Organizovani sport je kao vid zabave i rekreacije prilično mlad u odnosu na istoriju društva, iako se u 20. i početkom 21. veka razvio do te mere da je postao neverovatno unosna grana privrede.

Ljudi i dalje uče kako da se odnose prema raznim sportovima, iako neki postoje i aktivno se prate od kraja pretprošlog veka.

Fudbal, boks i tenis su tu već praktično 150 godina i idalje evoluiraju veoma brzo – ta sklonost promenama im je i omogućila da i u 2020. godini budu relevantni i naširoko praćeni. Neki sportovi te starosti, poput bejzbola npr, sve više gube na značaju. Jednostavno – to je igra druge epohe, sa kojom se teško poistovećuju današnji mladi.

A šta tek onda reći za sport koji u današnjem formatu postoji od 1993. godine? Koja je tek brzina kojom se on menja? Mešovite borilačke veštine današnjice imale su svoje preteče u skoro svakoj od drevnih civilizacija, ali pod modernim pravilima MMA se održava tek 27 godina.

Sportisti, treneri i gledaoci i dalje ne znaju tačno šta treba da očekuju od borbenih predstava koje vole da gledaju, u tome je između ostalog i čar MMA priredbi. Vremena „specijalaca“ koji imaju vrhunsko znanje jedne borilačke veštine, a ispodprosečno vladaju ostalima su prošlost, i to drevna iz ove perspektive. Moderni borci teže i sve više uspevaju u tome da budu univerzalni – svako zna sve.

Trebalo je vremena da akteri mešovite borbe shvate koje su mogućnosti „rata“ u kavezu. Sport je, kao što se i predviđalo, spojio rvanje, razmene udaraca i džiu-džicu zahvate, ali je „rodio“ i neke nove aspekte, kao što je npr. rvanje uz žicu ili „ground and pound“. Kada bi učesnici prvog UFC događaja ušli u vremeplov i gledali način na koji danas dominiraju Kamaru Usman ili Habib Nurmagomedov, mislili bi da je sport u potpunosti promenjen.

I to je potpuno očekivano, pogledajte samo koliko je godina NBA timovima bilo potrebno da shvate moć šuta za tri poena.

Tu je i drugi aspekat haotičnosti današnjeg MMA, pored promena u samoj borbi – u pitanju je ekstremni borilački sport i on sa sobom nosi neke druge konotacije. Kao i u svakom drugom sportu, nije samo veština neophodna da bi se takmičilo na najvišem nivou, potrebni su i izvesni šou-bizis kvaliteti.

Povezano

Nurmagomedov: Sve je stalo, a ja da rizikujem život?

SK Fight

1. apr 2020

SK Fight

1. apr 2020

Ferguson isprozivao 'uplašenog' Habiba, ali i Konora

SK Fight

2. apr 2020

SK Fight

2. apr 2020

Najveći novac može da se zaradi u borilačkom sportu samo ukoliko se privuče tzv. “kežual” fan, tj. neko ko ne prati izbliza borilačke sportove, već se uključuje samo kada marketing najvećih borbi dostiže vrhunac. Tada dolazi do svemirskih isplata kojima svi borci teže. Da li je istina da najbolji borci privlače najveći broj navijača? Da, ali samo do nekog nivoa. Da bi dostigli apsolutni vrh, privukli široke mase, potrebno je pružiti nešto i van ringa. Nažalost.

Tu promoteri praktično teraju borce da se uhvate “trash talk-a”, da neretko vređaju svoje kolege, kojima vrlo često takav scenario uopšte nije po volji. Nekima je, sa druge strane, apsolutno po volji i jedva čekaju da se upuste u verbalni okršaj sa drugima.

Promoteri su svesni, osim toga, da veliki procenat te šire publike predstavljaju i mladi, ponekad veoma mladi, pa mnoge figure jednostavno podilaze tinejdžerima ponašajući se prilično detinjasto. Konor Mekgregor je npr. sjajan borac, u to nema sumnje i njegov kvalitet u borbi ne treba da bude doveden u pitanje. Ipak, da li je dobar toliko koliko je popularan? Ni slučajno!

