Život i fudbal u Hong Kongu u doba korone

Blog ostalo 20. mar. 202018:01 > 18:16
Podeli:
Printscreen

Ivan Kurtušić, trener FK Tai Po iz Hong Konga za Sport Klub priča o širenju koronavirusa u ovoj državi, uslovima u kojima se igra fudbal, brizi za svoju porodicu u Srbiji i poručuje - ostanite kod kuće.

„Već dugo sam u Hong Kongu, ovo mi je četvrta godina ovde. Tri godine sam igrao fudbal i završio sam karijeru ovde. Od 1. januara sam preuzeo posao trenera Fudbalskog kluba Tai Po. Oni su prošle godine bili šampioni i finalisti Kupa. Ipak, prvi deo sezone je odrađen lošije, ovde sezona počinje u septembru igra se bez prestaka do maja. Klub ima velike ambicije, spremaju se za Ligu šampiona“, počeo je priču za Sport Klub Ivan Kurtušić.

Nova godina donela mu je lep sportski izazov, ali je odmah sa njim došao i izazov zvani koronavirus.

„Tada u januaru smo imali u planu utakmicu preliminarnog kola za Ligu šampiona u Maleziji protiv Kedaha. Otputovali smo dva dana pred utakmicu. Bio je to 16. januar. Prvi slučaj koronavirusa koji je zabeležen u Hong Kongu desio se 19. januara u mojoj zgradi. Što je jedna nenormalna stvar, u gradu od devet miliona stanovnika prvi slučaj bude baš u mojoj zgradi, nekih 20 spratova iznad mog stana“, priča nam Ivan.

„Bio sam odmah obavešten o svemu. To je čovek koji se iz Vuhana vratio sa svojom porodicom i bukvalno u roku od sedam dana zarazilo se pola zgrade. Automatski je usledila reakcija države, zgrada je zapečaćena i zatvorena. Kada sam se vratio iz Malezije ja sam otišao u drugi stan koji mi je klub obezbedio i tako je ovde počela borba sa koronavirusom“.

„Brzo je broj zaraženih porastao na oko 100 jer su granice bile otvorene. Mi smo i dalje normalno trenirali na našem stadionu, mada i pre te utakmice u Ligi šampiona, nismo imali mnogo mečeva u Hong Kongu, imali smo dva meča Kupa. Jako brzo je stigla reakcija. Sve je stalo, grad je izgledao katastrofalno već od 24, 25. januara. Zatvoreni su bili restorani, kafići, radilo je samo ono što mora. Velike nestašice su bile u gradu. Sve ono što se sada dešava u Srbiji – nestajalo je goriva, dezinfekcionih sredstava, zaštitnih maski, namirnica. Ljudi su počeli da paniče. Sve se to desilo preko noći. Moram da kažem da to nisam preterano ozbiljno doživeo u prvih par dana dok nisam video da je to uzelo maha, da ljudi padaju na ulici i umiru. Postalo je veoma ozbiljno krajem januara“, objašnjava naš sagovornik.

„Liga je stala, sve je stalo na nekih desetak dana dok se nisu oni malo organizovali. U međuvremenu su zatvorene granice, jer je do tada bio veliki priliv kineskih građana koji su zbog medicinske pomoći, koja je mnogo bolja u Hong Kongu nego u Kini, bukvalno bežali preko granice čak i bolesni da bi se lečili ovde. Država je brzo reagovala. Ko god je ulazio, morao je da ide u karantin na 28 dana. Liga je donela odluku, u saradnji sa Vladom, da se zatvore stadioni. Ovde je dosta državnih stadiona i mi više nismo imali gde da treniramo. Stale su sve lige. Čekala se naka odluka. Strani igrači su uglavnom poslali porodice kućama. Nama je naređeno da ostanemo i tako smo i uradili. U februaru je doneta odluka da se počne igrati na trening centru reprezentacije koji je na 20 kilometara od Hong Konga. Podeljeni smo na dve grupe. Pola ekipa je treniralo na tom centru, a druga polovina u drugom trening centru kluba Kiči koji vodi Blaž Slišković. Svi su imali svoje termine i donekle se normalno treniralo“, kaže Kurtušić.

„Mere koje se sprovode su rigorozne i kada se ulazi i kada se izlazi iz trening centra. Postoje pravila kupanja nema tuširanja u svlačionici već se to radi kod kuće, boravka u svlačionici gde može da bude najviše šest igača u jednom momentu, kako se dolazi i odlazi. Ceo februar smo igrali tako. To je najobičniji teren, bez tribine. Organizovani su bili prenosi da bi navijači mogli da prate. Ljudi su dosta bili po kućama, bili su dosta disciplinovani jer su već mnogo stradali od epidemije SARS koja je odnela veliki broj ljudi i ovde narod zna kako to izgleda“.

