepo, ali ja želim mnogo više

Podeli:
OSS

Gost „Sport Kluba” bio je Slobodan Boba Kovač, selektor srpskih odbojkaša, bivši trofejni as naše zemlje, a danas najbolji trener Evrope i Srbije, u izboru Evropske odbojkaške konfederacije (CEV), Odbojkaškog saveza i Olimpijskog komiteta Srbije.

Sa 52-godišnjim Kovačom, razgovarali smo na mnoge teme, dodirnuvši se valjda svih zanimljivih detalja u skoro četiri decenije dugoj karijeri olimpijskog šampiona iz Velikog Gradišta.

Uz priznanje da se od osvajanja evropske titule u Parizu, njegov život promenio za 180 stepeni, Kovač je podsetio i na činjenicu da se u modernom sportu od prošlosti ne živi i da je svaki naredni meč najvažniji.

Moramo da se dokazujemo iz dana u dan. Tako je valjda i u sportu i u životu. Ono što je bilo, bilo je fenomenalno. U ovih pet dana išli smo sa koktela na koktel, slušali pohvale, dobijali nagrade, ali i trenirali, koliko je to bilo moguće. Plašio sam se da nam sve to ne odvuče pažnju od narednog cilja, a to su kvalifikacije za Olimpijske igre i turnir u Berlinu. Svi smo ambiciozni i svi želimo još više. Pred nama je težak turnir, stavićemo sve poteškoće na stranu, jer želimo da pripremimo što je moguće bolju taktiku i da krenemo u nove bitke.

Igračku karijeru, Kovač je počeo u rodnom Velikom Gradištu, pošto je kao klinac sa 13 godina gledao kako njegov VGSK osvaja titulu šampiona stare Jugoslavije.

Ta titula je osvojena 1980, a godinu dana kasnije dobio sam dres od legendarnog Vladimira Trifunovića, kao njegov mogući naslednik. Da li sam u tome uspeo, proceniće drugi, ali moram da priznam da sam dao sve od sebe da to i opravdam. Nisam se dugo zadržao u rodnom mestu, igrao sam jednu sezonu i u Kolubari iz Lazarevca, bio i u Mostaru, a onda došao u Vojvodinu, sa kojom sam odbranio šampionsku titulu 1989. godine”, seća se Kovač.

CEV

Sportske sankcije naterali su i Bobu, ali i ostatak njegove generacije da traže spas u inostranstvu.

Bili smo tada prilično lenji, nije nam se išlo napolje, jer nam je bilo lepo u svojoj zemlji. Ipak, i pored paklene konkurencije i ograničenog broja stranaca, dobili smo šansu da zaigramo u Italiji. I tada i danas, to je bila najjača liga na svetu.

Kovač je nosio dres Đoje del Kole, jednu sezonu i solunskog Arisa, da bi po povratku u Italiju ostao na Čizmi još 12 godina.

Igrao sam za Lube, koji je u to vreme, tek počinjao da krči put ka vrhu italijanske odbojke. U međuvremenu su krenuli i uspesi sa reprezentacijom, a da nije bilo povrede 1998. godine, verovatno bih kao kapiten kluba iz Maćerate dočekao i prve trofeje u narednih par sezona. Nažalost, sezonu oporavka proveo sam u A2, u ekipi Taranta, kod Vićenca Di Pinta, koji mi je praktično bio trener sedam godina!

Reprezentativnu karijeru, Kovač je okončao posle osvajanja zlatne medalje u Sidneju.

Procenio sam da je to najbolji trenutak za tako nešto. Imao sam 33 godine i trebalo je odigrati još par sezona, sačuvati zdravlje. Do kraja karijere imao sam još dve-tri epizode u Italiji, a onda sam završio u Iranu, u ekipi Urmije, sa kojom sam stigao do finala. Puno mi je kasnije značilo iskustvo igranja u toj zemlji, u kojoj se mnogo voli odbojka”, kaže Kovač.

FOTO: CEV

Posle uspešne trenerske „probe” u rodnom Velikom Gradištu, Kovač je prihvatio ponudu čelnika Radničkog, da preuzme tada jedan od najambicioznijih klubova u Srbiji.

Osvojili smo prvu titulu, koja je baš onako odjeknula u Srbiji. Dogodine smo odbranili tron, dodali svemu i prvi Kup. U oštroj konkurenciji fudbala, košarke, pa i vaterpola, Kragujevac smo postavili kao odbojkaški centar, koji je i dan-danas jedan nosilaca srpske klupske odbojke.

Usledila je priča sa Peruđom, a Kovač je jedan od onih koji dobro zna kako je bivši šampion Italije, sa dna A2 lige stigao do italijanskih visina.

Dva puta sam vodio Peruđu i dva puta bio smenjivan. Bez obzira na sve, Peruđa je moj klub, predsedniku Sirćiju i igračima koje sam vodio, zahvalan sam do kraja života. U međuvremenu, bilo je još lepih i manje lepih priča, Iran, Turska, Slovenija, Rusija…

Danas i Poljska?

Kad sam dolazio, Andrea Anastazi mi je rekao da je Poljska raj za trenere. I zaista, uverio sam se na primeru mog novog kluba Jastržebskog, da su uslovi za rad fantastični, čak i bolji nego u Italiji. Popularnost odbojkaša je neverovatna. Krenuo sam sa šest pobeda u šest mečeva, kao nekada u Peruđi. Miriše na dobro…”, poručuje Kovač.

Kompletan intervju selektora srpskih odbojkaša možete da pogledate u videu.