"Da su Srbija i SAD igrale pre, bili bismo u finalu OI"

Blog ostalo 7. jan 202016:00 > 16:02
Podeli:
Quinn Rooney, Getty Images

Ljubitelji vaterpola ostavili su iza sebe izuzetno burnu 2019. godinu i misli odmah usmerili ka godini koja sledi, tokom koje će n programu biti Evropsko prvenstvo i Olimpijske igre.

Svi koji vole izuzetno naporan i zahtevan, ali izuzetno lep sport, kakav je vaterpolo, sa poštovanjem, ali i dozom sete su prihvatili odluku jednog od najboljih igrača planete Mlađana Janovića, da završi karijeru.

Uvek je u vazduhu lebdelo pitanje kako sportista donese odluku da je dosta, da više neće da bude deo nečega čemu je dao veliki deo svog života, ali sa druge strane i primio mnogo lepih prizanja, nagrada i trofeja.

Nijednom sportisti nije lako da donese takvu odluku. Iskreno, nije lako. U mom slučaju, a gotovo sam siguran da je tako i kod ostalih, odluka o završetku karijere je bila u vazduhu godinu ili dve dana. Posle sezone u Olimpijakosu sa kojim sam osvojio titulu, rešio sam da ću sačekati malo. Ukoliko ne stigne ponuda koja će mi ponovo uzburkati strast, rešio sam da objavim da sam završio sa borbama u bazenu. Međutim, usledio je poziv čelnika Breše, koji su procenili da im je potreban igrač mog profila i iskustva u nastojanju da stignu do finalnog turnira Lige šampiona, u nastojanju da sruše Pro Reko. Ponovo se uzburkala strast, ponovo sam se upustio u avanturu koja je na kraju bila uspešna. Breša je stigla do završnice elitnog takmičenja“, naglasio je na početku razgovora za Sport Klub Mlađan Janović i nastavio, „Znam da će sledeće pitanje biti da li sam mogao još malo da produžim, da li sam mogao da igram na Evropskom prvenstvu, pomognem državnom timu da stigne do Olimpijskih igara, pa da četvrti put pokušam da stignem do medalje. Međutim, u sportu i životu se obaveze smenjuju kao na filmskoj traci i u jednom trenutku morate da prelomite. Čvrsto sam odlučio da je pravi momenat da završim igračku karijeru, a iz dubine duše se nadam da se moj odlazak iz državnog tima neće odraziti na rezultate, nego da će biti dodatni stimulans mladim i talentovanim momcima, da uz potencijal koji imaju, pokažu sportsku drskost i beozobrazluk, da potencijal pretoče u kvalitet i stignu do ostvarenja sna, a to je plasman na Igre u Japanu“.

VPSCG

Bliži se Evropsko prvenstvo. Domaćin će biti Mađarska, a Crna Gora je u grupi sa Slovačkom, Nemačkom i Hrvatskom. Primarni cilj je plasman u četvrtfinale koje garantuje mesto u kvalifikacijama za pomenute Olimpijske igre.

Crna Gora trenutno prolazi kroz smenu generacije. Većina iskusnijih igrača je prestala da brani boje državnog tima, a mladi momci još uvek nemaju dovoljno iskustva i rutine jer nemaju dovoljno jakih utakmica u rukama. Iza sebe su sada ostavili dva velika takmičenja, a na šamponatu Evrope moraju da budu fokusirani na ostvarenje primarnog cilja, a to je četvrtfinale i mesto koje vodi u kvalifikacije za Olimpijske igre. Tek kada se taj cilj ostvari, a verujem da hoće, može da se počne sa maštanjem o borbama za medalju. Konkurencija je paklena. Srbija, Italija i Španija imaju olimpijsku vizu, a veliku borbu za Tokio će voditi Mađarska, Hrvatska, Grčka, Nemačka, Rusija i naravno Crna Gora. Optimista sam i verujem da će Crna Gora i četvrti put uzastopno igrati na Olimpijskim igrama“, ističe Janović.

Tokom bogate karijere, Janović je igrao sa Marsej, Primorac, Savonu, Pro Reko, Galatasaraj, Olimpijakos, Brešu. Osvojio je praktično sve što se moglo osvojiti. Sa Primorcem je bio šampion Evrope, dva puta je osvajao LEN Evrokup sa Savonom. U bogatoj vitrini ima četiri titule sa ekipom Marseja, uz četiri trofeja u Kupu. Marsej, koji je nedavno osvojio LEN Evrokup, pre dolaska Janovića sedam godina je čekao na trofej. Sa Olimpijakosom je bio šampion Grčke, sa Pro Rekom šampion Italije, sa ekipom Galatasaraja je osvojio dve titule i dva trofeja u Kupu.