Čini se da su mere države i disciplina građana brzo dali rezultate.

„Krajem februara je ovde virus zaustavljen. Vrlo brzo se ‘popunilo’ sve čega je nedostajalo, što se tiče namirnica. Već polovinom februara su se polako otvarali restorani i kafuići. Do danas funkcionišemo isto. Stalo je na oko 200 zaraženih. Problem je u poslednjih desetak dana napravio dolazak ljudi koji su boravili u Evropi“.

Ali, život mora da ide dalje. Lopta se kotrlja, a pauza i usporen ritam odigravanja mečva imaju i svoje dobre strane.

„Što se tiče fudbala, sada se ništa ne dešava sem lige koju mi igramo. Niko ne trenira, igra se samo na tom jednom stadionu za koji nam je Vlada izašla u susret i otvorila ga. Tu sada igramo i FA Kup i ligu ćemu tu igrati ceo april. Moj klub međunarodne mečeve neće igrati pre juna, to je sve pomereno. Život se polako vraća u normalu, ali svi se ponašaju krajnje oprezno. U restoran ili prodavnicu ne možete da uđete ako se prethodno ne dezinfikujete, svi poseduju sve što je za to potrebno. Bez maske se ne može na ulicu, zbog toga možete da budete uhapšeni, ali ovde se svi toga pridržavaju. Svest i oprez ljudi su na visokom nivou. Da ne vode toliko računa verovatno bi imali mnogo više problema“.

„Što se mene i moje ekipe tiče ovaj virus nam je doneo i nešto dobro. Dobili smo mesec dana ‘lufta’ da probamo da ispravimo ono što pre mene nije bilo urađeno dobro. Mislim i na taktiku i na fizičku spremu. Sada imamo šest vezanih mečeva bez poraza izborili smo polufinala Kupa. Što se tiče fubdlskog dela pomeranja mečava dobro su nam došla da posložimo stvari, dobili smo neko vreme koje ne bismo inače imali“, kaže Ivan.

Nije mnogo ljudi sa naših prostora u Hong Kongu, samo ih je četvrica.

„U ovoj ligi je ranije bilo više naših igrača i trenera. Sada u mojoj ekipi ima golman, Željko Kuzmić i Blaž Slišković koga sam već pomenuo koji vodi Kiči. Nikola Komazec igra kod Sloškovića. Radimo i živimo u ovim vremenima ovde. Nije nam lako, svima su nam porodice u Srbiji ili Bosni i Hercegovini. Više ne možemo da doputujemo kući i zabrinuti smo jer nam se čini da ljudi u Srbiji ne shataju dovoljno ozbiljno ovu bolest. Mi smo to mnogo puta videli ovde zahvaljujući Kini koja nam je prekoputa“.

Njegova porodica u Beogradu nadala se da će se on vratiti, sada on brine za njih.

„Naravno da je porodica u početku bila u panici, jer je ovo jako nebezbedno mesto jer smo preblizu Kini koja je bila epicentar svega. Jasno vam je da su moja majka, supruga i deca želeli da se odmah vratim kući. Ali, ja sam neko ko je celog života u fudbalu, a sada sam sa 36 godina dobio šansu da vodim šampiona države, da budem učesnik kvalifikacija za Ligu šampiona, da učestvujem u AFC Kupu sa svojom ekipom kao glavni trener… To je bio razlog, čisto sportski kojim sam se vodio. Možda u početku nisam ni razumeo koliko je ovo sve opasno dok neke scene ovde i iz Kine nisam video. Sada se situacija okrenula. Sada se ja brinem za svoju porodicu u Srbiji, za majku koja je starija žena jer vidim da ljudi ne prate ono što bi morali da prate. Mislim da ne shvataju da moraju da budu disciplinovani. Kao da misle da je to običan grip. Ima i sezona kada ljudi umiru od grpa, ali ovo je mnogo gore. Ovo kada uđe u sistem razori ga i nema pomoći. Nadam se da će to ljudi shbatti i da će početi da rade ono što se traži od njih, a to je da ostanu kod kuće“.

„Samodisciplina, poštovanje pravila su obavezni. Ako se ne bude vodilo računa, ako ljudi ne shavte ozbiljno napraviće se neka situacija za koju ne mogu da kažem ništa sem da je morbidna i strašna. Mi smo to videli u Kini koja je radila sve i u kojoj su ljudi disciplinovani, ali njih je mnogo i nije bilo lako da se iskontroliše sve. Ja se nadam da ljudi shvataju da država mere uvodi zbog njihove siurnosti, da će biti odgovorni i oprezni i da će sve doći na svoje mesto“, poručio je Ivan svima u Srbiji.