Za takvu situaciju ne treba njega osuđivati, on samo nastoji i uspeva da promoviše svoje mečeve što je bolje moguće i zaradi više novca. U tom procesu neretko ispada detinjast, neuverljiv, čak i smešan, ali (skoro) svaki od njegovih gafova ima određenu svrhu – zarađuje novac.

Istovremeno, MMA bije bitku da bude priznat kao legitimni sport današnjice, a najveća prepreka je to što je nasilan. I to nije sporno, velike su šanse da se ozbiljno povredite takmičeći se u ovom sportu, ma koliko ponekad ljudi to relativizovali. Većini je narativ dostizanja svog maksimuma i testiranja do krajnjih granica protiv rivala nebitan u odnosu na to kako sport na prvu loptu deluje, a takvim ljudima ne treba zamerati.

Zbog perspektive MMA ne uspeva da se probije u mejnstrim, makar ne potpuno. Godinama promocije u ovom sportu nisu mogle da nađu “regularne” sponzore, onakve kakve imaju recimo sportovi sa loptom. Percepcija određenog dela javnosti prema mešovitoj borbi se postepeno opušta, ali pojedini trenuci je ekspresno unazađuju. Jedan od takvih uzroka je i aktuelna pandemija.

Zaista, čitav cirkus u MMA svetu najbolje oslikava situacija nastala u svetlu eksplozije koronavirusa. Sport bi trebalo da bude otkazan u vreme najveće zdravstvene krize u prethodnih 100 godina, zar ne, a naročito onaj koji podrazumeva kontinuirani puni kontakt sa rivalom? Hmmm… U poslednjoj nedelji marta promocija „Kuš“ imala je događaj u Tokiju, promocija „Fejm“ u poljskoj Čenstohovi, „SUG“ u Portlandu, savezna država Oregon… Nisu baš mnogo marili za pobesneli virus.

A kvalitetom elitna promocija UFC – ona bi valjda u sred haotičnog sveta trebalo da bude najozbiljnija? Naprotiv, rukovodstvo UFC kao da je dalo sve od sebe da pruži dovoljno „municije“ kritičarima ovog sporta prethodnih dana.

#related-news_0

Tu dolazimo do željno iščekivanog UFC 249, ključnog događaja za organizaciju u verovatno celoj 2020. godini, koji je prvobitno zakazan za 18. april u Bruklinu. Glavna borba priredbe trebalo je da bude najiščekivaniji meč u čitavom sportu – duel koji bi odredio šampiona lake kategorije između prvaka Habiba Nurmagomedova i izazivača Tonija Ferguson.

Prosto – nemoguće je da se meč održi. SAD su u velikoj krizi, verovatno većoj od svih ostalih zemalja na svetu, pa je jasno da če UFC 249 morati da se održi u nekoj drugoj zemlji. Ukoliko bude održan u SAD, jasno je da će učesnici biti samo oni koji su trenutno u Americi.

Zato je i zvanično potvrđeno – Habib Nurmagomedov neće braniti pojas protiv Tonija Fergusona 18. aprila zbog toga što nikako fizički ne može da doputuje do mesta borbe. To je normalno i jedino očekivano u ovom trenutku. Ma koliko Dejna Vajt reklamirao svoju firmu govoreći da je ona sada potrebna narodu kako bi ga zabavila u vreme ogromne krize, svesni smo da je ubedljivo najrazumnije da nikakvih sportskih manifestacija ne bude. Vajt se ne predaje, makar ne zvanično, ali sva je prilika da će do uklete borbe, koja je do sada otkazivana pet puta, doći nekom drugom prilikom.

I ne treba uzimati za ozbiljno navode aktera koji govore da se Habib uplašio – to je još jedna od spominjanih marketinških metoda. Habib je verovatno otišao u Rusiju jer je mislio da će mu odatle biti lakše da dođe do mesta borbe, pretpostavljajući da će to biti Ujedinjeni Arapski Emirati ili Kina. Ili je jednostavno želeo da bude sa svojom porodicom, što je apsolutno razumno u ovom trenutku.

„Aposlutno razumno“ – to nije prilog koji se najčešće vezuje uz MMA, bilo da je na snazi vanredno ili redovno stanje. „Mladost – ludost?“ Ili „Mladost ne opravdava besvest?“ Ima još vremena da vidimo.

Nikola Novaković (@nikolanvkvc)