VPSCG

Sa kapicom sa državnim grbom, Janović je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Malagi 2008. godine. Ima i dva srebra sa šampionata Evrope iz Ajndhovena 2012. i Beograda 2016. godine. Osvojio je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Barseloni 2013. godine. U vlasništvu ima dve zlatne medalje, srebrnu i bronzanu kada je Svetska liga u pitanju. Janović je 2011. godine proglašen za najboljeg igrača Evrope. Jedino što nema je medalja sa Olimpijskih igara. Crna Gora je u Londonu, Pekingu i Riju, bila u polufinalu, a sva tri puta je takmičenje završavala na četvrtom mestu.

Ponosan sam na ostvareno tokom karijere. Teško je zaista odgovoriti na pitanje gde mi je bilo najlepše, koji mi je trofej najdraži. Iz svakog kluba nosim posebne emocije, a izuzetno mi je drago što sam i ja u svakom klubu u kojem sa igrao rado viđen gost jer to znači da sam se ponašao i pružao u bazenu i izvan njega ono što se od mene kao sportiste i čoveka, očekivalo. Ipak, ako insistirate, najdraža medalja i kruna moje karijere je zlatne medalja sa Evropskog prvenstva u Malagi 2008. godine“, rekao je Janović i nastavio, „Krenuli smo od pretkvalifikacija, osvojili prvo mesto na šampionatu divizije B i na mala vrata stigli na Evropsko prvenstvo. Cilj je bio da dostojno branimo ugled Crne Gore, ali i ugled koji smo svi u tom trenutku imali u svetu vaterpola. Nismo razmišljali o tome da možemo do zlata, nego o tome da u svakom meču pružimo maksimum, da se borimo do poslednjih atoma snage, da posle meča možemo da se pogledamo u oči i kažemo bolje od ovoga nismo mogli“.

Korak po korak i Crna Gora je stigla do finala u kojem je pobedila Srbiju posle velike borbe i triler završnice.

Ponavljam, nismo razmišljali o zlatu, ali se ideja o osvajanju medalje javila posle pobede nad selekcijom Grčke. Tada smo pomislili da možda možemo da napravimo čudo. Bili smo u velikom minusu u samoj završnici meča, ali nismo prestali da se borimo i verujemo, pa smo na kraju stigli do pobede. Usledilo je polufinale, sjajna utakmica i pobeda protiv Mađara, a zatim i finale protiv Srbije koje definitivno niko od nas neće nikada zaboraviti“, rekao je Janović i dodao, „Srbija je u tom trenutku imala asove kojima se divila cela planeta, a mi smo bili momci koji su imali veliki potencijal i koji su trebali da naslede fenomenalne igrače u sastavu Srbije. Čudno je bilo pre meča. Spremaš se da igraš protiv momaka sa kojima se do nedavno delio svlačionicu, neki od nas učili od njih. Međutim, kada je počela utakmica sve se zaboravilo. Ljubitelji vaterpola su gledali sjajan meč, neizvesnu završnicu, a pobedu i neverovatno slavlje koje je usledio doneo je centar Nikola Vukčević koji je bez ikakve sumnje jedan od najboljih momaka i igrača sa kojim sam imao priliku da igram“.

VPSCG

A da li oseća žal što nije uspeo sa reprezentacijom da stigne do medalje na Olimpijskim igrama?

Voleo bih da smo uspeli da dođemo do medalje, ali jednostavno mi smo bili generacija koja je bila projektovana da se bori za zlatnu medalju. Nismo znali da igramo mečeve za treće mesto. Nekako je uvek nedostajalo koncentracije, fokusa, motiva. Najbliži cilju smo bili 2008. godine u Pekingu. Znam da će zvučati čudno, ali sam siguran da bi igrali u finalu, da je pre nas igrano prvo polufinale između Srbije i SAD. Naime, bili smo bolji od Mađara, kontrolisali smo dešavanja u bazenu, a onda su usledile dve, tri neverovatne odluke sudije. Oštećeni smo, Mađari su se na krilima pomenutih sudija vratile u meč i pobedile. Posle su SAD iznenadile Srbiju, usledio je meč za treće mesto, ponovo meč na jednu loptu i pobeda Srbije“, rekao je Janović i nastavio, „Uveren sam da sudije ne bi toliko gurale Mađare u polufinalu, da su pre nas igrali Srbija i SAD. Međutim, sve je to ostalo iza mene. Ponavljam još jednom, neizmerno sam ponosan na karijeru, na sve momke sa kojima sam igrao, na sve trenere sa kojima sam imao priliku da sarađujem. Vaterpolu sam dao mnogo, ali mi je vaterpolo isto tako mnogo i vratio“.

Za kraj, Janović je imao i dodatak.

Neizmerno sam srećan što sam imao priliku da zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Malagi osvojim zajedno sa bratom Nikolom. Sreća je bila dvostruka. Ogromno je zadovoljstvo kada sa rođenim bratom braniš boje državnog tima ili kluba. To je jednostavno privilegija, koju je teško rečimo opisati“, rekao je Mlađan Janović za Sport Klub.

Janović je završio karijeru, ali za njega je vaterpolo pasija, stil života. Nema nikakve dileme da će i dalje biti uz vaterpolo. Ostaje samo da se vidi kako i na koji način.